8 minute read
VIII DE ORPHEO
DE ORPHEO
Орфеј Трачанин, славни музичар и песник, који је, према предању, могао да очара не само људе већ да својим певањем умири чак и дивље звери, заљубио се у нимфу Еуридику…
Advertisement
Caesar non solum Galliam sed etiam Britanniam imperio Romāno adiectūrus erat; ego autem e tantis bellis evasūrus fabulam de Orpheo et Euridyce potius narro:
Eurydicen nympham uxōrem ductūrus omnia ad nuptias parāvit. Sed fax, quam ardentem ante novam nuptam amīci praelatūri erant, non potuit inflammāri, quod omnibus malum omen visum est. Exitus fuit omine gravior: nam eōdem die, dum cum aliis nymphis per prata ambulat, Eurydice occidit dente serpentis in talum recepto.
Postquam eam multis cum lacrimis deflēvit, Orpheus in Tartara descendit; ibi regīnam inferi mundi, Persephonen Plutonemque, deum mortuōrum, aditūrus fuit et Eurydicen a morte revocatūrus.
De morte Orphei quoque dictūrus fui, sed prae lacrimis loqui non potui…
На многе је чудне призоре наишао Орфеј у Подземљу: на улазу у Хад на чувара, троглавог пса Кербера; прошао је затим крај многих сени мртвих, од којих су неки због својих преступа за живота трпели страшне и вечите казне. Видео је тако Тантала како узалуд покушава да угаси жеђ док му вода стално измиче, Сизифа како узбрдо гура тежак камен, који би се мало под врхом поново скотрљао низбрдо, Данаиде, које су захватале воду у посуде без дна…
Стигао је најзад и до краља и краљице мртвих, Плутона и Персефоне…
Pulsis nervis lyrae cantāvit et coniugem suam poposcit. Tunc oculi omnium lacrimis implentur. Regīna Euridicen vocat, tradit eam marīto simulque et praeceptum dat: „Prior i et noli ad uxōrem respicere prius quam ad superas auras veneritis!” Ibant per loca obscūra arduo tramite; nec procul afuērunt limite superae orae, cum Orpheus uxōrem visūrus flexit oculos. Protinus Eurydice relapsa est at Orpheus intendens bracchia nihil nisi cedentes auras arripuit. Sic iterum coniugem suam amātam amīsit.
Orpheo rursus flumen Stygem transitūro Charon portitor obstitit…
РЕЧНИК
adicio, 3. -iēci, -iectum – додати, придодати, добацити ardeo, 2. arsi, arsum – горети, сијати, пламтети arripio, 3. -ripui, -reptum – шчепати, зграбити aura, -ae, f. – горњи свет, ваздух, дух bracchium, -ii n.–подлактица, рука canto, 1. āvi, -ātum – певати, свирати Charon, -ontis, m. – Харон, чамџија у доњем свету coniunx, -ugis, m. f. – муж, жена defleo, 2. -flēvi, -flētum – оплакивати dens, -entis, m.– зуб Eurydice, -es, f. (грч. ак. Eurydicen) –Еуридика evādo, 3. -si, -sum – изаћи, избавити се exitus, -us, m.– излаз; исход, судбина fax, facis, f.– луч, бакља impleo, 2. -ēvi, -ētum – напунити, испунити inferus, 3 – доњи lacrima, -ae, f. – суза limes, -itis, m.–граница, међа mundus, -i m. – свет nervus, -i, m.– тетива, жица, струна nympha, -ae, f. – нимфа obsto, 1. -stiti – стајати на путу, испречити се omen, -inis, n.– коб, знамење ora, -ae, f.–крај, граница; област, свет Orpheus, -ei, m.– Орфеј pello, 3. pepuli, pulsum – ударати, куцати Persephone, -es, f. (грч. ак. Persephonen) –
Персефона Pluto, -ōnis, m.– Плутон portitor, -ōris, m.– возар potius – радије prae – од praefero, -ferre, -tuli, -lātum – носити испред pratum, -i, n. – ливада procul – далеко protinus – напред, даље; одмах, сместа recipio, 3. -cēpi, -ceptum – примити relābor, 3. -lapsus sum – натраг пасти, вратити се respicio, 3. -spexi, -spectum – обазирати се revoco, 1. -āvi, -ātum – звати (некога) натраг, повратити rursus – натраг; поново serpens, -entis, f. – змија simul – у исто време, заједно Styx, -ygis, f.– Стикс, река у доњем свету superus, 3 – горњи, виши talus, -i, m. – чланак, пета Tartarus, -i, m.(грч. aк. Tartara) – Тартар, подземни (доњи) свет trames, -itis, m. – пут, стаза
ГРАМАТИКА
Партицип футура Перифрастична конјугација активна (футурски исказ)
ПАРТИЦИП ФУТУРА(PARTICIPIUM FUTŪRI ACTĪVI)
Иако је партицип футура активан глаголски придев, као и партицип презента, његова основа се добија од партиципа перфекта пасивног. Од тог облика се одбаце наставци -us, -a, -um и замене наставцима -ūrus, -ūra, -ūrum, према родовима.
Партицип перфекта: victus,victa, victum – побеђен, -а, -о.
Партицип футура: victūrus, victūra, victūrum – онај (она/оно) који ће победити/побеђивати.
Глагол
specto, 1. spectāvi, spectātum – посматрати
moneo, 2. monui, monitum – опомињати
vinco, 3. vici, victum – побеђивати
audio, 4. audīvi, audītum – слушати
Партицип футура
spectatūrus, -a, -um – онај који ће посматрати
monitūrus, -a, -um – онај који ће опомињати
victūrus, -a, -um – онај који ће побеђивати
auditūrus, -a, -um – онај који ће слушати
Партицип футура глагола esse је futūrus, a, um – онај који ће бити, будући.
Као сваки придев, партицип футура се са именицом на коју се односи слаже у роду, броју и падежу.
Њиме се исказује радња која ће се догодити после радње главног глагола.
Feles piscem comesūra labra sua lambit. Мачка која ће појести (која намерава да поједе, која хоће да поједе) рибу облизује своје усне.
Партиципом футура такође се исказује радња коју неко намерава да изврши. Тада се преводи намерном реченицом.
Pueri natant corpora sua exercitūri. Деца пливају да би вежбала своја тела.
Перифрастична конјугација активна, или једноставније футурски исказ, гради се помоћу партиципа футура активног и обликâ помоћног глагола esse. Овај исказ функционише потпуно исто као сваки исказ с именским делом и помоћним глаголом. Партицип футура у њему има посебно значење – намеру – па се зато преводи глаголима хоћу, намеравам, вољан сам, док помоћни глагол одређује време. Овде треба посебно пазити на то да ли је време свршено или несвршено.
Aqua frigida bona est. Хладна вода је добра. Aquam frigidam bibitūrus sum. Намеравам (хоћу, вољан сам) да пијем хладну воду. Aquam frigidam bibitūrus eras. Намеравао си да пијеш хладну воду. Aquam frigidam bibitūri fuērunt. Намерили су да пију хладну воду.
ЗАДАЦИ
I. Анализирај и преведи дате реченице. 1. Lupa infantes gemellos nutritūra fuit. 2. Gladiatōres in circo decertatūri imperatōrem Romānum salutābant. 3. Hannibal cum ingenti exercitu Alpes transiit Romam oppugnatūrus. 4. Caesar, dum bellum contra Parthos susceptūrus est, in Senatu necātus est a coniurātis. II. Преведи реченице. 1. Тантал је намеравао да захвати воду. 2. Бићемо вољни да ти ујутру спремимо оброк. 3. Персефона је била вољна да помогне Орфеју. 4. Лисица намерава да ухвати петла.
Вилијем Блејк, енглески сликар, XVIII–XIX век: Кербер, цртеж
Публије Овидије Назон
Публије Овидије Назон живео је у време Октавијана Августа. Као и сва римска омладина виших сталежа, и Овидије је по завршетку реторске школе у Риму отпутовао на даље школовање у Атину; путовао је и у Анадолију и на Сицилију, а по повратку у Рим радио је краће време као државни чиновник. Но и поред очевог негодовања, он ту каријеру врло брзо напушта и сас
Ј. Патинир, холандски сликар, XV–XVI век: Харон превози душе умрлих преко Стикса
вим се предаје писању поезије. (Како сам каже у једној песми, проза му није ишла: „…quidquid temptābam scribere versus erat“). Био је изузетно талентован, али истовремено и најнеподобнији и најласцивнији песник Августове епохе.
Његов чувени спев, тачније пародија на дидактичке (поучне) епове, Умеће љубави (Ars amatoria), изазива праву буру у Риму. Поменуто дело могло би се назвати и приручником за освајање жена: Овидије, на основу сопственог искуства, даје савете мушкарцима како да без претераног труда задобију наклоност љубавнице, и како да ту наклоност одрже онолико колико им то одговара. Основни мото и полазишна тачка за Овидија јесте констатација „да се баш свака жена може освојити”. Умеће љубави објављено је управо у време прогона Августове развратне и раскалашне кћери Јулије, чије је понашање било сушта супротност очевим идејама о реституцији посрнулог римског морала и врлине, па нимало не изненађује чињеница да је и сам Овидије убрзо доживео исту судбину. Несташни поета бива протеран у место Томи на обали Црног мора, у регије насељене варварским племенима Гета и Сармата.
Тамо Овидије пише Тугованке (Tristia) и Писма с Понта (Epistulae ex Ponto), по којима је Иво Андрић назвао своју познату збирку лирске прозе. Чини се да су у овој фази стваралаштва усахле Овидијева бескрајна разиграност и духовитост: он постаје горак и суморан, на моменте молећив и понизан. Непрекидно јадикује за Римом и обраћа се ондашњим утицајним личностима за помоћ. Никада се више није вратио у престоницу, но тешко је поверовати да је заиста клонуо духом у мери у којој би се то из Тугованки и Писама с Понта могло помислити: кажу да се и у новој средини одлично снашао, штавише, да је научио језик Гета и на њему срочио читав низ нових песама.
Овидије пре прогонства објављује и многа друга дела. Поменућемо само још два: Празнични календар (Fasti) и Преображења (Metamorphoses). Прво, у којем се описују римски празници
и обичаји, знања из области астрономије, историје и митологије, никада није завршено. Иако идеализује прошлост Рима и слика је у романтичном светлу, Овидије ни овде није одолео да не исмева глупост и празноверице обичног света.
Метаморфозе, еп у петнаест књига, износи наративни преглед свих античких митова с мотивом чудесне трансформације. Дело започиње причом о претварању хаоса у космос, наставља се приповестима о гигантима и људима, о потопу и израстању нове генерације смртника из посејаног камења, легендама о Зевсу и Ији, Аполону и Дафни, Орфеју и Еуридики, Пираму и Тизби итд., а завршава се претварањем Гаја Јулија Цезара у комету. Митови су одабрани и обрађени тако да свако од преображења представља објашњење за неку појаву, биљку, животињу или ствар (етиолошки мит): нимфа Дафне се претвара у ловор, прелепи дечак Нарцис у истоимени цвет, крв несрећних љубавника Пирама и Тизбе боји плод дуда у црвену боју, вешту предиљу Арахну богиња Атина из љубоморе претвара у паука.
Овидијеве Метаморфозе имале су велики утицај на књижевност, музику и ликовну уметност средњег века, ренесансе, барока, романтизма, а и данас представљају драгоцен извор тема и мотива за све врсте уметности.
Орфеј међу Трачанима, слика са грчког пехара, V век пре н. е.
