Časopis Bukmarker - broj 17

POKLON PRIMERAK | MART 2022. | BROJ 17

ISSN 2738-0564

3132■

15 ■

1729■

2420■ KOLUMNA:

Saradnici: Iva Burazor, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Srđan Krstić, Mina Kebin, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Vuk Lazarević, Matija Krstić, Nataša Đuričić Marković, Vladana Valčić

Beograd ISSN

SADRŽAJ CIP

8■

= Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553 | POKLON PRIMERAK | MART 2022. | BR. 17 | IZLAZI MESEČNO Štampa

Šta je feminizam u svojoj suštini, kakva je uloga žene u književnosti – i kada govorimo o poziciji pisca i poziciji književne junakinje – teme su koje su nas okupirale u prethodnom periodu, pa smo odlučili da im posvetimo pažnju u martovskom izdanju.

6■

| Za izdavača / Dejan Papić

25■

DRAGI ČITAOCI,

14■ INTERVJU:

12■

■

| Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić

| Direktor marketinga / Ana Spasojević

169■

26■

22■

u publikaciji Narodna

5■

18■

| REDAKCIJA

■

■

Osim toga, pripremili smo vam, kao i uvek, zanimljive intervjue, odlične prikaze i druge važne priče iz sveta književnosti.

Uživajte u čitanju!

■

| Naslovna strana / iStock - Katalogizacija biblioteka Srbije, 2738-0564 / Rotografika, Subotica U FOKUSU: Hit knjige INTERVJU: Karma Braun INTERVJU: Guzelj Jahina KOLUMNA TRI RAJKE: Nevidljive BIBLIOTEKA POZNATIH: Vesna Radosavljević DELFI KUTAK: Kupina i divlja ruža ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Knjiga čežnji NOVO U LAGUNI I 3 PITANJA ZA... Petra Žebeljana TEMA: Revolucionarke, špijunke i boginje #BUKMARKER: Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele VESTI I DELFI GIFT TEMA: Uticaj Agate Kristi TEMA BROJA: Žensko pismo IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Žena s drugog kata TAJNE PISACA: Aleksandra Filipović KNJIŽEVNA KRITIKA: Fric i Dobrila IZ PRVE RUKE: Sapijens razgovara sa neandertalcem MALA LAGUNA: Dečji dani kulture INTERVJU: Aleksandar Bilanović Toni Parsons Džon Makgregor

Mnogo se govori o ženskom pismu i ženskom principu u pisanju, pa nam je književnica Ljubica Arsić u izvrsnom tekstu „Zašto besna domaćica čita Prusta?“ objasnila šta tačno znače ti pojmovi. Tu je i odličan intervju sa Karmom Braun, autorkom feminističkog romana provokativnog naslova Recept za savršenu suprugu, zatim tekst o knjigama čije su glavne junakinje revolucionarke, špijunke i boginje, kao i onaj o uticaju Agate Kristi.

10■

KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA POSETITE: Novi Lagunin klub čitalaca Terazije 4

Grafički dizajner / Dejana Vranješ

33■

3034■

■

Lektura i korektura / Saša Bošković

| Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055

FOKUSUU U FOKUSU 5

„Što reći o ovoj čudnoj knjizi? To je priča o ljubavi u kavezu“, rekla nam je autorka koja, vešto izbega vajući sve postojeće stereotipe, u ovoj knjizi ispisuje priču o ženi s kojom se možda nećete uvek složiti, ali ćete beskrajno uživati u svakom trenutku provedenom s njom. ■

Baba, nemoj ništa da me pitaš je moja prva knjiga, objavljena pre če tvrt veka. To je zbirka kratkih priča o smešnim, tužnim, uzaludnim ljubavi ma, o našim životima, takvima kakvi jesu. Ona je sada dopunjena sa devet novih priča, i moram da kažem da i danas, posle toliko vremena, te priče imaju svežinu i humor, čak i kada u sebi imaju koje zrnce gorčine i melan holije“, rekla nam je autorka.

RATNIK SUNCA

„Knjiga Ratnik sunca je ’spomenik’, ali ne profesoru Laloviću već zajed nici koja nije imala dovoljno znanja i hrabrosti da zakorači u novu epohu koju nam je svojim znanjem i inteli gencijom Branko neumorno približa vao. Svoja blistava viđenja Branko je umeo da iznese krajnje jednostavno, skoro poetski lepo, te mi je tokom vi šegodišnjeg pisanja ovog dela poseb no drhtala ruka, zbog bojaznosti od uspeha, jer oživeti lik i delo zaborav ljenog profesora Lalovića za mene je velika čast i ogromno zadovoljstvo“, ispričao nam je autor.

Branko Lalović (1928–1988), ekološki korifej i solari sta svetskog renomea, omiljeni pro fesor na tri univerziteta u Srbiji, pionir solarne arhitekture koji je uvrstio SFRJ u sam vrh svetske nauke, domaću i međunarodnu javnost prvo je zasenio svojim genijalnim delima, a zatim na prasno napustio ovaj svet pre vreme na, ne želeći do poslednjeg trenutka da poveruje da je – možda – ubijen.

Živojin ProfesorPetrovićdrBranislav

■

Mirjana Bobić Mojsilović

BABA, NEMOJ NIŠTA DA ME PITAŠ

Vedrana Rudan

DOŽIVOTNA ROBIJA

Šta znači biti istinski slobodan, kakve sve ljubavi žive na ulicama jednog uzavrelog grada i koja se misterija krije iza smrti našeg čuvenog naučnika, prvog borca za obnovljivu energiju u Srbiji, čitaćete od marta u knjigama Laguninih bestseler autora

Nakon smrti muža, koga je be skrajno volela, Loli ponestaje volje. U životu je jedino drži nada da će na licu svoje prekrasne ćerke Tine konačno ugledati iskreni osmeh. U najnovijem romanu Doživotna ro bija Vedrana Rudan piše o svojim omiljenim temama, odnosu rodite lja i dece, kao i o tome šta znači biti istinski slobodan. Da li je sloboda moguća bez materijalne sigurno sti, da li rad oplemenjuje ili poro bljava čoveka i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, samo su neka pitanja koja glavna junakinja Lola postavlja sebi, ali i svima nama.

■

Na ulicama uzavrelog grada, na nekoj plaži, u frizerskom salonu, na svim me stima zbirke priča Baba, nemoj ništa da me pitaš već su se negde u prolazu nazirali junaci budućih romana Mirjane Bobić Mojsilović. Sada, četvrt veka ka snije, osvežena i obogaćena sa devet novih priča, ova riznica svakodnevnih čuda, večnih sudbina malih ljudi, ne pretencioznih osećanja koja nas rasta ču i stvaraju iznova nas podseća zašto čuvamo, volimo i nerado pozajmlju jemo ali rado prijateljima poklanjamo knjige Mirjane Bobić Mojsilović.

Recept za savršenu suprugu i koliko je važna ženska solidarnost

Recept za savršenu suprugu donosi priču o ženama koje se usuđuju da preuzmu kontrolu nad svojim živo tom. Što nije uvek lako, ali je neop hodno. To je odlična priča o tome kako je patrijarhat oblikovao život žena pedesetih godina prošlog veka i kako nastavlja isto da čini do dana današnjeg. Roman prati živote dve junakinje koje razdvaja 60 godina, ali spaja ista kuća.

I

Neli je bila prvi lik koji mi je pao na pamet i stigla je u moj mozak pot puno formirana i spremna da ispriča svoju priču. Alis mi je u početku bila mutna – posebno zato što rodne ulo ge danas nisu tako jasne kao što su nekada bile – ali ona je bila lik koji me je na kraju najviše iznenadio. Znala sam i da će ona najviše isprovocira ti čitaoce: ona donosi upitne izbore, čini se da „ima sve“ ali ne može da pronađe sreću, ne vidi uvek ono do bro što je često pred njom, neretko sebi bespotrebno otežava život. Bilo bi je lako opisati kao sebičnu ili čak možda „nedopadljivu“ (što je izraz koji izbegavam da koristim pri opi sivanju junakinja jer verujem da nije moguće da su likovi – uključujući

Vaše junakinje Alis i Neli povezuje ista kuća a razdvaja 60 godina. Da li ste imali jasno definisane pro tagonistkinje ili su one stasavale dok ste pisali knjigu? Da li su Vas iznenadile i kako?

i

Naslov knjige je uvek nezgodan jer treba da „ponese“ najveći teret. Što se tiče braka, i tada i sada, to je iro nična izjava zasnovana na ideji da žene treba da teže savršenstvu u ulo

U intervjuu za Bukmarker

Mama mi je dala nekoliko starinskih kuvara koji su se u našoj porodici prenosili s kolena na koleno. Jedan određen – kanadski kuvar pod nazi vom The Purity Cookbook iz 1940ih – inspirisao je Nelin lik iz 1950-ih. Imala sam jasnu sliku Neli kako puši cigaretu u svojoj voljenoj bašti, preli stava ovaj kuvar i traži recept za ve čeru. Njen život je na površini izgle dao jednostavno – tipična domaćica – ali znala sam da ispod „fasade“ Neli nudi mnogo više. Sve je zapravo po čelo od te jedne scene.

kanadskanagrađivanabestselerautorkaKarmaBraungovorištajujeinspirisalodanapišefeminističkiromanprovokativnognaslova

Šta je bila početna tačka Recepta za savršenu suprugu? Kada je počeo da se rađa roman?

6 INTERVJU

Čitajući, prvo zapazite citate iz prevaziđenih knjiga koje savetuju že nama kako da budu dobre muškar cima. Šta ste želeli da postignete tim, za savremenu ženu nedopusti vim savetima? I sam naslov roma na je prilično provokativan.

ma nečeg poprilično zanimljivog u vezi sa pisanjem knjiga. Potrebno je mnogo vremena da neka priča prođe svoj put od rukopisa do goto vog primerka na polici, a kada je či talac konačno dobije u ruke, to znači da se godinama radilo na njoj. Ovo su reči Karme Braun, nagrađivane kanadske novinarke i bestseler au torke, koja je hit roman Recept za savršenu suprugu, delo preko koga su se čitaoci u Srbiji prvi put sreli sa njenim radom, pisala oko pet godina. Najzanimljivije u vezi s knjigom su teme kojih se dotakla. A koje su i da nas relevantne i važne kao što su bile kada je napisala prvu rečenicu.

Razgovarala: Tanja Vučković

Foto: Džena Dejvis

DA ŽENE IMAJU SLOBODU IZBORA

zi „supruge“... iako ne postoji „savr šena supruga“ (a ni „savršen suprug“ kad smo već kod toga). Moja agentki nja je došla na ideju da koristim citate na početku Alisinih poglavlja, i činilo mi se pametnim načinom da pove žem priče dveju žena, unoseći dašak Neline prošlosti u Alisinu sadašnjost. Trebalo mi je vremena da pronađem i proverim citate, a često sam osta jala u neverici. Lako je smejati se ovim retro savetima zbog komičnosti i zastarelosti, ali bilo je otrežnjujuće videti kako se gledalo na žene i kako se očekivalo da se ponašaju, i shvati ti da možda nismo napredovali toliko koliko bismo želeli da verujemo.

Koliko je važna ženska solidarnost? Vaše junakinje se bore same. Alis na neki način doživlja va izdaju od najbolje prijateljice, a Neli nema nikog bliskog.

Posebno mi je fascinantno kako su žene različitih godina različito do življavale Alis. Na osnovu beleža ka koje sam dobila i razgovora koje sam vodila, i mlađe žene i one sta rije (dakle, ispod 35 i preko 60 godi na) su saosećale sa Alis – shvataju ći da je izgubljena duša i da zaslužu je priliku da pravi greške (čak i kada su neprijatne). Za sredovečne žene poput mene, koje su u braku i odga jaju decu, mnogo manje je simpatija prema Alis. Uživala sam u svim ovim mišljenjima – pozitivnim i negativnim! Veoma cenim kada knjige stvaraju ovakav diskurs.

Verujem da bi Neli bila divna majka, i tragično je što nije imala priliku da doživi tu radost. Međutim, imala je srećan život kojim je bila zadovoljna – važno je osvestiti žene da u isto vre me mogu biti i bez dece i ispunjene.

Kakvu ulogu u romanu Recept za savršenu suprugu imaju muškar ci?

Želela sam da Nelinu priču postavim u 1950. godine, i zato je imalo smi sla da se usredsredim na recepte iz tog doba. Osim toga, slično kao retro saveti koji otvaraju svako moderno poglavlje, odlučila sam da ovi recepti budu deo Nelinih poglavlja jer je ku var tako važan deo njenog života i pri če. Volim da kuvam i uživam u recep tima koje su mi prenele moja mama i baka – poslasticama poput voćnog čipsa, hleba od banane i kolačića sa komadićima čokolade. Neki recepti u knjizi su moji, a neki su adaptirani iz starinskih kuvara. Napravila sam nekoliko recepata, uključujući onaj za tortu Pečena aljaska, iako je neke najbolje ostaviti u prošlosti (čitajte: žele salate).

7 INTERVJU

Vaša ćerka ulazi u tinejdžerske go dine. Koje su za Vas važne životne lekcije koje želite da je naučite?

Znate onu legendu da vas knjiga pronađe upravo kada vam je po trebna? To je bilo i u mom slučaju. Pored toga što je izuzetna, knjiga i „radi“ posao, tj. ohrabruje žene da se izbore za sebe. Rekla bih da knjiga promoviše feminizam ali na način koji nije agresivan. Šta je za Vas feminizam?

ženske – bezgrešni), ali ona je kom pleksna i mlada i jednostavno po kušava da pronađe svoj put. Neli je više crno-beli lik – njene motivacije je možda lakše razumeti – ali je i ona odrastala kroz stranice. Slaba sam na obe žene!

Neli je u životu teže. I žrtve koje podnosi su veće. Niste videli Neli kao majku?

Ne razgovaram često o muškarci ma jer bih se radije koncentrisala na žene u priči. Ali pretpostavljam da je uloga muževa da budu katalizator za Nelin i Alisin razvoj i kasniju nezavi snost.

njena generacija naprednija od moje. Uvek sam joj govorila da, ako joj daju mesto za stolom ili je pitaju za mišlje nje, treba da ustane i progovori. Njen glas je potreban, čak i ako se ne čini uvek Dragotako.mije što je usvojila ovaj savet – bez obzira na to što ponekad oteža va roditeljstvo!

Tu su i sjajni, autentični recepti koji knjizi daju i posebne mirise i ukuse... Gde ste ih pronašli i da li ste neki isprobali?

Moja sledeća knjiga se zove What Wild Women Do. Reč je o paru Rou an i Setu, koji provode mesec dana u izolovanom parku Adirondak u državi Njujork. Obližnji Veliki kamp – napu šteni kamp Kalavej – vodi par neoče kivanim putem, a Rouan do jezivog otkrića i višedecenijske misterije po vezane sa lokalnom feministkinjom Idi Kalavej (i bivšom pripadnicom vi sokog društva) iz 1975. Roman ima dvostruku vremensku liniju, smešten je u 1975. i 2023. godinu. Nadam se da će pokrenuti diskusiju o rodnim ulogama, ambiciji i moći istine.

Volite li susrete sa čitaocima i da li možemo da Vas očekujemo u Sr biji?

Kovid je stopirao većinu događaja uživo u poslednjih nekoliko godina, i radujem se da ponovo upoznajem svoje čitaoce. Volela bih da jednog dana dođem u Srbiju! ■

Hvala vam! Tako mi je drago što se to oseti. Feminizam za mene znači izbor – a za žene slobodu izbora. To je i tako jednostavno i tako složeno.

Kada je reč o recepciji romana, na osnovu utisaka koje su sa Vama delili čitaoci, da li ga drugačije čita devojka, mlada žena ili iskusna žena – i u čemu je razlika?

Zagovornica sam ideje da žene po državaju i promovišu druge žene, i definitivno želim da pokažem kako žensko prijateljstvo može biti utočište. Dok se obe žene same bore sa od lukama i izazovima, one nisu zaista same u priči. Obe imaju stariju ženu na koju se mogu osloniti – neku vrstu mentora – Mirijam za Neli, a Sali za Alis. Prenošenje mudrosti sa starijih generacija na mlađe je tema koju obo žavam u fikciji – i u stvarnom životu!

Feminizam za mene znači izbor – a za žene slobodu izbora. To je i tako jednostavno i tako složeno

Pošto imam ćerku, rodne uloge su mi često na umu, i srećna sam što je

Recept za savršenu suprugu je prvi Vaš roman preveden na srpski jezik i mnogo nam se dopada! Šta novo pišete, hoće li biti na tragu ovog romana?

This is

je se često na neočekivanim mesti ma, perfidna je i sistemska. Ponekad ne postoji loša namera. Žene više koriste gradski prevoz i idu peške, ali najviše novca odlazi na saobraćajni ce i ulaganje u drumski saobraćaj –pre svega jer na mestima donosila ca odluke koji preraspoređuju gradski budžet sede muškarci. Umesto da se ulaže više novca u javni prevoz, pre nekoliko godina u Velikoj Britaniji je smanjen budžet za javni prevoz za 70 posto, a većina gradova ne ulaže dovoljno u pešačke deonice i alterna tivne oblike transporta poput biciklizma, čime bi se smanjilo i zagađenje, ali i olakšao život u gradu za žene.

Seksualno uznemiravanje na ulica ma i u gradu koje se najčešće ne pri javljuje (96 posto uznemiravanja i 86 posto seksističkih uvreda se ne pri javljuje u Njujorku), a najčešće jer ih je teško dokazati i prepoznati, a najvi še incidenata se može vrlo lako spre čiti ne previše radikalnim promena ma: recimo ako bi se stanice prevo za bolje obezbedile i prekrile kame rama, ili makar bolje osvetlile – i to bi bilo pomak.

sao, ispostavilo se da su baze poda taka na osnovu kojih je stvoren sof tver vrlo nepotpune kada su u pita nju

ci imaju prednost nad vozačima i tako dalje. Kada su žene na ključnim po zicijama, pokazalo se, postajemo in kluzivnije i altruističkije društvo.

Ovožene.nije

Izuzetak su Beč i Barselona. Danas se u Beču 60 posto kretanja obavlja peške. Promena se desila kada su na čelu oba grada bile gradonačelnice. Tada je mnogo ulagano u osvetljavanje trotoara, izgradnju pešačkih deonica i biciklističkih staza, novac iz budže ta je odlazio u delove grada gde je ograničena brzina vožnje, gde peša

takvevodećimpostojekorporacijamavelikimiženenamestima,firmemnogoboljeposlujujerimajuuvideupotrebeženskihzaposlenih

Da li znate da je prosečna tempera tura u kancelarijama pa i vašim sta novima ako imate centralno grejanje preniska za žene jer je izmerena još šezdesetih godina prošlog veka na osnovu bazalnog metabolizma če trdesetogodišnjeg muškarca od 70 kilograma? Ne samo da je u pitanju zastareli standard nego i očigledna aporija: ženski metabolizam je znat no sporiji od Diskriminacijamuškog.jesubliminalna,

KOLUMNA

kri

8 Piše: Nevena Milojević

vaj svet je i dalje muški svet jer kada je stvaran, žene nisu uzi mane u obzir. I ne mislim pri tom na Postanje i Veliki prasak. Ne pričam čak ni o devetnaestovekovnoj viktorijanskoj Engleskoj niti o talasi ma feminizma. Pričam o današnjem svetu nakon feminističke revolucije koji je i dalje bolno nazadan – i to do kazuje knjiga Nevidljive: Kako podaci kroje svet po meri muškaraca Kerolajn Krijado Peres.

O

Da je neznanje najveći problem, po kazuje i činjenica da se promene najčešće dešavaju kada se pobune žene na vodećim pozicijama. Npr. u Fejsbuku je Šeril Sandberg izdejstvo vala da parking-mesta za trudnice budu bliže ulazu u zgradu tek kad je zatrudnela i sama se našla u situaciji da pešači kroz redove i redove auto mobila sa stomakom do zuba. Istra živanja su pokazala da ako u velikim korporacijama postoje i žene na vo dećim mestima, takve firme mnogo bolje posluju jer imaju uvide u potre be ženskih zaposlenih, a takođe i jer to unosi raznovrsnost u odlučivanju i pristupu poslu.

Ovo je knjiga koju treba da imate na pameti u svakoj raspravi kada neko potegne argument da su da nas muškarci i žene ravnopravni. I ovo je knjiga koja može da reformi še i unapredi celo društvo tako da na zadna uverenja koja se očitavaju i u naučnim istraživanjima i u bazama podataka koje pokreću današnji svet informacija i tehnološki napredak ne mogu više da ignorišu čitavu polovi nu čovečanstva. ■

worldman’s

Istraživanja su pokazala da ako u

Dunja, Ivana i Nevena su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

Pa ipak, iako se četvrti talas feminizma zasniva na uverenju da će tehnološki napredak izdejstvovati ravnopravniju poziciju žene u društvu, Kerolajn Kri jado Peres pokazuje zašto se to nije desilo. Baze podataka na kojima leži današnji svet a na osnovu kojih, re cimo, algoritmi koji pretresaju hilja de CV-ja koji pristignu na konkurs za neki posao u velikoj korporaciji za nemaruju žene. Iako su se svi nadali da će softver biti objektivniji od muš karca koji sedi na razgovoru za po

samo pitanje da li su žene dovoljno prihvaćene i cenjene na rad nom mestu i u javnosti. Ovo je pita nje naših života. Automobili su dizaj nirani prema tipičnom muškom telu i, iako je veća verovatnoća da muškar ci dožive udes, žene kojima se desi saobraćajna nesreća imaju 50 posto veću verovatnoću da budu ozbiljno povređene jer sigurnosne mere nisu podešene prema njihovom telu.

U ovaj okvir, u koji staje skromna po vršina njihovog stana na Konjarniku, i gde se glavna dešavanja odvijaju na relaciji spavaća soba–klozet–dnevna soba, Valjarević diskretno uklapa ak tuelne teme koje njegovi junaci prime ćuju i indirektno u njima učestvuju kroz svoje komentare. U tim komentarima je sav šarm ovih beležaka o jednom vremenu u kome običan svet najčešće ostaje po strani, i reaguje spontano: Onda je Li pitao: „Od čega ti živiš?“ Onda je Dobrila rekla: „Mani me, čove če, pitaj nešto normalno.“

Kolekcija priča pod naslovom Fric i Dobrila verovatno nikada neće presta ti da bude aktuelna, jer kad se uzmu u obzir naši obični životi u okolnostima koje nas prate, mogli bismo da se slo žimo sa ovakvim epilogom:

Taj svoj komfor Dobrila će preneti na Matu, što je prilika da ova kolumna do bije nove slojeve humora. Četiri nede lje kasnije naći će se ponovo u svojoj trpezariji, na okupu sa komšijama. Re đaće se subote, ispijene kafe, ispuše ne Naizgledcigarete…ciklične radnje, Valjarevićeve priče sakupljene u ovoj knjizi odraz su osećanja prosečnog čoveka koji ima skromne težnje: da pregura dan, da živi „normalno“, da bez konflikta raz govara sa svojim ukućanima i komši jama, i da uz sve te napore održi sop stveni duh nesalomivim.

ila je kasna jesen kad je Srđan Valjarević vratio Frica i Dobrilu u Beograd. Posle dvadeset godi na života ovih junaka u Švajcarskoj, i velike pauze njihovog pisca u pisanju, čitaoci su dobili priliku da se podsete ovih likova. Doduše, u drugačijim okol Samonostima.što

A kako razloga za smeh u spoljnjem svetu ima sve manje, na majicama koje nose svi junaci ovih priča miste riozno se pojavljuju citati koji kao ki neski kolačići sreće nešto poručuju. Te majice kao literarni rekvizit služe da prodrmaju kako one koje ih nose tako i nas koji ih čitamo. Uz literaturu koju čitaju Fric i Dobrila (i Mate kad je raspoložen za takvu aktivnost), citati predstavljaju pravu dragocenost. Hotimično ponavljanje fraze „a onda je…“, kao u biblijskim knjigama, do datno doprinosi ritmu i čitljivosti ove zabavne a u osnovi opore proze o na šem mentalitetu i našem snalaženju u večito nevoljnim vremenima.

smo počeli da čitamo o nji hovom povratku u otadžbinu, u be ogradsku opštinu Konjarnik, o tome kako se aklimatizuju na ovdašnji TV program, političke (ne)prilike, kad –stupa korona. Policijski čas su teško podneli, i umesto da se zbijaju u kući i zamandaljuju vrata, počeli su da pri maju goste. Doduše, iz neposrednog komšiluka, ali ipak nisu ostali usamlje ni, pa su kolumne tako počele da prate razmišljanja penzionisanog Profesora filozofije, Kineza Lija, Malog Deteta, a odskora i jednog sumnjivog lica koje se izdaje za Poštara.

9

B

Misirlić KNJIŽEVNA KRITIKA

Segment knjige pod naslovom Prome ne su neminovne, makar i na nekoli ko dana, menja kurs, jer Fric, Dobrila

Priče sakupljene u ovoj knjizi odraz su osećanja prosečnog čoveka koji ima skromne težnje: da pregura dan, da živi „normalno“, da bez konflikta razgovara sa svojim ukućanima i komšijama, i da uz sve te napore održi sopstveni duh nesalomivim

i njihov sin Mate kao rasterećeni po vratnici odlučuju da provedu letnji od mor u susednoj Hrvatskoj gde Dobrila govori sinu: „A i zapamti da se ja ovdi sad, nakon svega razjebanog u životu u Srbiji, bolje osećam kao nacionalna manjina nego tamo u onoj vukojebini kao pripadnica ubedljive većine, je lʼ me razumiš?“

A onda je Fric povukao dim cigarete pa je rekao: „Dobrila, da ti kažem, ja sam presrećan kako smo mi prošli.“

ONAKO

Piše: Ivana

SVE JE

Knjiga Fric i Dobrila kultnog srpskog pisca Srđana Valjarevića o prosečnoj, a opet neobičnoj i zabavnoj porodici, duhovit je uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila

ZASLUŽUJEKAKODABUDE

Svi oni koji su navikli da Srđan Valja rević nalazi zadovoljstvo i trunke op timizma u životnom sivilu, naći će i u ovoj zbirci priča iste iskrice priznanja da je ipak sve onako kako zaslužuje da bude, sviđalo se to nama ili ne. ■

KRITIKAKNJIŽEVNA

Ako je knjiga dobra, zašto je važno da li ju je napisala žena ili muškarac? Iako

je savremena teorija odavno pisma,karakteristikeobjasnilaženskogjošuvekje,sličnozastupnicimastavovadajeZemljaravnaploča,mnogoonihkojineznajuilineželedaznajuočemujezapravoreč.Naštaseuopšteodnosiženskopismo,saznajemood

Podstaknute sopstvenim iskustvom, žene pišu istoriju porekla, pretkinja u porodičnom lancu, osujećenja majki i kćeri, opisuju prijateljstvo među že nama, propale ambicije i obećanja, ne ulepšavajući i ne štedeći tajne koje otkrivaju. Njihovom uspehu doprino si sve veći broj čitateljki koje zanima ono što čini tipično njihov svet. Sa vremena ruska književnica tatarskog porekla Guzelj Jahina u romanu Deca Volge poduhvatila se, koristeći pored dokumenta, bajku i mit (područja od davnina bliskih ženskom viđenju sve ta) sudbina marginalizovanih Nemaca doseljenih u Rusiju za vreme carice Katarine. Migrante indijske književni ce Džumpe Lahiri muči intimni prostor braka iz kojeg je isisana strast a uba čena rutina, sve prisutnija u agresivnoj brzini i površnosti novog sveta u koji su došli. Emigracija i snalaženje u nepoznatom okruženju nose gorčinu

Zašto besnačitadomaćicaPrusta?

TEMA BROJA

no i potcenjeno iskustvo, učinivši da ono postane neodvojivi deo ne samo političke istorije već i slika prećutane intimne istorije čovečanstva. Američka autorka Toni Morison progovorila je, na primer, o osetljivoj temi zlostavlja nja crnačkih žena i devojčica, poziva jući nas da razmislimo o uznemiruju ćoj poruci pesme Diznijevog crtaća o kralju lavu: „Ne plašite se, deco, ovo je kralj lav, iako je sasvim beo, dobar je i nežan“. Rumunska nobelovka Her ta Miler izgradila je svoju prozu među betonskim zgradurinama socijalizma, smeštajući potresne priče o potkaziva nju, nasilju i strahovima u svet iz kojeg su, u vreme Čaušeskuove tiranije, pro terane lepota i ljudskost.

Piše: Ljubica Arsić

LjubiceknjiževniceArsić

10 BROJATEMA

etina Bolzer, junakinja knjige Dnevnik besne domaćice, pri mećuje da usred života uzorne kućanice pored ambicioznog muža, dve ćerke, služavke i psa počinje da ludi. Njen dnevnik opisuje strahove, zapažanja i želje, i tako postavlja u vrh retko samosvesnih književnih likova, čija su lektira pred spavanje Prust, Lo rensov Ljubavnik lejdi Četerli, Flobe rova Madam Bovari. Njena književna

majka Sju Kofman ne teši je „mekim ljubićima“, koji će joj jasnom slikom su prostavljenih tabora, sreće i nesreće, uz pakete papirnih maramica pružiti prividno olakšanje. Na Betininom noć nom stočiću leže knjige s ljubavnim zapletima ali potkrepljene suštinskom osobinom velikih majstora, talentom koji trivijalnost podiže na genijalan nivo. Iskrenost, dokumentarnost, stva ran događaj opisani bez talenta nisu dovoljni za umetnost niti je na njima zasnovano autentično osećanje pu noće i uzbuđenja pred umetničkom tvorevinom. Sju Kofman je, pored slike žene „ni tamo ni ovamo“, pokrenula pitanje ispoljavanja njenog sveta kroz odabranu lektiru sa temama koje je zaokupljaju.Čestočujemo od onih koji svet pro mišljaju isključivo kroz dva suprostav ljena kvaliteta – dobro i loše – da je razgovor o ženskom pismu besmisli ca. Ako je knjiga dobra, zašto je važno (uprkos mnogim životnim situacijama kada je to zaista važno, čak presudno) da li ju je napisala žena ili ju je napi sao muškarac? Iako je savremena teorija odavno objasnila karakteristike ženskog pisma, još uvek je, slično za stupnicima stavova da je Zemlja rav na ploča, mnogo onih koji ne znaju ili ne žele da znaju o čemu je zapravo reč. Na šta se uopšte odnosi žensko pismo? Potreba da se označi žensko pismo nastala je pojavom sve većeg broja književnica (Virdžinije Vulf, Aru ndati Roj, Silvije Plat, Herte Miler, Toni Morison, Milice Mičić Dimovske, Ljiljane Đurđić, Biljane Jovanović...), koje su kroz nove teme otkrile skrive

B

11 BROJATEMA

RAZBIJANJE PREDRASUDA

Ženi je nametnuto da razmišlja o sebi kao o zagonetki, iako je doskora opi sivana kao zagonetka. Ona se sve više razotkriva upoznajući samu sebe i povezujući se sa drugima, čime se otvara i proširuje tematski krug po djednako umetnički vrednih, intimi stičkih tema. Žensko pismo oblikuje junake koji progovaraju o kamernim prostorima doma, intimi braka i po rodice, materinstvu, ljubavi kao žen skom životnom projektu, seksualno

sti i muškarcu kako ga vidi žena. Ne kadašnju šizofrenu sliku Divne Dame nasuprot Zavodnici koja čara svojom privlačnošću i gospodari kolektivnim magijskim, delovanje Veštice spalji vane pod inkvizicijom na lomačama širom Evrope, zamenili su prizori nje nih stranputica, padova i uzdizanja, zabluda i veličine podviga, moći da se preživi i bude svoj a da se sačuva Posebnoporodica.

Podstaknute sopstvenim iskustvom, žene pišu istoriju porekla, pretkinja u porodičnom lancu, osujećenja majki i kćeri, opisuju prijateljstvo među ženama, propale ambicije i obećanja, ne ulepšavajući i ne štedeći tajne koje otkrivaju

U uobičajenoj (muškoj) strategiji koja, nasuprot ženskom pismu, nije atribut ski obeležena jer je doskora obuhva tala superioran svet muškaraca sa pokojim ženskim izuzetkom, vidljivi su logos, nametljiva naracija, jaka fabula i moćan epski okvir. Svi smo mi, od gajani na jednom viđenju sveta, usvo jili jedinstven pogled na čovečanstvo, onaj koji je dat u muškom gramatičkom rodu pa se zbog toga, u novije vreme, teško prihvataju odrednice zanimanja u ženskom rodu. Civilizacija je muška, intonirana istorijom, epikom koja isti če snagu i junaštvo i koja je po izve snim načelima stroga i konzervativna dok su karakteristike ženske proze građenje atmosfere, primat fragmen tarnosti nad celinom, izuzetna emo tivnost i erotičnost. Ženska strategija pripovedanja je „otvorena“, pokretlji vija i bez strogog poštovanja pravila. Ona se odvija u postmodernističkom duhu, čije je celokupno načelo inače „žensko“ – puno skretanja i rukavaca, tumačenja, asocijacija, povoda. Ako muško pismo shvata da Svet postoji kako bi ušao u knjigu, žensko koje ne pati od zatvorenog prostora, vidi Svet kako iz knjige izlazi.

Pridev žensko, kao biološki pojam pola u mačističkoj kuluri, svu literaturu koju pišu žene obeležava kao manje vrednu i sentimentalnu, ne praveći ra zliku između značajnih dometa i čiklit literature. Pritom, ovakav stav se ne usuđuje da književnim argumentima strogo vrednuje ostvarenja sa istorij skim temama od nacionalnog značaja, bilo da ih pišu žene ili muškarci. Često je pojam ženskog pisma, u pokušaju da se omalovaži žensko prodiranje na muški kontinent, izjednačen sa senti mentalizmom i kičem, sa emocijama, najčešće ljubavnim, kao nečim manje vrednim ili skoro bezvrednim.

Pišući o vremešnim Turkinjama i Kurt kinjama koje preskaču prag svoje kuće jer veruju da se u toj prelaznoj crti iz među onog spolja i prostora doma na lazi stecište džinova, bića zloglasnih zbog svoje ćudljivosti, Elif Šafak uka zuje da je prag granica, osetljivo i opa sno mesto. Žene pisci su već odavno preskočile prag, našavši se u zoni ne predvidljivosti u kojoj je sigurno bilo teško za one koje su se na početku u njoj obrele same. Srećom, sve više im se pridružuju uspešne i darovite knji ževnice, jer osećaj pripadanja sestrin stvu, potom velikom kolektivu onih koji stvaraju i vole književnost pruža upori šte, uliva osećaje sigurnosti i sopstve ne vrednosti. ■

Oznaka ženskog pisma tiče se pro znog stvaralaštva, doskora nepri kosnovene teritorije i privilegije muš karaca, kojima je bilo dozvoljeno da, za razliku od žena, govore glasno. Naučena da ćuti i ćutanjem manipuli še drugima, žena prikazana u knjiga ma Margaret Avud skupo je plaćala gubljenje slobode koje se ponekad dobrovoljno odricala. Zato je, s počet ka, njen glas bio najgromoglasniji u pesništvu (pevanju), vrsti sitnog veza, gde je videla mogućnost da izbaci ludi lo i pritisak društvenog naboja.

U književnoj teoriji, pod značenjem roda (gender), pojam žensko odnosi se na odgovarajuću strategiju pripove danja koju primenjuju žene i muškar ci (Rilke, Bora Stanković, Prust, Džojs, Hulio Kortasar, Rastko Petrović, David Albahari...). Takođe, postoje žene, po put Margerit Jursenar, Svetlane Vel mar Janković, čije knjige odlikuje na racija bliska muškom pismu. Uvođe njem ovog pojma, u književnost stu pa dragoceni Drugi, odnosno Druga

su zanimljive autorke iz mu slimanskog sveta, koje čitaocima sve više približavaju jedan nepoznat na čin života. Ne samo da smelo slikaju društvo kojem pripadaju, ove književ nice razbijaju crno-bele predrasude o civilizaciji o kojoj skoro ništa ne zna mo. Šta je u svetu žene koja živi kao muškarac ostalo zaista njeno i da li će preživeti ona koja ne uspeva da se prilagodi pravilima udate žene? Uzbudljiv roman Biser koji je slomio školjku Avganistanke Nadije Hašimi živopisno šeta kroz vreme pokazuju ći da se u životima dveju žena iz ra zličitih vekova malo toga promenilo, dok Elif Šafak u romanu Istanbulsko kopile opisuje žensko carstvo poro dice Kazandži koju prati prokletstvo ranog umiranja muških članova, time stvarajući, kroz humornu utopističku pretpostavku sveta bez muškaraca, gorku viziju jednog takvog osiroma šenog sveta.

čiji, pokazujući, po rečima Brodskog, da je uloga Labuda (Zevsa) ništav na bez Lede jer samo slike u opozi ciji mogu da predoče celinu. Ovakva podela nije procena vrednosti već na čelo različitosti. Dakle, nisu u pitanju dobre „muške“ i loše „ženske“ knjige već različita i time neophodna tuma čenja sveta.

i razaraju porodicu. Otadžbina je kao dvorac od stakla, kaže njena savre menica, poznata turska književnica Elif Šafak. Da je napustiš, moraš nešto da slomiš – običaje, kulturnu normu, psihološku barijeru, srce. Šta god da polomiš, progoniće te. Zato emigrant nosi uvek krhotine stakla u džepu.

SVET KOJI IZ KNJIGE IZLAZI

PISANJENajlepšeuovojprofesijije,pomommišljenju,mogućnostintimnekomunikacijesačitaocem.Anajtežejenepostatiprevišeprofesionalan

Nakon ova dva Jahina je objavila još jedan roman. Čitaoci u Srbiji upoznali su se sa njenim stvaralaštvom preko romana Deca Volge, koji je arhetip ska priča o ljubavi, nežnosti i suro vosti na obalama ove moćne reke. Obuhvata dvadesetak godina burne ruske i sovjetske istorije opisujući ži vot nemačke autonomne zajednice u stepama kraj Volge i na maštovit način prepliće istorijsku i ličnu priču učitelja Jakoba Ivanoviča Baha. Šta za Vas znače ove priče?

PREVAZILAŽENJE STRAHA KROZ LJUBAV I

uzelj Jahinu, rusku književni cu i scenaristkinju tatarskog porekla, književni svet upo znao je preko romana Zulejha otva ra oči. I odmah ga je osvojila svojim jedinstvenim lirskim stilom. Zatim je usledila i veličanstvena knjiga Deca Volge, kojom je potvrdila svoj izuze tan dar. I prvi i drugi roman ovenčani su brojnim nagradama, a autorka je 2020. nagrađena priznanjem ruske vlade za doprinos kulturi.

Istorijski događaji opisani u oba ro mana deo su istorije moje porodice

Razgovarala:Maja Šarić Foto: George Kardava

12 INTERVJU

Svaki novi roman je novi delić duše, rekla je u razgovoru za Bukmarker ruska autorka Guzelj Jahina, koja je u knjigu Deca Volge utkala talenat, stvorilaporodičnuemocije,najtananijesopstvenuistorijuiremek-delo

ili porodice mojih prijatelja i suna rodnika. Jer Sovjetski Savez – to su milioni veoma različitih života i u isto vreme veoma sličnih sudbina. Trage dije sovjetskog perioda nisu pogodile pojedine porodice u zemlji, već čitave društvene grupe i klase. Nadam se da se moji romani ne čitaju samo kao istorijski. U svakom tekstu pokušala sam da na svaki konkretan istorijski materijal progovorim i o vanvremen skim temama – o tome šta zanima različite ljude, ali da nije vezano za određeni istorijski period ili određenu geografiju. U romanu o učitelju Bahu želela sam da postavim pitanje: može li čovek pobeći od vremena, sakriti se od istorijskog procesa? Odgovor je nedvosmislen: ne, ne može. Pisanje ova dva romana je za mene bio, pre svega, intiman zadatak: pokušaj da razumem sopstvenu porodičnu istori ju i da dublje i suptilnije osetim gene raciju bake i deke. A drugo – poučan zadatak: da malo bolje razumem našu zajedničku sovjetsku prošlost. Pisanje velikog teksta tokom nekoliko godina nesumnjivo menja autora. I ponekad ne znači nabolje. Autor dobija nešto – nova iskustva, nove profesionalne

veštine, nova razmišljanja i unutrašnje sazrevanje. A nešto poklanja – gubi iluzije, sa kojima je bilo lakše živeti, gradi nove komplekse i strahove, žr tvuje vreme koje bi mogao da provede sa decom ili drugim bližnjima. Svaki novi roman, ako ga napišete pošteno i savesno – biće novi delić duše koja raste tokom stvaranja teksta.

G

Naravno, književne nagrade i dobre kritike su velika odgovornost. Pre svega – pred čitaocima, za buduća dela. A taj osećaj odgovornosti je ve oma otežao pisanje mog drugog ro mana. Strah od neuspeha me je tako ozbiljno mučio da se uvukao u tekst i postao glavna tema knjige. Kao re zultat toga Deca Volge govore o pre vazilaženju strahova glavnog junaka i istovremeno o uranjanju u paranoju i neurotične strahove „vođe naroda“ Josifa Staljina.

Posebno je interesantno oživlja vanje motiva dobra i zla, odnosno bajkovit prikaz mesta Gnadental kroz Bahovo pero. Zašto su bajke važne za ovu priču?

Napisala sam tri romana, i u njima se, uglavnom, govori o dve teme. Prva je „mali čovek“ u Velikoj istoriji: interakcija istorijskog procesa i sa mopouzdanja, razvoj, transformaci ja ličnosti. Druga govori o interakciji i suživotu različitih naroda. Ove dve teme – samopouzdanje pojedinca u pozadini Velike istorije i interakcija različitih naroda – po mom mišljenju su večne. Zato želim da se nadam da će moji romani biti shvaćeni u inostranstvu. Osim toga, tema totali tarizma, koja objedinjuje sva tri roma na, poznata je u mnogim zemljama iz prve ruke. U književnocentričnoj Rusiji reč „pisac“ ima sveto znače nje i vezuje se prvenstveno za velike klasike – Puškin, Tolstoj, Bulgakov, Dostojevski. Dugo sam izbegavala da sebe nazovem piscem jer sam se stidela ovog uzvišenog značenja. Nakon izlaska tri knjige ta sramota je nestala. I sad razumem da titula pisca uopšte ne garantuje da ćete imati još jedan dobar roman. Stoga, možda lakše treba da doživljavam to. Najlepše u ovoj profesiji je, po mom mišljenju, mogućnost intimne komu nikacije sa čitaocem. A najteže je ne postati previše profesionalan. Sjajno je kada pisac ume da ostane malo amater – što znači da zadržava od važnost u svojim planovima, svežinu stila, nezavisnost od svojih prethod nih tekstova.

Kojom ste bojom obojili radnju ro mana, darujući joj likove Bahove žene Klare i dece Ane i Vaske?

■

Ja pišem romane o teškim stranama sovjetske prošlosti. Da biste uravno težili teške teme, naravno, potrebno je nešto staviti na drugi tas vage. Tema ljubavi nije predstavljena toliko kroz seksualnu strast između muš karca i žene, koliko kao ljubav u ši rem smislu koja pomaže da se izdrži užas. U Deci Volgе govorim o različi tim osećanjima. Glavni junak vrlo ka sno upoznaje ljubav. Pre svega, ovo je ljubav prema ženi: kada je već pre mašio tridesetu godinu, on upoznaje

Reka Volga je jedan od glavnih li kova Vašeg romana. Šta ona znači za Vaše junake, a šta za Vas kao autora?

Karakter glavnog junaka izgradila sam kao klasični karakter „malog čoveka“, po tradiciji koju su postavili Gogolj i Puškin i koju su nastavili mnogi ruski pisci, na primer Čehov i Gorki. Bah vodi „mišji“ život, dok iznenada u nje govu sudbinu ne upadne velika priča: revolucija, građanski rat i ratni komu nizam, borba protiv seljaštva, kolekti vizacija, glad, represija. Bah pronalazi sopstveni način da se odupre surovom vremenu – počinje da živi kao pusti njak sa porodicom na osamljenoj far mi. Prilično dugo Bahu se čini da se od vremena može pobeći i sakriti. Ali na kraju romana se ispostavlja da se ne može sakriti od istorijskog procesa. Još jedna odlika romana Deca Volge jeste da je skoro u potpunosti napisan u ime nemog junaka. Učitelj Bah po staje nem kada gleda kako mu ženu siluju – to se dešava već u prvim po glavljima knjige. Na nivou fabule ova nemost je rezultat teškog psihičkog stresa. Ali to je istovremeno i metafo ra: odbijajući da komunicira sa svetom, junak se konačno okreće od ljudi, od velike istorije koja se dešava oko nje ga, i uranja u sebe. Odgovor na kraju romana je nedvosmislen: sa velikom istorijom se ne može nositi ćutanjem i uzdržanošću. Dijalog među genera cijama je neophodan, inače nikakva ljubav neće zadržati dete uz roditelja.

Kako ste gradili Bahov lik? Šta nam njegov život govori o usamljenosti i različitosti, koju svet teško prašta?

Volga u romanu je mnogo više od reke: ona je glavni prirodni entitet, i dojilja, i glavni izvor lepote, ponekad prijatelj sa kojim možete da podelite radost ili tugu, ponekad izvor opa snosti. I više od toga: Volga je simbol Najveće Istorije koja se odvija okolo.

i neverovatne stvaralačke energije. Ali sovjetska bajka, nažalost, neće se ostvariti: počeće da se ostvaraju najmračnije i žestoke fabule. I Bah će shvatiti da se bajke uopšte ne ostva ruju onako kako je želeo. Inače, kao autor smatram da je roman potpuno realističan. Pažljivi čitalac će primeti ti: sve fantastično se dešava samo u glavi dva glavna lika – učitelja Baha i Josifa Staljina. U nizu događaja u knjizi nema nijednog magičnog inci denta.

Za svoje knjige dobili ste brojna priznanja. Na koji način ona uti ču na Vaše stvaralaštvo? Postoji li dodatni pritisak jer su čitalačka očekivanja velika ili ne razmišljate na taj način?

Nastao je na ušću moje dve velike lju bavi – prema voljenoj reci i prema, za mene, veoma važnoj nemačkoj temi, jer je u mom životu uvek bilo mnogo nemačkog. Može se reći da sam ovim romanom želela da iskažem ljubav prema Volgi, kao i svim svojim ne mačkim prijateljima i rođacima. Bez duhovnog strahopoštovanja pred ne kim istorijskim periodom, pred temom ili fabulom, ili karakterom junaka, ili nečijom konkretnom sudbinom, vero vatno je nemoguće stvoriti roman.

Klaru, ljubav svog života. A zatim lju bav prema detetu: nakon više godi na provedenih sa Klarom, rođena je devojčica Ana. A posle ljubav prema usvojenom sinu, kirgiskom beskućni ku Vaski. Može se reći da je roman Deca Volge priča o prevazilaženju straha kroz ljubav.

Šta za Vas znači biti pisac?

Bah je maštovita osoba. On zapisu je nemačke folklorne priče, i jednog dana počinje da zamišlja da se te mitološke priče ostvaruju u ranim sovjetskim godinama. Na početku bajke ožive vedro, veselo, bogato, plodno. Ali nešto kasnije bajke se ostvaruju na drugačiji način: mračne su, žestoke, pa čak i krvave. Narav no, nemačka bajka nije samo stilsko sredstvo za zabavu čitaoca. Ona je glavna metafora romana: metafora sovjetske bajke. Junaku romana se čini da se mitološke fabule ispunja vaju – a ljudima u zemlji se čini da će se sovjetska bajka uskoro ostva riti. Tri ključna poglavlja romana go vore o 1926. i 1927. godini, kada je u društvu procvetala nada u ostva renje sovjetske bajke. Ovo je vreme neviđenog duhovnog uzdizanja, us pona umetnosti, vreme velikih nada

Kako je nastao roman Deca Volge?

13 INTERVJU

Kako izgleda Vaš stvaralački pro ces?

S

Pamtite li trenutak kada ste pože leli da budete pisac?

Možda ne bih upotrebio reč „temelj no“, ali suština je da kad pišete fik ciju neophodno je upotrebiti što više detalja kako bi se stvorila iluzija du bljeg znanja. Temeljan sam kada na pisano treba da pročitaju stručnjaci za tu temu: ne želim da neko ko ima znanje ne poveruje u iluziju koju stva ram. Ali da, uživam u procesu, i u opi pavanju nove teritorije. Čini mi se da što više istražujem i pišem, svet po staje veći.

Vaše knjige su osvojile brojne na grade. Kako se osećate zbog toga?

Temeljno se pripremate i istražuje te za svoje knjige. Da li uživate u tom procesu?

14 INTERVJU

■ ŠTO POSTAJEPIŠEM,VIŠESVETVEĆINagrađivanibritanskiautoriprofesorkreativnogpisanjaDžonMakgregorotkrivazaštojepisanjeromana

Zato što ju je bilo teško napisati. Nije bilo lako razumeti ono što sam doži veo na Antarktiku, i bilo je kompliko vano da to pretočim u reči. Na mno go načina sam osećao da su ti pejza ži i ta klima iznad jezika, i da napisa no nije ni blizu moglo to da dočara. I postoji nešto pomalo veštački u po kušaju da stvorim „izmišljenu“ priču iz „istinitog“ iskustva. Prvo sam napisao neke druge knjige, dok sam još smi šljao šta da uradim s ovom.

Sećam se da sam kao osmogodišnjak započeo roman u svesci i da me je prošla želja posle otprilike pet strani ca. Ali, osim toga, ideja da postanem pisac mi se javila prilično kasno. Po kušao sam da budem fotograf, gita rista, reditelj, i tek na fakultetu mi je palo na pamet da je pisanje nešto što bih zaista mogao da radim.

Reč za crveno za njega kao pisca bilo ogroman izazov

onima koji ih dodeljuju. Biće uvek knjiga i pisaca koji nisu dobili nagra de koje zaslužuju i pobednika oko či jih izbora se ne slažu svi.

vedeni stil i rečenice u kojima spaja duboke misli i smisao za humor karakteristični su za pis ca Džona Makgregora. Njegovi ro mani, uključujući i svetski bestseler Jezero br. 13, tri puta su nominovani za Bukerovu nagradu. U novoj knjizi Reč za crveno autor promišlja o liniji između žrtvovanja i sebičnosti i istra žuje nesalomivi ljudski poriv za pripo vedanjem svoje sudbine – čak i kada reči iznevere.

Razgovarala: Iva Burazor Foto: Džo Viler

Dva trenutka. Prvi, kada sam napi sao priču i pokazao je prijatelju, a onda ju je on prosledio nekom dru gom, pa mi je ta osoba pisala da je uživala u priči; taj trenutak poveza nosti sa nekim koga nikad nisam upoznao učinio je da se prvi put ose tim kao „pisac“. Drugi, kada je moj prvi roman ušao u širi izbor za na gradu Man Booker, i kada je malecni prvi roman dostigao potpuno druga čiji status; jedan od najranijih trenu taka koji su pretvorili moje pisanje u karijeru.

Boravili ste na Antarktiku 2004. godine u organizaciji Britanskog istraživačkog instituta za Južni pol, ali je Vaša knjiga o Južnom polu tek nedavno objavljena. Za što Vam je trebalo toliko vremena da napišete Reč za crveno?

Osećam se veoma dobro! (smeh) Mi slim da se uvek može raspravljati o svrsi nagrada i njihovom značenju i

Varira, i tako je bilo oduvek. Sve zavi si od vremena koje mogu da odvojim. Nekad to budu neometani sati, na mestu na kome ništa ne može da me remeti. Nekad su to parčići od po 30 minuta koje ugrabim u pokušaju da nastavim gde sam poslednji put stao. Iskreno, više volim duže periode kad mogu da radim, ali nikad nisam sigu ran šta je zaista produktivnije. Uvek mi je od velike pomoći da „zaključam“ internet i bacim ključ.

Ova knjiga je drugačija od Vaših prethodnih. Tokom istraživanja za roman čitali ste o afaziji, prestanku funkcionisanja jedne ili više komponenti jezika usled povreda mozga. Na koji je način istraživanje uticalo na Vas?

Ideja o afaziji u stvari je ideja koja mi je, na kraju, pomogla da napišem knjigu. Afazija je bacila novo svetlo na sve moje ideje o nečemu što je „iznad“ jezika, a opet čini mi se da je postojala veza između sirove i suro ve tišine Južnog pola i rastuće tišine kod osobe s afazijom. Istraživanje je veoma uticalo na mene – mnogo sam naučio, tehnički, a emocionalno je bilo prilično izazovno zbog iskustava kroz koja sam prošao. Bilo je zastra šujuće, u stvari, da zamislim da lič no prolazim kroz to. Jezik nas ogro mnim delom čini ljudskim bićima, i sama pretnja da vam jezik bude odu zet pogađa pravo u metu. Naravno, predstavljanje tog stanja bilo je prili čan izazov. Koristiti jezik da izrazite gubitak jezika na trenutke mi se čini lo kao greška. Dosta sam se oslanjao na istraživanje i posmatranje.

Šta smatrate prekretnicom u svojoj karijeri?

Vođen izuzetnim darom da drži pa žnju većine čitalaca sklonih da plivaju po priči čekajući razrešenje zapleta, pisac Jurica Pavičić se spustio dubo ko u mračne prostore porodične idile, omogućivši čitaocima-speleolozima mnogo više. Suprotno velikom uzoru Dostojevskom, koji je ubistva smeštao u siromaštvo, kompleks napoleonstva ili suparništvo sinova prema ocu sla dostrasniku, autor ovog pronicljivog romana podrobno iznijansirane ana tomije zločina u pitomom mediteran skom pejzažu slika prestupnicu pro sečne lepote i pameti, jednu od mno gih koji idu po poznatoj stazi usred društveno sigurnog, udobnog života praćenog predvidivim okolnostima.

U blagostanjaPavičićevihživotimanesrećnimjunakanemasvađe,vike,nezadovoljnogtreskanjavratima.Njimavladasugestivnoprikazananemost

ičkokove reči da umetniku nisu zanimljive plaćene ubice već obični likovi, ljudi poput nas, potvrđuje i Žena s drugog kata, roman o mladoj Bruni koja iz uljuljkane udob nosti, onoga što se od mnogih oče kuje – da se udaju, skuće i provode vreme u lagodnom iščekivanju da se život najzad dogodi – dospeva u po žeški zatvor i na stranice crne hronike.

Foto: Nikola Ilić

LjubicaknjiževnicaArsić

O izvrsnom romanu Jurice Pavičića Žena s drugog kata, koji je anatomija one tragedije u kojoj takozvani obični ljudi postaju akteri crne hronike, piše

15 ARSIĆLJUBICEKNJIŽEVNICEPERAIZ

Zločin mirnog

Pošto su jedno drugom „ušli u ži vote kao nenametljivo uzgredna, ali službeno ovjerena činjenica“, Bruna i pomorac Frano su se venčali. Potom su se u kući u kojoj živi Franina majka

H

U nesrećnim životima Pavičićevih ju naka nema svađe, vike, nezadovolj nog treskanja vratima. Njima vlada sugestivno prikazana nemost u kojoj zajednički vazduh kuće na dva sprata ispunjava misao da krici nisu potreb ni, da je ljutnja suvišna jer se pripre ma tiho ubistvo.

Uglađena i pristojna predstavnica malograđanskog soja, čija etika i estetika počivaju na sokovniku, mi krotalasnoj i plazma televizoru, sve mu onome potrebnom za ovaj svet, junakinja Bruna je ulegnuta u mirno blagostanje, ono stanje mrtve duše koja je odbila da se kroz odgovornost pred sopstvenim izborom ostvari kao ličnost. Pošto su cilj i sreću pored ke ramičkih pločica i lakiranih površina, ubedljivog komfora sa neprolaznim sjajem politure kojem je podređena sva moralnost, ustanovili mnogi pre nje, onda samo napred, treba ići uta banim putem! Takvu ispraznost i mo notoniju svakodnevnice, banalno zlo u odsustvu svake duhovnosti, pisac Gogolj je nazivao pošlost, Puškin je u Evgeniju Onjeginu, u nedostatku prave ruske reči, upotrebio englesku vulgar. Ono takozvano plemenito tiče se prosvećenog, uzornog sveta kojeg vređa neprijatan miris, u Pavičićevom romanu naglašeno prekriven mirisom laka i novih, tek kupljenih stvari. Ta kav svet jedino brine o higijeni i po našanju, o tome kako ih vide drugi; uredno menja donji veš, ljubazno pozdravlja susede, kuća odiše dezin fekcionim sredstvima. U takvom sve tu nema mesta za Drugog, samim tim nema mesta za savest.

i od bivšeg života. Pisac je smelim i duhovitim epilogom izbegao jeftinu ka tarzu (jer mi zapravo ne znamo kako se oseća i da li se kaje svaki onaj ko je počinio ubistvo), omogućivši da u restoranu pod vinjagom Bruna, koja je nekad dozirala bromadiolon svekrvi u rižoto, pokaže turistima svoje kulinar ske sposobnosti. Dok razmišlja o ape titu živahnih gostiju koji ne sanjaju da ih je nahranila bivša trovačica, ona ne odriče prošlost koju je nemoguće pro meniti. Nekadašnji gradski vidik sa na puštenim fabrikama, zarđalom limari jom, dokovima prevučenim metalnom skramom zamenili su blistavo more i divlje zelenilo, nagoveštavajući dalji preobražaj. Rajsko ostrvo nudi Bruni paradoksalnu mogućnost: jedino se, ne u paklu već u rajskom okruženju i lepoti, mogu iskupiti gresi. Na njemu je usvojila pravilo svog novog života: da nikad ne misli o onome što će biti. ■

uselili na drugi sprat, okrečili kuhinju i promenili pločice, u spavaću sobu ukrcali, kao zalog ljubavi, veliki bračni krevet „koji je mirisao na lepak“. Klop ka je spremna. Frano je na brodu me secima, a Bruna odlučuje da, deleći slobodno vreme sa svekrvom, tihom ali upornom kontrolorkom koja na mi roljubiv način, uz pripremljene obede i olakšice zaposlenoj snaji, vodi bitku za prestiž kod sina, svekrvu otruje.

Posle zatvorske kazne i napuštanja grada u kojem je nekad živela, Bruna bira obližnje ostrvo sa smaragdnim plažama, arkadiju kilometrima udalje nu ne samo od vreve automobila već

T

Savremeničuda.“svetje

PISACATAJNE

da bi knjige za decu i mlade, kroz maštovitu priču koja čita nje pretvara u radost, trebalo da pre nose važne poruke. Ono što usvoji mo u detinjstvu, ostaje sa nama čita vog života. Tako dolazimo do trećeg sastojka romana – mudrosti:

16

„Može nam se učiniti da je tmina be skrajna, a istina je da nas samo korak deli od svetlosti.“

I stvarno, nemojte. Ne pitajte me kako znam. ■

U HUMORAMAŠTE,SVETU MUDROSTII

Naposletku, mogu vam još samo pre poručiti da budete oprezni jer na ko ricama knjige stoji: „UPOZORENJE: Ne čitajte ovu knjigu ako ne želite da se glasno smejete. Ne čitajte je na školskom času, u operi ili dok dresi rate lavove.“

Humor je savršeno sredstvo kojim se mogu saopštiti važne životne mu drosti. Branko Ćopić je u jednom in tervjuu rekao: „Humoristi i djeca vole život bez granica i ograda. Negdje se njihovi pogledi na svijet podudaraju u najboljem smislu. Njima se čini da je sve Vodimmoguće...“setime

Čini mi se da nismo svesni koliko divne, maštovite i darovite dece ima oko nas. Tu decu nećete videti u me dijima, ili će se njihovi uspesi provući kao sramežljiva vest u dnu ekrana. Ukoliko biste ih upitali da li su im knji ge koje su pročitali pomogle i zadrža le ih na putu dobrote, pameti i kreativ nosti, uverena sam da bi odgovor ve ćine bio pozitivan. Kao što tvrdi moj junak iz romana: „Knjige su sazvežđa mudrosti i

Ideja o neobičnoj devojčici koja će učiniti nemoguće dugo mi je bila u glavi. Čekala je pravi trenutak da se izlije na papir. Kada je tren došao, nastala je Serafina Krin. U gradu Sumrakovcu Serafina Krin će usko ro napuniti dvanaest godina, ali to je njena najmanja briga. Želi da postane književnica i da dobije magične moći kao što ih imaju njena mama veštica i njen tata vilenjak. Kada misteriozna pošast spopadne njen čarobni svet Magovije i on počne da nestaje, Se rafina Krin će morati sa svojim ljubim cem (psom koji govori) i dva najbolja drugara (usamljenim dečakom koji obožava da čita i trapavim akrepom) da pronađe način da ga sačuva. Dru žina kreće u nezaboravnu pustolovi nu nakon koje više ništa neće biti isto.

Kako je došla na ideju za priču Serafina Krin i Srce sveta, o spaslaučinitidevojčicineobičnojkojaćenemogućedabisasvojimpsominajboljimdrugarimajedančudesnisvet,otkrivanamautorkaAleksandraFilipović

Ovo je pripovest o prijateljstvu, ljuba vi, porodici, prihvatanju različitosti i Volimhrabrosti.prirodu i životinje, pa je logično što se ta ljubav prelila na pisanje. Na dahnuće za Serafininog ljubimca bio je moj pas. On je obožavalac morta dele, opsednut je ovcama, blentav je i šašav, ali je beskrajno odan i pun Očuvanjeljubavi. prirode jedan je od glavnih zadataka čovečanstva i zbog toga ovim romanom želim da ukažem ko liko su priroda i njeni stanovnici zna čajni i jedinstveni. Tako je nastao spe cijalni dodatak koji se nalazi na kraju knjige. U Izvodu iz „Enciklopedije flore i faune Magovije“ navedene su neobične vrste biljaka i životinja koje žive u svetu Serafine Krin. Jedna od njih je: „Jadikujuća anakonda (Ana conda kukunitis). Jedna od najvećih zmija na Magoviji. Dostiže dužinu i do deset metara. Veći deo života provo di u vodi. Naziv je dobila zbog toga što stalno jadikuje: ’Ajoj, mene grdne, sad moram da se mučim i stežem ovaj plen.’ Ili ’Zašto baš ja da živim u ovako mokroj vodurini? Kukuuu!’ Nema mnogo prijatelja. Jadikujuća anakonda nije ugrožena vrsta. Ipak, ona će, kukajući, tvrditi da jeste.“

„Ponekad je ono što smatramo nedo statkom naša najveća prednost.“

ri ključna sastojka romana Serafina Krin i Srce sveta su: mašta, humor i mudrost. Kada pišem za decu i mlade, razmišljam kakvu bih knjigu volela da sam čita la kada sam bila mala, kada je svet čitanja bio posebno magičan, tajan stven i začudan. Smatram da tada, dok nam se ličnosti još formiraju, knji ge imaju moć da nas oblikuju i utiču kakvi ćemo ljudi postati.

hitar i tera decu da brzo odrastu. Taj novi svet ne ostavlja mnogo prostora onome što detinjstvo čini čarobnim, samoj suštini detinjstva – mašti. Volela bih da moje knjige podsećaju da je mašta beskonačna, da su granice samo u našim glavama i da mali mogu činiti velika dela.

Piše: Aleksandra Filipović

„Visoki ciljevi su za one koji se ne boje da polete.“

Knjigu krase i ilustracije.prelepe■

Mitopedija

17 LAGUNAMALA DEČJI DANI KULTURE, MANIFESTACIJA KOJA ŠIRI LJUBAV PREMA KNJIGAMA KOD DECE I MLADIH, ODRŽAVA SE OD 13. DO 17. APRILA U SVIM KNJIŽARAMA DELFI, LAGUNINIM KLU BOVIMA ČITALACA, KAO I NA SAJTOVIMA LAGUNA.RS I DELFI.RS. PREDSTAVLJAVAMO VAM NASLOVE U KOJIMA ĆE NAJMLAĐI ČITAOCI UŽIVATI!

Pun nezaboravnih likova i prepun pomorskih misterija, Malamander je majstorski ispripovedan roman, koji čitaoce svojom magijom navodi da poveruju u nemoguće. ■

Basne, Natali Portman

Ova knjiga ima mozak

Šta je mozak, kako izgleda, kako radi i kako je povezan sa ostalim delovima tela i još mnogo zanimljivih odgovora pruža izuzetno izdanje za mališane, obiljem Ajkula sa nežnim srcem, Ivan Ivanji

Uvrnuti horoskop, Igor Kolarov

Tri klasične basne – Kornjača i zec, Tri praseta i Seoski miš, čuvena glumica i aktivistkinja ispričala je živim, deci bliskim stilom, nadahnuto i promišljeno.

Malamander, Tomas Tejlor

U igri sa knjigom!

Kuća u Mango,Ulici

Bogato ilustrovani vodič kroz svet fanta stičnih bića jedinstve na je riznica mitskih priča. Ovo vizuelno remek-delo povešće i starije i mlađe čitaoce na daleki put i vratiti ih pune mudrosti. ■

ilustracija.duhovitih■

Upoznajte ajkulu koja nije nalik onome što obično mislimo o pripadnicima njene vrste, saznajte kako je vuk promenio ćud i šta je radilo jagnje u vučjoj koži, a poslušajte i priču jednog oblaka. ■

Knjiga iz zaostavštine jednog od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade – šaljivi horoskopi za školarce. Dvadeset pet bisera kratke forme prvi put su skupljeni i objavljeni u jednoj knjizi. ■

Sandra devojkeovaponekadPonekadSisnerosdirljiva,duhovita,bolnaisnažnaknjigagovorinamojednojgodiniuživotumladekojaizrastausnažnuženu.■

ZA ŠKOLARCE:

MalaLaguna

sa

NOVO Laguni

Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce. ■

3. Moj brat Muhamed Ali: Sveobuhvatna biografija, Rahman Ali i Fijaz Rafik

5. Anđelin pepeo: Autobiografija, Frenk Mekort

Pouzi Montegju se bliži 70. rođendanu. Mada i dalje živi u svom lepom porodičnom domu Admiral hausu, gde je provela idilično detinjstvo hvatajući leptire sa voljenim ocem, sada mora da donese mučnu odluku.■

8. Mladi gospodin Džordži, Beril Bejnbridž

7. Rusalkin poljubac, Kejt Kvin

18 LAGUNIUNOVO

Praktičan vodič za prevazilaženje negativnog razmišljanja i bolje ovladavanje osećanjima. Jedinstvena knjiga koja se detaljno bavi emocijama na svim nivoima i veštinom kako da ih upotrebimo u svoju korist. ■

Knjiga o prijateljstvu dva autora, koje se učvrstilo zajedničkim interesovanjem za Petera Handkea – pisca knjiga koje prevode i junaka njihovih zajedničkih knjiga. ■

2. Knjiga o prijateljstvu, Žarko Radaković i Skot Abot

Živopisna autobiografija Frenka Mekorta, koji se rodio u Bruklinu ali je odrastao u Irskoj, u siromašnim četvrtima Limerika. Svaka strana odiše čudesnim humorom i saosećanjem Frenka Mekorta, a ima sve odlike jednog klasika.■

7.

4. Soba leptira, Lusinda Rajli

4. 5. 6.

Sjajni i potresni memoari koji nam predočavaju mnogo krupniju i ličniju sliku o velikanu boksa. Ovo je poslednji i najvažniji element u mozaiku koji prikazuje možda najveću sportsku legendu prošlog veka. ■

u

Smela i neustrašiva, Nina Markova je oduvek želela da leti. Kada nacisti napadnu Sovjetski Savez, ona se pridružuje legendarnom puku noćnih bombardera čiji su piloti isključivo žene. ■

U potresnom romanu poznate engleske spisateljice Beril Bejnbridž rat će se sudbonosno umešati u živote likova, razbijajući njihovu veru u moć razuma i mogućnost upravljanja vlastitim životima. ■

9.

9. Ovladaj emocijama,svojim

Istorijska saga, velika avantura, priča o odrastanju i knjiga puna ljubavi u kojoj glavni junak doživljava promenu milošću životinja, ljubaznošću neznanaca i protokom vremena razgaljuje srce i rasplamsava maštu.■

1. 2. 3.

8.

DOMAĆI I STRANI NASLOVI, BELETRISTIKA I PUBLICISTIKA, ODLIČNA DEČJA IZDANJA – I OVOG MESECA IMAMO ZA VAS SAVRŠEN IZBOR KNJIGA

Tibo Moris

1. Estoril, Dejan-Tiago Stanković

6. Na zapad sa žirafama, Linda Ratlidž

Povod:

Srce tame, Džozef Konrad

19 LAGUNIUNOVO

Dečak koji je voleo jelene, Samuel Bjerk

Objavljen prvi put 1899. godine, Srce tame je roman aktuelan i danas. Džozef Konrad ga je napisao posle osam godina provedenih u Belgijskom Kongu, i u njega utkao složena razmišljanja o modernosti, imperijalizmu, licemerju i zaslugama Zapada, kao i dvostrukom licu „civilizacije“. Priču o putovanju u potrazi za Kurtom, nestalim članom administrativne ispostave trgovačke kompanije, pripoveda nam Čarls Marlou. On je zagonetni pomorac-skitnica, i hrabro polazi na putovanje koje će mu obeležiti život. Po dolasku u Afriku, Marlou kao da stupa u neku drugu stvarnost, a čitalac uranja u atmosferu zasićenu užasima teško pojmljivim Evropljaninu toga vremena. ■

3 PITANJA ZA...

Kako je izgledao rad na knjizi Sabor srpskih velikana?

Proučavajući životopise srpskih veli kana iz 19. veka, graditelja modernog srpskog identiteta, video sam sa koli ko su žrtava i samopregora kao mladi ljudi odlazili na evropske univerzitete i potom se vraćali u Srbiju kao naučnici, lekari, pravnici, inženjeri, umetnici... Vodili su čak žestoku borbu za svo ju ulogu u mladoj srpskoj državi pro tiv Srba iz preka. Treba se ovde seti ti tužne sudbine Jovana Sterije Popo vića. Od mladih školovanih Srba iz Sr bije malo ko je ostajao u zemlji gde je sticao znanja, već su se skoro svi vra tili u zavičaj i zauzeli odgovorna radna mesta. I danas naši najbolji mladi od

Knjiga Sabor srpskih velikana, koja na popularan način predstavlja mnoge interesantne i manje poznate podatke o znamenitim ličnostima koje su delale od 1848. do okončanja Velikog rata 1918. godine

Do kakvih ste zanimljivih podataka dolazili proučavajući biografije srp skih velikana? Da li Vas je nešto po sebno iznenadilo?

Petra Žebeljana

U vreme pandemije bez velike potrebe nisam izlazio iz kuće. Takva okolnost mi je omogućila da se osamim i pono vo pročitam davno prelistavane knji ge, ali i da se zainteresujem za nova saznanja naših istoričara o znameni tim Srbima iz druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka. Kada je čovek mlad, zanosi se poezijom, a kada je stariji, in teresuje se za prošlost svog naroda i drugih naroda, jer u prošlosti se nalaze odgovori na mnoga pitanja o životu u vremenima koja su pred nama, poseb no pred mladim ljudima.

laze na prestižne univerzitete u Evropi i svetu, završavaju visoke škole, ali se malo njih vrati u domovinu. Nije sada prilika da detaljnije analiziram i odgo vorim zašto je to tako.

Razgovarala: Maja Šarić

Čija biografija Vas je posebno zainteresovala i zašto?

Među Srbima koji su se posle ško lovanja na Zapadu vratili u svoju ze mlju, pored desetine i desetine ško lovanih, sa posebnim divljenjem i ve likim poštovanjem ističem Jovana Skerlića, književnog istoričara i kriti čara koji je za samo 37 godina živo ta uspeo da ostvari respektabilno knji ževno delo. Treba pročitati bar nekoli ko njegovih tekstova da bi se shvatila veličina ovog genija. ■

U zimu 1996. godine jedan čovek se vozi pustim putem preko planine. Iznenada njegovi farovi osvetljavaju životinju. Snažno koči i staje tik is pred… uplašenog dečaka. Usne su mu pomodrele od hladnoće, a na glavi nosi čvrsto uvezane jelenje rogove. Četrnaest godina kasnije nedaleko od tog mesta, telo devojke obučeno u kostim balerine pronađeno je u planins kom jezeru. Narednih nekoliko nedelja umreće još tri osobe. Pored svakog tela ubica je ostavio trag – direktan poziv detektivima Holgeru Munku i Miji Kriger da se pridruže njegovoj smrtonosnoj igri. ■

se da kaže šta misli. Voli da se zeza, što je meni jedna od najboljih život nih karakteristika, ne posmatra život preozbiljno i nije ga strah da ekspe rimentiše. Kod Edvarda bih promenio neodoljivu želju da menja stanja svo je svesti, što ne pita šta se nudi, već samo kaže „daj“. Nedostaje mu dobra, kvalitetna, ispunjena i zrela žena da od njega napravi pravog muškarca! I ona će sigurno doći, Nikolić to zna.

alo je reći da je život Alek sandra Bilanovića zanimljiv. Možda ga bolje opisuje reč „nadrealan“. Kada je apsolvirao dan na novobeogradskom asfaltu, odlu čio je da ga zameni za britansku noć, da bi svitanje „novog jutra“ dočekao u Južnoj Americi. Tamo je, kaže, pro našao mir.

motskih sakoa sa zaštitom na laktovi ma, poslovnih sastanaka, televizora i samog sebe! Edvard konstantno beži od sebe jer zna da kad se bude pro našao, tad prolazi kroz cilj. Vešto to izbegava jer mu se sviđa putovanje.

Da li Edvard na kraju romana pro niče u suštinu života ili ipak „nema mira za proklete“? Ima li odgovora na njegova pitanja?

20 INTERVJU

Ko je Edvard Nikolić? Glavni junak romana Dripačka rapsodija, alter ego pisca, ratnik svetlosti, građanin sveta ili sve nabrojano?

M

Edvard se plaši ukalupljenog života, kancelarijskih neonskih svetala, so

Čega se Edvard plaši? Od čega beži?

Kod Edvarda volim što je svoj. Ispad ne glup u društvu, smeje se, sirov je i to je okej, zna da ispadne prostak i to dobro nosi. Udobna mu je koža i ne libi

Mislim da je većina koja je čitala knji gu i kojoj se knjiga svidela saučesnik priče jer su se emotivno upleli (čitaj: prepoznali) u Nikolićevim mislima i delima. Kvalitetni čitaoci su deo kva

Odgovor nam u razgovoru za Bukmarker otkriva njegov tvorac Aleksandar Bilanović

Razgovarala: Iva Burazor

Na tom putovanju oko sveta bilo je svega: i blistavih trenutaka i onih ne tako sjajnih, a i jednih i drugih u to likoj meri da bi prosto bila šteta da Bilanović sve te avanture nije preneo na papir. Doduše, odlučio se za formu romana. Jer nisu baš sve anegdote za prepričavanje, ponešto u ovom roma nu je ipak i „izmišljeno“… Tako je na stala Dripačka rapsodija, o kojoj nam autor priča iz svog doma u Peruu.

Edvard je na kraju romana nešto shva tio, ali nije „ubrao“ suštinu. To će mu se desiti na kraju drugog romana Esme ralda 973, posle teškog duhovnog bola. Jer kako kažu, „šta je išibati telo u od nosu na išibanu dušu?!“ Tu će doći do velikog Edvardovog buđenja, ali neću sad o tome, da ostavimo to za jesen kad bude izašla Esmeralda.

Edvard Nikolić, glavni junak romana Dripačka rapsodija, nesvakidašnji je lik. Šta najviše volite kod njega, i postoji li nešto što biste danas kod njega promenili da možete? Da li mu nešto nedostaje?

KVALITETNEKVALITETNIČITAOCISUDEOKNJIGE

Vaša knjiga je književnost koja traži saučesnike – kakvu vrstu sa učesništva očekujete od svojih či talaca? Šta im svojom pričom, pre svega, poručujete?

Edvard je prirodan talenat za život na ivici i sigurno ne bi znao drugači je da postoji. A šta je talenat? Mislim da je to kad ti nešto sa lakoćom ide i kad nešto voliš da radiš, kao što su talenat za muziku, sport, slikanje, pi sanje… Edvardu ide od ruke da kon stantno balansira između najcrnjeg mraka i najsvetlijeg svetla. To je on!

U jednom trenutku Edvard bira iz među onoga što želi da bude i ono ga što bi trebalo da bude. Koliko je fizički i psihički iscrpljujuće stalno „živeti na ivici“?

Foto: privatna arhiva

litetne knjige… Nikolić ništa od toga nije znao kada je počeo da piše jer je njegov razlog pisanja bio terapeutski. On se emocionalno skidao pred dru gim ljudima, na papiru, i istovremeno sa opijata u svom životu, i osećao je neverovatno olakšanje kad je počeo da izbacuje svoju tminu na svetlo. Jer onda to prestaje da bude tmina…

Edvard je moj brat blizanac. Jedno jajčani. Osećamo se. Mnogo toga moglo je biti drugačije, bezbolnije, mekše, ali nije. Izgleda da je tako moralo biti jer Edvard uči na teži na čin i ponavlja iste greške, što može da bude definicija gluposti, ali Edvard tera dalje. Edvard će sigurno naučiti kad jednog dana bude rekao – dosta.

Proputovali ste svet, živeli na brojnim destinacijama, negde bo lje, negde lošije, ali uvek uz neki nauk... Gde je danas kuća građanina sveta Aleksandra Bilanovića?

Glavni■junak

Moje mišljenje je da se mnogo više dobija jer svakodnevna politika, ta kmičarski sportovi, dnevni horoskopi i te fore u suštini ne donose ništa novo.

reči – Nisargadate Maharadža – koji je, po mom mišljenju, rekao jednu od najvećih istina ikad izgovorenih: „Tamo gde je sve tamo nema ništa, i tamo gde je ništa tamo je sve.“ Pođite u Patagoniju ili Ande, tamo su samo planine, vetar i sneg, stiče se utisak da nema ništa, ali ostanete li neko vreme u tišini, otvoriće se sve.

Kako Vam izgleda Beograd danas kada ga posećujete, suštinski kao gost, jer ste više od polovine živo ta proveli „napolju“?

Mnogo ljudi sanja i mašta da živi život oslobođen stega i pritisaka, svakodnevne politike, loših vesti, ali se malo ljudi na takav život za ista i usudi, ali Vi jeste... Koliko se ovakvim načinom života gubi, a koliko dobija?

21 INTERVJU

To je sve već viđeno i čuto, samo se li kovi menjaju, ali je priča u suštini ista. Ja sam veliki pobornik velikog indij skog mislioca, majstora kombinovanja

Radite na novom romanu, šta mo žemo da očekujemo od njega (i Vas)?

Kad ste svoju priču pročitali u knji zi – jer Edvard ipak pomalo podse ća na Vas (smeh) – da li ste u bilo kom trenutku pomislili – možda sam ovo mogao drugačije?

Trenutno živim u selu Pisak od 2000 ljudi (smeh) u Svetoj Dolini, pored Kuska, u Peruu. Mir, tišina, i čini se da nema ničeg…

Mogu da kažem da je Beograd šmeker među gradovima, i mislim da mogu da budem objektivan jer sam živeo u Londonu, Edinburgu, Rio de Žaneiru, Buenos Ajresu i Limi, sve su to jake urbane sredine, ali duh Beograda nema ni jedan od gore navedenih gradova

Novi roman Esmeralda je gotov, ra dim finalna poliranja, molerske rado ve na tekstu, farbam zidove prostori ja u kojima je Edvard boravio, kačim zavese, brišem pojedine delove, u stvari spremam tekst kako bih ga prosledio Vladimiru Tabaševiću, koji je urednik knjige i koji će pokušati da od moje mase masnih reči napravi smislenu celinu, koja bi mogla da ima i književnu težinu. rapsodijeDripačke je moj bratosećamoblizanac,se

Beograd volim jer sam rođen u nje mu, tu sam počeo svoje ulične studi je, koje sam posle apsolvirao u Lon donu i Buenos Ajresu, ali Beograd je deo mene i ja sam deo Beograda, gde god se u svetu nastanio. Mogu da kažem da je Beograd šmeker među gradovima, i mislim da mogu da budem objektivan jer sam živeo u Londonu, Edinburgu, Rio de Žaneiru, Buenos Ajresu i Limi, sve su to jake urbane sredine, ali duh Beograda, onaj smeh, zaje*anciju na rekama, klopicu i lepe žene, nema nijedan od gore navedenih gradova. Buenos Aj res je najbliži onom starom Beogra du, pre poslednjih ratova, onog kog se sećam kao klinac, ali opet nema tako ludački humor koji se graniči sa patologijom. Ja volim to kretensko zezanje…

Srednja sestra Ćing Ling zapala je za oko ocu moderne Kine Sun Jatsenu i među njima se rađa prava filmska lju bav. Oni su se upleli u niz kontrover znih poslova ne bi li se domogli vla sti. Između ostalog, sumnja se da je Sun likvidirao nekoliko svojih opone nata iz partije.

Mlada i strastvena, Crvena sestra (ka ko je ovde zovemo) potpuno se da la svom mužu. Međutim, pokazalo se da on istinski voli samo vlast. U jednoj jezivoj epizodi Sun je koristio Crvenu

ko otkriva autorka knjige Velika se stra, Mala sestra, Crvena sestra Jung Čang, stajale su tri sestre Song.

Malo poznati period pre današnje Na rodne Republike Kine bilo je vreme transformacije iz carevine u komuni stičku državu; to vreme obeležili su otvaranje ka Zapadu, preplitanje ra zličitih uticaja i ideoloških tekovina. U centru tog nestabilnog vremena, ka

Beskrupulozan „otac moderne Kine“ samo je nekoliko meseci bio na če lu Republike, a umro je iako nije usto ličen na vlasti; da bi dobio potreban novac za prevrat, koketirao je i sa le njinizmom i Nemcima za vreme Pr vog svetskog rata. Upravo je buduća Crvena sestra, dok je njen muž samo iskorišćavao Sovjete, prigrlila komu nizam i postala jedan od njegovih naj glasnijih zagovornika u Kini.

sestru kao mamac za svoje neprija telje. Držao ju je u njihovom opkolje nom dvorcu ne bi li zbrisao na zadnja vrata dok ona drži stražu. Nakon toga Crvena sestra je pokazala trezvenost koja je odraz urođenog političkog in stinkta. Ucenila je Sun Jatsena svojim ugledom i ostajanjem u braku i insisti rala da počne svoju političku karijeru kao jednaka svom mužu. Time je ot počela tradiciju da se kineske supru ge političkih vođa pojavljuju rame uz rame sa svojim muževima.

Nakon što je njen muž neslavno skraj nut, na scenu stupa Mao Cedung, a

Piše: Nevena Milojević

TEMA Kad

U knjigama Velika sestra, Mala sestra, Crvena sestra, Misterija Olge Čehove i Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje čitamo priče o inspirativnim ženama, koje probijaju granice svog vremena i pokreću današnje žene i muškarce

god me život malo poljulja ili mi se čini da nema dalje, bi ram knjige o jakim ženama. To me uvek okrepi. Inspirativne žene su možda već pomalo kliše, ali ove priče probijaju granice svog vremena i us postavljene stereotipe i motivišu da našnje žene i muškarce. Predstavljam vam priče za koje možda jeste ili ni ste čuli, a koje u novom svetlu prika zuju rodne stereotipe i podelu karata u onom nesrećnom zagrljaju između istorije žena i mnogih društvenih siste ma i zamišljenih ustrojstava u kojima su živele – komunizmu, nacizmu, sta ljinizmu, mitologiji – a u kojima su, či ni se, uvek osuđivane na praštanje ili zaboravljanje.

CRVENA SESTRA

Njihov otac, hrišćanski misionar i bi znismen, bio je opčinjen Zapadom. Učinio je sve da obrazuje svoje ćer ke u zapadnjačkom maniru, pa su one prve Kineskinje na američkom koledžu. Po povratku u Kinu postale su predmet obožavanja, otelotvorenje galantnog dalekog Zapada, ali ipak Kineskinje, promućurne i odmerene.

TEMA

Bila je praiskonsko biće za koje se ka že da je rođeno iz beskrajne crne noći pre početka sveta.

Poznata je po raznim imenima. Ištar, Inana, Astarta i Afrodita. Na stra nu sve što znamo o Veneri odnosno Afroditi i što je mitsko biće koje ne po stoji, ona je postojala vekovima i mi lenijumima u biću ljudske civilizaci je. Zašto ta besmrtna boginja suvere no vlada mnogo većom teritorijom od golotinje, seksa i ljubavnih veza? Šta ona predstavlja za nas? Ljudi su uvek iznova uživali u izmišljanju priča koji ma ih ona muči, i u kojima oni nju na uvek nove načine muče. Ona je toli ko omniprisutna u kolektivnoj ljudskoj imaginaciji da je možda stvarnija od svih žena koje su ikad živele.

Kada se na svečanosti povodom so vjetske pobede nad nacistima poja vila blistava zvezda nacističke kine matografije Olga Čehova, njena tet ka i imenjakinja Olga Kniper-Čehova umalo se nije onesvestila na sceni. Učenica velikog Stanislavskog Olga Kniper-Čehova bila je čuvena pozo rišna glumica u Moskvi koja se udala za Antona Čehova 1901. godine i bi la s njim dok nije preminuo 1904. Ol ga Čehova, nećaka čuvenog Antona Čehova, bila je bliska Hitleru, a So vjeti su je angažovali da ga špijunira. Susret dve Olge Čehove bio je hladni rat u najavi, obrt u sovjetsko-nacistič kim trvenjima, presedan epiloga Dru gog svetskog rata. Samo što, narav no, ništa nije tako crveno i belo.

Ćing Ling postaje ministarka u njego voj vladi. Kasnije Ćing Ling će posta ti glamurozna ambasadorka komuni stičke revolucije u Kini, a nakon što je 1949. Mao proglasio Narodnu Repu bliku Kinu, Crvena sestra je marširala odmah iza njega.

CRVENA BOGINJA

Boginja zemlje Geja, kojoj se smuči lo od večnog, neveselog opštenja sa svojim suprugom-sinom, bogom neba Uranom (seksa od koga je Geja bila stalno trudna, a njena deca zaroblje na u njoj), nagovorila je Kronosa, jed nog od ostalih svojih sinova, da ne što preduzme. Podigavši nazubljeni kremeni srp, Kronos je u pomami od sekao očev uspravni penis i bacio ga raskomadanog sa testisima u more. Kada su krvavi organi udarili u vodu, morska pena je proključala. Onda se

dogodilo nešto čudesno. Iz uskome šale morske pene uzdigla se „strašna i divna deva“ boginja Afrodita. Rođena iz zlostavljanja i patnje, ova uzvišena sila nam se opisuje ne sa mo kao boginja smrtne ljubavi već i kao božanstvo životnog ciklusa i sa mog Počevšiživota.od brutalnog Venerinog ra đanja koje je presedan u mitologiji, Betani Hjuz u Veneri i Afroditi: Istori ji jedne boginje prati put do zalaska njenog sjaja kada postaje kao i svaka druga žena – raskrinkana, osramoće na. Mit o Hefestovom / Vulkanovom otkrivanju Afroditine / Venerine prelju be sa Aresom / Marsom – što je za pravo mit o ženi zatečenoj u kompro mitujućoj situaciji – Betani Hjuz pove zuje sa savremenim trenutkom i sra motnim interesovanjem za današnje priče o „preljubništvu, slatšejmovanju i nameštanju porno-skandala...“

mnogih

Olga Čehov je otišla u Berlin 1920. godine i njena filmska karijera krenu la je uzlaznom putanjom. Snimala je oko osam filmova godišnje. Ključno je da se 1923. godine njen brat Lav Kni per, kompozitor, vratio u Berlin. Borio se u ratu protiv boljševika i jedini na čin da se vrati u Rusiju bio je da sklo pi pakt sa đavolom – da sarađuje sa tajnom policijom i špijunira bele Ruse u Berlinu. Tako je regrutovao i Olgu. Za Olgu odanost komunizmu nije bio prioritet već je pristala da bude agent da bi dovela porodicu iz Rusije u Ne mačku ne bi li brinula o njima jer je u tom periodu imala dosta novca. Tako je uspela da u Berlin 1924. godine do vede majku, kćerku, sestru i nećaku.

TEMA

Pretvarala se da je Gebelsova bliska prijateljica da bi se zaštitila od njego ve opsesivne sumnjičavosti, čak ga je

pozivala na večere. Niko joj nije ve rovao, ali su svi bili opčinjeni njenom pojavom. Nagađalo se da je dvostru ki agent, a izvesno je da je ipak radi la samo za Sovjete. Za njene memoa re autor knjige Misterija Olge Čehove Entoni Bivor rekao je da im se ne mo že verovati: „Pre svega, bila je glumi ca i špijunka. Odmalena je bila sklo na fantaziranju, tako da se sve mo ra uzeti sa rezervom. Naravno, mno go toga je očigledno istina, ali sa do brim delom teksta treba biti oprezan jer za neke stvari znamo da su notor ne laži.“

Ove knjige u novom podeluprikazujusvetlurodnestereotipeikaratau onom zagrljajunesrećnomizmeđuistoriježenai zamišljenihsistemadruštvenihiustrojstava

CRVENA NEĆAKA

■

Velika laž je da se sve dešava s ra zlogom.

Ne brinite – dobićete drugu priliku da sve ispravite. Čak i ako sve krene na opako – brak, karijera, život – dobiće te priliku da pokušate ponovo.

Mi muškarci plašimo se vezivanja jer mislimo da ćemo ostati slobodni ako nikada nikome ne darujemo svoje srce. Ali muškarac koji zauvek korača sam nije slobodan, nego izgubljen. To ne znači da ne treba da gledate oko sebe. Žene ne shvataju da ne možete da se vežete za sve njih.

NOVI

Ali treće prilike neće biti. Život napro sto ne traje dovoljno dugo za treću Moždapriliku.

Jedini zaista važan uspeh je moguć nost da živite život kakav želite. To ne znači da neće biti neuspeha, ra zočaranja ili previše posla. Život ka kav želite znači da će vam se sve ovo povremeno dešavati. Pa ipak, biće vredno Znaćetetruda.daste

Kad bismo znali koliko dugo ćemo ži veti, vodili bismo više računa o sebi.

Piše: Toni Parsons Prevod: Nenad Dropulić

Bol je samo slabost koja napušta telo.

Svako pravi glupe greške. Smejte se zbog njih. Kad smo bili mladi i tek počinjali da zalazimo u restorane, svi smo naručivali tatarski biftek i onda se šokirali kad nam stigne tanjir kr vavog sirovog mesa. No kao i ostale glupe greške, trebalo bi da poručite tatarski biftek samo jednom.

Nemojte nikad da se napijete noć pre leta avionom, pre odlaska u teretanu ili pre nego što s nekim prvi put treba da vodite ljubav.

MANIFEST

Muškarci su, po prirodi, promiskui tetniji od žena. Ali sveže zaljubljena žena neobuzdanija je od svakog muškarca. Neverne oženjene muškarce u samo srce pogodi kad se njihova verna žena odjednom do ušiju zaljubi u drugog muškarca.

Dobro je sećati se bivših ljubavi s to plinom. No nemojte se suviše razne žiti da ne biste vukli mrtvo truplo te veze još jedan krug. Sećajte ih se s ljubavlju u srcu, ali kao što je Grejam Grin napisao, prisetite se i loših trenu taka (vidi sledeću tačku).

aša najveća samoobmana je da ćemo biti srećni čim dobije mo tu ženu, taj posao, taj au tomobil, tu nagradu. Ali istinska sreća uvek je u potrazi.

24 EKSKLUZIVNOKOLUMNA

Uvek se prema roditeljima ponašajte kao prema bliskim prijateljima koji se uskoro sele u daleku zemlju iz koje nikad neće moći da se vrate. Ne uzi majte ih zdravo za gotovo, bez obzira na užurbanost života. Mi ne možemo da zamislimo da će nam majka i otac umreti. A onda jednog dana umru.

Kad dobijete decu, najgore je što više nikada nećete biti istinski slobodni. Najbolje je pak što nikada nećete imati bolji razlog da živite.

zaista zaljubljeni kad se probudite i prenerazite što je nema kraj Gledajtevas.

JE DAMOGUĆNOSTŽIVITEŽIVOTKAKAVŽELITE

Vi odlučujete hoćete li uspeti ili pro pasti. Sreća nema veze s tim. Po stupak odlučivanja ima razne nazive – kreativna vizuelizacija, neurolingvi stičko programiranje, moć pozitivnog razmišljanja, samohipnoza – ali sve se svodi na jedno. Ako kažete sebi da ćete nešto uraditi dobro i ponavljate to dok ne vidite da to zaista radite dobro, onda će i biti dobro. A ako zamišljate sebe kako se teturate prema hladnom znoju neuspeha, onda je uspeh ne moguć. Verujte u sebe. Budite sami sebi najbolji saveznik. Imaćete u živo tu sasvim dovoljno ljudi željnih da vas potcene, ponize, zaustave. Ne radite to sami sebi.

JEDINI■

Plakanje je u redu, ali nemojte da vam pređe u naviku. Ne morate da štedite suze za velike događaje. Ne morate čekati da vam roditelji preminu ili da dobijete zloslutnu dijagnozu – potpu no je prihvatljivo da vas duboko dirnu pesma, film ili neka vest. No upamti te da žene ne žele da vide muškarce kako plaču. To ih uvek potajno šokira i pomalo im se gadi.

Uvek je zdravo sećati se rđavih trenu taka. Kad ste u stalnoj vezi, čeznuće te za raspusnim vremenima. Kad živi te razuzdano, nedostajaće vam vre me kad vas je neko čekao kod kuće. No svaki život ima ograničenja i loše strane. Zbog toga se, kad ste slobod ni, setite kako ste se gušili u vezi. A kad se skrasite, setite se kako ste tokom raspusnih godina bili zapravo nesrećni. Povremeno sa zahvalnošću sagledajte šta imate. I prisetite se rđavih trenutaka.

Od pitanja države i braka do potrage za srećom i zdravim bankovnim računom (to nije jedno isto), mudri pisac Toni Parsons navodi pravila za životčudesan

Zato što će za njega učiniti sve.

N

Novcem može da se kupi jedino što je vredno kupovine – vreme. Siromaštvo od svakoga stvara zatočenika. Ali ako suviše volite novac, onda ste nešto gore od zatočenika – onda ste rob. Kada posao deluje kao igra, onda je čovek kralj.

ćete upravo danas upoznati ljubav svog života. Ona postoji. Samo je još niste sreli. Sva je prilika da nika da i nećete. Ali na svetu postoje mili oni zanosnih žena koje možete voleti. Čak i ako nisu ona.

Zaradite novac pre nego što ga potro šite. Zemlje koje su izmislile kapitali zam zaboravile su da bogatstvo mora da se stvori pre nego što se raspodeli.

ZAISTA VAŽAN USPEH

ljude u oči. Gledajte svakoga u oči. Gledajte ih u oči i podarite im širok osmeh. Te dobre sitnice preo braziće vaš svet.

do samog kraja, kada će mi, ipak, do zvoliti da poentiram. Zvuči sebično, ali volim da zamišljam da je knjigu napisao baš za mene.

Zaštitno lice RTS-a, novinarka, urednica i voditeljka informativnog programa Vesna Radosavljević za svoju policu bira naslove koji joj ne dopuštaju da ih „pročita unapred“ već je intrigiraju i golicaju joj maštu od prve do poslednje stranice

Uživam u putopisima, knjigama o reli giji i mitologiji, kao i onima iz domena popularne psihologije. Dobar primer je knjiga Četiri sporazuma Don Miguela Ruisa. Naša umorna civilizacija se ret ko sreće sa ovakvim knjigama. Blaga, plemenita, mudra, tako bih je opisala. Kad „porastem“, volela bih da me opi suju tim epitetima.

Foto: Press RTS

25 POZNATIHBIBLIOTEKA

Džejn Ostin, Desanku Maksimović, Agatu Kristi, Emili Bronte. Otkrila sam nedavno Milenu Marković i njenu sjaj nu knjigu Deca. Očekujem njena bu duća velika dela.

Verovatno su to standardni naslovi, ali ne baš i za jednu devojčicu. Moju maštu raspaljivali su doživljaji Toma Sojera, Ćopićevog Mačka Toše, fan tastična literatura poput Tolkinovog Hobita, Sedam godina na Tibetu, pu topisi i avanturistički romani. A onda sam srela Dostojevskog, Solženji cina, Šolohova i shvatila da je život mnogo složeniji i komplikovaniji nego što sam zamišljala. Od tog realizma lečila sam se Bodlerovom i Prevero vom poezijom i bila zanesena Jese

Imam bliskog insajdera u Laguni, čijim preporukama bezrezervno verujem. Ćerka Iva me dobro poznaje i zna šta bih izabrala. Dobila sam Kratku isto riju bezmalo svačega Bila Brajsona. Naučna knjiga pisana jezikom bliskim običnom čitaocu, sarkastična i puna humora. Moja preporuka.

Davno sam pročitala Aleksandrijski kvartet. Bila sam opijena senzualno šću sa kojom je Darel opisivao ljubav, iz ove perspektive to je čitava poet ska studija. Bilo bi zanimljivo da sa znam kako bih je doživela danas.

Da, nisam odolela trendovima i vra ćanju duhovnosti u svakodnevni ži vot. Shvatila sam koliko ne znam i da se ponašam kao potpuni amater u banalnim situacijama. Takve knjige su postale moji putokazi u životnim lavirintima. Ekart Tol je moj duhov ni guru. Čitam Nila Donalda Volša, Ester Hiks, Gordona Livingstona… na sreću, nema kraja. ■

BIBLIOTEKA POZNATIH

Ovo je najteže pitanje jer mi se čini da bi mi bilo lakše da nabrojim koje ne volim. Ali reći ću da su mi među omi ljenima: Dostojevski, Andrić, Pekić, Markes, Uelbek, Sorentino, Bakman, Maluf... Babe i žabe.

Čijim književnim preporukama najviše verujete? I koju ste knjigu poslednju pročitali po preporuci a da Vas je oduševila?

KNJIGE KAO NAJBOLJI PRIJATELJI

esna Radosavljević je TV lice kome se veruje. Novinarka, urednica i voditeljka Dnevnika RTS-a svoj posao obavlja predano i odgovorno, a kako rad na televiziji po drazumeva mnogo obaveza, ne ostaje joj u danu mnogo slobodnih sati. Ipak, trudi se da ne zapostavi privatan život, a rad na sebi u njenom slučaju po drazumeva zdrav život i zdrave misli. A zdravim mislima veoma doprinosi i čitanje knjiga. Uvek kraj uzglavlja ima nekoliko naslova, pa i ako u toku dana ne stigne da im se posveti, obavezno pred spavanje pročita makar nekoliko stranica.

Koje knjige su Vas oblikovale u de tinjstvu?

V

njinom i Marinom Cvetajevom. Perl Bak me je vodila na Daleki istok, a Branko Miljković vraćao ideji da će „poeziju svi pisati“. Bolna je bila spo znaja da apsolutno nemam talenta za pisanje poezije, ali su mi ti tinejdžer ski pokušaji pomogli da prevaziđem nesrećne ljubavi.

Koliko imate vremena za čitanje? Imate li posebne rituale?

Dobre knjige su antistres terapija, rekli ste jednom prilikom. Koji žan rovi Vas najbolje opuste, u kakvim knjigama uživate?

Ako nemaš bar pola sata za čitanje, onda obavezno izdvoji ceo sat. Ne mam vremena, ali sam zato i te kako angažovanija kada se dokopam knjige. Nije baš ritual, više je svakodnevna sli ka: poslagane knjige kraj uzglavlja kao najbolji prijatelji sa kojima ću proćaska ti u miru i zaspati uverena da sam opet uradila nešto pametno i dobro za sebe.

Koje ženske pisce posebno poštujete i volite?

Koja knjiga je na Vas ostavila toli ko jak utisak da biste voleli pono vo da je pročitate prvi put?

Čitate li knjige iz popularne psiho logije? Koji autori su Vam u tom žanru najbolji?

Pisac ne sme da mi dozvoli da ga „pročitam unapred“. Očekujem da me zbuni, da mi zagolica maštu, da nešto novo saznam, da se igra žmur ke sa mnom, da u toj igri pobeđuje

Koji su Vaši omiljeni autori?

Kako pisac treba da piše da biste ga nazvali omiljenim?

Razgovarala: Maja Šarić

26 BROJATEMA TEMA BROJA

vi znamo da je Agata Kristi „kraljica krimića“. Za njene knji ge znaju od Madagaskara do Grenlanda i od Kalifornije do Japana. Herkul Poaro i gospođica Marpl po stali su deo kolektivne svesti i ušli u svet mašte. Ali da li smo se ikada za pitali kakav još uticaj na književnost, društvo i istoriju ima najčuvenija ro Čestomansijerka?senavodi da je gđa Kristi stvo rila modernu „misteriju ubistva“. Sa mim tim je uticala na mnoge pisce tog žanra koji su došli posle nje.

Prva knjiga koju je za sopstveni no vac kupio pisac i profesionalni prevo dilac Ibtihal Mahmud bila je prevod na arapski jedne knjige Agate Kristi. Ona je kasnije uticala i na njegovu karijeru a i na strast za prevođenjem. I ne samo na njega. Mnogi arapski pisci su naveli da su im njena dela pomogla u odrastanju, uprkos izraže nim kritikama društva koje su navodi le da se u njenim delima mogu naći kulturni i rasni stereotipi.

S

na Nilu, podsećamo se ogromnog uticaja koji ne samo na književnost već i na umetnost uopšte ima kraljica krimića i najobjavljivanijaautorkasvihvremena

Dok u gledamobioskopimafilm Smrt

Islandski pisac Ragnar Jonason je, počevši da prevodi Agatine knjige na maternji jezik, toliko bio opčinjen nje nim tehničkim majstorijama pisanja da je dobio dovoljno samopouzdanja da i sam postane autor.

Piše: Ana Atansković za portal infoprevodi.com

Jedna je

Oni taj uticaj i ne kriju. Linda Stratman, na primer, kaže da se posebno divi Agatinom poznavanju otrovnih napi taka. Martin Edvarts je kao prvi ro man za odrasle čitao upravo Agatu. Štaviše, navodi da je odmah nakon čitanja odlučio da postane pisac de tektivskih romana. C. B. Henli navo di da teži njenom „neprevaziđenom talentu za stvaranje zapleta“. Entoni Horovic se često preporučuje ljubi teljima krimića kakve je pisala Aga ta. U Svrakinim ubistvima ima svih elemenata koje smo s njom zavoleli – detektiv nije iz Britanije, radnja se dešava u engleskom selu, meštani su čudnjikavi. Sličnost sa čuvenim detektivom (glavni inspektor Gemaš) i atmosferom „mirnog“ sela može se naći i u seriji romana Luiz Peni. Lista autora je nepregledna.

NEVEROVATNA SUDBINA PREVODA

AMATERKE-ARHEOLOŠKINJEPROFESIONALNOST

Dajući svojim romanima, i svesno i nesvesno, svu lepotu duha Britanije, Agata Kristi je oblikovala pogled čitalaca na tu zemlju. Ona sama i mnogi njeni likovi su toliko suštinski engleski da je to prosto fascinantno

Čitaoci i dan-danas zamišljaju (a obožavaju da vide i u brojnim ekra nizacijama) duge hodnike, stepeništa i niše, zavese od brokata i viseće ta piserije. Možda razumeju sluge koji kažu da su neke kuće „mauzoleji“ i „prastare“ jer imaju ogromne kuhinje,

perionice i ostave, ali ipak uživaju u opisanim Zamišljajuprizorima.seišeširići, penjoari, čip ka na poslužavnicima, pecivo, slatke pogačice, čaj, batleri, zidni satovi, lampe, rukavice, drvena vrata, fotelje sa ružama na meblu, ružičnjaci, pli šani stolnjaci, pletivo, porcelan, čaj nici, ćupovi, drveni okviri kamina. U kućama od crvene opeke ima svega – bašte su divne, suzdržanost je oči gledna, Garibaldi kolačići su ukusni, kristalni lusteri grandiozni i misterio znost neminovna. Setimo se samo romana Napuklo ogledalo.

UPOZNAJMO BRITANIJU DA BISMO JE VIŠE VOLELI

Kristi nije kritikovala, ona je uživala da piše o tome kako se ljudi ponašaju jer je sama bila puna duha i humora. Nema svako selo u Britaniji vikara, ali ga ljudi, svakako, zamišljaju. Kralji ca krimi romana nije obišla sva sela o kojima je pisala. Pomagali su joj crteži Metjua Rajsa, pomoću njih je opisivala arhitekturu. Sopstvenu lju bav prema lepim kućama prenela je na Poaroa, koji se divi eleganciji kuće Nas u romanu Vašar zločina

Svake godine je nekoliko meseci provodila na iskopavanjima, posve ćena traganju (mada je neke romane napisala i u arheološkim šatorima). Njen unuk Metju Pričard je izjavio da joj je iskopavanje bilo važno kao i pisanje. Pomagala je Maksu u fo tografisanju i u organizaciji lokalne radne snage. U svojoj knjizi ne-fikcije Hajde reci mi kako živiš krimi kraljica je opisala seriju iskopavanja u Siriji. To je testament njenoj ljubavi prema avanturi, putovanju i drevnim civiliza

koja je uspešno rešavala sve zagonetke pomogla je u iskopa vanju serije predmeta od slonovače, među kojima je i lice žene koja je na zvana Mona Liza iz Nimruda koja je teškom mukom izvađena iz blatnja vog bunara. Agata Kristi ju je satima sušila i čistila kremom za lice. Ostali predmeti od slonovače su pronađe ni razbijeni, a Agata je sa uživanjem spajala deliće. ■

Ovacijama.dama

Poznato je da su Bliski istok i Egipat uticali na delo Agate Kristi (Smrt na Nilu, Smrt dolazi na kraju – konsul tovala se sa vrsnim egiptolozima da bi napisala ovaj roman, Ubistvo u Mesopotamiji – smatra se jednim od najautobiografskijih romana jer su brojne ličnosti zasnovane na stvar nim radnicima na iskopavanju, Došli su u Bagdad i drama Akhenaton). Njen drugi suprug Maks Malovan bio je vrsni arheolog, te je s njim zime provodila u drevnim oblastima. Po magala je u iskopavanjima. Volela je Bliski istok i Egipat i pre druge udaje jer je često tamo putovala, ali druže nje sa arheolozima ju je ponukalo da u strukture romana uvede što više naučnih saznanja.

Takođe, pomogla je mnogima da na uče engleski jezik jer se njena dela percipiraju kao laka za čitanje. Uče ći jezik i uživajući u dogodovštinama čuvenih detektiva (pored Poaroa i Marpl, tu su i Tomi i Tapens), mnogi su dosta naučili o Englezima. Verzija o tom narodu koju je Kristi ponudila svetu nije sumorno realistična već igrokazna, ponekad i karikaturalna („Čak i Englezi imaju emocije“, kaže u jednom trenutku Poaro), ali, stoga, prilično zabavna i pamtljiva.

27 BROJATEMA

Atmosfera romana Agate Kristi nije vezana za posebno istorijsko doba (osim u nekoliko izuzetaka). Moglo bi se reći da su događaji smešteni u večne, idilične okolnosti engleskog sela ili grada sa stereotipnim likovi ma. Dajući svojim romanima, i sve sno i nesvesno, svu lepotu duha Bri tanije, Agata Kristi je oblikovala po gled čitalaca na tu zemlju. Ona sama i mnogi njeni likovi su toliko suštinski engleski da je prosto fascinantno. Još fascinantnije je kako su prihvaće ni van Ujedinjenog Kraljevstva – sa dozom šarma, nostalgije i finoće.

Za prevode njenih dela nisu uvek cvetale ruže u Evropi. Naime, u na cističkoj Nemačkoj su njena dela bila cenzurisana (zbog prizora ubistava), a u Francuskoj je tek 1927. godine postao manir da se njena dela pre vode. Bilo je to posle objavljivanja romana Ubistvo Rodžera Akrojda Međutim, u obe države je pojava ce lokupnih Agatinih dela na uvid čitao cima označavao promene – dolazak slobode i tolerancije.

K

TRAGOVIMA PROŠLOSTI

Ako ste mislili da neandertalac samo prepričava sapijensa i prilagođava širokoj publici, grdno ste se prevari li. Njih dvojica razgovaraju i putuju. A mesta su različita. Nekada je to

29 RUKEPRVEIZ

■

Kada se briljantan um sapijensa Huana Luisa knjiguMiljasapaleoantropologa,Arsuage,spojisaneandertalskimspisateljskimumećemliterateHuanaHoseadobijeteodličnu

ada sapijensi-naučnici pišu ozbiljne knjige o oblasti koju izučavaju, one su obično pune informacija, nerazumljivih termina i davežnih opservacija koje delimično interesuju neke njihove kolege, neko licinu fanatika i više nikog od osam milijardi stanovnika ove planete (pa ni njihove supružnike i bližu rodbinu). Jednom rečju, naučni tekstovi su za običnog, pristojno obrazovanog čo veka – smrtno dosadni, čak i kada su teme izuzetno interesantne. Ali kada se briljantan um sapijensa Huana Luisa Arsuage – jednog od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti koja se bavi razvitkom života na Zemlji –spoji s neandertalskim spisateljskim umećem španskog literate Huana Hosea Miljasa dobijete jednu životnu, ne previše obimnu i nijednog trenutka dosadnu knjigu o životu.

Sapijens razgovara sa neandertalcem, koju preporučuje urednik Srđan Krstić

AKO BISTE DA SE KVALITETNO RAZONODITE I PONEŠTO NAUČITE, DA SE MALO ZAMISLITE, A NE OPTERETITE SE MNOGO, OVA KNJIGA JE PRAVI IZBOR ...

ZANOSNO PUTOVANJE KROZ NAŠE POSTOJANJE

Ako biste da se kvalitetno razono dite i ponešto naučite, da se malo zamislite, a ne opteretite se mnogo, knjiga Sapijens razgovara s nean dertalcem pravi je izbor. Pitka, puna činjenica i razmišljanja, majstorski napisana, naučno utemljena (i što je najvažnije lagana i intelektualno i doslovno jer ima samo dvestotinak strana) idealna je za svaku priliku, a urednik publicistike u Laguni će vam u poverenju reći da nikada ne ćete pročitati bolju knjigu o postanku i razvitku ljudskog roda i to baš za hvaljujući tome što su je pisali jedan vrsni sapijens i pravi-pravcati nean dertalac.

daleko arheološko nalazište iz doba kada su tu živeli neandertalci (koji za hvaljujući sapijensu postoje još samo delimično u našim genima), ali od mah posle toga će vam ova dvojica pripovedača održati lekciju iz nauke na pijaci gde ćete shvatiti da su se hominidi oduvek suštinski razliko vali od majmuna (iako neverovatno ličimo) i da uopšte nismo u tako bli skom rodu. Ići će oni i u muzeje i u pećine, ali neće zaobići ni seks-šop i tamošnje igračke na putu da obja sne ko smo, odakle smo i zašto smo ovakvi kakvi smo. Dva čoveka u go dinama će u zimski sumrak zaglaviti na dečjoj klackalici u parku, koja je idealno mesto da sapijens objasni genijalni pronalazak prirode – hod na dve noge, koji nas je doveo ovde gde smo. Objasniće vam oni da crteže na zidovima pećina pre 30–40.000 godi na nisu pravili neki neuki amateri već vrhunski profesionalci koji su to neg de u prirodi prethodno vežbali, dugo se pripremali i pravili remek-dela u nekoliko majstorskih poteza, kao što će vam objasniti i mnoge druge po jave koje uzimate zdravo za gotovo, a zapravo su čudo našeg postanka.

UZVIŠENOST BEZ PATOSA

bi ostavila trag o svom vremenu. Bilo mi je simpatično kada na samom po četku kaže da bi se, slušajući rabine, moglo pomisliti da su „jedine ličnosti vredne spomena u čitavoj istoriji bili Avram i Isak, Jakov i Josif, David i Solomon, Mojsije, Mojsije, Mojsije“. Saznavši da je bilo znamenitih žena, Ana piše o njima. Mnogo joj poma že tetka Jalta, žrtva nasilja i borac za ženska prava. Muž ju je do besvesti tukao, svi su to znali, niko joj nikada nije pomogao. Ali kad je umro, optuži li su je za ubistvo. Ona podržava Anu, čak joj pomaže kad joj okruženje za brani da piše zbog navodnog nega tivnog uticaja koje pisanje ima na um, pa joj majka oduzima sav materijal za pisanje. Tu je i Fazelida, sudijina

30 LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA ROMAN

TANANA LJUBAVNA PRIČA

O. N.: Ljubavna priča Ane i Isusa je svevremena. Bili su jednaki, on ju je podržavao. Tanano je napisana i bez trunke patetike, što pokazuje veličinu spisateljice. I posle Isusovog raspeća ona nastavlja dalje, ne klone, nastavlja da živi iza njega.

■

Knjiga čežnji

N. D.: Sju Monk Kid nije pisala knjigu o Isusu Hristu, drvodelji iz Nazare ta, već o njegovoj ženi Ani. Autorka je pisala o tom vremenu, o položaju žena i muškaraca, naročito Jevreja u Rimskom carstvu, ali uopšte svih ljudi koji su doživljavali specifičnosti tog razdoblja. Ova knjiga je pre sve ga vrhunac istraživanja. Ona pruža zanimljive činjenice kao što je detalj o biljci koja cveta u Galileji. Sju Monk Kid je prikazala Isusovo propoveda nje onako kako bi o životnom pozi vu svog muža govorila žena kojoj je muž odan i koji je poštuje. Ova knji ga nema veze sa religijom, već sa istorijom i sa ženama. Mnogo sam čitao, prevodio i znam šta se pone kad zaboravlja – žene su ostavile mnogo veći trag u istoriji, ali nisu se potpisivale, pa im ne znamo imena. Ana čezne da zabeleži imena i priče zapostavljenih, bezimenih žena oko sebe, o kojima se ništa ne zna. Odlu čuje da ih brani i na tom putu nailazi na partnera koji joj pomaže i podrža va. Knjiga je nabijena događajima, ređaju se jedan za drugim sve do raspeća koje je opisano neverovat no dirljivo, ali opet na sveden način. Knjiga čežnji mi je kao prevodiocu i čitaocu zvučala pozorišno jer sadrži dostojanstvenost, veličanstvo svetog čina pozorišne predstave. Poseduje uzvišenost bez patosa.

KLUBKNJIŽEVNILAGUNIN

FINI SMISAO ZA HUMOR

N. D.: Koliko god da je plod mašte, ova priča uverava nas da su i tada postojale hrabre, pametne, domišlja te žene, koje su pokušavale da za obiđu okove patrijarhalnog društva. Ovakvi glasovi su važni, pa makar i po cenu kršenja konvencionalnih sta vova, kao što je stav da je Isus možda imao ženu. Kao hrišćanin moram da kažem da bih veoma voleo da je Isus imao ovakvu ženu jer je onda bio i bolji čovek, i bolji propovednik, i bolji iskupitelj ljudskih grehova.

HRABRA, DOMIŠLJATAPAMETNA,ŽENA

žena, koja je prodata svome mužu, kao i Anina prijateljica Tabita, koja je silovana, a kada je o tome govorila na sav glas, odsečen joj je jezik.

a osamdeset četvrtoj tribini Laguninog književnog kluba o remek-delu Sju Monk Kid, romanu Knjiga čežnji, govorili su pre vodilac knjige Nenad Dropulić i pre voditeljka Olivera Nićiforović.

N

i o moći žena da promene svet Sju Monk Kid,

izuzetnu pripovest o snovima i žudnjama,

N. D.: Njihova ljubav u knjizi je vrlo svedena, vrlo intimna. Njihov život je samo njihov, iako ne žive sami i če sto su razdvojeni. Tako i Isusova smrt ostaje veoma intimna. Danas znamo da je to veliki istorijski događaj, ali Ana tada ne zna, pa je autorkin prikaz sce ne raspeća izuzetno intiman i dirljiv.

O. N.: Posebno mi se dopalo što je Sju Monk Kid darovala Ani fini smi sao za humor, od koga ne odustaje ni kada je najnesrećnija, pa u jednom trenutku, kada bi trebalo da plače što će biti prodata, kaže da bi propala kao profesionalna narikača. Taj hu mor koji se provlači kroz knjigu je pro tivteža jadu i bedi žene koju društvo degradira i potlačuje.

O. N.: Anin otac je pisar i dozvoljavao joj je da piše. Ona je to činila kako

DELFI GIFT

Saganova je volela kocku. Njeni omiljeni brojevi bili su 3, 8 i 11. Ostatak novca od honorara za roman prvenac Dobar dan, tugo uložila je na broj 8 i – dobila 300.000 franaka. ■

B

31

Nadahnuto, živopisno i mudro

Nepoznato o... Fransoaz Sagan

Njeni roditelji, bogati i uticajni ljudi, nisu joj dozvolili da roman potpiše pod punim imenom i pre zimenom. Međutim, kad su videli da je roman u kratkom roku stekao milionski tiraž i svetsku slavu, promenili su mišljenje.

Novinarka i teatrološkinja Olivera Milošević priredila je monografiju čuvenog pozorišnog reditelja i osnivača Šekspir festivala Nikite Milivojevića. U knjizi Nikita Milivojević: Ja ovde silazim, koja je bogato ilustrovana fotografijama i isečcima iz novina, nalaze se najznačajniji intervjui o životu i karijeri koje je autorka uradila sa Nikitom Milivojevićem. ■

Pravo ime Fransoaz Sagan je Fransoaz Kuare. Prezime Sagan je preuzela od princeze iz dela Marsela Prusta U potrazi za izgubljenim vremenom.

Za kućnu biblioteku

Značajna i divna knjiga Književni vodič kroz Beograd Jove Anđića doživela je peto izdanje. „U dugoj istoriji Beograda, proteklih nekoliko godina, otkako se knjiga pojavila, predstavljaju tek trenutak, ali kako se i gradovi poput živih organizama menjaju, i tokom tog trena došlo je do promena na njegovom liku. Pokušali smo da zabeležimo neke od tih promena. Nismo mogli, a ni želeli, da ih unesemo sve. I ova knjiga, i fotografije u njoj, biće svojevrsno svedočanstvo o jednom Beogradu koji više ne postoji“, kaže autor.■

► ► ► GIFTDELFI VESTI

ritanska kozmetička kompanija MAD Beauty novi je član Delfi gift porodice. Uz njihove proizvode za lice i telo ski nućete sav stres sa sebe, i to sa stilom. Setovi za kupanje, senke za oči, maske za lice, četke za šminku, losioni i kreme za telo savršeni su kao poklon ili da ih zadržite za sebe (uopšte vam ne bismo zamerili). Tematski proizvodi sa Diznijevim i DC junacima, motivima iz serije Prijatelji ili serijala Ratovi zvezda zadovoljiće sve vaše kozmetičke potrebe. Kompletnu ponudu potražite u Delfi knjižarama i na sajtu delfi.rs. ■

PROIZVODA!NOVIHLEPOTA„LUDA“GIFT Disney POP Princess –so za kupanje PopDisneyVillains –paleta senki za oči Disney Nightmare Before Christmas –set četki za šminku Friends Lip Balm Trio –balzami za usne Star Wars –toaletna torbica sazaproizvodimakupanje

ŽIV I

S

Ovo je jedna od onih knjiga koja se gustira jer se samo na taj način može iskoristi njen puni potencijal. Reši la sam da čitam jednu priču dnevno kako bih dobro upila sve informaci je. Svaka priča počinje na isti način, autorovim zapažanjem ili činjenicom koja se odnosi na pomenutog pisca. Kako i sam kaže: „Književnici u Ru siji nisu bili samo deo zabavljačke branše, već moralni kompas društva, njegova čast i savest“. Ovo nije kla sična biografija pisaca sa podacima koji su nam dostupni na samo neko liko klikova. Knjiga Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele predstavlja re zultat bezgraničnog truda i višego dišnjeg rada koji su zahtevali dosta odricanja, zajedno sa jedinstvenom analizom najpoznatijih dela pisaca o kojima

■

Autorovpiše.stil

32

Zabeleženo na

posebno me sto u svetskom književnom poretku. Rusima se uvek vraćamo jer njihova dela predstavljaju neiscrpan izvor istraživanja i analize. Stoga je Vladi mir Kaminer u knjizi Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele: Šetnja kroz rusku književnost odlučio da stvori neku vr stu priručnika za one koje se prvi put susreću sa ruskom književnošću i da nam na drugačiji način približi čuvene ruske Vladimirautore.Kaminer

vaki čovek pronalazi lepotu u nekoj vrsti umetnosti. Jedni uži vaju u Pikasovim slikama, dru gi u Betovenovim kompozicijama, ali gotovo svi pronalaze sebe u, za mene najdivnijoj od svih umetnosti –Ruskiknjiževnosti.piscizauzimaju

ZABAVAN OMAŽ

vrline i mane. Verujem da će čitaoce najviše zaintrigirati priča o Fjodoru Dostojevskom, čoveku koji je u sva kom svom delu protkao deo sebe, stručnjaku za ljudske duše i njihove najmračnije osobine, koji je podelio čovečanstvo na ljude i čoveka, koji je za dlaku izbegao smrt i čiji opus i dan-danas jednim delom predstavlja nedokučivu enigmu.

Autorov stil pisanja stvara utisak da je svaki pisac vaš sagovornik koji bez predstavljaustručavanjasvesvojevrlineimane

Zahvaljujući knjizi Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele Vladimira Kaminera, Sara (@olenasbookshelf)Vučković je prošetala kroz omiljenu rusku književnost i tako uz zanimljive i intrigantne priče bolje upoznala velike pisce

Zašto je brada „pokazatelj“ kvaliteta jednog književnika, zašto su Čeho vu bile bitne cipele i u kom pravcu je, u njegovo vreme, počela da se razvija književnost? Zašto su leptiri važni Nabokovu i koja se tajna krije iza rođenja Danila Harmsa? Ovo su samo neka pitanja čije odgovore mo žete pronaći u Kaminerovom omažu sedmorici pisaca. Čak i ako niste vatreni zaljubljenik u rusku istoriju i književnost, ovaj „vodič“ vam pruža sve potrebne informacije koje ste (ne)svesno propustili, a možda vas i podstakne na dalje, samostalno istra živanje.

VELIKANIMA

Knjiga Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele predstavlja svojevrsnu šetnju kroz rusku književnost. Ona je zbirka priča o Fjodoru Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Antonu Čehovu, Mihailu Bulgakovu, Vladimiru Majakovskom, Vladimiru Nabokovu i Danilu Harm su. O ovim velikanima govori se sa dozom strahopoštovanja zbog neiz brisivog traga koji su ostavili u svet skoj književnosti. Međutim, Kaminer im u ovoj knjizi prilazi kao ljudima koji su sačinjeni od krvi i mesa, sa svim svojim manama.

pisanja stvara utisak da je svaki pisac vaš sagovornik koji bez ustručavanja predstavlja sve svoje

je nemački pisac i kolumnista, za koga kažu da je neo bična pojava u evropskoj književno sti. Nekadašnjem lutalici i pankeru, koga su proslavile pripovetke Vojna muzika i Disko, ljubav prema velika nima ruske književnosti usađena je

odmalena. A kada je reč o njegovom pisanju, sam govori da tragedije ljud skog života posmatra na duhovit na čin i da im pristupa „sa leđa“.

SUDBINA DVE ŽENE U KNJIZI

Radnja raskošnog istorijskog romana Sonje Velton Kupina i divlja ruža smeštena je među hugenotske tkače svile u Engleskoj krajem osamnaestog veka i predstavlja vezu između dve junakinje koje se bore za kontrolu nad sopstvenim životima. Jedna čitateljka Delfi Kutka podelila je sa nama utiske o ovoj drami

pokušavaju da uguše njihove snove, skrivene žudnje njihovih srca. Te dve žene, svaka na svoj način, pokušava ju da slome te stege svojim duhom, da pruže otpor, ne prihvatajući klasičnu ulogu žena potčinjenih muškarcima. I u tome su najsličnije.

Sara je naivna devojka koja preva rom završava u bordelu. Kada posle zlostavljanja mušterije jedva ostane živa, upoznaje Ester, koja je spasava, nudi utočište u svom domu i posao sluškinje. Sara u Ester vidi jedini izlaz iz situacije u kojoj se našla, pa prihva ta njenu ruku spasa. Junakinje nisu ni slutile da će njihov prvi susret pokre nuti niz sudbonosnih događaja, koji

će im trajno obeležiti živote. Njihov odnos, pun tajni, turbulencija i drama tičnih preokreta, sve vreme biće napet i Junaciintenzivan.su izuzetno dobro oslikani. Suptilno prikazan Esterin lik, koji je toliko kompleksan i slojevit da njeni postupci iznenađuju, samo dodatno naglašava Sarinu površnost. Inspiri sala me je njena nesalomivost, vatra njenog duha i spremnost na borbu uprkos okovima koje joj društvo dikti ra. Ona odbija da se pokori i preda, čak i posle sopstvenog poraza. Mogli bismo mnogo toga od nje da naučimo.

I

Kupina i divlja ruža

Dopali su mi se i divno opisani delovi o tkanju i oslikavanju svile. Završetak knjige iskače iz okvira i na taj način upotpunjuje utisak o knjizi. Moram da upotrebim kliše, ali ovo je zaista ro man koji nećete ispustiti iz ruku. ■

Radnja romana dešava se u Londo nu, sredinom 18. veka, kada je svila bila cenjena kao zlato. Ester je žena hugenota, najbogatijeg i najcenjeni jeg majstora svile i uživa u svim po godnostima koje taj položaj može da ponudi. Ali, iza zatvorenih vrata, njeno srce čezne da postane mnogo više. Čezne da oslikava platna svile, koja će potom postati prelepa haljina neke dame. Kada svoje želje podeli sa su prugom Elijasom, junakom vrednog prezira, on je obeshrabruje odbacuju ći ih sa podsmehom. Ester ipak pro nalazi sopstvene tajne načine kako da zadovolji glas svog srca, što joj u život dovodi zabranjenu ljubav, a potom i veliku patnju.

za zapanjujuće lepih korica knjige Kupina i divlja ruža Sonje Velton naći ćete priču o Ester i Sari, dve, naizgled, potpuno različite žene, za robljene u surovom svetu muškara ca, koji nametnutim pravilima života

Sonje Velton

Piše: Brankica Cvetković

KUTAKDELFI DELFI KUTAK

M

Kakve su čitalačke navike kupaca u Vršcu? Koje žanrove najradije biraju?

Nakon studiranja i rada u Beogradu povratak u Vršac, grad u kome sam rođena i odrasla, i prilika da budem šef tada novootvorene knjižare. Ne izvesnost, očekivanja, obuka zaposle nih koji su i danas sa mnom u timu i jednako doprinose da knjižara u Vršcu ima posebno mesto u srcu građana, sve je to bio i ostao najveći poduhvat u mom dosadašnjem radu.

The Italian Girl, Lusinda Rajli

The House at Riverton, Kejt Morton

Šta rad u knjižari čini posebnim?

medijski propraćeni, najradije se opre deljuju za knjige iz oblasti popularne psihologije.

To su prvenstveno domaće autorke, kako naše izdavačke kuće – Jelena Bačić Alimpić, Mirjana Bobić Mojsilo vić, Jelica Greganović, Marija Jovano vić – tako i autorke drugih izdavača: Ljiljana Habjanović Đurović i Vesna Dedić. Knjige stranih autorki takođe nalaze put do kupaca, a posebno se izdvajaju romani Lusinde Rajli.

Grejs Bredli je radila u kući Riverton kao sluškinja pre Prvog svetskog rata. Godinama je njen život neraskidivo ve zan za porodicu Hartford, posebno za dve ćerke Hanu i Emelin. U leto 1924, na društvenoj zabavi održanoj u kući, jedan mladi pesnik je izvršio samou bistvo. Jedini svedoci su bile Hana i Emelin. Samo one – i Grejs – znaju istinu. Mnogo godina kasnije pratimo Grejs koja ima devedeset osam go dina. U staračkom domu je posećuje mladi reditelj koji snima film o događa jima tog kobnog leta 1924. godine. ■

Koju knjigu biste preporučili čitao cima Bukmarkera?

Novi naslovi autorki koje volimo

Piše: Dunja Lozuk

VAŠ KNJIŽAR

Milana Nešić

Away with the Penguins, Hejzel Prajor Veronika Mekridi ima osamdeset pet go dina, živi u vili pored mora i najviše voli lepu skupu šolju iz koje pije čaj dok gleda dobar dokumentarac o divljim životinja ma. Neko joj stalno krade i vraća naoča re za vid samo da bi je nervirao, i nikad je niko nije video bez rubin-crvenog kar mina. Ovih dana Veroniku retko ko viđa jer u starosti dane provodi uglavnom kod kuće, sama. Kada odgleda fascinantan dokumentarac o pingvinima koje trenutno proučavaju na Antarktiku, javlja naučnici ma da dolazi u posetu – i neće prihvatiti „ne“ kao odgovor. ■

Knjižara „Vasko Popa“, Vršac

Koje autorke su najpopularnije među Vašim čitaocima?

34 REČZAVRŠNA

ULOVNOVI

ilana Nešić je deo tima Delfi knjižara već jedanaest godina. Rad je započela u Beogradu, da bi se 2015. vratila u rodni Vršac kao šef knjižare „Vasko Popa“, što je za nju bio i životni i profesionalni izazov. Iako jedan radni dan podrazumeva mnogo raznolikog posla, Milana i njen tim, kojima je zadovoljstvo čitalaca uvek na prvom mestu, uspešno se nose sa svim obavezama. Vrščani cene njihov rad i trud, pa je Lagunina knjižara jed no od omiljenih mesta u ovom gradu.

Živimo u takvom vremenu da je lju dima lakše i pristupačnije da gledaju televizijski program nego da kupe knji gu, a kako je ona ipak najbolji vid edu kacije, rad u knjižari i naš zadatak da knjigu približimo ljudima je utoliko teži, ali je i poseban i predstavlja nešto naj pozitivnije. Redovni kupci su nagrada za uložen trud.

Koji je najveći izazov u Vašem do sadašnjem radu?

Vrščani vole da čitaju, prate akcije, navikli su da posećuju naše manife stacije, raspituju se oko izlazaka novih brojeva časopisa Bukmarker (smeh). Pored aktuelnih naslova i onih koji su

Hamnet Megi O’Farel je poslednja knjiga koju sam pročitala i koja je ostavila snažan utisak, pa je to ujed no i moja preporuka čitaocima. Ovo je emocionalno razarajuća priča o porodici književnog genija, pisca i dramaturga Šekspira. Autorka je sa vršeno opisala tugu i patnju roditelja usled gubitka sina čije ime nosi jedno od najpoznatijih Šekspirovih dela. Od ličan prevod, stil, tematika i nagrada Women`s Prize za roman 2020. godi ne govore u prilog kvalitetu knjige. ■

Rozana Menisi ima samo jedanaest go dina kada upoznaje Roberta Rosinija, operskog pevača, čoveka koji će joj pro meniti život. U godinama koje će uslediti ona postaje operska pevačica i tada se njena sudbina ponovo prepliće sa Ro bertovom. Njihova istrajna ali opsesivna ljubav uticaće na živote svih koji su im bli ski. Rozana otkriva da njihovu zajednicu progone mračne tajne iz prošlosti, i kreće na putovanje koje je vodi od skromnih po četaka u zabačenim ulicama Napulja do blistavih pozornica najprestižnijih svet skih operskih kuća. ■

Napravite mesta na svojoj polici za knjige jer će se u izdanju Lagune uskoro naći tri nova romana dobro poznatih i voljenih autorki – Lusinde Rajli, Kejt Morton i Hejzel Prajor