Borislav Batin: „Remote Control“

BORISLAV BATIN

REMOTE CONTROL

292

Od kada znam za sebe bio sam biznismen, još od osnovne škole bio sam veliki-mali bos, razgranao sam krake svoje holding-kompanije koja se bavila svim poslovima trgovine, osiguranja i zaštite, imao sam resavsko-prepisivačku školu, organizovao sportska nadmetanja, kladionice i imao svoju praksu, gde sam naplaćivao učenje raznoraznih uličnih zanata, kao i vaspitanje i znanje koje je neophodno za brzo odrastanje i samostalnost; imao sam za svaku tu delatnost, radnike, podoficire, oficire i šerifove zamenike, a ja sam, kao što pretpostavljate. bio prvi šerif, glavni bos, kapo di tuti kapi. Nije mogao svako da uđe u tu organizaciju. Postojala je procedura, polagao se teški ispit odanosti, vernosti i na kraju ceremonija sa zakletvom i bratimljenjem, mešanjem bratske krvi s kapom di tuti kapi. Niko nikada, nije izdao to bratstvo, sve je tu funkcionisalo u najboljem redu, kompanija se širila na celoj teritoriji Karaburme i Palilule, imali smo kontrolu nad svim osnovnim školama, kao i svim bandama maloletnika Palilule. Prodavale su se: žvake, sličice, klikeri staklenci, nalepnice, značke, tapkale karte za bioskope, utakmice, koncerte; plaćalo se lično osiguranje i zaštita, organizovali se turniri između ulica u sportovima, klikerima, obaranju ruke, ujedno i klađenja na pobednike. Kapital se svakim danom sve više uvećavao, sve sam to pretvarao u zlatnike koji nikada nisu gubili na vrednosti; ako je padala vrednost zlatu, uvek je bila u porastu njihova numizmatička vrednost; i tako, godinama. Od kada znam za sebe, bio sam svestan koliko se razlikujem od ostale dece i ljudi, imao sam sve talente ovoga sveta: fotografsko pamćenje, uvek sam znao šta hoću i detaljno sve planirao; svaku svoju izgovorenu reč, svaki pokret i

293 delovanje. Mogao sam za dva tri sata u biblioteci, listajući, da skeniram stotine knjiga, analiziram sve likove, događaje i kombinacije različitih životnih okolnosti, uvek iznalazeći najbolji put, lik, karakter i delovanje za svaku moguću varijantu dešavanja. Nisam propuštao da ne pogledam sve vredne filmove, da oslušam sve zvukove, savremene, duhovne i klasične muzike, svaku kulturnu i naučnu manifestaciju sam ispratio, preskočio sam srednju školu i odmah sam po izboru odlazio na predavanja po svim beogradskim fakultetima, a da nisam upisao ni jedan od tih fakulteta, interesovalo me je isključivo znanje, koje mi je bilo potrebno za ostvarivanje mog davno zacrtanog cilja. Uvek sam u svemu naizgled bio prosečan, običan dečak, čovek koji se javno nije isticao, nije pokazivao ni jedan svoj talenat i široko sveobuhvatno znanje, koje je isključivo bilo podređeno najvećem talentu koji sam jedino cenio i vrednovao, a to je bio talenat za život - život u kome ja određujem, sudbinu i okolnosti, uvek biti korak ispred, odnosno, lebdeti iznad centra svetskih zbivanja i sve držati pod kontrolom.

S nepunih osamnaest godina napustio sam Srbiju i otisnuo se u svet; naravno nisam bio sam, "kapo di tuti kapi" je, jednog po jednog, povlačio za sobom, i kao po šahovskoj tabli postavljao sve svoje podređene "zamenike šerifa", sve bosove, koje je godinama spremao i dobro plaćao za obavljanje poslova u ogromnoj svetskoj holding-kompaniji koja je bila, i koja jeste i sada, velika tajna organizacija koja upravlja sudbinom sveta, rukovodeći se isključivo mojim zacrtanim ciljem, postavljenim s prvom svesti o sebi. Kao što rekoh, sav taj kapital stavio sam u funkciju otkrivanja metoda, da moja svest bude prisustna u svakom iole bitnom pojedincu na kugli zemaljskoj, koji donosi odluke, koji rukovodi, upravlja, stvara i deluje u kreiranju svih događaja u sferi politike, nauke i kulture u svetu; te da ama sve na ovome svetu, bude pod mojom kontrolom... i uspeo sam.

294 Ključni momenat se odigrao još 1989. godine, kada je u mojem tajnom naučnom institutu u Norveškoj otkriven agens koji može da klonira moju svest. Na bilo kom mestu univerzuma, mogu se svesno pojaviti u svakoj kvantnoj čestici tog agensa, koji je mogao da bude u sastavu svake čestice materije. To vam je ono što sada naučnici u "CERN-u" zovu božija čestica ili Higsov bozon, misle da će je pronaći, kako da ne... hahah, ali samo ja držim daljinski upravljač. Razmislite malo o tome; ako ne verujete svemu ovome što pišem, uveriću vas sve ubrzo, pojaviću se iznenada u vašem mozgu, radićete ono što ja budem želeo da uradite... čekajte me. Sada sigurno razmišljate i pitate se zašto sam vam otkrio ovu tajnu. Ali vi se varate, ovaj tekst ja nikada nisam napisao i on ne postoji. Postoji samo moja svest u vijugama vašeg mozga. Ja sam tu, i pričam sve ovo, a vi ćete sve to, kada vas ja napustim, okarakterisati samo kao jednu glupu, beznačajnu priču koju ste upravo pročitali... Ćao... javiću vam se ja još, ne brinite.