Siniša Rudan:„Nomadi“

SINIŠA RUDAN

NOMADI

204

„Poštovani članovi Veća!

Punih sedamdeset godina na čelu sam Kriznog resora za Sunce i Vodu! U tom periodu doneo sam mnogo odluka kojima sam pokušao prilagoditi čoveka uslovima sve manje gostoljubljive planete! Umesto predviđenih četiri, imali smo dve milijarde ljudi stradalih od raka kože. Mnoge odluke su bile bolne: zabranio sam klimatizaciju, bez koje je život na Zemlji postao nezamisliv, ali smo sprečili dodatna zagrevanja njene spoljašnosti. Poveo sam potom ljude u hladovinu Zemljinog tla; još jedna teška odluka, ali opet se pokazalo, jedina moguća. I, konačno, nakon dve stotine godina, zabeležili smo stagnaciju rasta temperature atmosfere!

U današnjem izlaganju doneo sam pred Vas još jednu bolnu odluku za napredak naše civilizacije, radikalniju od svih koje je Resor ikada izneo pred ovaj sud. Ujedno je ona i jedina koja ne krpi problem, već se obraća korenima! Samom uzroku!

Budimo hrabri u odricanju!“

Nakon završne reči profesora Maljickog, iskoristio je završnu reč i predstavnik suprotstavljene strane, Livingstoun: „Obraćam se uvaženim članovima Veća, zamišljen nad neumitnošću podataka iznesenih od strane moga velikog kolege. Njegov položaj to ne dopušta, ali ja bih još strože zaključio: Doista smo otišli predaleko! Toliko daleko da povratak nije moguć! Da, dragi moji prijatelji, barem ne na dragoj nam Zemlji! Ja nisam kapetan, te nisam zaokupljen brodom toliko da se odupirem njegovom napuštanju zarad spasa njegovih stanovnika!

Nastavimo hrabro dalje!“

205 Poslednje reči, Maljicki nije ni čuo, zagledan, kroz prozor kosmičke stanice u kojoj se održavalo Treće veliko zasedanje, u planetu o čijoj sudbini su raspravljali. Nekada je pogledom gospodarila plava boja koju opaža u tragovima, sada okovanu sivilom smeše metala i betona. On lično, na čelu Resora, je naredio izmeštanje ogromnih količina vode, koja je sada nedostajala ovom pogledu. Gledao je Planetu, kako umire pod brzinom promena. Previše mera je doneseno zarad prilagođenja Zemlje tehnološkom razvoju čoveka. Danas je predložio upravo suprotno: Nove Principe. Do njih nije došao analizirajući Resorske izveštaje, kako je predočio članovima Veća! Prećutao je metodu kojom farmaceuti pronalaze lekove bolestima; traganje za vrstama koje su na njih otporne. On je krenuo u potragu za civilizacijskim principima na koje bi Planeta bila otporna. I došao je do Starih Principa, davno pregaženih, zajedno s narodima koji su ih se držali, pregaženih tehnološkim civilizacijama.

Znao je da će ga danas razapeti, znao je da Vrhovni sud smatra da se Zemlja vrti oko Čoveka.

Trinaest milijardi ljudi, dole ispod površine Planete podržaće odluku suda. Oni su slepi, zaslepljeni uspesima u početnim bitkama nad Zemljom.

Veliki sud nije imao hrabrosti da primi na svoja pleća usvajanje radikalnih smernica Livingstounove grupe. Ipak, predstavnici tehnološkog klana su poveli i administrativni rat protiv Planete: jedna od odluka Trećeg zasedanja ukinula je Resor, zbog neispunjenja osnivačkih zadataka. Narednih deset godina, bez ikakve kontrole, udaljilo je Oporavak o kojem su Principi govorili! Najmoćniji su počeli da napuštaju Planetu. Poruke koje su slali s dve planete, koje su naselili, probudile su želju četrnaest milijardi ljudi u Zemlji. Oni su se setili! Poželeli su da se vrate na površinu! Neočekivano, Principi su bili nadohvat usvajanja. I baš tada, igrom sudbine ili ruke moći, ekolog Džekson i stručnjak za stratešku ekonomiju, Lajber, napisali su rad u kome su dokazali da bi od očuvanja Zemlje, a naročito od pokušaja povratka u njeno prethodno stanje, barem dva puta isplatljivije bilo transformisanje čitavih gradova i postrojenja u objekte sposobne da pređu daljine do prve gostoljubive planete.

206 Rad je izazvao snažan odjek u gornjim slojevima. Nedugo potom, dvojica naučnika nominovani su za Nobelovu nagradu za ekonomiju i počelo se spekulisati o Novom rešenju. Nominaciju je podnela, ni manje ni više, nego Komisija za svemirska istraživanja. Principi su još jednom pregaženi.

«Mi smo Nomadi! Tako nas zovu narodi kosmosa! Mi sebe nazivamo Zemljani. Vođeni smo Džekson-Lajberovom Ekonomijom, nadmoćnom nad svime s čim smo se sreli! Narodi se plaše Nomada jer ostavljamo pustoš za sobom. No, Ekonomija ukazuje da će se planete oporaviti od našeg uticaja u Ciklusu od deset hiljada godina! Naša osvajanja trajaće do zatvaranja Ciklusa!», tekst je uklesan povodom proslave devet hiljada godina njihovog putovanja, na Vrhovnom stubu iskopanom na planeti koju su poslednju dostigli, smeštenoj u samom ćorsokaku kosmosa.