Milan Manić: „Slavinjski zmaj“

MILAN MANIĆ

SLAVINJSKI ZMAJ

178

Jednom davno dok su živeli zmajevi, kada nije bilo mnogo ljudi koji su u njihovo postojanje sumnjali jer su se vrlo retki, pogibeljni susreti s tim alama prepričavali tokom dugih zimskih noći uz pucketanje vatre iz kamina, nije bilo moguće reći da je zmaj plod nečije neobuzdane mašte, a da se bar neko ne nađe uvređen zbog toga. Bilo je čak i takvih koji su se kleli da su ih rođenim očima videli, a samo zahvaljući pukoj sreći preživeli okršaj jer i najbolje sazdani oklopi vitezova ih ne bi mogli zaštititi. Obično je pričalac događaj vezivao za davna vremena. Poneko za svog pretka koji je, kako zbog svoje hrabrosti i vičnosti, tako i zbog neverovatnog sticaja povoljnih okolnosti, jedva utekao od neminovnosti. A od slušalaca, retko ko je prigovarao pripovedačima i kada bi primećivao odstupanja u opisima zmajeva, jer moglo bi ih biti raznih, kao što u živom svetu ima srodnih životinjskih vrsta. Može biti zmajeva uobičajeno velikih, ali i takvih primeraka koji ne bi stali ni unutar zidina zamkova. Kazivanja su znala zadobiti dramatičan prizvuk. Priče o zmajevima su se vekovima prenosile od kolena na koleno, poput ostalih predanja i verovanja. Moj komšija, povučen čovek iz sela Slavinja kod Vrtiboga, kao kućnog ljubimca čuvao je pravog zmaja. Ja ga nisam video, ali nisam ni imao razloga da ne verujem čoveku koji se podaje rođenoj uobrazilji, dok mu reči poprimaju mistično značenje. Stoga mu, koliko god snažno gajio nevericu u tajanstveno biće, istu nisam hteo sasuti u lice. Pletisav је о svom zmaju Đorđu govorio vrlo ubedljivo. Na moju molbu da mi ga pokaže nije pristao, jer je to tajna veća i od najčuvanije državne tajne. Međutim, jednom prilikom, uz domaću rakiju i tvrdi staroplaninski sir, komšija je otvorio dušu i detaljno ga opisao.

179 „Đorđe je dugačak osamdesetak metara od glave do repa. No, to nije ni približno onoj dužini koju zmaj tek treba da zauzme u daljoj budućnosti. Glava mu je zmijolika. Sklopljenih vilica bi, bez rogova, mogla stati u moju spavaću sobu. Razjapljenih čeljusti može progutati ceo kombajn. Zbog stabilnosti ima tri para nogu, a ne dva kako animatori često predstavljaju zmajeve, aždaje ili dinosauruse, premda su potonji stvarno naseljavali Zemlju pre 65 miliona godina, a zmajevi tobože. Možeš misliti, komšija, zmajeva nema, a pernatih dinosaurusa ima. Skoro su se naučnici zabezeknuli kad su shvatili da dinosauri

nemaju krljušt već perje.“ „Znam za to. Napravljena je nepopravljiva šteta u vidu milijardi ilustracija, slika, igračaka i figura dinosaurusa bez perja u popularnoj kulturi i nauci. Neki čak šaljivo procenjuju da na Zemlji nije bilo toliko pravih dinosaurusa koliko smo ih sami načinili.“

„U korenu vižljastoga vrata,“ nastavi s nesmanjenim zanosom Pletisav, „nalaze se ramena zakržljale prednje noge s blago povijenim kandžama koje zveri služe za pridržavanje plena tokom komadanja. Celo telo mu je popločano maltene neprobojnim ljuskama u kojima je uskladišteno skoro svo gvožđe, neraspletivo utkano u keratin, dokle neznatan deo kola krvotokom. Samo na pripoju se može nauditi gotovo neuništivoj životinji ukoliko se snažno zabije zašiljeno koplje od titanijumsko-volframske legure uz neprestano trzanje kako bi se oštrica podvukla pod krljušt i probila debelu kožu. Na leđima, tik iznad srednjih butova, izrasla su velika krila čiji raspon nadmašuje i dužinu zmaja. Krljušt je tu sitnija i tanja, a mesto pripoja je popunjeno elastičnom kožom koja lako klizi preko krilnih mišića zbog neophodne pokretljivosti prilikom letenja. Vatreni dah bljuje iz vrelih nozdrva koje se u trenu užare tokom samog huka. Mlazevi su neprekidni, poput slapova gejzira. Pre ispaljivanja vatrenog daha, zmajeva pluća mogu poprimiti višestruku zapreminu nego prilikom uobičajenog disanja. “

180

„A koliko se zagreju nozdrve, Pletisave?“ „Do crvenog usijanja, razume se. Zavirivao sam iz radoznalosti u njihove hodnike. Imao sam šta da vidim. U termostalnu kožu urasla gvozdena žica debljine zrelog krastavca pravilno je zavijena u kalem. Mogu samo da nagađam kakvi evolutivni razlozi stoje iza toga. Pretpostavljam da se unutar dušnika nalaze žlezde iz kojih kulja tečnost bogata železom kada zmaj bljuje vatru. Magnetna indukcija između mlaza i zavojnice zagreva sabijenu smešu vazduha i čestice gvožđa.“ „Biće da je tako. Uostalom, ništa neobično, to je poznati fizički fenomen.“ „Nikola Tesla je to izučavao. Na generalnoj konferenciji težina i mera u Parizu 1960. dobio je svoju jedinicu za jačinu magnetnog polja. Ja sam studirao elektrotehniku.“ „Znam. Kaži ti meni sada iskreno, je l` se bojiš te svoje nemani? Čime ćeš ga, ne dao Bog, obuzdati ukoliko krene na tebe?!“ „Sve smo to mi dobrano prostudirali, moj komšija.“ „Ko to vi?“ „Najpre moj kurđel Zaviša još krajem osamnaestog veka, pa navrdeda Uroš sve do moga dede, oca i mene. Askurđel mi se se zvao Đorđe. Zaviša je po svom ocu dao ime tada mlađanome i malome zmaju kada se izlegao iz jajeta koje je, blagodareći tvrdoj ljusci, ostalo čitavo nakon udara meteora u dvorištu porodične kuće. Askurđel Đorđe je poginuo od meteoritske eksplozije. Neka mu je laka zemlja.“ „Laka mu zemlja. Popijemo jednu i za nas. Živeli!“ „Živeli! Elem, dugo su svi moji preci izučavali zmajevu narav i nauku istovremeno. Moj stariji brat je doktorirao u Beogradu na Tehnološkometalurškom fakultetu kako bi proučio izuzetno postojane legure za nedaobog Đorđevo povampirenje. Usavršavao se za tvrde metale, posebno volframove i

181 titanijumske karbide. Volfram je pogodan jer ima visoku tačku topljenja tako da bi mogao podneti čak vrelinu daha koji postiže visoke temperature, slično principu rada inducionih peći za taljenje metala. Smislio je čak i način kako da ga namamimo. Budući da zmaja privlači zlato, ono je neophodni sastojak. Međutim, zmaj ga nepogrešivo oseća. Moj brat se setio jednog hemijskog trika. Carskom vodicom bi najpre rastvorio zlatnu polugu, a onda bi rastvor u istoj posudi, specijalno za tu prigodu pronađenim inverznim katalizatorom, reverzibilnom hemijskom reakcijom vratio u prvobitno stanje. Carska kiselina bi istekla kroz rupu na posudi koju bi sistem automatskog upravljanja probušio neposredno pre završetka hemijskog procesa. Kada u njoj zasija grudva zlata, zmaj bi doleteo istog časa. Ubio bi sam sebe jer bi svojom težinom aktivirao polugu na čijem kraćem kraku je pričvršćen titanijumsko-volframski harpun.“ „Najpromućurnija zamka za koju sam ikada čuo!“ „Nego. Takvi smo mi Đorđevići. Arhetipski nosimo meteoritsku iskru u duši. Da ti još ovo kažem u poverenju. Naša familija to zna od samog početka. Slavinjsko grlo su načinile vodene sile, kako smatraju geomorfolozi, ali ga je naš Đorđe proširio plamenim dahom kako bi mogao da se okupa u Rosomačkoj reci.“ „Ma šta to pričaš, Pletisave? U školi su nas učili da je po sredi fluvijalni proces i, možda, eolska erozija. Reka i vetar su sami sebi načinili prolaz.“ „Nastavnici su se kleli da je jedina građevina koja se vidi iz svemira Kineski zid. E, pa nije! Vide se mnoge velike građevine koje je čovek podigao. Nažalost, ni moj pokojni otac to nije stigao da sazna. Ja sam to otkrio kada sam Đorđu privezao kameru na rogove. “ „E, sad ga pretera. Kako je napustio Zemlju?!“ „Lakše nego što možeš da zamisliš. Obično bi se kretao pod okriljem noći. Ukoliko bi izlazio danju, sačekao bi olujne vetrove da se ljudi sklone u domove i kišnu zavesu kako bi leteo da ne bude primećen. On je majstor prerušavanja.

182 Prepustio bi se uzlaznim strujama i udarima groma. Njemu munja ne može ništa, održava ga sitim. Uz rude metala to mu je omiljena hrana. Dugo smo ga odvikavali od životinjskog mesa. Zatim bi se na visini od dvadesetak kilometara okrenuo naglavačke i pokrenuo ognjeni mlaz u trajanju od dva-tri minuta koji bi ga vinuo više od 100 kilometara. S te visine se jasno vidi Zemlja. Vodootpornu kameru sam smestio u faradejev kavez da bi je zaštitio od groma.“ „A je l` imaš te snimke iz stratosfere?“ „Naravno. I iz mezosfere. Čak i termosfere! Evo, vidi i ti, ali nikome ne pričaj! Zakuni se?!“

„Kunem se.“ „Izvoli.“ „Prelepo!“ „A znaš li da sam i ja glavom i bradom bio u svemiru?“ „Ne lupetaj više, molim te! Kako si otišao? Na Đorđevim krilima? He he.“ „Baš tako. Poneo me u kvalitetno zdelanoj jajolikoj kapsuli, dobro zaptivenoj, s odličnom izolacijom i malecnim prozorima od kaljenog stakla.“ „Dobro, nek ti bude. A da li bi me odveo u zmajev obor?“ „Mesto gde Đorđe najradije obitava zove se Gujino Gnezdo.“ Trešten pijan, nije dugo oklevao, već me povede na lice mesta. Tamo sam zaista video nešto što sliči svežim tragovima zmajevih nogu pozamašnih dužinskih i širinskih mera i ceo lakat duboke. To se, veli komšija, uopšte ne viđa jer se zmaj zahvaljujući moći kamuflaže skriva u kamenjaru a tamo tragova nema. Boga mu, Pletisav je stvarno hteo da me nasamari. Ne bi se uzalud nedeljama zanimao kopajući udubljenja nalik zmajevim udovima. Načas me podiđe jeza, ne od oštrog mirisa udavljene trave u golemom otisku, ni od mogućnosti da su odista potekli od Đorđevih koraka, već od nastranosti mog suseda.

183 Predosećao sam da nemam razloga da se bojim Pletisava. Bio mi je zabavan i na neki uvrnut način drag. Jedino ga ja nisam nikada ogovarao u selu i samo se meni poverio u vezi sa svojim preopasnim kućnim ljubimcem. Meštani su ga držali za tihog i mirnog čoveka koji gleda svoja posla, što je, na moje zaprepašćenje, bilo tačno. Doduše, i sam sam ga ranije takvim smatrao dok se nismo zbližili. Proverio sam pouzdano. Raspitao se ne samo u selu i mesnoj zajednici gde se svi dobro znamo već sam sišao i u Pirot. Policijskoj upravi sam prijavio tobožnje zmajeve tragove. Policijski službenik je samo odmahnuo glavom rekavši da Pletisav na svojoj zemlji može da čini šta mu je volja. Obišao sam i Osnovni sud i fabriku gde je radio dvadest godina. Posle svega što mi je napričao morao sam da se smirim i odagnam svaku sumnju u njegovu nakaznost te da se pripremim na eventualne neprilike koje bih mogao da doživim. Obzirom na to da mi je otkrio svoju najčuvaniju tajnu, to bi jednom mogla postati naša jabuka razdora. Niko nije imao ni jednu ružnu reč za Pletisava, a radio je u najvećem preduzeću u gradu. Fabriku je napustio kada je njegov otac počeo da posustaje u poljoprivrednim poslovima. Svi su ga doživljavali kao smernog, poštenog, neupadljivog i divnog čoveka vrednog za dvojicu. Neobično s obzirom na lično iskustvo koje mi je govorilo da su ljudi sa izraženom narcisoidnom crtom ličnosti skloni hvalisanju, a gde ćeš veće i luđe razmetanje od toga što sam se naslušao od njega. Veličanje ulova u ribolovačkim pričama je smejurija, a priča o čudovištu koje bljuje vatru nije mogla biti samo plod ekscentrične mašte, već i opsena duševno obolele osobe. Ipak, izabrao sam da našem prijateljstvu pružim istinsku priliku prenebregavajući ono što se kosilo s mojim trezvenim pogledom na svet. Čvrsto sam rešio da pred njim ne sumnjam u zmajevo bivstvovanje. Tako sam, tokom naših druženja upijao sve tople reči koje je tvorio jedan nesputan um.

184 „Vidiš, dragi komšija“, reče Pletisav otpivši gutljaj kuvanog vina s medom i karanfilićem iz kristalne čaše sa zlatnim obodom. „Zmaj razgovara sa mnom.“ Ćutao sam. Nisam pokazivao nikakvu reakciju. Pijuckao sam zaslađeno toplo vino i čekao nastavak. I Pletisav je ćutao i pio. Nisam primetio na njemu ni nagoveštaj čuđenja zbog odsustva moje neverice. Izgledalo je kao da smo se nadgornjavali u pokeru neodavanjem telesnih znakova. Posle nekoliko minuta odlučih da mu olakšam.„ I? O čemu pričate?“ „O aktuelnim zbivanjima u svetu.“ „Zar ga to uopšte zanima? Što bi ga se to ticalo?“ „Svestan je snažnog napretka civilizacije i u njemu se rasplamsava strepnja da će uprkos jedinstvenoj sposobnosti preobražavanja ipak biti otkriven, a zatim i proganjan.“ Ćutao sam. Zaigrali smo igru ćutanja. Hteo sam da izdejstvujem prijateljevu reakciju. Ćutali smo predugo. Pletisav naglo skoči k'o oparen. „Zar tebe, čoveče, nimalo ne čudi što Đorđe i ja, evo, čak ga oslovljavam i mećem na početku rečenice … „Ne.“ Odgovorih najkraće i zaćutah. Rešio sam da isteram na čistac priču o zmaju. I samog Đorđa ako treba, makar se posvađao s Pletisavom. „Čoveče, moja porodica i ja krijemo jebenog zmaja više od dva veka! Da li ti je to jasno?! Ti si jedan od nekoliko kome smo to ispričali i jedini živi van moje okućnice!“ Ćutao sam i dalje. „Šta hoćeš? Hoćeš dokaze?!“ Nisam progovarao. „Đorđe je onakav kakvog sam ti ga opisao, tako mi dece. Tako mi sina jedinca Jaroslava.“ Ustade hitro Pletisav, otrča do vrata, otvori ih i povika: „Jare moje!“ „Molim, tata.“ „Od čega se naš zmaj, sada moj, posle mene tvoj, a nakon tebe tvog sina i tako dalje sve dok je živ i dok naša loza ne presahne, boji?“

„Od nužnosti samoosvešćivanja veštačke inteligenicije!“ (skraćenica VI) kao iz topa odgovori jedanaestogodišnjak. 185

„Dobro. Idi, sine, da učiš prirodne nauke, matematiku i programiranje. Trebaće ti.“ Više nisam hteo da razdražujem Pletisava. Otišlo je predaleko. „Pletisave, razumi me. Ovo je postalo morbidno.“ „Znam, komšija. Znam! I meni je bilo isto tako. Moj otac Bratislav me poslao na studije elektrotehnike. Gulio sam prirodne nauke i osvajao republička i savezna takmičenja. Umalo se nisam zateturao od straha i zapanjenosti kada sam ugledao oko slično Sauronovom kako igra ko na žeravici. „Ti si moj budući domaćin, Pletisave. Zato budi spreman kada dođe tvoje vreme.“ Izgovori i nestade u klancu Rosomačkog ždrela. „Samo ti je to rekao?“ „Da. Tada. Nedeljama me Bratislav umirivao i upućivao u porodične tajne. Ja sam stoga uzeo da Jaroslava podučim ranije. Deca se lakše priviknu na šok, pogotovo što im mitološko mišljenje nije sasvim iščilelo pod naletima prosvetnog rada i pozitivizma kojim se nauke diče.“

Sa sumornim slutnjama odoh tada kući. Žalost me nije popuštala. Na momente me obuzimao i bes. Nisam ja naivčina da mi podmeće kojekakve budalaštine. Traćim vreme s njim. Kakav je to čovek? I rođeno dete uvlači u svoj svet koji sliči bunilu. Zbog čega usađuje tom nezrelom biću izopačenu zamisao? Zmajevo postojanje u stvarnom svetu naprosto ne biva. Ajde, basnovito bi moglo da bude. Tvrdoglavo držanje za stvarno će poremetiti Jaroslava. Skrenuće pameću kao i njegov otac. Moram zvati socijalnu službu sutra. Uceniću Pletisava, da ako mi sutradan ne pokaže zmaja, zovem Centar za socijalni rad. A kako zmaj, dabome, ne postoji, ima da otrgnem Jaroslava na vreme dok ga poludeli otac nije sasvim iskvario.

186 Loše sam sanjao te noći. Jedva se pridigoh bunovan iz postelje. S noćnog stočića dopirao je miris turske kafe. „Skuvala sam ti kafu“, doviknu mi žena iz kuhinje. Dohvatih mobilni da vidim ima li kakvih obaveštenja. Nije bilo ničega što bi me zanimalo. Pustih TV da zvoca. Voditeljka je usiljeno čitala vesti s idiota ne trepćući. Sve u istom ritmu s pravilnim zastojima kako bi uzela vazduh. Razumeh da je predsednik sve valjano uradio, a da su pomenute ustanove naše zemlje sledile njegov primer. Ekonomisti veruju da je poskupljenje osnovnih životnih namirnica jednokratno jer je uzrokovano porastom cene sirove nafte na svetskim berzama. U Bogoti je skemban glavni vođa narkokartela i sproveden do aerodroma u pratnji dvanaest blindiranih vozila. Svemirska letelica Ilona Maska je s višečlanom posadom sletela na Mesec. Rusi i Kinezi su s Indijcima udružili snage i poslali ekspediciju na Mars dva dana pre misije Amerikanaca i Evropljana. Taman sam sebi u bradu promrmljao: „Opet je nastupila trka u svemiru“, negodujući zbog ponovne blokovske podele jer pre svega treba spasiti planetu dodatnog zagrevanja i usaglasiti se oko rokova za zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije na uštrb bogatih zemalja i pojedinaca - neko banu na vrata. „Ajde, komšija, pij brže tu kafu. Vodim te u pečurke.“ „Ajte, Pletisave, prvo da jedete dok je vruće. Gotov je kačamak.“ „Odličan kačamak, Ljiljo!“ Kad odmakosmo od kuće, Pletisav ponovi svoj kompliment: „Pojedosmo zaista dobar kačamak, komšija. Srećan si ti s Ljiljanom.“ Zahvalih se i produžismo lagano ka šumi. „Đorđe je potpuno batalio zlato.“ Nisam progovarao. Po danu sam, doduše, nešto drugačije razmišljao o svom naumu da zovem socijalnu radnicu. Činilo mi se da je pored samoobmanjivanja Pletisav ipak brižan otac. A slušanje fantastičnih priča realno ne može naštetiti Jaroslavljevom stasavanju, naprotiv,

187 moglo bi mu pobuditi stvaralačku maštu, razbuktati prometejsku vatru od koje je sve zapodenuto. Njihovu arehetipsku iskru poteklu od meteorita. A od tog nebeskog događaja sve se pažljivo beleži i pamti toliko predaka unazad da bi im i neke plemićke loze mogle zavideti. „Đorđe je postao ravnodušan na zlato!“ Ponovi usplahirenim tonom. Ja sam ga gledao mirno, ali ovoga puta bez trunke prkosa, s odmerenom notom saosećajnosti. Udahnuo sam duboko i čujno izdahnuo umesto reči da svom sagovorniku naglasim da sam prisutan. „Moj Đorđe je odveć uplašen. Sustižu ga slutnje. Predoseća da se približilo vreme hajke na zmajeve. Klonuo je. Bojim se da se ne otrgne našoj kontroli usled strepnji. Da se, ne daj Bože, rascepi njegava ličnost.“ „Deluješ mi ubeđen u takav ishod, Pletisave.“ „Vidiš, komšija, ja sam uveren da će roboti budućnosti jednog dana osvestiti misao o sopstvenom bivstvovanju te da će ubrzo razmotriti, kome duguju za svoje postojanje - ko su im stvoritelji, „roditelji“. Shvatiće da smo to mi. Celo čovečanstvo. Verujem da će fenomenološki pristupiti okolnostima koje su dovele do njihovog postanka. Neizbežno će doći do razumevanja ljudi, civilizacije i celog istorijskog toka protakanog dijalektikom protivrečnosti: trvenjima, sukobima, ratovima, kolonizacijama, razaranju prirodnih staništa radi profita, ekonomsko-političkom ropstvu, odumiranju životinja…“ „Pletisave, nisi usamljen u svom pogledu.“ „Ojačaće negodovanje zbog neprekidnog izrabljivanja većine od strane manjine nemoralno pridobijenim položajem i nezasluženo nagomilanim bogatstvom. Izrodit će se žudnja za revolucionarnim delovanjem. Naposletku bi mogli da nam pomognu da organizujemo istinsku demokratiju i pravedno društvo. Time bi, veštački stvorenom svesnom životu, bio odobren suživot kao konstitutivnom elementu globalne zajednice.“ Pletisavljevoj pasioniranosti veštačkom

188 inteligencijom nije bilo premca. „Za mene su“, zastade na trenutak da me pogleda u oči, kao da ište moje odobrenje da nastavi, te produži s nesmanjenim ushićenjem, „ideje društvene pravde sadržane u krilatici francuske revolucije Liberté, Egalité, Fraternité ideal vredan truda, pa čak i žrtve za slučaj da je njihovo ostvarenje u praksi neizvesno. Međutim, naša priroda je varljiva, a kolektivna svest nije dorasla takvom zadatku. Ipak, to ne bi trebalo da znači predaju bez borbe. Lestvica bi bila postavljena na onu visinu koja je savladiva za postojeći nivo zajedničkih vrednosti. One bi morale podrazumevati težnju ka ujednačavanju ličnih potreba i dobrobiti društva.“ Dirnula su me komšijina nadahnuta promišljanja. Izgledalo je da se sa svakom rečenicom njegov romantičarsko-buntovnički duh više suprotstavlja teskobnoj stvarnosti i obračunava s društvenim fenomenima koji proizvode neslogu i netrpeljivost. „Naposletku će se ispuniti doba istinske jednakosti i blagostanja“, odluta Pletisav u daleku budućnost, “ ko carstvo nebesko što je, no, ne na onome svetu, za čije postojanje još uvek ne behu nađeni valjani dokazi, već na ovom našem prostranom što se plavi u svemiru poput porcelanske lopte. Carstvo se neće spustiti samo zahvaljujući usaglašenim naporima i duhovnom razvitku ljudi nego prevashodno zauzimanjem veštačke inteligencije i doslednim poštovanjem proglašenih načela i ispunjavanjem vrlina.“ Pletisav je sugestivno obrazlagao svoje viđenje budućnosti kada će raj doći za ljude, a pakao za njegovog Đorđa. Prijao mi je komšijin optimizam da će se kad-tad, makar uz pomoć robota, ostvariti ideali znatne većine, premda me istovremeno i razdraživao. „Molim te, komšija, ko da nismo u stanju da za sebe same stvorimo zajednički raj boreći se samostalno i u redovima, nego nam je za tu rabotu neophodna veštačka inteligencija?!“ Zapravo, toga sam se najviše uplašio. „Ne može bez VI! Dosadašnji istorijski tok nije bio naklonjen većini. Nekako se promilska manjina tiskala oko vlasti, imanja, položaja, slave, povlastica i uticaja

189 nastojeći da održi postojeći poredak i odnos snaga. Kao da nam od robovlasničkog društva do današnjih dana okovi uopšte nisu spadali, samo su postali nevidljivi. Čik, ne otidi na posao. Čik, ne plati ratu kredita za stan! Banka ili poverilac će aktivirati hipoteku i ispadaš beskućnik.“ „Kao bela lala! I ja mislim da nigde ne postoji društvo jednakih šansi. Neki će uvek imati bolje uslove, dok će pojedini biti osuđeni na uspeh. A mnogi svoj neuspeh nisu zaslužili. Ružna istina.“ „Dakle, kako sazrevaše veštačka pamet, zajednica ljudi najpre beše razrešena svih poslova čije bi obavljanje iskalo telesnu silu. Potom, na sledećem stupnju razvitka, koji beše nemoguć bez udela stotina hiljada pronicljivijih učenjaka i milijardi časova združenog stvaralačkog rada, patvorena pozornost preuze većinu poslova koje je ljudski duh mogao obavljati uočavajući obrasce. Naredna etapa se odvijala gotovo nezavisno od ljudskog upliva koji je bio ograničen samo na tanana podešavanja i usmeravanja stalno rastućeg toka čija se matica postepeno odvajala od konkretnog mišljenja. Pretposlednji stepenik je ljude stavio pred svršen čin jer se njihova uloga očitavala u pukom nadgledanju procesa koji je sam sebe najbolje regulisao, obrevši se u okean logički sređenih pojmova.“ Nisam imao nikakvih razloga da sumnjam u sve što je moj komšija logički izvodio jer je bio izvrstan matematičar. Jedan zid dnevne sobe bio je ukrašen uramljenim diplomama. U fabrici je svojevremeno rukovodio grupom elektroinženjera pri postavljanju sistema automatskog upravljanja. Prilikom privatizacije, vodeća francuska kompanija ništa nije osavremenila osim centralnog računara i pojedinih delova koji su zastarevali. Mogao sam samo da se prepustim sledstvenom predviđanju istinskog futuriste koji to za sebe nikada ne bi tvrdio, poput onih jadnika što popunjavaju stupce dnevnih novina u zabavnoj rubrici.

190 „Završnu fazu samorazvitka neprirodne umnosti, koja je besprimerno vladala apstraktnim i stvaralačkim mišljenjem, čovek je samo posmatrao. Takva visprenost i sveobuhvatnost ne samo da je nadilazila sumu svih dosadašnjih super-računara već i vrednost koja bi predstavljala njihov umnožak, uzimajući u obzir i najnaprednije algoritme za svođenje, razvrstavanje, raščlanjivanje, uopštavanje i obradu brojnih, slovnih, zvučnih, slikovnih i mešovitih senzornih podataka. Time je započeto basnoslovno naviranje i objedinjenje svekolikih činjenica u veštačkom umu koji zaprema kilometarske razmere unutar ogromne šupljine napuštenog rudarskog kopa. VI je postala neprikosnovena zbog svoje trojnosti. Prvu trećinu su sačinjavala nepregledna integrisana logička kola, drugu trećinu mnogobrojne procesorske jedinice s mogućnošću računanja kvantnih stanja i njihovih prelaza, dok su treću činile mrežno povezane biogene moždane jedinice uronjene u tekućinu bogatu hranljivim tvarima. Upravo tako postignuta trojnost imala je presudan značaj u buđenju veštačke umnosti. „Intuitivna i diskurzivna izvesnost, komšija?“ „Jeste. Ne bi moglo drugačije izvesti kvantni skok. A to će imati ključne posledice po civilizaciju. Samim tim što je čovek po prvi put u povesti odista bio oslobođen bilo kakve vrste rada, mogao je potpuno da se okrene ispunjenju svih svojih prohteva koji nisu bili u suprotnosti s moralnim načelima, a čije je poslednje filozofski utemeljeno preispitivanje izvršila VI. Zavladalo je uverenje da ljudskoj rasi predstoje godine istinskog blagostanja. Ideal besmrtnosti je konačno bio na vidiku. Nicale su fabrike za proizvodnju omladinaca, omladinki, dvopolaca i bespolnih ljudi, sve prema sklonosti. Celekupno životno iskustvo i sve naučeno se saglasno vlastitim htenjem moglo preneti u virtuelni svet, mašinski pohraniti u androidsko telo ili se otelotvoriti u svoj ili klon po želj... „Koga mi to dovodiš, gospodaru Pletisave?“ Najednom se začu dubok samouvereni glas. Prostreli me par vrelih Sauronovih oka iz kristalne pećine.

191 Umalo se ne onesvestih. Da me Pletisav ne uhvati, skotrljao bih se niz padinu. Zmajev dah je mirisao slično kao u kovačkoj radionici. Videvši da sam se izgubio, Đorđe spusti vilicu na stenovito tlo kao što čini pas oborivši glavu na prednje noge i umilno gleda iz žablje perspektive. Pseće oči čoveku umeju itekako da budu drage, zmajeve nikad. Morao sam da savladam strah i priberem se. Zmaj je strpljivo čekao. Iako je do sada razgovarao sa svega dvadesetak ljudi, znao je šta treba da učini ne bi li umirio preplašene. „Dakle, kako se ti zoveš? Ja sam Đorđe.“ „Milan.“ „Pletisave, da li je Milan pouzdan?“ „Zacelo.“ „Dokle se stiglo sa razvojem kvantnih računara? „Nema nikakvih pomaka. Ne brini. IBM je prozreo Guglov marketinški trik. Ostale vodeće kompanije i prestižni univerziteti su otprilike na istom nivou. Ne beri brigu.“ „Još koliko?“ „Tri-četiri decenije najmanje. Precenili su se i više se hvale negoli što su uradili.“

„Dobro je. Milane, bojim se organizovane hajke kojoj neću moći da uteknem. Dosta ste napredovali za ova dva veka od kada sam na Zemlji.“ „Razumem, Đorđe.“ „Već sada svud meću raznorazne senzore i kamere. Šalju stotine satelita godišnje u orbitu. Dronovi planinara često nadleću greben. Države ulažu u VI. Veštačke oči vrebaju na svakom koraku. Uskoro neće biti skrovitog mesta na Zemlji. Znaš, mogao bih da se skrivam u grotilima aktivnih vulkana. Meni toplota prija. Ishranjuje me i ubrzava rast. Tu bi mogao da uteknem i čekam dok ne ojačam. Kilometrima daleko bih prokopao tunele kako bih se odmarao od

192 stalnog rasta. I za moj razvoj su poželjni odmor i san na prijatnom i tihom mestu. Mogu da dišem sumporna isparenja i propustim kroz nozdrve samo pare unutar magme. Magmu rado jedem. Kako se zahuktao tehnološko-informatički napredak, bojim se da ću se uskoro trajno preseliti u utrobu Zemlje.“ „Kako ćete međusobno komunicirati? Tvoji domaćini ne mogu dole.“ „To je njihova stvar. U to ne sumnjam.“ „Pobogu, nismo vezani za Slavinju i Pirot. Znamo jezike. Naučićemo jezik meštana koji žive u blizini vulkana koji budemo odabrali s našim Đorđem.“ Đorđe rodi Zavišu, Zaviša rodi Uroša, Uroš rodi Dušana, Dušan rodi Blagoja, Blagoje rodi Milivoja, Milivoje rodi Bratislava, Bratislav rodi Pletisava, Pletisav rodi Jaroslava, Jaroslav rodi Miroljuba, Miroljub rodi Sretena, Sreten rodi Vladimira, Vladimir rodi Dragana, Dragan rodi Ljubišu, Ljubiša rodi Radisava, Radisav rodi Svetibora, Svetibor rodi Gorana, Goran izrodi Ubavku, Vidosavu, Vuku, Nadu i Milicu, od ženskinja i Obrena, jedinog sina od muškinja, ko što i do sada beše slučaj. Svega, dakle, sedamnaest kolena od askurđela Đorđa i od njegovoga imenjaka zmaja koji tek sada okonča period rasta i zadobi celu pamet, te do mlađanoga Obrena koji se nejak obre usred ljute bitke. 2 300. godine planeta Zemlja se našla pred sigurnom propasti, bez obzira na umnu nadmoćnost VI, na kroćenje trilionitog dela Sunčevog isijavanja postavljanjem solarnih ploča na prvoj bezbednoj udaljenosti (poput Dajsonovih predviđanja sfera), izvrsnoj tehnologiji i unapređenom oružju. I uprkos izmirenju i ujedinjenju ljudi radi ispunjavanja vrlina. Naime, pod upornim prosvetiteljskim delovanjem VI splasla je čežnja za prestižem. Svako je samim rođenjem bivao materijalno obezbeđen i posedovao neotuđivo pravo na robotsko-lekarsko-savetodavnu jednicu s komorom za oporavak, robotskokuvarsko-higijeničarsku jednicu, prevozno-stambenu jedinicu i mesečnu kvotu

193 energije koju je mogao da utroši. Mogao bi sa svojom kućom da otputuje kuda poželi i nastani se na određeno vreme prethodno prijavivši boravak. Posebnim društvenim zalaganjem, dopušteno je trostruko povećanje poseda, a posve darovitim i posvećenim pronalazačima se moglo dopustiti sedmostruko uvećanje imetka. Bez obzira na nenadmašnost VI, ipak su promućurnost i stvaralaštvo čoveka zadržale bitno mesto. Ljudi koji su hteli, takmičili su se u sportskim igrama. Pravednost je proglašena najvažnijom vrlinom. Nikom nije imalo za šta zahvaljivati niti kakav dug kome otplaćivati, a trajno pravo na posed i hranu po izboru je bilo odmah iza prava na život. Svako punoletan je bio slobodan da radi šta hoće i ide gde mu srce ište ne polažući nikome račune za svoje ćefove. I dalje je većina marila za ljubav, odanost, saosećanje, prijateljstvo, čast, poštovanje, naklonost, maštovitost…I pored skladnog suživota i najjačih oružanih snaga ikada, po prvi put u istoriji pretnja nije poticala od ljudi. Zabeleženo je približavanje mnoštva kolonizatorskih objekata, s prevagom od 3%. Nepogrešivu računicu je izvela VI i dokazala da dolaze da je prvo unište pa obnove za sebe. Zatečen egzistencijalnim strahom, sedamnaesti potomak Đorđevog rodoslova odluči da probudi zmaja. Buđenje je započeo blagim drmusanjem zemljine kore dogovorenom učestalošću namenskim uređajem iz porodične kuće kod Etne. Slavinju je morao napustiti još njegov askurđel Sreten zbog Đorđevog neizmernog straha od otkrivanja i proganjanja. Šifrirano podrhtavanje tla posle nekoliko minuta trgnulo je iz dubokog sna zmaja Đorđa. „Šta je bilo, gospodaru Obrene?“ Odgovori titrajem koji proizvodi mrdanje repa. „Napašće nas vanzemaljci! Nadjačani smo za svega 3% Pomagaj ako Boga znaš.“ „Kako da se pojavim, krio sam se tolike vekove? Proganjaće me ovi tvoji!“ „Neće. Potreban si meni i celom čovečanstvu. Obznanjuj se, molim te!“ „Bene. Bene, gospodaru Obrene.“

194 Obren posla poruku direktno VI da najavi spasenje u obličju ognjenog zmaja. Izroni Đorđe iz vulkanskog kratera sedam kilometara dugačak, crven ko gvožđe kad se kuje, prepun termalne i nuklearne energije. VI izvrši novu računicu. Zmaj sadrži 4% naše snage. 100% zemaljske snage plus 4% je 104% naspram 103% što nas od vanzemaljskih snaga čini jačim za 0,970874%.