VI PUERO LEGENTE MAGISTRA REDIT

PUERO LEGENTE MAGISTRA REDIT

rediit. Puero carmina legente................... magistra redit.

redibit. Док је дечак читао песме.............учитељица се вратила. Док дечак чита песме...................учитељица се враћа. Док дечак буде читао песме…...учитељица ће се вратити.

Libro lecto Libro deposito...............puer magistrae obviam it. Поштојепрочитао (прочитавши) књигу, Поштојеодложио (одложивши) књигу, дечак идеучитељициусусрет.

Inutilibus carminibus perlectis ad res gestas populi Romāni redi! De Caesare, de Britannis tibi narrābo, pigerrime puer!

Половином првог века пре нове ере Римљани су, под вођством Цезара, осам година водили ратове с Галима и Германима на територији данашње Француске и Швајцарске. Кад је Галија коначно пала под римску власт, Цезар је покушао да освоји, или макар истражи, и Британију, коју су настањивали Келти, а о којој Римљани готово ништа нису знали. О свему томе написао је извештај, заправо књигу, под насловом Commentarii de bello Gallico. О себи је писао у 3. лицу (да ли да би извештај деловао објективније?) Следи одломак из те књиге.

GALLIA PACĀTA CAESAR BRITANNIAM PETIT

Germanico bello confecto omnīque Gallia pacāta Caesar in Britanniam proficisci decrēvit. Convocātis etiam ad se undique mercatoribus tamen de magnitudine insulae, de nationibus, quae Britanniam incolunt, nihil reperit.

Itaque exigua parte aestātis reliqua ipse cum omnibus copiis in Morinos proficiscitur, quod inde erat brevissimus in Britanniam traiectus. Huc naves undique iubet convenīre. Gaium Volusēnum, tribūnum militum, cum navi longa ad Britanniam praemittit.

Interim consilio Caesaris cognito et per mercatōres perlāto ad Britannos a compluribus eius insulae civitatibus ad eum legāti veniunt qui confirmant se obsides dare atque imperio populi Romāni obtemperāre. Quinto die et Volusēnus revertitur perspectis regionibus quantum potuit*; e navi enim egredi non erat ausus.

Tum Caesar naves circiter octoginta onerarias coēgit (nam duas legiōnes in Britanniam transportāre volēbat) equitesque in portum progredi et naves conscendere iussit. His rebus constitūtis naves solvit et hora diei circiter quarta cum primis navibus Britanniam attigit.

Ibi in omnibus collibus hostium copias armātas conspexit.

Barbari consilio Romanōrum cognito, praemisso equitātu nostros navibus egredi prohibēbant.

Део римских војника ипак је поскакао у плитко море и заподенуо борбу с Британцима. Притиснути тешким наоружањем и опремом, они би били поражени да Цезар није наредио да се бродови приближе месту сукоба. Запањени њиховом величином и ратним справама на њима, Британци су посустали. То је охрабрило римске војнике који су још били на бродовима да се и они укључе у борбу и да допринесу Цезаровој победи. Британци су преко посланика затражили мир и обећали да ће дати таоце као гаранцију…

Praeclāros commentarios de bello Gallico scripsisti, carissime...

Hostibus victis, civibus salvis, re placida, pace perfecta, bello exstincto, re bene gesta, integro exercitu et praesidiis, habeo gratias atque ago deis omnibus caelipotentibus, quia Marte suasōre, Iove adiutōre has res gestas tandem perlēgi.

РЕЧНИК

adiūtor, -ōris, m. – помагач aestas, -ātis, f. – лето armo, 1. -āvi, -ātum – наоружати, опремити attingo, 3. -tigi, -tactum – дотаћи, стићи barbarus, 3 – варварски, страни; (супст.) варварин Britanni, -ōrum, m. – Британци Britannia, -ae, f. – Британија caelipotens, -ntis – моћан на небу circiter – око, близу collis, -is, m. – брежуљак commentarius, -ii, m. – спис complūres, -ia – више њих confirmo, 1. -āvi, -ātum – утврдити, осигурати consilium, -ii, n. – савет, намера constituo, 3. -ui, -ūtum – поставити, саставити, уредити, организовати convenio, 4. -vēni, -ventum – састати се, скупити се, доћи convoco, 1. -āvi, -ātum – сазивати, позвати depōno, 3. -posui, -positum – одложити egredior, 3. egressus sum – изаћи, искрцати се equitātus, -us m.–коњица exiguus, 3 – мален, незнатан, тесан, оскудан Gaius Volusēnus –Гај Волузен Germanicus, 3 – германски huc – овамо incolo, 3. -colui, -cultum – настањивати, становати integer, -gra, -grum – нетакнут, целовит magnitūdo, -inis, f. – величина mercātor, -ōris, m.–трговац Morini, -ōrum, m. – Морини, народ у северној Галији natio, -ōnis, f. – род, племе navis longa – ратни брод (navi – абл.) obses, -idis, m. – талац obtempero, 1. -āvi, -ātum – покоравати се octoginta –осамдесет onerarius, 3 – теретни paco, 1. -āvi, -ātum – покорити, подјармити, умирити perfero, -ferre, -tuli, -lātum – донети, дојавити perficio, 3. -fēci, -fectum – довршити, учинити perlego, 3. -lēgi, -lectum – прочитати perspicio, 3. -spexi, -spectum – видети, упознати placidus, 3 – тих, миран portus, -us, m. – лука praemitto, 3. -mīsi, -missum – напред послати, послати praesidium, -ii, n. – одбрана, стража progredior, 3. -gressus sum – изаћи, напред ићи prohibeo, 2. -hibui, -hibitum – забранити, одбијати quantus, 3 – колики (quantum – колико) reliquus, 3 – остали, преостали reperio, 4. reperi, repertum – открити, опет наћи, налазити res gestae, rērum gestārum – дела, подвизи, походи revertor, 3. reversus sum – вратити се suasor, -ōris, m. – саветодавац, наговарач traiectus, -us, m. – прелаз, превоз vigilia, -ae, f. – стража

ГРАМАТИКА

Апсолутни аблатив

АПСОЛУТНИ АБЛАТИВ (ABLATĪVUS ABSOLŪTUS)

Апсолутни аблатив је конструкција која чини издвојену целину унутар реченице (absolūtus – одрешен, одвојен). Субјекат конструкције је именска реч у аблативу а предикат партицип презента, предикатив (именица или придев) или партицип перфекта у аблативу. Сем у падежу (аблатив), предикат конструкције слаже се са субјектом и у роду и у броју. Апсолутни аблатив углавном се преводи зависном реченицом (временска, узрочна, допусна, условна), а понекад глаголским прилогом, предложним изразом или обавештајном (независном) реченицом.

Апсолутни аблатив с партиципом презента

Радња овог вида конструкције је активна и истовремена с радњом главног глагола. Будући да је партицип презента активан, субјекат конструкције и субјекат реченице нису исти.

Fele dormiente mures ludunt. Док мачка спава, мишеви се играју (коло воде).

Vobis dormientibus pisces captābo. Док ви будете спавали, ја ћу пецати.

Loquente oratōrede rei publicae condiciōne, omnes tacēbant. Док је говорник говорио о стању у држави, сви су ћутали.

Omnibus cupientibuspoēta carmina sua legit. Песник чита своје песме јерсви (то) желе.

Апсолутниаблативбезпартиципа

Овај вид конструкције разликује се од претходног због тога што у латинском не постоји партицип презента помоћнog глагола esse. Тако (непотпуни) предикат конструкције чини: 1. именица у аблативу која казује особину (нпр., auctor, adiūtor, dux, testis), службу (нпр. rex, regīna, consul, imperātor, dictātor, praetor) или животно доба (нпр., puer, adulescens, senex); natūra duce – под вођством природе / када, будући да, иако, ако природа води;

Caesare consule – за (време) Цезаровог конзулата / када (док) је Цезар био конзул; vobis pueris – у вашем детињству / када сте били деца (мали);

2. придев (нпр., vivus, ignārus, invītus, salvus). vivo Hannibale – за Ханибаловог живота / док је Ханибал био жив invītis omnibus – против воље свих / када, будући да, иако, ако се сви противе...

Patre invīto, filius nummos impendit. Син је потрошио новац против очеве воље / мада се отац (томе) противио.

Понекад се у конструкцији апсолутног аблатива као предикат у истом значењу могу употребити партицип презента или именица: под Ханибаловим вођством: Hannibale ducente / Hannibale duce; за (време) Тарквинијевог краљевања: Tarquinio regnante / Tarquinio rege; уз твоју помоћ: te adiuvante / te adiutōre.

Апсолутни аблатив с партиципом перфекта

Радња овог вида конструкције је пасивна и завршава се пре радње главног глагола.

Будући да је партицип перфекта пасиван, у преводу на српски језик субјекат конструкције и субјекат реченице могу бити исти.

Opere confecto domum discessērunt. Пошто су обавили посао (дословно: пошто је посао обављен), отишли су кући.

Lecta epistula aliter sentiētis. Ако прочитате писмо (дословно: ако писмо буде прочитано), променићете мишљење.

Обратите пажњу на употребу партиципа перфекта депонентних глагола:

Profectis amīcis, solus non mansi: libri mei mecum erant. Иако су (моји) пријатељи отишли, нисам остао сам: друштво су ми правиле (дословно: са мном су биле) моје књиге.

У уводу је наведено да се конструкција преводи једном од четири врсте зависних реченица. Понекад се може превести на више начина, у зависности од смисла или контекста:

1.Coniuge viso, femina discessit. Када је видела (свога) мужа, жена је отишла. Будући даје видела (свога) мужа, жена је отишла. Иако је видела (свога) мужа, жена је отишла. Ако је видела (свога) мужа, жена је отишла.

2.Athenienses, Persis superātis, Graeciae et Asiae urbibus tribūtum imposuērunt. Пошто су победили Персијанце, Атињани сунаметнули порез грчким и азијским градовима.

Као и:

Победивши Персијанце, Атињани сунаметнули порез грчким и азијским градовима.

Након победе над Персијанцима, Атињани сунаметнули порез грчким и азијским градовима.

Атињани су победили Персијанце инаметнули порез грчким и азијским градовима.

N. B.СУБЈЕКАТ АПСОЛУТНОГ АБЛАТИВА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ЈАВИ У ПРЕОСТАЛОМ

ДЕЛУ У РЕЧЕНИЦЕ, ОСИМ У РЕТКИМ СЛУЧАЈЕВИМА.

ЗАДАЦИ

I.Анализирајте и преведите. 1. Illo abeunte, milites gaudio clamavērunt. 2. Sententiam meam, te rogante, patefаciam. 3. Motibus siderum intellectis, poēta librum de illis rebus scripsit. 4. Hoc facto, laeti tamen fuimus. II.Преведитереченице навишеначина. 1. Coniuge veniente, femina discēdet. 2. Illa femina regīna, incolae felīces erant. DUŌBUS III.Допунитеипреведите дате реченице. 1. Пошто је конзул допутовао, inter milites LITIGANTIBUS, magna orta est seditio. TERTIUS GAUDET. 2. Према сведочењу Ливија, Hannibal cruДок се двојица свађају, delissimus fuit. трећи се радује. IV.Преведитеследећереченице, апотомзависнереченицеставитеуапсолутниаблатив . 1. Si Marcus erit magister, superabimus. 2. Postquam oppidum arsum est, milites discessērunt. V.Преведитереченице. Храм у Ниму, Француска (у античко време 1.Отпутовао си против моје воље. Colonia Augusta, Gallia Narbonensis). Један од 2. Иако учитељ предаје, ученици дремкају. најбоље очуваних римских храмова.

Гај Јулије Цезар

Гај Јулије Цезар, једна од најславнијих личности римске историје, живео је у I веку пре нове ере. Цезар је припадао роду Јулијеваца, о чијем је пореклу Вергилије подробно писао у својој Енеиди. Прво образовање стекао је под окриљем своје умне и напредне мајке Аурелије, а потом се школовао код чувеног ретора Марка Антонија. Врло се рано укључио у политичке токове, најпре као присталица народне странке, што га је убрзо довело у озбиљан сукоб с Луцијем Корнелијем Сулом. Због тога је пао у његову немилост, па је био принуђен да на неко време

Касије

Брут Гај Јулије Цезар

напусти Рим. Иако су се њихови односи формално изгладили, Цезар из страха од могуће Сулине освете одлази у Малу Азију. Тамо се показао као одличан војник, а посебно се истакао при опсади града Митилене. Након овог краткотрајног прекида у школовању, Цезар одлази на острво Род, у најбољу ондашњу школу говорништва. По повратку у Рим његова политичка каријера добија наглу узлазну путању: најпре постаје народни трибун, потом квестор, а онда и едил. Уз то стиче велику популарност приређујући сјајне игре и делећи бесплатне залихе хране

римској светини. Добија низ титула: од првосвештеника (pontifex maximus) до императора (након ратова у Шпанији). Први тријумвират Цезар склапа с Помпејем и Красом, 60. године пре нове ере, а недуго затим постаје и конзул. Након истека конзулата путује у Галију, где води ратове читавих осам година. За то време, у страху од његове све веће популарности, Помпеј уз помоћ Сената покушава да му одузме команду, и на крају му чак шаље наређење да распусти војску и врати се у престоницу. Тај догађај отвара еру мучних грађанских ратова у Риму: Цезар са својим четама прелази реку Рубикон и директно напада Помпеја. Одсудна битка међу њима одиграва се 48. године пре нове ере код Фарсале. Цезар се враћа у престоницу као победник и стиче необично звање доживотног диктатора. Убијен је у завери, 44. године пре нове ере. Међу завереницима су била и два његова блиска пријатеља – Децим Јуније Брут и Касије Лонгин.

Данас се Цезар не везује искључиво за историју, политику и војну вештину. Он остаје упамћен и као врстан књижевник. Написао је дело Белешке о галском рату (Commentarii de bello Gallico), у којем описује војевање не само у Галији, већ и у Британији и Германији. Спис је изузетно веродостојан и важан историјски извор, и при том обилује занимљивим етнолошким и географским подацима. Цезар бира књижевну врсту најближу дневнику или мемоарима, чиме вешто избегава високе уметничке претензије. Пише у трећем лицу, постижући на тај начин ефекат објективности и документарности дела. Други Цезаров значајни спис јесу Белешке о грађанском рату (Commentarii de bello civīli), по стилу и форми налик првом, но мање брижљиво дорађен. Свакако да аутор овде настоји да оправда своје одлуке и поступке, и тако кривицу за грађански рат сваљује на своје противнике. Савремена цивилизација Цезару може да захвали и за појаву првих дневних новина. И заиста, управо је он увео обичај објављивања новости. У његово време излазиле су Дневне новине (Acta diurna). Ваља поменути и његове чувене изреке, које се и данас неретко цитирају: „Veni, vidi, vici” („Дођох, видех, победих”), „Et tu, mi fili, Brute!” („Зар и ти, мој сине Бруте!”), као и славољубиву, али неодољиво искрену изјаву: „Боље први у селу, него други у Риму (граду)”.

Умирући Гал, римска мермерна копија хеленистичке бронзане скулптуре