204 SINIŠA RUDAN NOMADI
„Poštovani članovi Veća! Punih sedamdeset godina na čelu sam Kriznog resora za Sunce i Vodu! U tom periodu doneo sam mnogo odluka kojima sam pokušao prilagoditi čoveka uslovima sve manje gostoljubljive planete! Umesto predviđenih četiri, imali smo dve milijarde ljudi stradalih od raka kože. Mnoge odluke su bile bolne: zabranio sam klimatizaciju, bez koje je život na Zemlji postao nezamisliv, ali smo sprečili dodatna zagrevanja njene spoljašnosti. Poveo sam potom ljude u hladovinu Zemljinog tla; još jedna teška odluka, ali opet se pokazalo, jedina moguća. I, konačno, nakon dve stotine godina, zabeležili smo stagnaciju rasta temperature atmosfere! U današnjem izlaganju doneo sam pred Vas još jednu bolnu odluku za napredak naše civilizacije, radikalniju od svih koje je Resor ikada izneo pred ovaj sud. Ujedno je ona i jedina koja ne krpi problem, već se obraća korenima! Samom uzroku! Budimo hrabri u odricanju!“ Nakon završne reči profesora Maljickog, iskoristio je završnu reč i predstavnik suprotstavljene strane, Livingstoun: „Obraćam se uvaženim članovima Veća, zamišljen nad neumitnošću podataka iznesenih od strane moga velikog kolege. Njegov položaj to ne dopušta, ali ja bih još strože zaključio: Doista smo otišli predaleko! Toliko daleko da povratak nije moguć! Da, dragi moji prijatelji, barem ne na dragoj nam Zemlji! Ja nisam kapetan, te nisam zaokupljen brodom toliko da se odupirem njegovom napuštanju zarad spasa njegovih stanovnika! Nastavimo hrabro dalje!“
