292 BORISLAV BATIN REMOTE CONTROL Od kada znam za sebe bio sam biznismen, još od osnovne škole bio sam veliki-mali bos, razgranao sam krake svoje holding-kompanije koja se bavila svim poslovima trgovine, osiguranja i zaštite, imao sam resavsko-prepisivačku školu, organizovao sportska nadmetanja, kladionice i imao svoju praksu, gde sam naplaćivao učenje raznoraznih uličnih zanata, kao i vaspitanje i znanje koje je neophodno za brzo odrastanje i samostalnost; imao sam za svaku tu delatnost, radnike, podoficire, oficire i šerifove zamenike, a ja sam, kao što pretpostavljate. bio prvi šerif, glavni bos, kapo di tuti kapi. Nije mogao svako da uđe u tu organizaciju. Postojala je procedura, polagao se teški ispit odanosti, vernosti i na kraju ceremonija sa zakletvom i bratimljenjem, mešanjem bratske krvi s kapom di tuti kapi. Niko nikada, nije izdao to bratstvo, sve je tu funkcionisalo u najboljem redu, kompanija se širila na celoj teritoriji Karaburme i Palilule, imali smo kontrolu nad svim osnovnim školama, kao i svim bandama maloletnika Palilule. Prodavale su se: žvake, sličice, klikeri staklenci, nalepnice, značke, tapkale karte za bioskope, utakmice, koncerte; plaćalo se lično osiguranje i zaštita, organizovali se turniri između ulica u sportovima, klikerima, obaranju ruke, ujedno i klađenja na pobednike. Kapital se svakim danom sve više uvećavao, sve sam to pretvarao u zlatnike koji nikada nisu gubili na vrednosti; ako je padala vrednost zlatu, uvek je bila u porastu njihova numizmatička vrednost; i tako, godinama. Od kada znam za sebe, bio sam svestan koliko se razlikujem od ostale dece i ljudi, imao sam sve talente ovoga sveta: fotografsko pamćenje, uvek sam znao šta hoću i detaljno sve planirao; svaku svoju izgovorenu reč, svaki pokret i