III HISTORIA MAGISTRA VITAE

HISTORIA MAGISTRA VITAE

Sed omnes scimus primum Romanōrum regem Romulum fuisse. Spero nos tandem aliquid de Romulo auditūros.

Historia sum, magistra vitae. Omnia quae vis, narrābo, parvule serve! Irascor te impatientem esse!

Прока, краљ Алба Лонге и Енејин потомак, имао је два сина, Нумитора и Амулија. За свог наследника прогласио је Нумитора, али је њега брат Амулије отерао из краљевства и заузео престо. Да би спречио да Нумитор добије потомство, Амулије је послао његову ћерку, Реу Силвију, међу весталке, свештенице богиње Весте, које се нису смеле удавати нити имати деце.

Међутим, у Реу Силвију заљубио се бог Марс…

Fama est partos a Rhea Silvia esse geminos dei Martis filios, Romulum et Remum; hos iussu Amulii in parvo alveo positos esse inque Tiberim abiectos. Tenet fama alveum in sicco fluctibus relictum; lupam tum e proximis montibus acurrisse uberaque infantibus praebuisse. Constat postrēmo infantes a Faustulo, pastōre regio, inventos atque inter pastōres educātos esse, iamque adultum Romulum originem suam a Faustulo cognovisse.

РЕЧНИК

abicio, 3. abiēci, abiectum – одбацити, бацити accurro, 3. -curri, -cursum – дотрчати adultus, 3 – одрастао alveus, -i, m. – корпа; корито Amulius, -ii, m. – Амулије, Нумиторов брат, краљ у Алба Лонги educo, 1. -āvi, -ātum – одгојити, подићи fama, -ae, f. – глас, прича Faustulus, -i, m. – Фаустул, пастир fluctus, -us, m. – талас geminus, 3 – близанац, близаначки, двострук impatiens, -entis – нестрпљив infans, -antis – нејак, млад, мален; (поименичено) беба irascor, 3. irātus sum (+дат.) – љутити се, гневити се, срдити се iussu (од iubeo, само у абл. сг.) – на заповест lupa, -ae, f. – вучица magistra, -ae, f. – учитељица Mars, -tis, m. – Марс, римски бог рата orīgo, -inis f. – постанак, порекло pario, 3. peperi, partum – родити parvulus, 3 – веома мален regius, 3 – краљевски Remus, -i, m. – Рем, Ромулов брат Rhea Silvia, -ae, f. – Реа Силвија, Нумиторова ћерка Romulus, -i, m. – Ромул, оснивач Рима siccus, 3 – сув Tiberis, -is, m. (ак. Tiberim) – Тибар, река у

Италији uber, -eris, n. – виме, сиса

ГРАМАТИКА

Инфинитив перфекта Инфинитив футура Конструкција акузатива с инфинитивом Глаголи volo, malo, nolo

ИНФИНИТИВ ПЕРФЕКТА И ИНФИНИТИВ ФУТУРА

Поред инфинитива презента (актив и пасив), у латинском језику постоје још четири инфинитива: инфинитиви перфекта активног и пасивног и инфинитиви футура активног и пасивног (који нећемо радити). Noli turbāre circulos meos!

Инфинитив перфекта активног гради се тако што се на перфекатску основу додаје завршетак -isse. Инфинитив перфекта пасивног сложен је облик; чине га партицип перфекта пасивног и облик esse. Тај инфинитив се појављује у више облика (види табелу). Инфинитиве перфекта преводимо на српски свршеним глаголима.

Глагол

specto, 1. spectāvi, spectātum – осматрати

moneo, 2. monui, monitum – опомињати

cano, 3. cecini, cantum – певати

Инфинитив перфекта активног

spectavisse (spectasse) – осмотрити

monuisse – опоменути

cecinisse – отпевати

Инфинитив перфекта пасивног

spectātum,* -a, -um esse (spectātos, -as, -a esse) –бити осмотрен, a, o

monitum, -a, -um esse (monitos, -as, -a esse) – бити опоменут

cantum, -a, -um esse (cantos, -as, -a esse) – бити отпеван

cupio, 3. cupīvi, cupītum – желети cupivisse (cupisse) – пожелети cupītum, -a, -um esse (cupītos, -as, -a esse) –бити жељен

vestio, 4. vestīvi, vestītum – облачити vestivisse (vestisse) – обући vestītum, -a, -um esse (vestītos, -as, -a esse) – бити обучен

* Како се партицип овог инфинитива најчешће налази у акузативу, он се тако и наводи.

Слогови -ve- и -vi- су у неким облицима перфекатске основе у изговору, а затим и у писању, нестајали: norunt (уместо novērunt), spectasse (уместо spectavisse).

Инфинитив футура активног такође је сложен облик и чине га партицип футура активног и esse. Попут инфинитива перфекта пасивног, појављује се у више облика: laudatūrum**, -am, -um esse (laudatūros, -as, -aesse); punitūrum, -am, -um esse (punitūros, -as, -a esse)... Немогуће га је превести на српски језик као инфинитив, а у латинском језику користи се искључиво у конструкцијама акузатива или номинатива с инфинитивом.

** laudatūrus, laudatūra, laudatūrum партицип футура активног (в. лекцију VIII)

АКУЗАТИВ С ИНФИНИТИВОМ (ACCUSATĪVUS CUM INFINITĪVO)

Конструкцију акузатива с инфинитивом чине субјекат у акузативу и предикат у инфинитиву. Ова конструкција никада не стоји самостално, него се налази у реченици у којој је наведен глагол (verbum regens) или израз који уводи ту конструкцију. Глагол који уводи конструкцију не мора да буде и предикат реченице, не мора да буде у личном облику, али мора да припада једној од група које ће касније бити наведене. На српски језик ова конструкција углавном се преводи изричном реченицом.

Credo canem latrāre. Верујем да пас лаје.

Инфинитив презента у конструкцији показује радњу која је истовремена с радњом глагола који уводи конструкцију.

Credo canem latravisse. Верујем да је пас лајао.

Инфинитив перфекта у конструкцији показује радњу која се догодила пре радње глагола који уводи конструкцију.

Credo canem latratūrum esse. Верујем да ће пас лајати.

Инфинитив футура у конструкцији показује радњу која ће се догодити после радње глагола који уводи конструкцију.

Уколико се у конструкцији налазе акузатив објекта и акузатив субјекта, може доћи до нејасноћа. Оваква ситуација решава се тако што се конструкција гради пасивно:

Video canem felem mordēre. (У овом примеру не знамо ко кога уједа.)

Videocanem a fele mordēri. Видим да мачка уједа пса.

Личне и повратне заменице у конструкцији акузатива с инфинитивом

Конструкција акузатива с инфинитивом није лична конструкција. Зато, уколико је лична заменица субјекат конструкције, она мора да се наведе, јер инфинитив није довољан да се види ко врши радњу:

Tranio audit me pultāre. Транион чује да (ја) куцам.

Senex putateum (Traniōnem) pulsum audīre.Старац мисли да он (Транион) чује куцање.

Ако у реченици конструкција и глагол који је уводи имају исти субјекат, у трећем лицу једнине користи се лична повратна заменица:

Tranio putatse astutūm esse. Транион за себе мисли да је домишљат.

Omnes putantse astūtos esse. Сви за себе мисле да су домишљати.

У конструкцији акузатива с инфинитивом присвојна повратна заменица користи се када се односи на субјекат глагола који уводи конструкцију:

Tranio maeret erum suum revenisse. Транион жали што се вратио његов господар.

Tranio maeret erum eius revenisse. Транион жали што се вратио господар овога. (Не Транионов господар, већ некога раније поменутог.)

Глаголи уз које акузатив с инфинитивом стоји као објекат

1. verba dicendi(глаголи говора и сродног значења)

dico, 3. dixi, dictum – рећи, говорити narro, 1. -āvi, -ātum – приповедати trado, 3. -didi, -ditum – причати nuntio, 1. -āvi, -ātum – јављати nego, 1. -āvi, -ātum – порицати polliceor, 2. pollicitus sum – обећавати loquor, 3. locūtus sum – говорити scribo, 3. scripsi, scriptum – писати doceo, 2. docui, doctum – подучити, доказати certiōrem facere – обавештавати

2. verba sentiendi (глаголи перцепције и мишљења)

sentio, 4. sensi, sensum – осећати, мислити

scio, 4. scivi, scitum – знати

accipio, 3. -cēpi, -ceptum – дознати audio, 4. -īvi, -ītum – слушати video, 2. vidi, visum – видети puto, 1. -āvi, -ātum – мислити spero, 1. -āvi, -ātum – надати се credo, 3. -didi, -ditum – веровати existimo, 1. -āvi, -ātum – сматрати obliviscor, 3. oblītus sum – заборављати

3. verba affectuum(глаголикојиказујудушевностање)

gaudeo, 2. gavīsus sum – радовати се laetor, 1. laetātus sum – веселити се doleo, 2. dolui, dolitum – жалостити се

maereo, 2. maerui – туговати queror, 3. questus sum – жалити се miror, 1. mirātus sum – чудити се irascor, 3. irātus sum – љутити се

4. verba voluntātis (глаголи хтења)

volo, velle, volui – хтети, желети malo, malle, malui – више волети nolo, nolle, nolui – не хтети

cupio, 3. cupīvi, cupītum – желети

5. глаголи који изражавају наредбу, забрану и допуштање

iubeo, 2. iussi, iussum – заповедати veto, 1. vetui, vetitum – забранити sino, 3. sivi, situm – допуштати patior, 3. passus sum – подносити, допуштати

Глаголи и изрази уз које акузатив с инфинитивом стоји као субјекат

1. прави и неправи безлични глаголи

decet, 2. decuit – доликује dedecet, 2. dedecuit – не доликује oportet, 2. -uit – треба appāret (appareo, 2) – јасно је constat (consto, 1) – познато је expedit (expedio, 4) – корисно је placet (placeo, 2) – свиђа се

2. безлични изрази (придеви или именице) са esse

notum est – познато је verum est – истина је credibile est – вероватно је necesse est – потребно је dignum est – достојно је turpe est – срамно је fas est – право је nefas est – грех је facinus est – грех је fama est – прича се opinio est – сматра се spes est – постоји нада

ГЛАГОЛИ VOLO, NOLO, MALO

volo, velle, volui – хтети nolo, nolle, nolui – не хтети malo, malle, malui – више волети

Индикатив презента

Индикатив имперфекта Футур I Инфинитив презента Императив

сг. 1. volo 2. vis 3. vult

пл. 1. volumus 2. vultis 3. volunt

volēbam, volēbas...

volam, voles...

velle сг. 1. nolo 2. non vis 3. non vult

пл. 1. nolumus 2. non vultis 3. nolunt

nolēbam, nolēbas...

nolam, noles...

nolle

сг. noli; пл. nolīte сг. 1. malo 2. mavis 3. mavult

пл. 1. malumus 2. mavultis 3. malunt

malēbam, malēbas...

malam, males...

malle

Облици перфекатске основе граде се правилно од основа: volu-; malu-; nolu-. Императив глагола noloкористи се за изрицање забране: Noli clamāre! (Немој викати!)

ЗАДАЦИ

I.Анализирајте дате реченице и преведите их на српски језик. 1. Legāti nuntiavērunt hostium castra a nostris militibus expugnāta esse. 2. Caesar sperābat Gallos Romanōrum castra non oppugnatūros (esse). 3. Lavinia sperābat se Aenēae uxōrem futūram esse. 4. Intellexi me erravisse cum pater meus me obiurgāvit. 5. Miror te ad me nihil scribere. 6. Te a me amāri scis. 7. Oportuit Romulum in deōrum numero collocāri. 8. Idem velle atque idem nolle, ea demum firma amicitia est. 9. Quae volumus, libenter credimus. (quae: оно што) 10. Alexander vitam multam quam longam malēbat. II.Дате реченице преведите на српски језик на два начина. 1. Dux iussit milites pontem rescindere. 2. Furem callidum effugere non sinent.

Реконструкција Троје из времена Тројанског рата

III.Преведите реченице на латински језик. 1. Знам да ништа не знам. 2. Прича се да је Фаустул нашао Ромула и Рема. 3. Закон треба да буде кратак. 4. Сада нећу да учим; хоћу да се играм.

Гозба код картагинске краљице Дидоне, илустрација из кодекса (V век) у којем је препис Вергилијеве Енеиде. Кодекси су књиге, испрва састављене од дрвених плоча превучених воском (да би се по њему писало) и увезаних кожним врпцама. Касније су прављени од пергамента (специјално прерађених животињских кожа) или од папира, са корицама од дрвета или коже, често богато украшеним. Текстови који су у њих уписивани руком могли су такође бити украшени сликама – минијатурама. Користили су се у антици и у средњем веку, све до проналаска штампе. Велики део античких текстова сачуван је захваљујући преписивачкој делатности калуђера по европским самостанима.