8 minute read
IV FORMOSUS ESSE VIDEOR
FORMŌSUS ESSE VIDEOR
Diligens esse putor. Sapiens esse audior. Disertus esse existimor...
Advertisement
De Romulo fabulam usque audīre iussi sumus, quae numquam finīri vidētur...
Discipuli, cum iactatoribus versāri vetamini! Historiam discite!
Иако су сазнали да су краљевски синови, Ромул и Рем су и даље живели међу пастирима. Али приликом случајног сусрета Нумитор је препознао Рема и схватио да су му унуци живи. У међувремену, Ромул је убио Амулија и потом вратио престо Нумитору. Затим су браћа одлучила да оснују нови град...
Romulus et Remus in iis locis, ubi expositi erant, urbem condidērunt. Sed orta est inter eos contentio: quis novae urbi nomen dabit, quis urbem imperio reget? Auspicia adhibuērunt. Remus prior sex vultures conspexisse traditur. Romulo autem duplex numerus avium se ostendisse dicitur. Sic Romulus, augurio victor, Romam urbem nominavisse fertur primusque muros aedificavisse. Fama est ludibrio fratris Remum novos transiluisse muros et statim ab irāto Romulo interfectum.
Sic solus imperio potītus (est) Romulus. Condita urbs conditōris nomine appellāta.
Mihi admodum crudēlis (esse) vidēris, Historia. Saepе frater fratrem occīdit... Multum eloquentiae, sapientiae parum...
РЕЧНИК
adhibeo, 2. -ibui, -itum – применити augurium, -ii, n. – аугуриј, опажање и тумачење знакова, прорицање auspicium, -ii, n. – ауспициј, прорицање по лету, цвркуту и понашању птица conditor, -ōris, m. – оснивач contentio, -ōnis, f. – напињање, борба, препирање crudēlis, -e – окрутан, свиреп diligens, -entis – пажљив, марљив disertus, 3 – речит; вешт, окретан eloquentia, -ae,f. – речитост expōno, 3. -posui, -positum – изложити, поставити на, оставити formōsus, 3 – леп iactātor, -ōris, m. – хвалисавац interficio, 3. -fēci, -fectum – убити ludibrium, -ii, n. – ругање; брука nomino, 1. -āvi, -ātum – именовати, назвати orior, 4. ortus sum – дизати се, настати, букнути ostendo, 3. -endi, -entum (-ensum) – показати; пружати parum – премало, недовољно sapientia, -ae f.–мудрост, разборитост supplicium, -ii, n. – казна trado, 3. -didi, -ditum – предати; причати traho, 3. traxi, tractum – одвући transilio, 4. -lui – прескочити versor, 1. versātus sum – кретати се, дружити се с неким veto, 1. -tui, -titum – не дати, забранити victor, -ōris, m. – победник vultur, -uris, m. – јастреб
ГРАМАТИКА
Конструкција номинатива с инфинитивом Глагол fero, ferre, tuli, latum Сложенице глагола ferre
Номинатив с инфинитивом је конструкција коју чине субјекат у номинативу и предикат у инфинитиву, а глагол који уводи конструкцију (verbum regens) увек је пасивног значења. И ова конструкција увек је део реченице, а најчешће се преводи изричном реченицом.
Номинатив с инфинитивом је лична конструкција. Због тога се глагол који уводи конструкцију наводи у личном облику и слаже се са субјектом конструкције у лицу и броју, а преводи се безлично.
Caesarem vicisse dicunt. Кажу да је Цезар победио. акузатив с инфинитивом
Caesar vicisse dicitur. Каже се да је Цезар победио. номинатив с инфинитивом
Предикативи и додаци субјекту наводе се у номинативу и слажу се са субјектом у роду и броју:
Graecus poēta Homērus caecus fuisse fertur. Прича се да је грчки песник Хомер био слеп. Amīcae tuae videntur laetae esse. Чини се / Изгледа / Биће да су твоје другарице веселе.
Уколико је субјекат номинатива с инфинитивом лична заменица, она се у латинском најчешће не наводи, јер се лице субјекта види из глагола који уводи конструкцију.
Bonus poēta esse existimor.
Bonus poēta esse existimāris.
Bonus poēta esse existimātur.
Boni poētae esse existimāmur.
Boni poētae esse existimāmini.
Boni poētae esse existimāntur. Сматра се да сам добар песник.
Сматра се да си добар песник
Сматра се да је (он) добар песник.
Сматра се да смо добри песници.
Сматра се да сте добри песници.
Сматра се да су (они) добри песници.
Глаголи који уводе номинатив с инфинитивом
У свим лицима и временима:
videor, vidēri, visus sum – чини се да ја, изгледа да ја
iubeor, iubēri, iussus sum – заповеда се да ја / заповеда ми се да
vetor, vetāri, vetitus sum – забрањује се да ја / забрањује ми се да
sinor, sini, situs sum – допушта се да ја / допушта ми се да
У лицима и временима презентске основе:
dicor, dici – говори се да ја
putor, putāri – мисли се да ја
credor, credi – верује се да ја
iudicor, iudicāri – суди се да ја
existimor, existimāri – сматра се да ја
nuntior, nuntiāri – јавља се да ја
audior, audīri – чује се да ја
fertur, feruntur
traditur, traduntur прича се (само у наведеним облицима)
ГЛАГОЛ FERO, FERRE, TULI, LATUM – НОСИТИ
Облици глагола ferre граде се од различитих основа: презентске основе: fer-; перфекатске основе: tul-; партиципске основе: lat-;
Неки облици презентске основе граде се тако што се наставци додају директно на основу, без додавања тематског вокала (атематскo грађење).
Индикатив презента
Индикатив имперфекта Футур I Инфинитив Императив
Актив
сг. 1. fero 2. fers 3. fert пл. 1. ferimus 2. fertis 3. ferunt
ferēbam, ferēbas… feram, feres…
ferre
сг. fer пл. ferte
Пасив
сг. 1. feror 2. ferris 3. fertur пл. 1. ferimur 2. ferimini 3. feruntur
ferēbar, ferebāris… ferar, ferēris…
ferri
Облици перфекатске основе граде се правилно од основе tul- (tuli, tuleram, tulero…). Облици партиципске основе граде се правилно од основе lat- (latus sum, latūrus…).
СЛОЖЕНИЦЕ ГЛАГОЛА FERRE
Глагол ferre гради сложенице помоћу предлога. Ове сложенице мењају се једнако као и глагол ferre. Неке од њих су: – (ab) aufero, auferre, abstuli, ablātum – односити; – (ad) affero, afferre, attuli, allātum – доносити; – (cum) confero, conferre, contuli, collātum – доносити; скупљати, поредити; – (de) defero, deferre, detuli, delātum – доносити, односити, достављати, додељивати, поверавати; – (pro) profero, proferre, protuli, prolātum – износити; – (re) refero, referre, rettuli, relātum – носити назад, јављати; – (trans) transfero, transferre, transtuli, translātum – преносити.
ЗАДАЦИ
I.Анализирајте и преведите следеће реченице. 1. Athenienses adversus Socratem iniusti fuisse videntur. 2. Hostes impedimenta in unum locum contulerant. 3. Caesar ex oppido arma proferri iubet. 4. Imperatōri laurea corōna delāta est. II.Преведите дате речениценалатински. 1. Чини ми се да си срећна. 2. Заповеђено је да се заробљеници одведу у логор. 3. Војник је војсковођи донео воду у своме шлему. III.Следеће реченице пребаците у множину и преведите. 1. Iudex iustus esse existimātur. 2. Nuper ex Aegypto venisse putāris.
Тит Ливије
Тит Ливије из Патавија (данашњa Падовa) живео је у I веку пре нове ере. Никада није вршио ни војне ни политичке функције, па чак није био Римљанин у буквалном смислу те речи (заувек је остао везан за родни град), но свеједно је, искључиво захваљујући свом историографском раду, успео да уђе у најужи круг Августове интелектуалне елите.
Спајајући темељно реторско и филозофско образовање, и угледајући се на Цицерона као узора у погледу стила, Ливије нам оставља обимну историју Рима у 145 књига, једноставно насловљену Од оснивања града (Ab urbe condita). Сачувано је укупно 35 књига, а целокупно дело обухвата период од легендарних зачетака Рима до 9. године пре нове ере.
Ливију као историографу неретко недостају објективност и реалистичност: он непрекидно идеализује прошлост, стилизује и посматра историју у романтичном светлу. Међутим, све те мане Ливија историографа истовремено су врлине Ливија писца: он остаје запамћен као један од најузбудљивијих и најпиткијих античких приповедача. У том смислу највише наликује грчком историчару Херодоту: тешко да му можеЛегенда о осниовању Рима, мо увек веровати као историографу, али његово дело непрекидно држи рељеф на жртвенику пажњу читалаца и не може му се оспорити велика књижевна вредност. из II века н. е.
Једна од најинтересантнијих епизода Ливијеве приповести јесте она о легендарном оснивању Рима. Први део – судбина Тројанца Енеје – у потпуности се поклапа с већ помињаном Вергилијевом Енеидом. Штавише песник је, између осталог, користио Ливијево дело као извор. Да се подсетимо: Енеју смо оставили на самом крају Вергилијевог спева као победника у двобоју с рутулским краљем Турном.
Након Енејине смрти власт над новооснованим градом Лавинијем прелази у руке његовог сина Асканија (или Јула, како су га звали они који су у њему видели родоначелника рода Јулијеваца). Он је поменути град препустио мајци, а сам потом основао Алба Лонгу и до те мере ојачао своју моћ да му на територији Италије више није било достојног противника. Асканија је наследио син Силвије, овога Силвије Енеја и тако редом – све до владара Проке. Прока је имао два потомка: Нумитора и Амулија. Власт је препустио Нумитору, старијем сину али је млађи син, Амулије, брату силом отео престо, а његову кћер Реу Силвију под маском почасти посветио за свештеницу богиње Весте, лишавајући је тако порода и осуђујући је на доживотно девичанство. Легенда даље каже да је Реа Силвија ипак с богом Марсом добила близанце Ромула и Рема, али је Амулије новорођенчад у котарици бацио у Тибар. Дечаци су правим чудом преживели: пронашла их је и подојила шумска вучица. Потом их је открио управник краљевих стада Фаустул и постао њихов нови отац. Савим очекивано, Ромул и Рем су израсли у праве јунаке и убрзо поразили и убили стрица Амулија. Близанце затим обузима снажна жеља да утемеље нови град, који би по слави далеко надмашио Лавиниј и Алба Лонгу. Ту се рађа њихов први сукоб. Свештеници одређују места на којима ће браћа пратити божја знамења посматрањем лета птица (auspicium), па Ромул добија брежуљак Палатин, а Рем Авентин. Прича се да се шест јастребова, као повољно знамење, најпре указало Рему, али је потом његов брат угледао двоструко већи број птица. Окупљени људи су обојицу поздравили као краљеве, стога је дошло до неизбежног сукоба, у ком је страдао Рем. Постоји и друга верзија приче – да је Рем, ругајући се, прескакао малене бедеме око планираног братовог града, па га је овај из беса убио, уз речи: „Тако и одсад, кад год неко прескочи моје бедеме!” Тако је на крају власт припала Ромулу и управо је он основао моћни град Рим, који и данас носи његово име.
