Орфеј Трачанин, славни музичар и песник, који је, према предању, могао да очара не само људе већ да својим певањем умири чак и дивље звери, заљубио се у нимфу Еуридику…
за
уџ бе н
Eurydicen nympham uxōrem ductūrus omnia ad nuptias parāvit. Sed fax, quam ardentem ante novam nuptam amīci praelatūri erant, non potuit inflammāri, quod omnibus malum omen visum est. Exitus fuit omine gravior: nam eōdem die, dum cum aliis nymphis per prata ambulat, Eurydice occidit dente serpentis in talum recepto. Postquam eam multis cum lacrimis deflēvit, Orpheus in Tartara descendit; ibi regīnam inferi mundi, Persephonen Plutonemque, deum mortuōrum, aditūrus fuit et Eurydicen a morte revocatūrus.
Caesar non solum Galliam sed etiam Britanniam imperio Romāno adiectūrus erat; ego autem e tantis bellis evasūrus fabulam de Orpheo et Euridyce potius narro:
ик е
DE ORPHEO
За
во
д
De morte Orphei quoque dictūrus fui, sed prae lacrimis loqui non potui…
На многе је чудне призоре наишао Орфеј у Подземљу: на улазу у Хад на чувара, троглавог пса Кербера; прошао је затим крај многих сени мртвих, од којих су неки због својих преступа за живота трпели страшне и вечите казне. Видео је тако Тантала како узалуд покушава да угаси жеђ док му вода стално измиче, Сизифа како узбрдо гура тежак камен, који би се мало под врхом поново скотрљао низбрдо, Данаиде, које су захватале воду у посуде без дна… Стигао је најзад и до краља и краљице мртвих, Плутона и Персефоне…
Pulsis nervis lyrae cantāvit et coniugem suam poposcit. Tunc oculi omnium lacrimis implentur. Regīna Euridicen vocat, tradit eam marīto simulque et praeceptum dat: „Prior i et noli ad uxōrem respicere prius quam ad superas auras veneritis!” Ibant per loca obscūra arduo tramite; nec procul afuērunt limite superae orae, cum Orpheus uxōrem visūrus flexit oculos. Protinus Eurydice relapsa est at Orpheus intendens bracchia nihil nisi cedentes auras arripuit. Sic iterum coniugem suam amātam amīsit. Orpheo rursus flumen Stygem transitūro Charon portitor obstitit… 54 LIV
