Miro Matijaš: „D. Dimenzija“

MIRO MATIJAŠ

D. DIMENZIJA

91

Svako jutro sam išao isključiti struju da mi ne dođu kontrolori. Naime, nisam platio račune struje pa su me isključili. Preko noći sam uključivao da djeca imaju struju, a ujutro isključivao da me kontrola ne uhvati. Neki susjedi su vidjeli da prčkam, ali su šutjeli.

Jednog dana sam napokon platio, jer tog mjeseca na plaći nije bilo ovrha od strane gradskog čudovišta i monopolista kojeg zovu Holding, valjda da bi izgledao zastrašujuće. Sljedećeg dana, kad sam platio, vratili su se oni ljudi iz Elektre i uvrnuli osigurač koji život znači.

Dan kasnije dođu opet neki ljudi, njih dvojica, i kažu da su došli da mi uključe struju. Bili su nekako drugačiji, ali ipak isti. Boja kose i lica je bila crvenkasta, ali mislim, pa šta. Pitam ih, tko ih je poslao i zašto su došli kad je već jučer sve riješeno. Kaže jedan od njih, onaj deblji i malo buljav: „Što je riješeno?“ Odgovorih da su mi jučer uključili struju jer sam platio cijeli dug. „Tko vas je uključio?“ pita on. „Pa vi, Elektra, što sad opet hoćete?“ Onaj drugi, pak, štrkljavi, kaže da su ih poslali da me uključe jer sam podmirio dug. „Naravno da jesam, ali bili ste jučer.“

Opet će oni uglas: „Što je s Vama, nitko nije bio jučer i otkud Vam sad struja ako ste bili isključeni?“

Rekoh da se nose i da ne mogu više raspravljati, neka idu nekud drugamo i da je to neka zabuna, te da do njih nije došla informacija.

„Dečki to se događa zbog loše komunikacije, sve ok, ajde Bog.“

„Gospodine, mi imamo sve napismeno. Pogledajte.“ 92

Mislim si: “Dobro, pogledat ću te glupe papire pa neka ih voda nosi.“ Daju mi neke crvenkaste listove, kao i oni što su, kad tamo, znak struje... samo naopako i iznos s mnogo brojeva, ali prvo su nule, puno nula, onda neke cifre: 2 5 i 9. Ništa mi nije jasno i tražim ime, pitam ih za ime i znaju li kako se zovem, a oni mi kažu da okrenem papir.

Okrenem papir, a na drugoj strani moje ime napisano naopako, ime je Orim inače Miro i prezime Šajitam, inače Matijaš.

„Ljudi“, pitam ih, „gdje Vi radite?“ Onaj bucko mi pokazuje nekim krivim prstom na nešto kao neutron i još neki broj.

„A iz koje godine je taj Vaš račun?“ pitam ih pokušavajući ostati smiren. Opet bucko kaže da je to 102015. te da sam dužan iz 2015. na Zemlji. „Ok, dug je sa Zemlje“, opet ja glumim smirenost, „a odakle ste Vi?“ „Pa mi smo s Neutrona iz porezne za neuspjele reinkarnacije.“

„Odakle?“ „Iz porezne za paralelne dimenzije i dugove.“

93 „Ok, razumio sam, došli ste iz druge dimenzije, čitao sam o tome i imate sreće što niste naletjeli na nekog tko prvi put čuje za tako nešto.“ Ovaj put pogledam ih strogo i ozbiljno te kažem:“ Dragi moji, ja imam struju, odite vi lijepo tamo odakle ste i došli, pa se vidimo, ako se vidimo, kad se ja tamo pojavim, ako već nisam tamo, pa o ovom istom razgovaramo upravo sada i tamo negdje.“ „Tko je u čiju dimenziju upao? Vi u moju ili ja u vašu - nebitno je, ali najbolje je da se rastanemo.“

Otišao sam u kuću i kad sam nekoliko minuta kasnije izašao, jer mi vrag nije dao mira, sve je bilo isto i nisam ni po čemu moga utvrditi da su ti likovi stvarno bili ovdje i da sam ja s njima razgovarao.