Snežana Marko – Musinov: „Greška češka“

SNEŽANA MARKO-MUSINOV GREŠKA ČEŠKA

23

„Šta čekaš? Vreme ide, samo paradiraš da te svi vide...ˮ prolamalo se u rep fazonu, u vidu šale koju i lekari - za pomoćno, uspešno, lečenje pacijenata da preporuče vole. No, nisu svi jednako raspoloženi za takav stil i nečiji hir. Automat iz koga su proistekli, u nizu od po dvadeset istih, imao je očiglednih mana, pa muzika nije svima bila jača strana. Sklop im se za nijansu izmenio, i sasvim dovoljno je to za neočekivano različito ponašanje bilo. Sad i oni što su po svim, strogo predviđenim, pravilima ispali, zajedno s ovim faličnim po lečilištima čuče, zbog pretrage i popravke. Radilo se u sitnim serijama, po tonovima i bojama. Cilj je bio da nema individualnih ispada, da mnoštvo ne propada. U nekoliko koraka, mašina bi brzinski oštancala dvadeset istovetnih likova. Nije se odmah mogla uočiti bilo kakva razlika, a među ovom grupom je polovina čak bila u problemu, naknadno je utvrđeno. Jedino je govor kod svih bio merljivo očuvan i u istom tonalitetu. Rečenice su izgovarane jednoobrazno, ali je poremećaj bio u poimanju istih stvari, što nikako nije ciljnoj grupi naprednih bio zadatak već falinka. Nalazi eksperata o nastalom problemu bili su dostupni na svim zidnim površinama. Sve dovoljno transparentno, u slici i tekstu. Telepatski prenosivo. Šema popravke svima vidljiva. Za pacijente nema hoćeš-nećeš da se menjaš, tako si isplaniran - takav moraš biti, ne možeš se od zacrtanog sakriti. Kolektivna ispravka sledi da ishod nikog dodatno ne povredi. Kako jednom, tako i ostalima. Nema probranih. Pod komandu, u jedinstvenom naletu. Pravedno za sve, nema: „Molim?ˮ nema: „Neˮ. „Hoću” i „neću” ne klokoću.

24 Ali dok dodatna sofisticirana dijagnostika traje, među ovih deset faličnih mašino-bića disciplina nikakve dobre znake ne daje. Raspuštena nesmotrena banda ne haje za pravdu, otpočinje i zbog muzike kavgu. Detektuje izmeštene vibracije, ne očekujući za svoj postupak aplauz i ovacije. Pada noć, filteri resetovani. Ukrštaju se komunikacijski prostori. Sutra je dan odluke, pomeranje hitnosti na poziciju broj jedan, iz prve ruke. Svi uslovi za traumu stečeni. Mozak je na ceni, a baš njegovi parametri pomereni. Izmestila se vijuga za milimikron. Osnov prelaska granice zadovoljen. Akciji se može pristupiti. No, mora se noćno odmoriti. Prozivka je ljudska odlika, a ljudomašine drugačije odnose vole. Kad zacrtaju – gore. Na tragu svakodnevnih čarki nema varki. Ko špijunira, ne profitira uvek. Unutar istine je i trnje. Ipak, tugovanka nije bez prestanka. Crn događaj inspirativan nije jer u sebi zle čestice ume da krije. Niko pred tom činjenicom rep ne može da savije i da je potpuno zanemaruje. Čak i entuzijazam doživi spazam. Osuti paljbu za nekakvu tvorbu koja nije donela željene rezultate, može se, ali tek adekvatna ispravka, ako je dostupna, rešava stvar, i tek kad je gotovo, sme se označiti KRAJ, sunčani raj. Čeka se svitanje. Porcija humora se bolje prima od porcije crnjaka. Logika ima premijeru, ali doživljava i reprize. Svako, koliko dozira, zagrize. A pukotina, bilo i biće. Tek kad se zamka ulaska u problem stiša, jednoobrazno njih dvadeset graknuće, do neizdrživih decibela. Dodatna žurka se ne sprema pa ni specijalna za tu namenu predviđena oprema. Zidovi će postati iznova besšemni, jednoobrazjem prekriveni, a kad se neka nova prilika desi, prizvaće šablone, na njih savršene, jednobojne, neki novi nepredviđeni gresi. Novočoveče – ne pobesni i kad su ti izlazi tesni. Radije, moždanu centralu kresni! Prevrneš li je naopako, neće ti biti lako svakako.