3 minute read
X SINGIDUNI
Mox imperātor veniet; omnia mihi paranda sunt, omnia curanda. Cum uxōre mea, Valentīna, tibi colloquendum est de pueris... ?
Vide M. Ulpium Trophimum: modo servus erat. Traiānus ei libertātem dedit, at nunc decurio est et putat se caelum tetigisse...
Advertisement
At eius uxor Valentīna Scupis matri meae ancilla fuerat. Nunc de lectīca non descendit. Putes* eam sine pedibus esse… ha, ha… bla, bla…
Monilia quaedam mihi emenda sunt, gemmae, unguenta…
Quousque tandem haec matrōna nobis gerenda erit!?
РЕЧНИК
Aquileia, -ae, f. – Аквилеја, град у горњој
Италији aquilifer, -eri, m. – орлоноша, заставник Barbius Ulpiānus – Барбије Улпијан caveo, 2. cavi, cautum – чувати се, бити на опрезу civis, -is, m. f. – грађанин, грађанка confirmo, 1. -āvi, -ātum – утврдити, доказати, потврдити cornicularius, -ii, m.– разводник; официр descendo, 3. -di, -sum – силазити, доћи, ући edo, 3. -ēdi, -ēsum –јести electrum, -i, n.– јантар, ћилибар fumus, -i. m.– дим gemma, -ae, f. – драги камен gero, 3. gessi, gestum – носити, водити Hadriānus, -i, m.– Хадријан, римски цар Iazyges, -gum, m. – Јазиги, сарматско племе које је живело уз Дунав iuro, 1. -āvi, -ātum – заклињати се lectīca, -ae, f.– носиљка Lucius Calpurnius – Луције Калпурније M. Ulpius Trophimus – Марко Улпије Трофим molior, 4. molītus sum – трудити се, смерати monīle, -is, n.– огрлица, ђердан muliebris, -e – женски ornātus, -us, m.– украс, накит pallium, -ii, n. – палијум, грчка кабаница paludamentum, -i, n. – војничка кабаница quousque – докле sollemnia, -ium, n. – свечаност thermopolium, -ii, n.– крчма Traiānus, -i m.– Трајан ubicumque – гдегод, свуда Valentīna – Валентина, жена Улпија Трофима
ГРАМАТИКА
Герундив Перифрастична пасивна конјугација (герундив уз esse)
ГЕРУНДИВ (GERUNDĪVUM)
Како му само име казује, герундив је у тесној вези с герундом. То је глаголски придев који се гради од презентске основе и истих форманата: -nd за I и II и -end за III и IV деклинацију, а потом му се додају завршеци за придеве I и II деклинације, према роду. Иако се гради од активне основе, герундив има пасивно значење – њиме се означава радња која мора или треба да се врши. Због тога се још назива и participium necessitātis (партицип неопходности).
Глагол
specto, 1. -āvi, -ātum – осматрати
moneo, 2. monui, monitum – опомињати
Герундив
spectandus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) осмотрен monendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) опоменут
cano, 3, cecini, cantum – певати
capio, 3. cepi, captum – узимати
audio, 4. audīvi, audītum – слушати canendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) певан capiendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) узет audiendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) слушан
Иако се то ретко јавља, герундив може стајати и као атрибут. У том случају, као сваки придев, он се слаже с именицом у роду, броју и падежу: cantus audiendus – песма која се мора слушати.
Герундив се негира негацијом non, и тада изражава радњу која се не може или не сме вршити: cantus non audiendus – песма која се не може слушати.
Герундив се сасвим ретко јавља као атрибут, али се често јавља као именски део предиката. Попут партиципа футура, герундив удружен с помоћним глаголом esse чини засебну конјугацију. Како је герундив пасивни придев, ова перифрастична конјугација је пасивна; једноставније се зове герундив уз esse. Једнако као у активној конјугацији, овде се помоћним глаголом одређује време и свршеност исказа. Њиме се исказује радња коју треба вршити: онда када се та радња сматра општим саветом, или када се радња још није извршила, али је треба (из)вршити. Код ове конјугације глагол esse може бити само у трећем лицу једнине или множине.
Потреба коју исказује герундив преводи се глаголима треба, мора, ваља и временом у коме је помоћни глагол. Треба обратити пажњу да ли esse изражава свршену или несвршену радњу. Перифрастична конјугација пасивна може се превести на српски као пасив, али природније је да се преводи безлично: да се + 3. лице, или инфинитивом.
Manus lavandae sunt . (Руке треба да буду пране.) Руке треба прати. (Ваља да се перу руке.)
Manus lavandae erant. Требало је прати руке.
Manus lavandae erunt. Ваљаће да се перу руке.
Као и сам герундив, перифрастична конјугација пасивна узима негацију non, и преводи се глаголима требати, смети, морати.
Manus lavandae non fuērunt . Није требало опрати руке.
Уколико није наведен предмет глаголске радње, герундив стоји у номинативу средњег рода, а глагол esse је у 3. лицу једнине.
Lavandum est .Треба прати.