Časopis Bukmarker – broj 2 by Laguna

ISSN 2738-0564

POKLON PRIMERAK | DECEMBAR 2020. IZDANJE 1 | BR.2

TI ZNAŠ VIŠE!

OSLOBODITE SUPERMOĆI SVOG MOZGA ZAHVALJUJUĆI KNJIZI

EKSKLUZIVNI INTERVJU

Peter Handke: O ULOZI UMETNOSTI U DRUŠTVU LIČNOSTI

Sofija Lundberj Robert Hodel Ljubica Arsić

Bez granica ANDRIJA MILOŠEVIĆ

SVA RASKOŠ I MOĆ MAŠTE

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB

Klub radosti i sreće

Klasici i savremenici za sva vremena +

kolumne, prikazi, vesti iz književnosti, dečje stranice...

SADRŽAJ

| POKLON PRIMERAK | DECEMBAR 2020. | IZDANJE 1 | BR.2

Izlazi mesečno

■ U FOKUSU: Prva damska detektivska agencija

■ INTERVJU: Peter Handke

■ O KNJIZI DRUGI MAČ: Žarko Radaković i Skot Abot

■ HIT KNIGE: Za sva vremena

■ TEMA BROJA:

Klasici vs. savremenici

■ TEMA BROJA: Klasici vs. savremenici

■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Zov daljine

■ KOLUMNA: Tri Rajke

■ INTERVJU: Soﬁja Lundberj

■ AKTUELNO: Robert Hodel

■ TAJNE PISACA: Predrag Ličina

Za izdavača / Dejan Papić

■ NOVO U LAGUNI

Direktor marketinga / Ana Spasojević

■ ODLOMAK: Neonski bluz, Dejan Stojiljković

■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Andrija Milošević

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić

■ MALA LAGUNA

■ LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Klub radosti i sreće

Graﬁčki dizajner / Dejana Vranješ

■ IZ PRVE RUKE: Bez granica

■ VESTI

Tanja Vučković, Iva Burazor, Janja Stjepanović, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Srđan Krstić, Matija Krstić, Vuk Lazarević, Tanja Dojčinović

■ DELFI GIFT: Vreme darivanja

Lektura i korektura / Saša Bošković

■ DELFI KUTAK: Četiri strane srca

Naslovna strana / Izvor: iStock

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

Dragi čitaoci, Nadamo se da vam se dopao prvi broj našeg časopisa koji smo kreirali tako da svaki knjigoljubac pronađe svoju priču.

Otvaramo broj razgovorom nobelovca Petera Handkea sa njegovim prevodiocem Žarkom Radakovićem, a nastavljamo intervjuima sa Sofijom Lundberj, Robertom Hodelom, Andrijom Miloševićem...

Od urednika u Laguni jednom smo čuli kako se druga knjiga uvek piše teže od prve jer njome se pisac dokazuje, i ta misao se i u našem slučaju ispostavila kao tačna. Sve što nam se tokom kreiranja vizuelnog identiteta i sadržaja prvog broja činilo vrlo izazovnim, sada je bilo izazovnije, jer smo se našli pred odgovornim zadatkom – opravdati očekivanja.

Kako je kraj godine prilika za sumiranje svega što smo u njoj uradili, tako su svoje mesto u ovom broju našle najbolje knjige iz savremene književnosti, kao i klasici za sva vremena – naravno, uz sve ostale rubrike koje ste zavoleli u prvom izdanju, poput Tajni pisaca, Delfi kutka, kolumni, preporuka knjižara ili Novog ulova.

Za ovo praznično izdanje Bukmarkera za vas smo pripremili mnogo ekskluzivnih tekstova.

Uživajte u čitanju! Bukmarker, Laguna i Delfi knjižare vam žele srećne praznike! CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553

Strana 10

REDAKCIJA

Saradnici:

Štampa / Rotografika, Subotica

KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA

TI ZNAŠ VIŠE!

U FOKUSU U HLADNIM ZIMSKIM DANIMA UNOSIMO U VAŠA SRCA VRELI DUH BOCVANE, ZAHVALJUJUĆI ŠARMANTNOM, DUHOVITOM, NEŽNOM I EGZOTIČNOM SERIJALU PRVA DAMSKA DETEKTIVSKA AGENCIJA ALEKSANDRA MEKOLA SMITA. TO JE IDEALNO ŠTIVO, KOJE ĆE VAS TOKOM PRAZNIČNIH DANA OPUSTITI I RAZGALITI, I UNETI RADOST U VAŠU SVAKODNEVICU. EVO NEKOLIKO ZANIMLJIVOSTI O SERIJALU!

Pisac Aleksandar Mekol Smit svetsku slavu je stekao upravo prvim romanom o Mmi Ramocve, objavljenim 1998. godine. Iz romana je nastao serijal koji do ovog trenutka obuhvata dvadeset i jedan nastavak.

Serijal Prva damska detektivska agencija dobio je British Book Awards, kao i nagradu Dager Udruženja pisaca kriminalističkih romana.

Prva damska detektivska agencija je knjiga milenijuma po oceni Times Literary Supplementa i prodata je u preko osam miliona primeraka.

Dragocena Mma Ramocve je jedna od omiljenih heroina svetske književnosti – ona je zabavna, hrabra, pravedna i kreće se kroz svoje slučajeve ali i lični život jedinstvenim pristupom, mudrošću i humorom.

Stil Aleksandra Mekola Smita je „varljivo jednostavan“ jer piše jasno i nekomplikovano, ali njegovo delo je i te kako pronicljivo, a humor šarmantan i dobrodušan, nikada zlonameran.

INTERVJU

PETER HANDKE ISKORAČITI U STRANU

INTERVJU

Ekskluzivni razgovor književnika Petera Handkea i njegovog prevodioca na srpski Žarka Radakovića o književničkoj profesiji, tajnama pripovedanja, potrebi i mogućnostima čitanja danas i ulozi umetnosti u društvu

Foto: Nenad Mihajlović

njiževnik Peter Handke i njegov prevodilac na srpski Žarko Radaković upoznali su se pre trideset pet godina u Salcburgu, neposredno posle objavljivanja Handkeove knjige Spori povratak kući. Sedeći u jednom baru, dugo su razgovarali o književničkoj profesiji, tajnama pripovedanja, potrebi i mogućnostima čitanja, ulozi umetnosti u društvu, o političarima, istoriji... Taj razgovor, važan putokaz u čitanju književnosti Petera Handkea, biće u celosti objavljen u pogovoru tetralogije Spori povratak kući, koju će prvi put u jednoj knjizi Laguna objaviti početkom sledeće godine. Čitaocima Bukmarkera ekskluzivno prenosimo deo razgovora. Radaković: Može li se po zanimanju biti pisac? Može li to biti poziv kao i svaki drugi? Handke: Pisanje nije nikada priznata profesija. Mnogi, opet, pripisuju piscu nešto što je i više od poziva. Ali većina misli da od toga „nema hleba“. A pritom se misli: „Šta će nam knjige! Čovečanstvu nisu potrebne knjige!“... I kod mene je išlo teško. U mladosti sam dugo imao problema da izjavim: „Ja sam pisac“... Ali došao je jednom i taj trenutak kada sam, posle niza godina rada i borbe za svaku knjigu, pomislio: E sad ću, kad dođem u neki grad i odsednem u hotelu, da ubeležim u knjigu gostiju, u rubrici zanimanje, „pisac“. Jednom sam bio u Karstu, ili Krasu, kako se to na vašem jeziku kaže, u Tomaju, rodnom mestu Srečka Kosovela. Bio sam tamo jer mi Kosovelove pesme znače mnogo. I stajao sam na nje-

govom grobu; na nadgrobnoj ploči je pisalo: „Srečko Kosovel, slovenački pesnik“. Prvi put sam tada pomislio: Zašto da ne? Zašto ne bi i meni kad umrem stajalo na nadgrobnoj ploči pored imena – „austrijski pisac“... Dakle, moraš sebe da odrediš i takav se ljudima nametneš. Ali moraš i da ostaneš nedohvatljiv. Poštovanje! Ne počasti, one su mi odvratne! Odstojanje i poštovanje! Kad mi se neko suviše približi i u mene zuri, odmah mi je jasno da u životu ništa nije čitao. Radaković: Za koga pisac piše? Često se priželjkuje da piše o stvarnosti bliskoj čitaocu; i zahteva se „da piše tako i tako“... Kako se Vi odnosite prema očekivanjima svojih čitalaca? Handke: Pisac, samim tim što je pisac, već poseduje svest o tome da ono što on doživljava jeste doživljaj. A to je u književnosti više od pukog doživljavanja. Dakle, to što kao pisac doživljavam jeste nešto subjektivno, ali u književnosti je doživljaj ipak nešto i objektivno. Prema tome, već u trenutku doživljavanja pisac je svestan da je njegova subjektivnost odmah i nešto objektivno. Za njega tu i ne postoji problem. Jer kada bi to što pisac piše bilo samo njegova stvar, o tome bi on samo govorio, ne bi pisao. Znači, za mene pisca ne postoji problem „za koga pišem“. Znam da ono što jeste Doživljaj važi za svakoga ko želi/može/mora/sme da čita. Radaković: Ako je svet u kojem živimo „sistem“, pa još i zatvoren – gde u takvom svetu nalazi svoje mesto

pisac? Da li je on „smetnja“ sistemu? Ne preti li piscu, samim tim što je distanciran, ispadanje iz sistema? Handke: Umetnik ili pisac vrši specifičnu odbrambenu funkciju – odbraniti sistem od umiranja. To je nužno, to je neophodno sistemu, društvenom i svakodnevnom životu. Ali svako, pa i političar, ukoliko nije zadrigao u svom političkom životu, zna dobro da su umetnici potrebni baš da bi sistem ostao otvoren. I umetnik je čovek sistema. Bez sistema ne ide. Ali zatvoren sistem, on odumire! U njemu umire sve duševno! „Duševno“ – ta reč je već ozloglašena, ali se uvek nameće! U hasidskim pričama istočnih Jevreja piše, priča nam Martin Buber o rabinu koji kaže: „duša je nešto što nas svakodnevno nečemu uči“. Radaković: Pođemo li eventualno od pretpostavke da se otvorenost sistema ostvaruje u želji za promenom sveta, u smislu „gledanja na svet drugačije“, nije li umetnik, pesnik, pisac taj koji isijava drugačiju „svetlost“? Nenadano se pojavljuje i podseća nas da postoji i drugo stanovište, ono koje smo negde ispustili... Umetnik nam vraća drugačiji pogled. Handke: Umetnik je sasvim običan čovek, možda samo malo svojeglaviji od ostalih utoliko što je u stanju da načini korak u stranu. Evo, pada mi na pamet parabola: kao, živiš u nekoj kući, gledaš na ulicu, uvek isti pogled... i... odeš jednom kod suseda, i pogledaš sada na ulicu: kuće, iste one koje si ranije gledao, samo iz nešto pomerenog ugla. I najedanput, svet je drugačiji. Tako je to. U suštini nije u umetnosti drugačije.

Handke: Ja samo želim da svet prikažem u svem njegovom bogatstvu i večnom miru, u njegovoj punoći i silnoj širini.

“ Samo želim da svet prikažem u svem njegovom bogatstvu i večnom miru, u njegovoj punoći i silnoj širini “

Ništa drugo. Dakle, ono što je oduvek tu i bilo. U raznorodnosti. To je ono što želim svojim pisanjem. Samo se utoliko može reći i „menjati svet“. Ali reč „menjati“ nosi u sebi i toliko mnogo primesa ideologije. Želim samo da ono što jeste, što je, zapravo, bilo skriveno, dovedem do njegovog sjaja. Reći ću, dakle: ono što obično stoji u senci, želim da ga pomerim na svetlost. To, i ništa drugo! ■

PETER HANDKE I ŽARKO RADAKOVIĆ U OVČARSKO-KABLARSKOJ KLISURI 2013, U TRENUTKU PREVOĐENJA PESME MOŽDA SPAVA VLADISLAVA PETKOVIĆA DISA NA NEMAČKI JEZIK

INTERVJU

Radaković: A nekako se od umetnika u određenim društvima preterano očekuje: da uvek bude „avangardista“, „revolucionar“, da iznuđuje promene u društvu... Rekoste da ne želite da menjate svet. Pa upravo sam to i hteo od Vas da čujem!

POVODOM NEDAVNO OBJAVLJENE HANDKEOVE KNJIGE DRUGI MAČ

knjizi u kojoj pripovedač kreće na put u želji da osveti svoju „svetu“ majku, nakon što je u novinskom članku objavljeno da je simpatizerka nacista, razgovaraju Handkeovi prevodioci na srpski i engleski, Žarko Radaković i Skot Abot. Žarko Radaković: Knjiga Drugi mač je za mene jedna od najprivlačnijih. Ujedno je i krajnje kompleksna. Tu su već same rečenice tako složene. Često sam se prevodeći znojio. Nije mi bilo lako da spojim kraj sa početkom... Ipak, često se pitam šta me je toliko privlačilo da nastavim čitanje i prevođenje. Bilo mi je žao kada sam, čitajući, stigao do kraja. Zašto? A znam neke čitaoce Handkea koji su odustajali; bilo im je već jezički previše. Ja sam uporno želeo da ostanem u tekstu; kao u nekom slobodno izabranom zatočeništvu; poput zatvorenika koji ne želi napolje... Nije li tako pri pažljivom čitanju svih Handkeovih knjiga? Skot Abot: Moj prvi impuls kada naiđem na posebno vijugave rečenice u Drugom maču (a ta je knjiga baš bogata njima) jeste da je prevedem. Zašto? Jer prevođenje traži da se us-

Foto: Nina Pops

poriš, da imaš vremena. Transformišući rečenicu na svoj jezik, prevodiš i samog sebe, otkrivajući nove mogućnosti razmišljanja, bivstvovanja i radovanja. Ostaje posle nešto trajno. Sam Handke to u Drugom maču naziva „stvar od trajanja“, pominjući ukus dima cigarete na grliću boce vina, koji ostaje zauvek. „Stvari od trajanja“ – neobično prikladna formulacija – obraduju me i danas. Moje iskustvo prevođenja je baš takvo radovanje. A Handkeove rečenice jesu neobično vijugave, kao i kretanje malenih, tamo opisanih „balkanskih leptira“. Pripovedač u Drugom maču kaže da mu se ti leptiri postepeno približavaju u spiralama, pa se nađu sasvim blizu pred očima, pa brzo šire krila i zablesnu ga, i kao da stoje nepomični u vazduhu. Pripovedač nadalje kaže, otprilike: obuzima me radost, baš zato što ne činim ništa, nego leptirima samo dopuštam da budu takvi. Duge i oblikovane rečenice me obavijaju, ispunjuju me, pozivaju na nastavak i omogućavaju dalje bivstvovanje. Žarko: Da. Vijugave, meandrirajuće rečenice upravo i čine smisao pripovedačevih kretanja u Handkeovim naracijama. Nije stvar u dostizanju

cilja, nego baš u samom kretanju i u doživljajima svega usput. Sam dolazak na cilj, ako je i postojao, biva manje važan od usputnosti. A ovde, u ovoj pripovesti, svrha junakovog kretanja biva čak i poništena, ili promenjena. Nije li tako i u svim Handkeovim knjigama? Tako je u Pouci Sent Viktoara, u Moravskoj noći, u knjizi Popodne pisca, u Sporom povratku kući; pa tako je i u Ponavljanju, knjizi u čije smo se predele, ti i ja, čitajući, svojevremeno, davne 1989, bili uputili; zar ne? Skot: Rečenice kao meandri podsećaju, naravno, na tvog prijatelja Julija Knifera i njegovu opsednutost jednim oblikom sporosti. Tvoje mišljenje da Handkeove knjige primarno govore o usputnosti a ne o cilju, vraća me knjizi Veliki pad, gde glumac nikako da pođe (u Pariz), sve do 45. stranice knjige. U knjizi Kradljivica voća pripovedač nikako da krene sve do 88. stranice. A u knjizi Drugi mač neko ko je u tolikoj meri naumio da se osveti ne zatvara kapiju svoje kuće i ne polazi sve do 76. stranice. Duge, krivudave rečenice podudaraju se sa dugim pripremama. Istinska putovanja u ovim storijama su ona u jeziku. ■ 7

HIT KNJIGE

Za sva vremena

Tako mnogo knjiga, a tako malo vremena... Imajući ovo na umu, urednici Amazon Booksa sastavili su listu od 100 knjiga koje treba pročitati u životu, a među njima izdvajamo neka Lagunina izdanja koja su izdržala test vremena

NA PUTU DŽEK KERUAK

MALI PRINC ANTOAN DE SENT EGZIPERI

Damarajući ritmovima marginalne Amerike sredinom XX veka, džeza, seksa, lakih droga i tajanstvenih obećanja kojima doziva otvoreni put, ovaj kultni roman o slobodi i žudnji definisao je bit generaciju i postao nadahnuće za sve sledeće naraštaje. ■

Knjiga koja već decenijama osvaja i mlade i odrasle čitaoce uči nas da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Mali Princ je radoznali dečak sa druge planete, gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. ■

NJEGOVA MRAČNA TKANJA FILIP PULMAN

UBITI PTICU RUGALICU HARPER LI

Knjige iz ove trilogije prate dvanaestogodišnje Lajru i Vila kroz paralelne univerzume prepune veštica, oklopnih medveda, palih anđela, smrtonosnih spektri koje jedu duše u potrazi za odgovorima od kojih zavisi budućnost njihovih svetova. ■

Alabama, tridesete godine XX veka: beli advokat Atikus Finč brani crnca, optuženog za silovanje siromašne bele devojke. Lijeva nas maestralno vodi kroz svet predrasuda i strahova, konﬂikata i rasne segregacije, laži i borbe za istinu. ■

KRADLJIVICA KNJIGA MARKUS ZUSAK Bestseler prodat u preko 16 miliona primeraka širom sveta priča je o jednoj devojčici koja živi u nacističkoj Nemačkoj. To je priča koju pripoveda Smrt, a koja istražuje snagu reči: njihovu moć da ohrabre, razore, ali i izleče. ■

SLUŠKINJINA PRIČA MARGARET ATVUD Distopijski roman koji istražuje temu potlačenih žena u patrijarhalnom društvu i brojnih načina na koje se one opiru u pokušaju da steknu individualnost i nezavisnost objavljen je 1985. kao namera kanadske autorke da dramatizuje potencijalne posledice tekućih društvenih trendova. ■

HIT KNJIGE

Priredila: Iva Burazor

IŠČEKUJEMO:

TUMAČ BOLESTI DŽUMPE LAHIRI U Laguninom izdanju uskoro će se naći još jedna knjiga sa ovog Amazonovog spiska. Reč je o nesvakidašnjem debitantskom delu Džumpe Lahiri, prodatom u više od 15 miliona primeraka i nagrađenom Pulicerovom nagradom za književnost. U devet priča koje putuju od Indije do Amerike i ponovo nazad, autorka otvara teme jezika i identiteta, porodičnih odnosa i osećanja pripadnosti, i razvija lepezu migrantskih osećanja i raspoloženja od nostalgije do alijenacije. ■

Foto: Liana Miuccio

TEMA BROJA

Klasici vs. savremenici

TEMA BROJA

Kako birate knjige – po preporuci kritike, poznatih ličnosti, prijatelja, ili po sopstvenom nahođenju? Imate li kućnu biblioteku ispunjenu klasicima zato što je to „društveno prihvatljivo“ ili zato što vam zaista leže te priče, ili vašem senzibilitetu ipak više prijaju savremeni naslovi, tema je koju ispituje Nevena Milojević iz Foreign rights sektora Lagune

Foto: iStock

a li treba da čitate klasike ili savremenu književnost? Svi se kunu u Dostojevskog, a čitaju njegove redove kao svetinju, što će reći šturo i retko, da ne skrnave visoku umetnost, koja ionako nije dostupna za razumevanje smrtnicima. Kvazielitisti izvlače velika ruska imena iz rukava da bi ispali načitani u društvu. Takođe, savremena književnost nije prošla sud vremena, pa je samim tim uglavnom podložna trendovima i trivijalnostima koje naše, ne baš uzvišeno vreme nosi.

Ili pak neko čita samo ono što Njujork tajms, Sandej tajms i druge relevantne liste izbacuju, što preporučuju face poput Baraka Obame ili Opre Vinfri, ili čitaju dobitnike prestižnih nagrada: kod nas Ninove nagrade, a u svetu recimo Bukera, Pulicera i naravno Nobela.

I dok se tako gađamo stereotipima, zapravo govorimo o elitistima – onima koji čitaju samo „provereno“ i onima koji čitaju samo „popularno i relevantno“. I ako ostavimo književnu vrednost po strani, evo alternativnog pristupa čitanju koji briše sve pomenute stereotipe i vraća neposrednost i uživanje pa i najozloglašenijim delima. 10

MODERNE POUKE U DELIMA KLASIKA Ne čitajte klasike kao sveto pismo, tražite u njima ono što je vama relevantno. Jer ono što čini kanon, pored ionako varljive kategorije književne vrednosti, jeste obrada tema koje su bezvremene. Recimo Ana Karenjina već je poslovično omraženi lik kapriciozne žene koja ni sama nije znala šta je htela. Pa ipak, za mene je Tolstoj napravio vanvremeni portret nesrećne žene koja je u obećanju večne ljubavi tražila izlaz iz prilično skučenih mogućnosti za život koje društvo pruža ženi. Ana Karenjina je osuđena da bude neshvaćena u svakom vremenu, kako u svom tako i današnjem, što bi mnogim ženama moglo da bude i više nego važna pouka.

Svesna sam da će većinu odbiti opširni opisi čuvenih žetvi i pojedinačne melodramatične epizode. To je ono što je duh vremena, što treba „razgrnuti“ da bi se videla svevremena esencija svakog dela koje je prošlo strašni sud vremena. Začudili biste se da vam se i ovo može dopasti kao spisateljski manir jednog vremena ako mu se prepustite, ali to je pomalo i stvar ukusa. Ako pogledamo jedan drugi klasik Male žene Luize Mej Olkot i „zaobiđemo“ (ili ne, ako to volite) veličanje porodičnih vrednosti, što je danak sentimentalnom romanu devetnaestog veka, pronaći ćete i danas začuđujuće modernu pouku da svaka devojčica može da živi kako želi: neka će napustiti snove o tome da će postati glumica da bi se udala za siromašnog učitelja; neka će odabrati da se dobro uda da bi sebi obezbedila udoban život, neka će ostati kod kuće, a neka juriti najluđe snove o spisateljskoj karijeri. Ili, recimo, Prust, koji je po mom mišljenju oličenje modernog senzibiliteta,

Čitajte široko, manite se predrasuda i elitizma, i ne robujte tuđim listama. Život je previše kratak da biste čitali za druge

Mnogo sam naučila od Prustovih pogleda na umetnost koja, po njegovom mišljenju, treba da nam prikaže život na jedan drugačiji način, iz umetnikove vizure, i time obogati inače prilično mukotrpno bivstovanje na ovoj planeti. Iako godinama nije napuštao svoj dom, u njegovim tomovima ima više života nego u prilično monotonoj svakodnevici koja nas zamara repetitivnim i sumornim navikama i radnjama.

ČEMU NAS UČE ČIKLITI Sa druge strane, mene i otkačena Kupoholičarka Sofi Kinsele, koja je ozloglašena predstavnica žanra čiklit, može svašta da nauči – recimo da sebe shvatam manje ozbiljno, i da se svojim malim ludorijama oko kojih lomim glavu na kraju dana dobro nasmejem. Jedan drugi čiklit, Kaktus Sare Hejvud, uči kako da pokazujemo svoju ranjivost u vreme idolopoklonstva pomalo monstruoznim figurama javnog života koje glorifikuju veru u sebe i čelično samopouzdanje. Dok sam čitala Doli Olderton i njene memoare Sve što znam o ljubavi, neprekidno sam se čudila kako njen život iz predgrađa Londona nalikuje mom u Srbiji: obe smo prve momke tražile na MSN-u a da ih nikad nismo upoznale uživo (ili kad jesmo, bolje da nismo), obe robujemo naivnim tren-

TEMA BROJA

iako kao da je i u samom naslovu – U potrazi za izgubljenim vremenom – prisutna samosvesna ironija koliko je pravo čitanje jedan mukotrpan i zaludan proces. Za mene, Jedna Svanova ljubav govori o tome da najdublja osećanja mogu da imaju i prilično banalnu motivaciju, čak da postoji izvesna mukotrpna privlačnost u tome što se divimo osobi koja ni po čemu nije vredna našeg divljenja.

dovima u ishrani i fitnesu iako smo sposobne da u dva koraka razobličimo bilo koju teorijsku postavku, ideološku zabludu ili religijsko uverenje. Jedi, moli, voli, sada već kultna knjiga Elizabet Gilbert, za mene predstavlja simbol toga koliko naše vreme čezne za dubljim duhovnim utemeljenjem, pa naseda na alternative religioznom osećanju koje ipak mora da prođe kroz matricu sveprisutnog konzumerizma: zapucaćemo na Daleki istok ne bismo li se produhovili na egzotičnim destinacijama koje su dostupne samo malobrojnima i bogatima. Ako ste se umorili od toga da čitate moja shvatanja o čemu govore neka od naših omiljenih dela, prestanite sa čitanjem ovog članka i bacite se na nešto što vam se zaista čita. Čitajte ono što komunicira sa vama, pa bila to trendovska ili najtvrđa kanonska književnost. Čitajte široko, manite se predrasuda i elitizma, i ne robujte tuđim listama. Život je previše kratak da biste čitali za druge, a lepota našeg vremena je što se zaista mogu čitati paralelno Prust i Kupoholičarka. Začudili biste se koliko sličnosti mogu da pronađem između ta dva dela. ■ 11

IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

Od starog zamka do polarne svetlosti

IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

U zbirci Zov daljine, izvrsnoj panorami savremene priče o putovanju, pronalazimo pisce-putnike, koji ostavljaju svoju „sigurnu kuću“ i kretanjem poistovećenim sa fizičkom akcijom ili sećanjem upoznaju sebe i svet kroz koji se kreću

Ljubica Arsić Foto: Nikola Ilić

drevnom epu Odiseji heroji su ti koji putuju, a bogovi ih slede. Oni napuštaju mrtve i pokopane, bolne uspomene, izlažući se izazovu da pođu ka nepoznatom, ka udaljenim gradovima i ostrvima sa zavodljivim čarobnicama. Grčka je prva civilizacija koja kreće na put, nudeći susret sa nepoznatim i time i dalje potvrđujući značaj i smisao herojstva. Svako putovanje je udaljavanje od centra, vrsta slobode koja inače predstavlja napuštanje zone lagodnosti i zalazak u oblast neizvesnog i uznemirujućeg. Putovanje kao književna tema podrazumeva vid posebnog poduhvata pri kojem pisac-junak ostavlja „sigurnu kuću“ i kretanjem poistovećenim sa fizičkom akcijom ili sećanjem upoznaje sebe i svet kroz koji se kreće. Pisac koji putuje nije običan turista jer je njegov prtljag pozamašan, koferi su brojni i teški, sve ono što ga prati i pomaže da imenuje svet i da mu podari glas, nalaže da na put mora da krene sam. Njegova odiseja je repertoar mogućnosti, špil karata iz kojeg izvlači najvažniju, onu kartu što želju pretvara u iskustvo, a iskustvo u ličnu i sudbinu čitaoca. On nastupa kao iskusni pokeraš koji blefira, prepredena tetka koja mladoj rođaci pokazuje

Pisac koji putuje nije običan turista jer je njegov prtljag pozamašan, sve ono što ga prati i pomaže da imenuje svet nalaže da na put mora da krene sam ispisani tekst razglednice, tražeći od nje da pogodi šta se nalazi na onoj strani sa fotografijom. Najznačajniji savremeni pisci priča u antologiji Zov daljine izložili su svoje prizore otkrivajući, svako u svojoj poetici i na osoben način, šta sve jeste putovanje: put do središta nečijeg karaktera u priči My sweet little one Ljiljane Đurđić, šetanje prsta po mapi na kojoj je Uglješa Šajtinac u Put, o!Pis! priči bio lopov, hodočasnik, sakupljač šišarki, dvojnik svog dvojnika, zavodnik jedne lezbejke, ili otvaranje babuški u Moskvi Gorana Petrovića, vremeplov u priči Radoslava Petkovića Putnik kroz vreme; put ka zamku. Nelagodnost na putovanju opisala je u priči Adski triptih Danica Vukićević, Milisav Savić je smestio ljubavnike u Veneciju, potapajući zajedno sa ovim gradom i svežinu nekadašnjih ljubavi, a Srđan Valjarević vodi nas pričom Putovanje do kraja teksta sve do hiperborejske svetlosti. Svako od autora u knjizi Zov daljine dokazao je da pisac kratke priče putuje drugačije od pisca romana ili putopisca. On mora da se tokom svoje odiseje, malo po malo, oslobađa suvišnog tereta, što je poseban dar i majstorstvo, i da dođe do poen-

te odbacivši sve sa čim je krenuo na put. Takva umešnost, zasnovana na objašnjenju čuvenog Majlsa Dejvisa o sopstvenoj genijalnosti, da on tamo gde drugi trubači sviraju dve note, svira samo jednu, opravdava postojanje ove i antologije iz već čuvene Lagunine edicije Talasi. Kratka priča počiva na svedenosti i ekonomičnosti koja čitaoca vodi prečicama do poente, neke vrste prosvetljenja. U njoj sloj napisanog i do kraja sačuvanog prtljaga navodi čitaoca da zamišlja šta je sve odbačeno dok se nije stiglo do kraja. Snaga uverljivosti ovih priča o putovanjima, bilo da su u pitanju istorijska alegorija ili lični usud, počiva u njihovoj unutrašnjoj napetosti zasnovanoj na uzbudljivo i vešto ispričanoj priči sa uverljivom temom odsviranom „na jednoj noti“, u jasnom i munjevitom blesku ispričanog. Bez želje da uvredi romanopisce koji, poput dobro naoružanih lovaca na veliko zverinje, veruju da kvantitet pozamašne knjižurine nužno prelazi u kvalitet, ova antologija pokazuje da su pisci priča bolji lovci jer adrenalin pokreću jasnim, prodornim zvukom i malom varnicom u mraku. ■

KOLUMNA

Svoj život voliš, ali možeš li da

imena. Idealna postavka, ona je ionako tu došla da piše i pomalo da pati za svojim psom kog je teška srca ostavila drugarici na čuvanje. Međutim, univerzum ipak ima druge planove za Avu. Zgodni neznanac kog tamo upoznaje obara je s nogu. On je osećajan, duhovit i fenomenalan u krevetu. To je sve što zna o njemu i to joj je sasvim dovoljno. Kako vreme odmiče, njih dvoje provode sve više vremena zajedno uživajući u površnosti svog odnosa i magičnim italijanskim predelima. Kako se njihova misteriozna avantura bliži kraju, shvataju da žele da prodube svoj odnos, otkriju više jedno o drugom, i da ovu romansu nastave po povratku u London. Nažalost, tada shvataju da možda i nisu baš savršen par i počinju da se nižu problemi. Njegovo pravo ime je Met, i nije bezbrižni muškarac slobodnog duha kakav je bio u Italiji. Kada se vrate u stvarni život, on se vraća na posao u firmu svoje porodice koja nikako ne može da prihvati Avu. On ima uvrnutu kolekciju umetničkih dela u svom stanu od koje se Ava ježi, i svaki put kad prespava kod njega drhti od hladnoće koja njemu ne smeta. S druge strane, njen bigl Harold nije oduševljen što mora da deli svoj lični prostor sa Metom, pa rešava da se osveti na adekvatan način – tako što će mu pocepati sve košulje. Metu se nimalo ne dopada što Ava skuplja stare stvari kao hrčak i odbija bilo čega da se reši, bilo da su u pitanju stare knjige ili nameštaj koji više niko ne želi. Počinju da uviđaju da im se veza sastoji od niza bolnih kompromisa, da ne mogu da podnesu životne navike onog drugog, i da moraju da se suo-

KOLUMNA

“

Ava je romantik, i ne želi da poveruje da se savršeni muškarac više ne može pronaći na staromodni način

če sa činjenicom da su jedno drugom nepodnošljivi. Kinsela ima talenat da uz pomoć humora provuče i poneku ozbiljnu temu. Ne postoji recept za savršenu vezu, ma šta vam pričali samoproklamovani bogovi i boginje self-helpa. Ne postoji par koji nije posvetio vreme i trud upoznajući se međusobno i radeći na odnosu zarad harmonične budućnosti. Da li će Met i Ava uspeti da prevaziđu izazove i stvore zajednički život o kojem su maštali u romantičnoj Italiji? Dok otkrivate da li će se uspešno izboriti sa razlikama koje prete da ih razdvoje, uživaćete u komičnim scenama koje prate njihovu dramu. Ovo je romantična komedija koju ove zime ne smete zaobići, koja će vas naučiti šta je potrebno da ljubav

“

Kinsela ima talenat da uz pomoć humora provuče i poneku ozbiljnu temu

“

du hladni zimski dani i, kako se čini, još jedan vid izolacije i karantina ove godine. Ne bunim se, možda ću konačno uspeti da pročitam sve knjige koje me dozivaju sa noćnog stočića. Kupovala sam ih cele godine, uredno ređala jednu na drugu, i obećavala sebi da ću ih pročitati. Međutim, kako to kod mene obično biva, uvek se vratim dobro poznatoj, vedroj i zabavnoj Sofi Kinseli, koja je većini verovatno poznata po serijalu o najpoznatijoj kupoholičarki na svetu. Iako je Beki Blumvud urnebesno smešna, ovog puta sam rešila da pročitam Kinselin novi roman, Voli svoj život. Sjajan prevod Aleksandre Čabraje, koja besprekorno prevodi njene naslove već godinama, bio je dodatni razlog da ovu knjigu „ukradem“ od urednice i pročitam u elektronskom obliku i pre nego što je stigla na police naših knjižara. Nadamo se da smo vam ulepšali tmurne dane ovom romantičnom avanturom sa živopisnim likovima i jednim malim biglom Haroldom koji će vam otopiti srce. Upoznajte Avu. Njoj je dojadilo da traži gospodina Pravog na popularnim sajtovima za upoznavanje. Ne želi da sedi u restoranu sa nekim poluzainteresovanim muškarcem sa Tindera i deklamuje svoje osobine, omiljenu boju, čime se bavi i horoskopski znak, kao da se upisuje u nečiji leksikon. To nije pravi način da se pronađe ljubav. Ona ne veruje u algoritme koji vam savršenog partnera pronađu na osnovu lokacije, visine, boje očiju i posla kojim se bavite. Ava je romantik, i ne želi da poveruje da se savršeni muškarac više ne može pronaći na staromodni način, u stvarnom svetu. Dobro, bilo bi idealno kada bi im se pogledi sreli u gužvi ispred Ajfelove kule, ali za sada će se zadovoljiti time da obriše sve aplikacije iz telefona koje od nje prave sve većeg cinika. Odlučuje da više ne razmišlja o svom manje-više nepostojećem ljubavnom životu i da se otisne na putovanje koje će joj pomoći da ispuni svoju životnu želju – da napiše roman. Prijavljuje se na neobičan kurs književnosti u Italiji, gde polaznici međusobno skoro uopšte ne razgovaraju. Prvo i najvažnije pravilo je da nema razmene ličnih informacija, čak ni

“

Piše: Dunja Lozuk

voliš moj?

opstane kada nekome pokažete sve svoje vrline i mane. Urnebesna priča o prirodi kompromisa, protkana dopadljivim likovima koja će vas naučiti da možda ima istine u izreci: „Suprotnosti se privlače.“ ■

Dunja, Ivana i Nevena su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri rajke.

INTERVJU

Svetu je potrebno više ljubavi i brižnosti Soﬁja Lundberj, čiji je najnoviji roman Hrast je i dalje tu nedavno objavljen u Laguni, u razgovoru za Bukmarker otkriva kako je inspiraciju za priču pronašla pomno istražujući pitanje neravnoteže moći između žena i muškaraca Piše: Maja Šarić

INTERVJU

Foto: Viktor Fremling

omanom Crveni adresar švedska autorka Sofija Lundberj upisala se u red autora čije se knjige sa nestrpljenjem iščekuju. Svima koji su imali priliku da upoznaju dela Sofije Lundberj jasno je zašto je mnogi porede sa sunarodnikom Fredrikom Bakmanom – zato što u njenim romanima čitaoci pronalaze toplinu, utehu, nadu i životne likove baš kao što su Uve, Baka koja se izvinjava, ili Brit-Mari.

Čitaoci u Srbiji odmah su zavoleli priču o baki Doris i njenom crvenom adresaru, a Sofija se u njihovu ljubav uverila prošle godine, kad je kao gošća Lagune i Beogradskog sajma knjiga posetila Beograd, predstavljajući i svoju drugu knjigu Upitnik je pola srca. Taj dolazak je sačuvala u srcu kao veoma poseban, otkrila je u razgovoru za Bukmarker. Povod za intervju je Sofijin treći roman u izdanju Lagune – Hrast je i dalje tu. Kako je nastala priča o Ester i Rut, junakinjama romana Hrast je i dalje tu? Da li ste glavne motive pronašli u svojoj svakodnevici ili u nekoj priči koju ste čuli? Tokom #MeToo talasa koji se proširio celim svetom, žensko pitanje je istaknuto u medijima, u porodicama, među prijateljima, na radnim mestima... Mnogo sam slušala kako ljudi pričaju o tome i čitala psihološka istraživanja tražeći objašnjenja za okrutnost i neravnotežu moći između muškaraca i žena. Razmišljala sam i o istoriji, kako žene u davnim vremenima nisu imale izbor. Morale su da ostaju u lošim vezama iz socijalnih i ekonomskih razloga. A razmišljala sam i o ženama danas. One imaju mnogo više izbora i mogućnost da odu ako se neko prema njima loše ponaša. Ali to i dalje nije lako. Stoga, želela sam da stvorim priču u kojoj se susreću dve generacije. Priču koja je usmerena na veze koje 14

započinju velikom ljubavlju, velikim nadama za budućnost, ali koje s vremenom postaju destruktivne. Ester je napustila muža kad je u njihovoj vezi došlo do fizičkog nasilja, ali je ostala zaglavljena sa osećajem krivice i kajanja. Njen bivši je bio i ljubazan i pun ljubavi i nije bio samo loša osoba. Ona krivi sebe. Kad sam istraživala za knjigu, otkrila sam da mnoge žene prestaju da žive nakon napuštanja destruktivne veze, kao da ostaju zaglavljene u prošlosti. Dok muškarci idu dalje. Zato sam želela da poguram Ester uz pomoć mudre žene kao što je Rut. I nadam se da na ovaj način mogu da dam podstrek i čitaocima. Da li ste voleli dovoljno? ključno je pitanje Vašeg bestselera Crveni adresar. Na koja će sve pitanja čitaoci pronaći odgovore u romanu Hrast je i dalje tu? Ostanite jaki, vredite. Nije bila vaša krivica, u redu je da odete ako vas on ili ona povređuju. Ili, kako sam napisala u poslednjem stihu pesme na kraju: Ostavi to sada. Pusti. Jaka si. „Pisaću više, svakog dana. Možda će mi to pomoći da se osećam bolje. Da razumem.“ Ovo su reči Vaše junakinje Ester. Da li i za Vas pisanje ima terapeutsko dejstvo? Da, za mene je pisanje način da analiziram i razumem situacije i stvari u sopstvenom životu i u društvu. Pišem o temama koje me zanimaju.Volim da ispitujem kako su žene pogođene situacijom u kojoj žive, kako se muškarci ophode prema njima. Za mene jednakost nije podsticanje žena da se ponašaju kao muškarci. Da budu čvrste, uspešne, jake i da imaju sve tipične muške osobine. Za mene je jednakost nešto potpuno suprotno. Svetu je potrebno više ljubavi i brižnosti. Ljudi će preživeti i napredovati zahvaljujući empatiji, a ne individualizmu.

Za čime kao čitalac tragate u knjigama? Volim knjige koje imaju srce i dušu, u kojima može da se nađe nešto ispod površine, koje istražuju kako je biti čovek. Koja knjiga zauzima posebno mesto na Vašoj polici? Oh, kako je to teško pitanje. Čitam svakodnevno, čitam mnogo knjiga i mnoge su posebne i nezaboravne. Kad sam bila dete, volela sam Male žene i En iz Grin Gejblsa. To su predivne knjige zbog kojih sam zauvek zavolela čitanje. ■

AKTULENO

Beskrajna empatĳa u delu velikog pisca Poznati nemački slavista, prevodilac i poznavalac srpske književnosti Robert Hodel boravio je nedavno u Beogradu povodom objavljivanja knjige Reči od mramora, iscrpnog životopisa velikana srpske književnosti, znamenitog pisca Dragoslava Mihailovića, koji je ovog novembra napunio devedeset godina Piše: Tanja Vučković Foto: Matija Krstić

Započeo je studije kao rusista, a srpskohrvatski je odabrao kao drugi slovenski jezik. Jedno vreme boravio je i u Novom Sadu, gde je istraživao za studentski rad o Crnjanskom i tako je počelo njegovo interesovanje za srpsku književnost i, posebno, život i delo Dragoslava Mihailovića sa kojim je snimio više od 40 sati intervjua. „Upoznali smo se devedesetih godina prošlog veka. Pisao sam naučni rad o skazu, i prvi intervju s njim uključio sam u disertaciju. Nakon toga se naša saradnja produžila i pretvorila u prijateljstvo. S vremenom sam skupio mnogo materijala i ideja da napišem knjigu je prirodno došla. To naravno ima veze sa tim da je njegova biografija zapravo osnova njegovih likova.“ Knjiga Reči od mramora čita se kao

SRPSKA GOSTOPRIMLJIVOST „U Srbiji, ali i u čitavom regionu, posebno mi prijaju gostoljubivost, otvorenost ljudi i priroda.Volim da idem na planinarenje. Prilikom svakog dolaska nabavljam i knjige savremene domaće književnosti, a kući nosim i orah i zlatiborsku pršutu, jer je kvalitet izvanredan.“

potresna i uzbudljiva priča o jednom životu. Poseban kvalitet knjige su transkripti izlaganja Mihailovića, preneti autentično, tako da odražavaju raspoloženje pisca, stanje uma, emociju. „Dugo sam se kolebao kako da prenesem te delove. To je usmeni govor, gde rečenice nisu potpune, gde se intonacija menja. On kad priča, počinje da glumi i odmah se pretvara u svoje likove. Priča o jednom liku i sam počinje da preuzima njegovu intonaciju.“

Hodel je posvećeno radio na izučavanju dela i života Dragoslava Mihailovića punih 20 godina. „Dragoslav mi je dao potpunu slobodu u sastavljanju ove knjige. Verujem da je došao do tačke da može da kaže sve o svom životu, čak i ono što je bilo posebno problematično, što ga je mučilo čitav život, a to je dogovor sa Udbom koji je potpisao kad je izašao sa Golog otoka, bez čega ne bi napustio to mesto, i u kojoj meri je uspeo da izbegava tu saradnju i kad je progovorio o tome nije više bilo nikakvih tabua.“

AKTULENO

d školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija, robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i Titove osude romana Kad su cvetale tikve – Robert Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom XX veku. Biografija Dragoslava Mihailovića utoliko je značajnija jer je autor u nju uvrstio piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u brojnim međusobnim razgovorima. Hodelovo poznavanje srpskog jezika i književnosti zavređuje poštovanje.

Hodel ističe da je Mihailović veliki pisac, ali u isto vreme i izvanredan čovek koji nema nikakvih lažnih pretenzija. „U njegovom pisanju očituje se jedna beskrajna empatija. On može da uđe u dušu jako različitih ljudi. To može da bude bokser sa Dušanovca, Petrija koja liči na njegovu tetku, ili rudar u pripoveci Barabe, konji i gegule ili devojčica u pripoveci Lilika. Fascinantno je u kojoj meri može da preuzima identitet svojih junaka. Kad čitate njegovo delo a poznajete biografiju pisca, shvatate da se u svim tim likovima, možda posebno u liku čistača cipela u pripoveci Šukar mesto, mojoj omiljenoj, odražava njegov život.“ Knjigu je na srpski prevela Mina Đurić, koja ima velike zasluge za konačan izgled srpskog izdanja. „Knjiga koja je originalno objavljena na nemačkom jeziku sadrži znatno kraću biografsku građu, ali uključuje prevode najznačajnijih pripovedaka Dragoslava Mihailovića. Bilo je mnogo izuzetno pozitivnih recenzija, a knjigu je pročitao i nobelovac Peter Handke.“ ■

TAJNE PISACA

Neočekivani problem(i) ﬁlmskog radnika

Piše: Predrag Ličina

proljeće 2012. godine zatekao sam se na ukrajinskom poluotoku Krimu (danas Rusija) kako bih snimio reklamu za jedno pivo. Treći, odnosno posljednji dan snimanja trebao je biti najzanimljiviji – kostimirana povijesna scena s konjima na polju veličine omanjeg grada okruženog gorostasnim planinama. U sceni bitke dvadeset ukrajinskih kozaka odmjeriće snage protiv dvadeset ratnika iz susjedne i neprijateljske Poljske, a konje će nam iznajmiti lokalni Tatari.

Tog dana prilično kasnimo s oblačenjem i šminkom statista (brčine, sablje, buzdovani), ali sve se nekako sredi do 13 sati. Organizator zovne Tatare i kaže im da krenu s konjima na polje. Tatarima od sela do nas treba 10–15 minuta. Taman da popijem kavu i zapalim pljugu. Međutim, prođe pola sata, al’ nema Tatara. Prođe i sat vremena, i još uvijek nema Tatara. Prođe sat i pol, a od Tatara ni traga ni glasa. Pitam organizatora snimanja gdje su Tatari. Oni mi najnormalnije odgovara: „Ah, slušaj, takvi su ti Tatari. Oni uvijek kasne.“ Trenutno kasnimo sa snimanjem tri i pol sata, ali nema panike, jer ovdje je sunce sigurno do osam, mislim ja. Ipak, upitam direktora fotografije što on misli, kad pada mrak. „U šest“, kaže on. Pogledam te planinčuge koje sam potpuno smetnuo s uma i zabrinem se. Srećom, tad u daljini uočim oblak prašine. Makadamom jure Tatari u kamionima, a u kamionima četrdeset konja.

Dvadeset „kozačkih“ konja brzinski smještamo u desnu stranu kadra, a dvadeset „poljskih“ u lijevu stranu. Konji će pojuriti galopom jedni na druge, bolje nego u Gospodaru prstenova, i ja ću biti nagrađen na nekom bizarnom festivalu za najbolju režiju konjske bitke u bivšem SSSR-u. Glavnog glumca još uvijek ne stavljam na konja. „Odmori se“, kažem mu. „U ovako širokom kadru nećeš se ni vidjeti. Štedi svoju maestralnu glumu za krupni plan u kojem ćeš hrabro predvoditi svoje kozake.“ Dreknem „akcija“ i kozački konji krenu žestokim galopom prema Poljacima. Međutim, njihovi konji baš i ne galopiraju. Oni idu najsporijim kasom koji sam ikad vidio, i prisiljen sam stopirati kadar koji je uvreda i za amaterizam. „Što je ovo?“, upitam organizatora. „Što je ovo?“, upita organizator Tatara. „Zašto konji ne trče? „To su kobile“, odgovara Tatar. „Ok, zašto kobile ne trče?“ „Kobile su trudne“, kaže Tatar. Pola četiri je, i ostala su samo dva i pol sata do mraka. Jedino što mi preostaje jest da izbacim tih dvadeset trudnih kobila iz kadra i da polovicu kozačkih konja ustupimo Poljacima, i da spektakularna bitka bude duplo manje spektakularna – deset protiv deset. Jadno je to, ali druge mi nema. Pređemo ubrzo na drugi kadar u kojem naš glavni lik poput Hulka razbuca petoricu Poljaka u borbi prsa o prsa. Snimimo to relativno brzo, i ostade nam posljednji kadar u kojem glavni glumac hrabro jaše predvodeći kozačke drugove. Momci brzinski montiraju bodycam na tijelo glavnog glumca. To je naprava koja se stavi na glumčevo tijelo čiji je kraj isturen metar od njegove glave. Na kraj naprave ide kamera koja prati glumčeve i konjske pokrete. Vrlo efektan pokret kamere, ali nažalost ne i u mom slučaju. Kad je konj krenuo u galop, glavni glumac umjesto da hrabro urliče kao Mel Gibson u Hrabrom srcu, počinje uplašeno skvičati kao da ga napada horda zombija. Onda umalo padne s konja, a Tatari ga spašavaju u posljednji čas. Naime, glavni glumac lagao nam je da zna jahati kako bi dobio glavnu ulogu! Pola šest je i gledam sunce koje se spušta prema planini. Dolazim na ideju da kadar snimamo najuspore-

Odmah pogledam materijal i uspijem pronaći dvije sekunde na kojima je, uslijed stilizacije usporenog snimanja, uplašeni glumac ispao kao junačina, pa zaključim da je ﬁlm iluzija nije što možemo. Lažljivi glumac izdržao je maloprije skoro deset sekundi na konju, pa ako ponovimo kadar s usporenim snimanjem, tih deset sekundi bit će skoro minuta. U toj minuti moraju biti barem dvije sekunde u kojem njegov užasnuti strah može ispasti kao abnormalna hrabrost. On guta knedlu jer po drugi put u životu mora na konja, u samo deset minuta. Svi su toliko ljuti na njega da bi se ovaj, ako treba, vjerojatno i bacio s vrha one planine koju upravo nježno dodiruje sunce. I snimimo njega. Opet je uplašen i vrišti od straha, i opet ga na kraju spašavaju Tatari da ne padne s konja. Odmah pogledam materijal i uspijem pronaći dvije sekunde na kojima je, uslijed stilizacije usporenog snimanja, uplašeni glumac ispao kao junačina, pa zaključim da je film iluzija.

TAJNE PISACA

Iza scene zna da bude jednako zanimljivo koliko i u kadru, to vrlo dobro znaju svi učesnici na ﬁlmskom ili televizijskom setu, kao i gledaoci koji jedva čekaju scene sa snimanja u odjavnim špicama. Reditelj, scenarista i pisac Predrag Ličina podelio je sa našim čitaocima upravo jednu takvu – vrlo zanimljivu i uzbudljivu – priču „iza kulisa“, koja mu je poslužila kao inspiracija za prvu novelu zbirke Bljuzga u podne, koju je Laguna objavila u biblioteci Bez prevoda

Proglasim kraj snimanja i pogledam sunce čija je polovica već zašla iza one planine i mislim kako jedva čekam da u Jalti popijem 10–15 piva, samo ne ovo za koje sam upravo snimio reklamu iz noćne more. ■ 17

2. 1.

NOVO u Laguni Naslovi domaćih i stranih pisaca u kojima ćete uživati

NOVO

RUĐIN / OČEVI I DECA, Ivan Turgenjev

DARMA LUTALICE, Džek Keruak

Prva knjiga tvorca ruskog modernog romana Ruđin (1856) kao i njegov najvažniji i najpoznatiji roman Očevi i deca (1862) uverljivo prikazuju tadašnje rusko seljaštvo i mladu inteligenciju koja želi da zemlju uvede u novo doba. ■

Autobiografski roman, priča izgrađena poput džez improvizacije, o grupi prijatelja koji zajedno kreću u visoke Sijere kako bi se našli na putu darme, istine, i iskusili zen način života. ■

MRAČNA ŠUMA, Liju Cisin

DRUGI SAN, Robert Heris

Drugi roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti. Zamislite da je čitav univerzum jedna šuma kojom krstare nebrojeni, bezimeni predatori. U toj šumi preživljavaju oni koji su neprimetni, a civilizacija koja otkrije svoje postojanje postaje lak plen...■

Civilizacije smatraju da su neuništive. Istorija nas upozorava da niko nije pošteđen. Godina je 1468. Mladi sveštenik stiže u zabačeno selo na jugozapadu Engleske kako bi sahranio parohijskog prethodnika. Parohijani sumnjaju da stari sveštenik nije umro prirodnom smrću...■

HAMNET, Megi O’Farel

Jednog letnjeg dana 1596. godine u Stratfordu na Ejvonu jaka groznica oboriće jednu devojčicu u postelju. Njen brat blizanac Hamnet traži pomoć. Ali nikog drugog nema kod kuće. Zašto? Njihovi roditelji ne slute da jedno od dece neće poživeti do kraja nedelje.■

RASKOŠNO ILUSTROVANO IZDANJE

a ljubitelje serijala Pesma leda i vatre i fanove HBO-ove serije stiže specijalno, raskošno ilustrovano izdanje Igra prestola Džordža R. R. Martina. Ovo specijalno izdanje sa predgovorom Džona Hodžmana opremljeno je divnim umetničkim radovima – slikama u boji koje su

KREIRAJ SOPSTVENU KRIZU SREDNJIH GODINA, Mari Filips

Ova duhovita, zabavna i smešna knjiga u kojoj birate svoju pustolovinu govori o poteškoćama modernog sredovečnog života i vodi vas na mesta koja ćete, nadamo se, uspeti da izbegnete u stvarnom svetu..■

KNJIGE OD KOJE JE SVE POČELO posebno izdvojene i crnobelim ilustracijama koje prate svako poglavlje. Ovi crteži udahnuli su novi život spletkama i tajnama, romantici i avanturama ove veličanstvene sage, remek-delu epske fantastike koje je preraslo u kulturni fenomen. ■

8. 7.

12. 11.

JEBO SAD HILJADU DINARA, Boris Dežulović

Dve grupe vojnika, hrvatska i bošnjačka, 29. avgusta 1993. naći će se jedna drugoj na nišanu ne znajući pri tome koga na nišanu drže. Obe grupe, naime, doći će na vrlo „originalnu“ ideju da za potrebe tajnog zadatka obuku neprijateljske uniforme.■

TITO I JA, Goran Marković

PRIRUČNIK O SLIKANJU I PISANJU, Žoze Saramago

Istoimeni film, za koji je napisao scenario, autor je pretočio u knjigu i tako ispisao roman koji pokušava da objasni sazrevanje jednog đaka koji prvi put u životu donosi svoju odluku i počinje da misli svojom glavom.■

„Prošlo je četrdeset godina od smrti Josipa Broza i stvari sada izgledaju potpuno drugačije od onoga kako ih je video i doživeo Zoran, junak ovog kratkog romana. Ali, kako su njegova sećanja ujedno i moja sećanja i kako dečije viđenje stvarnosti ponekad više vredi od zrelog sagledavanja stvari, mislim da bi priča o Zoranovoj velikoj avanturi mogla pružiti sasvim nov, ako ništa drugo onda zabavan pogled na to vreme.“ ■

NOVO

10.

Radnja smeštena u poslednju godinu Salazarove diktature u Portugaliji prati dnevničke zapise slikara H., koga je bogati klijent unajmio da naslika porodični portret. Dok slika ulepšan portret, H. u tajnosti slika drugi, pravi portret, na kojem ne skriva mane modela. ■

10.

JA TO TAMO PEVAM, Dušan Kovačević

11.

KOJU SLAVU SLAVIŠ, Momčilo Petrović

Svojevrsna pesnička autobiografija Dušana Kovačevića ne sadrži samo pesme, koje će mnogi prepoznati iz njegovih drama, predstava i filmova, nego i komentare, zapise, pa i čitave priče koje se oko tih pesama pletu. ■

10.

„Knjiga je napisana kao sećanje na mojih pola veka bavljenja pozorištem, filmom i literaturom uopšte. U tim filmskim i pozorišnim pričama ispisane su mnoge pesme, a uz njih i priče, beleške, anegdote kako su one nastajale, ko ih je komponovao, pevao i glumio.“ ■

Detaljan vodič o ispravnom slavljenju slava i praznovanju velikih crkvenih praznika sa žitijima svetaca. Pregledna i sveobuhvatna, ilustrovana freskama iz manastira Dečani, ova monografija sistematizuje građu o srpskim slavama. ■

12.

BAJKA NAD BAJKAMA: TREĆA NOĆ, Nenad Gajić

Mala družina preživelih, okupljena čudnim silama, nalazi se pred kobnom misijom: moraju da siđu u donji svet, u carstvo mrtvih ljudima nenamenjeno, kako bi u lavirintu večno tamnih pećina pronašli ono što će, možda, spasti njihov svet.■

12.

„Moja četvrta knjiga baš je onakva kakvu sam oduvek želeo da napišem. Uživao sam u celom putu, u povezivanju stvari koje su u ranijim knjigama bile skrivene ili delovale nasumično.“ ■

Sve knjige možete pronaći u svim Delﬁ knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delﬁ.rs i na sajtu www.laguna.rs 19

ODLOMAK

Neonski bluz

Dejan Stojiljković

ODLOMAK

Pročitajte među prvima priču Zaslepljen suncem, koja se nalazi u novom proznom ostvarenju iz književne radionice bestseler autora i koscenariste čuvene serije Senke nad Balkanom, koji nam i ovde pokazuje svoj raskošni talenat u pisanju i povezivanju događaja na vremenskoj liniji koja se prostire od starog Rima do današnjih dana

Priredila: redakcija Foto: Bookmate

poznao sam devojku u Zapadnoj Virdžiniji. Rekla je da se zove Alabama. I da je ostavila verenika negde dole, u Atlanti. Dah joj je bio sladak poput sveže krvi, a oči su joj imale boju badema. Rekla mi je da je Rak u horoskopu dok je, gledajući u retrovizor, doterivala šminku na svojim vampirskim usnama. Bila je na putu za Njujork; tamo ju je čekao posao striptizete. Uvijaće svoje mačkasto telo oko metalne šipke dok joj rednekovi trpaju dolare u tange i balave nad limenkom bada. Sanjaće o Brodveju, o tirkiznim svetlima pozornice koju je kao klinka videla na TV-u, i živeće za tu laž, jer ona je sve što istinski poseduje, baš kao u onoj staroj pesmi Gugu dolsa. Gledaće sebe u ogledalu kako stari, kako joj suze rastaču kurvinsku šminku i kako nikog nema da je odveze kući nakon posla. Odseli smo u jeftinom hotelu na periferiji Parkersburga. Htela je da vodimo ljubav, ali sam je odbio. Glumila je da je sve to u redu. Govorila mi je da me razume. Nisam mogao to da podnesem... Ne volim kada neko bilo šta radi iz sažaljenja. Uzeo sam čekić iz kutije sa alatom koju sam držao u gepeku. Nežno sam je uspavao. Nisam joj gledao u oči dok je umirala. Bio sam zaslepljen suncem. Pokupio sam auto-stopera u Ouk Hilu. Žilavi Kanađanin ogromnih šaka. Nosio je jednu od onih kariranih košulja, poput veselih brđana u reklami za gotova jela iz konzerve. Rekao mi je da se zove Tom i da ima kućicu negde gore, iznad Južnog Čarlstona. Priznao mi je da je odležao četiri go-

Sanjaće o Brodveju, o tirkiznim svetlima pozornice koju je kao klinka videla na TV-u, i živeće za tu laž, jer ona je sve što istinski poseduje dine zbog ubistva. „Krv je vrela i lako poteče...“, govorio je, žvaćući duvan. „A kajanje je za slabiće.“ Nije ni pisnuo kad sam mu prerezao grlo. Nisam ga gledao u oči. Bio sam zaslepljen suncem. Ušao sam u benzinsku pumpu negde nadomak Plezent Velija. Starac za pultom jedva da je stigao da podigne pogled sa novina na kojima je bio krupan naslov „BARAK OBAMA POBEĐUJE“. Neki džez slivao se sa raspalog zvučnika starog radija i u njemu sam prepoznao genijalnu prefinjenost Čarlsa Mingusa. Stisnuo sam oroz skraćene sačmare i krv je poprskala pano na kome je pisalo Montani semper liberi ( Lat.: Planinari su uvek slobodni – zvanični slogan države Zapadne Virdžinije). Uzeo sam paklo marlbora i dve zemičke. U kasi sam našao nešto keša. Nisam izbrojao novac. Bio sam zaslepljen suncem. Upoznao sam đavola i platio mi je piće. Sedeli smo za šankom šljakerskog bara u Blufildu. Pitao sam ga koliko je vrelo dole, u paklu. Nacerio se i za trenutak zaličio na Toma Vejtsa koji naručuje dva viskija, jedan za

klavir, drugi za sebe. „Pakla nema, dečko...“, glas mu je bio ravan poput autostrade. „Zato nastavi da ubijaš.“ „Zašto?“, upitao sam ga iako sam unapred znao odgovor. „Zato što to najbolje znaš da radiš.“ Potapšao me je po ramenu i zamislio se na tren. „Uostalom...“, rekao je i pripalio svoj laki strajk. „U svetu kao što je ovaj... Da li iko to uopšte primećuje?“ Zamolio me je da ga odbacim do Čarlstona jer su tamo neke duše na sniženju. Usput sam mu pričao o krvi vreloj poput ženskih bedara, o čekiću kako pada na glavu usnule devojke, o oštrici noža koja klizi po mekoj koži nagrizenoj znojem... Slušao me je dugo. Nije rekao ni reč. Samo se prekrstio i izašao iz auta. Čini mi se da je prošaputao molitvu. Ali više nije važno, jer šteta je počinjena... Bio sam zaslepljen suncem. Negde usred nedođije, zastao sam kraj puta da oslušnem pesmu umirućeg sveta. Na radiju su se čule najnovije vesti. Kakofonija glasova ispunila je mrtvu tišinu pustinje. Neko je govorio o tome kako bagdadske ulice gore i kako nema sigurnog mesta u predgrađu Moskve. Drugi su pričali o ljudima koji u Srbiji umiru od gladi i kiselim kišama nad Černobiljem. Treći su mrmljali o bombi u londonskom metrou i rasečenom srcu Amazona koje je krvarilo zeleno... Pomerio sam skalu na radiju i našao stanicu sa gospel napevima. Pojačao sam i do mene su doplovili taktovi pesme o svecima koji marširaju.

Kresnuo sam motor auta i krenuo dalje. Bože, imaj milosti za ovo malo duše, za sve stvari koje sam učinio, i za sve one koje još nisam. Mojim venama teče vrela krv koja ima ukus soka od zove, daću ti da je probaš kad za to dođe vreme. Ali ne zaboravi... Ja nisam jedini. Nisam jedini. Izgubio sam razum jer bio sam zaslepljen suncem. Zaslepljen suncem. A koji je njihov izgovor? Ceo svet se raspada, zemlja gori i moje tvrdo srce u grudima je kao jabuka koja nikako da istruli. Prekršen poput obećanja, nestvaran poput sna, pratim duge bele linije, i pevam istu staru pesmu Džonija Keša... o čoveku koga je ubio u Rinu, o sačmari uperenoj u čelo, o Hemingvejovoj poslednjoj misli, o tome kako svi uvek završimo na istom mestu. Negde između Fermonta i bezimene selendre,

Izgubio sam razum jer bio sam zaslepljen suncem. Zaslepljen suncem. A koji je njihov izgovor? u olupanom kamionetu koji miriše na dizel i pokošenu travu. Preda mnom su hiljade kilometara auto-puta, bele pruge koje se protežu u beskraj, peščani demoni u mom retrovizoru mašu i žele srećan put, duhovi umrlih plešu nad vrelim asfaltom auto-puta, njihove mrtve oči videle su kraj sveta. Ko zna šta je tamo iza horizonta. Ko zna kuda me put vodi. Nije mi važno, jer ne mogu da vidim... samo vozim dalje i dalje... Zaslepljen suncem. ■

BIBLIOTEKA POZNATIH

Vraćanje nade u raskoš i moć mašte Deca poeziju shvataju ozbiljno, i važno je da budu u kontaktu s njom, rekao nam je poznati glumac Andrija Milošević, koji je u svom zgusnutom glumačkom rasporedu pronašao vremena da napiše tri zbirke pesama za decu i da započne četvrtu Razgovarala: Maja Šarić Foto: Mirko Tabašević za Hello magazin

„Išô jednom kišni kišni glistac glistac //da daisteistera on na čistac / ra on na čistac / jednu /čudnu za- šumsku tamu. / jednu čudnu zavrzlamu u duboku vrzlamu / u duboku šumsku Tu u starom delu šume / jezivotamu. je, mili kume, / jer baš /tamo Tu ukostarom šume jezivo je pošôdelu / nikad više/ nije došô.“ je, mili kume, / jer baš tamo ko je pošô / nikad više nije došô.“ „Starim drumom pa kroz seno / Jedan mačak lenjo krenô, / Čas mjaukne, čas se stiša – / Mačak traži malog miša. / Kad odjednom, brk mu frknu / I ulevo rep mu strknu! / Kad pogleda mačak pravo, / Vide jaje skakutavo. / Skače jaje kojekud, / Mačak misli da je lud.“

„Spremio se, mila majko, / na put dugi medved Rajko. / Napustiće staru šumu, / prijatelje, slona, pumu, / i probaće, bože sveti, / da nauči da poleti.“

vo su stihovi zabavnih pesmica iz zbirki Kišni glistac, Mačak i skakutavo jaje i Medved Rajko i pčela Darko, zahvaljujući kojima će najmlađi čitaoci kroz smeh shvatiti svu vrednost i lepotu dečje mašte. A to je popularnom glumcu Andriji Miloševiću bio glavni cilj kada se upustio u ovaj poduhvat i u zgusnutom glumačkom rasporedu odvojio prostor za pisanje zabavnih ali i poučnih pesmica – da deci vrati nadu u raskoš i moć mašte.

Otkrio nam je šta za njega znači pi22

sanje, ko će biti glavni junak četvrte zbirke poezije za decu i koje knjige zauzimaju centralno mesto u njegovoj kućnoj biblioteci. Da li je želja za pisanjem uvek postojala i kad ste prvi put nešto napisali? Pisao sam još u ranim pubertetskim danima. Otac mi je u osmom razredu dao da čitam Dantea. Iznenada. To je bio, žanrovski, prvi horor koji sam gledao. Da, da, gledao. Jer kada čitaš, ti u stvari gledaš sve te scene, zamišljaš likove, njihova lica i stvaraš sopstveni film, montiran u svom umu. Mozak je u stvari montažni centar. Od tada svaku emociju izražavam poezijom. Mislim da nema boljeg provodnika za život od poezije. Deca poeziju shvataju ozbiljno, i baš zbog toga mislim da je važno da odmalena budu u kontaktu s njom. Zato ste odlučili da pišete upravo knjige za decu?

Pišem za decu jer su izopštena, prepuštena sama sebi i njihovo lečenje zavisi od milostinje. U strašnoj su situaciji, a to nikoga nije briga. Svode se na broj, na statistiku. Osećao sam obavezu da budem jedan od ljudi koji će makar pokušati da spasi obraz ove naše nejake generacije. Da izmislim lek za umne zaraze kojima su podložni i na koje su prinuđeni. Hteo sam da im vratim nadu u raskoš i moć mašte. Ako ne sanjamo, ako ne trčimo za izmišljenim svetovima, ako ne verujemo da je moguće stvoriti i najluđu ludoriju u našoj glavi, onda živimo promašen život. Hteo sam da im vratim veru. Kako Vam se čini činjenica da ćete za jednu celu generaciju verovatno biti poznatiji kao pisac za decu, a ne kao glumac? To je za mene poput ordena. Ponosan sam na tu činjenicu. Koje knjige su obeležile Vaše detinjstvo? Tom Sojer i Orlovi rano lete.

Počne kao oluja. Ne mogu da se oduprem uzbuđenju i oduševljenju, a onda se sve naglo smiri, i mozak startuje kao neki brodski motor, brunda duboko u utrobi glave i smišlja logični niz radnji. Uglavnom dve trećine poeme napišem za sat vremena, a poslednju trećinu gradim mesecima. Postoji li mogućnost da se gluma i pisanje u nekom trenutku ukrste, odnosno da na pozorišnoj sceni ožive Kišni glistac, devojčica Đeđa, medved Rajko, ili pčela Darko? Naravno. Već radim na tome. Ilustracije su toliko dobre da bi bilo zaista pogrešno ne oživeti ih. Sa kojim junacima će se mladi čitaoci družiti u budućnosti? Žile pile. To je čudan junak. Ne znam odakle je došao , ali upravo će to slabašno pilence sa srcem lava doživeti neverovatnu svemirsku avanturu. Koliko Vam pored pisanja i glume ostaje vremena za čitanje? Imam ga napretek. Dug je dan. Možete li za sebe kazati da ste zahtevan čitalac? Kakvu literaturu volite?

Pisanje počne kao oluja. Ne mogu da se oduprem uzbuđenju i oduševljenju, a onda se sve naglo smiri i mozak startuje kao neki brodski motor

1. Idiot, Fjodor M. Dostojevski 2. Kockar, Fjodor M. Dostojevski 3. Dvojnik, Fjodor M. Dostojevski 4. Zli dusi, Fjodor M. Dostojevski 5. Mrtve duše, Nikolaj V. Gogolj

Literaturu delim na dobru i lošu. Žanrovski se ne opredeljujem.Volim sve što je vrhunski napisano.

BIBLIOTEKA POZNATIH

Kako biste opisali svoj proces pisanja?

KNJIGA ZA SVA VREMENA PO IZBORU ANDRIJE MILOŠEVIĆA

Na koji način Vas književnost menja, i kao čitaoca i kao pisca? Izgrađuje vas kao kuću. S vremenom osetite kako dobijate krov nad glavom. Kad biste pisali svoju autobiograﬁju, kako biste je nazvali? Živeo sam do smrti. Imate li možda u planu da napišete i knjigu za odrasle? Napisao sam dramu za pozorište. Zove se Košmar. Mislim da ću je režirati sledeće godine. ■

MAČAK I SKAKUTAVO JAJE

KIŠNI GLISTAC

MEDVED RAJKO I PČELA DARKO

Da li ste čuli za jaje koje je skakutalo kojekuda, pa skočilo čak do svemira? Šta je uradio dobri vampir Boža? Jeste li čuli za bezobraznu bubamaru? Ili za čudesnu devojčicu Đeđu?

Šta se dogodilo sa hrabrim kišnim gliscem koji je krenuo da ispita koji to strašni stvor živi u šumi? Kako se ćure našlo usred bure? Ko je pronašao zlatnog zmaja?

Da li ste čuli za medveda koji je hteo da poleti? Ili kreatora svetskog glasa pčelu Darka? A možda vas zanima da vidite hobotnicu karatistu na delu? 23

MALA LAGUNA

IDEALAN POKLON ZA NAJMLAÐE! Knjiga je savršen poklon za sve generacije, pa će joj se i vaši mališani nesumnjivo obradovati. Dajemo vam nekoliko predloga novih knjiga za decu kojima ćete ih sasvim sigurno oduševiti:

MALA LAGUNA

TOM GEJTS – DA! NE. MOŽDA... Liz Pišon Mama je odlučila da sredi celu kuću. Kaže da će, ako Tom ne može da izabere šta da se baci, ona to da uradi. A to će biti katastrofa! Ponekad nije lako da se odlučiš između dve stvari. Naročito kad te mrzovoljna sestra nadzire. ■ DETINJSTVO SLAVNIH LJUDI Petra Tekslova Saznaj sve o detinjstvu 25 slavnih ljudi – vladara, pronalazača, naučnika, muzičara… Svi će te povesti u svoje detinjstvo, pokazati ti kako je bilo tada, ali ti neće reći svoje ime. Ipak, svako će ti dati neki nagoveštaj ko je… ■ PRADEVOJČICA Desanka Maksimović Roman Pradevojčica je priča o praistorijskoj civilizaciji, njihovom životu, običajima i odnosima. Na izrazito romantičan način autorka opisuje životni put devojčice Gave, ćerke pećinskog slikara i lovca Vrača. ■

STAŠKO NESTAŠKO Ana Đokić Oblak Staško putuje nebom u potrazi za društvom i razonodom. Ali svaki put kad pokuša da se poigra sa ljudima, ili da im pomogne, oni ga grde i negoduju. Staško je tužan jer ne razume šta nije u redu. Zato nestaje bez traga… ■ 24

Prikaz mladih kritičara: Upomoć! da Izgleda sam se zaljubila (Inga, 10 godina)

aestralan prikaz knjige Roberta Takariča napisala je, verovali ili ne, desetogodišnja devojčica. Kao što je ona uživala u čitanju ove knjige, tako smo mi uživali u njenom prikazu: Ova knjiga je pisana kao dnevnik i u njoj je glavni lik Oli, devojčica koja ide tek u šesti razred, a već je promenila osam škola, jer se njena porodica stalno seli zbog tatinog posla. Ona ima mlađeg brata koji je nervira, tetku sa kojom mora da deli krevet, mamu opsednutu zdravom ishranom, komšinicu Milicu koja često nije kod kuće zbog raznih aktivnosti i novu drugaricu Saru koja obožava horoskop. U školi se učlanila u Školski dnevnik kao urednica koju niko ništa ne pita, kod kuće roditelji odlučuju o svemu ne obazirući se na njene želje, a Sari i Milici služi kao štit i ogledalo dok pokušavaju da se dopadnu svojim simpatijama. Zbog svega toga Oli se oseća kao da je „udata za vetar“, jer je niko zaista ne primećuje i počinje da misli da ljubav samo nju zaobilazi. Ali kada se prijavi na audiciju za snimanje filma, jedan Vlada i njegov očaravajući miris menjaju sve… Ilustracije su ostavile veliki utisak na mene jer iako deluje da su nažvrljane na brzinu i bez nekog reda, one doprinose da ova knjiga podseća na dnevnik, ispisan i iscrtan emocijama. Dopada mi se što ima više priča u glavnoj priči, koje su ostale nedovršene, pa mogu sama da izmaštam njihov kraj (na primer

priča o Jovanu, dečaku bez krila ili o čoveku sa kamenčićem u cipeli i ugovorom u obliku papirne ptice). Takođe, pisac kao da na većinu događaja stavlja zarez, a ne tačku, baš kao i u stvarnom životu: sve teče, sve se nastavlja i ništa nije konačno. „Dosta. Život VIŠE NE MOŽE ISPOČETKA. Mi nemamo više onoliko godina koliko smo imali. Ti idi, pa se vrati subotom. Vrati se kada hoćeš. Nema više… Deca moraju imati svoje prijatelje, nastavnike, probleme, rođendane, sreće i nesreće. Ma kome ja to pričam. Ti nikada ništa nisi razumeo.“ Zanimljivo mi je što pisac – odrastao čovek, sebe stavlja u ulogu devojčice u pubertetu i u tome se odlično snalazi, jer tada nam je baš tako: niko nas ne razume, niti nas pita da li nam nešto odgovara ili ne, promene na telu i u glavi umeju da budu čudne i zamarajuće, a sopstvena kuća i porodica nas često podsećaju na drugu planetu i vanzemaljce. Dok Oli sebe pronalazi u pisanju, čini mi se da ponekad samo moja violina govori istim jezikom kao i ja. Zato bi poruka ove knjige, svim zaljubljenim i neshvaćenim devojčicama glasila: nemojte biti posmatrači svog života, već živite život punim plućima. Zaljubljujte se, patite, radujte se, plačite, zaljubljujte se ponovo i maksimalno uživajte u svom jedinstvenom i fenomenalnom životu! ■

POZIVAMO MLADE KRITIČARE DA NAM ŠALJU PRIKAZE LAGUNINIH IZDANJA ZA DECU NA MEJL: redakcija@bukmarker.rs

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA

vrlo duhovan i veoma dubok, nivo sa kojim svako može da rezonira. Junakinje su morale da zaborave na sebe i prethodne živote. Dogodi se trenutak u životu kada jednostavno naši identiteti više ne postoje, što ne mora da se dogodi samo kada menjamo državu. Da bismo mogle da nastavimo sa svojim životima, moramo izgraditi nov identitet, susresti se sa potpuno novom osobom, novim mirisima, ukusima, načinima odevanja. Junakinje su ostavile prethodne živote i sa jednim koferom došle u Ameriku.

agunin književni klub ovog puta odveo nas je daleko, do Amerike, ali je put prelazio preko Kine. O romanu Klub radosti i sreće američke književnice kineskog porekla Ejmi Tan razgovarali smo na Instagram profilu laguna_knjige sa odgovornom urednicom časopisa Original Jasminom Stojanović.

Klub radosti i sreće ime je kluba u San Francisku iza kog stoje četiri kineske imigrantkinje. U Klubu se sastaju svake nedelje pokušavajući da, poučene svojim iskustvima, usmere svoje kćeri rođene u SAD. U roman je utkana univerzalna priča, i smatram da se može čitati na najmanje dva načina. Prvo čitanje podrazumeva materijalni nivo gde obraćamo pažnju na detalje, kulturu, strukturu, na priču imigrantkinja u Americi koje su prinuđene da se snalaze. S mnogo pojava možemo da se identifikujemo, dosta toga da naučimo. Možemo otkriti različite uglove iz kojih posmatramo sebe kao majku i kao ćerku, što nam pomaže da razumemo naše majke i ćerke, kao i priče koje imaju moć da nas povežu. To je drugi nivo čitanja knjige: spiritualni,

Kroz tanane porodične odnose Ejmi Tan istražuje fenomen druge generacije imigranata, fenomen identiteta i ličnog preobražaja

LAGUNIN KNIJŽEVNI KLUB

Roman Klub radosti i sreće Ejmi Tan o dubokim, nežnim, a ponekad i bolnim vezama majki i ćerki

Zanimljivo je kako vođeni ljubavlju ponekad činimo pogrešne stvari, iako imamo najbolje namere. Zapravo sve vreme pokušavaju da nauče ćerke da žive bolje nego što su one živele, da se prilagode sredini u kojoj se nalaze i da budu uspešnije. Ali nažalost, ćerke ih ne prihvataju takvim kakve jesu. Sa druge strane, najveći problem nastaje i zbog toga što ćerke vrlo retko znaju šta su majke preživele da bi ih donele na svet. One ne vide pravo lice svojih majki; ne vide da su uplašene, tužne, usamljene – da su umele biti tigrice i jake – ali da su to u jednom trenutku svog života zaboravile. Da bi majke dobro razumele svoju decu, moraju prvo da razumeju sebe. Da bi naša deca živela kvalitetnim životom, neophodno je da mi svoj život skrojimo da bude vredan življenja da bismo ga takvog poželeli i svojoj deci. Jer deca uče iz onoga što žive, ne iz reči. Do sutra možemo pričati, ali ona će naučiti da se ponašaju onako kako se mi ponašamo, da govore i reaguju poput nas, kao što smo mi naučili od svojih majki.Svaka kritika lepi se

za dečju dušu i stvara osećaj da nisu dovoljno dobra i da moraju biti ono što nisu kako bi bila srećna. U svemu tome se potpuno izgube. Ovo je knjiga koju svaka žena treba da pročita, bez obzira na to da li je majka, buduća majka, neostvarena majka, ćerka, bez obzira na godine. Koliko god da patimo u životu, u nama postoji kapacitet da preživimo i najteže stvari. I ne samo da preživimo, nego i da nastavimo da živimo i da, koliko god da je teško, imamo svoj Klub radosti i sreće. Odlučite da budete srećni! ■ 27

IZ PRVE RUKE

Oslobodite supermoći svog mozga

IZ PRVE RUKE

Da biste pristupili svojim neograničenim mentalnim kapacitetima, presudno je da otkrijete tačku u kojoj se strast, svrha i energija susreću da bi vas povele ka ciljevima, čuvajući vam istovremeno usredsređenost i jasnoću razmišljanja. Kako nam knjiga Bez granica Džima Kvika, najboljeg trenera moždanih mišića na svetu, pomaže u tome, saznajemo od urednika u Laguni Srđana Krstića

ada se posle kupanja pogledate u ogledalo i možda primetite višak sala i opuštene mišiće, pred vama je mnoštvo mogućnosti da sve to dovedete u red. Tu su teretane, fitnes centri, lični treneri, aplikacije za mobilne telefone sa instrukcijama kako da vežbate, a možete, ako vam to više odgovara, da trčite, vozite bicikl ili igrate tenis, i to je samo deo onoga što vam se nudi. O aktivnom bavljenju sportom u nekom klubu i da ne pričamo. Uz dosta volje i mnogo znoja, možete tokom vremena uspešno da dovedete svoje telo u red. Ali šta da radite kada pogledate u ogledalo, vidite te umorne oči i očajnički pogled i pomislite da niste dovoljno inteligentni, pametni, uporni i sposobni da odgovorite na izazove koje pred vas postavlja današnji užurbani svet? Ne možete da obučete trenerku i siđete u prvu salu da malo dižete tegove za mozak, jer ni takve sale ni takvih tegova nema. Milioni godina evolucije su bili potrebni da se razvije mozak koji imate, najsavršeniji mehanizam za koji znamo u čitavom univerzumu, a vi ste ponekad nesrećni jer vam mozak ne radi uvek onako kako biste želeli i ne znate kako sebi da pomognete. Džim Kvik, čovek koji je doživeo tešku povredu glave kao mali, koji se mučio u srednjoj školi i jedva upisao fakultet da bi u početku bio užasan student, morao je sam da pronađe način kako da oslobodi snagu i moć svog mozga. Da probije granice koje su mu postavili priroda i društvo, a često ih je postavljao i samom sebi. Danas on pomaže mnogim poznatim ljudima da iskoriste sve moći svog mozga, drži kurseve za zaposlene u velikim međunarodnim kompanijama i širom sveta pomaže onima koji žele da oplemene svoj duh. Samo zato jer je oslobodio supermoći mozga, koje svi mi posedujemo. U knjizi Bez granica, jedinstvenoj gimnastičkoj sali za vaš mozak, sportskom terenu za vašu inteligenciju i memoriju, Kvik će vam prvo objasniti kako da pređete te zamišljene granice

koje su vam postavljene, potom će vam pomoći da se izborite s današnjom poplavom digitalnih i ostalih informacija, a onda će vas polako uvoditi u svet supermoći u vama. Oslanjajući se na najbolja dela u svakoj od oblasti koju predstavlja, uz sopstveni dinamični pečat Bez granica će vam pomoći kako da jasnije razmišljate i uspešnije učite, kako da se usredsredite, bolje pamtite i brže čitate. Kako da zaista i upotrebite ono što posedujete.

Bez granica je fitnes centar za vaš duh i vašu pamet. Razvijte supermoći koje vam pruža sopstveni mozak jer one su u vama

BILDOVANJE NEURONA Kroz ove luksuzne, jedinstvene terene za sticanje kondicije i bildovanje moćne mašinerije neurona u vašoj glavi Džim Kvik, sjajni kondicioni trener moždanih vijuga, koji svojim primerom pokazuje šta znači vežbati i razviti mišiće mozga, vodi vas ka izuzetnom životu. Bez granica je fitnes centar za vaš duh i vašu pamet. Stvoreni ste da koristite svoje mišiće i hodate kroz svet, ali pre svega vam je podareno veličanstveno sredstvo kroz koje univerzum sagledava i razume samog sebe. Razvijte supermoći koje vam pruža sopstveni mozak jer one su u vama. Pročitajte ovu izuzetnu knjigu kakvu do sada nisam imao prilike da uređujem i zato vam je toplo preporučujem, jer nikada nisam naišao na ovako sveobuhvatnu knjigu za uspešan trening intelekta. Razumljiva je, teče, pruža mnoštvo mogućnosti i iz nje možete da preuzmete ono što vam odgovara. Ovo je knjiga za svakoga od nas i mislim da nema čoveka koji iz nje neće upotrebiti neki od saveta. Vežbajte svoje telo kao i do sada, ali posvetite pažnju i onom najvažnijem, često zapostavljenom delu koji Kvik, ne bez razloga, slika kao našu moć Bez granica. Knjiga Bez granica nije teorija, nego praktičan i lak plan koji vam pokazuje šta tačno da radite da biste oslobodili vlastite bezgranične moći!

Džim Kvik već 25 godina pomaže svima, od studenata do poznatih ličnosti, kako da poboljšaju pamćenje, usavrše veštine donošenja odluka i nauče da brzo čitaju. Među njegove klijente ubrajaju se i korporacije kao što su Gugl, Najki, Spejsiks, Tventi senčeri foks, i institucije kao što su Ujedinjene nacije i Harvard, a njegovi video-sadržaji na internetu prikupili su na stotine miliona pregleda. Čak je i Novak Đoković svesrdno preporučio knjigu: „Kao neko ko naglasak stavlja i na trening mozga, a ne samo tela, smatram da Džim Kvik uliva ljudima mnogo životne snage. Bez granica će vas povesti do neverovatnih, potpuno neočekivanih iskustava.“ ■

POPULARNA PSIHOLOGIJA

Spremni za svaku životnu priliku

Ovladajte veštinama koje će vam koristiti da se snađete u džungli svakodnevice

PROČITAJTE LICE, ERIK STANDOP

OTKRIJTE LAŽ, PAMELA MEJER

VEŠTINA SLUŠANJA, KEJT MARFI

Vodič za čitanje lica radi uvida u nečiju ličnost, karakter, svrhu života, ljubav i zdravlje.

Naučnopopularna knjiga, priručnik kako da uočite kad neko želi da vas obmane.

Zašto više ne umemo da slušamo jedni druge, kako to utiče na nas i kako da povratimo to umeće.

ŠEST TAJNI INTELIGENCIJE, KREJG ADAMS

IZGUBLJENE VEZE, JOHAN HARI

ŠTA NAM SVAKO TELO GOVORI, DŽO NAVARO

Kako da izbegnemo pokušaje manipulacije, kako da razmišljamo, zaključujemo i uspešno vodimo svaki razgovor.

Knjiga koja otkriva stvarne uzroke depresije i nudi neočekivana rešenja.

Priručnik bivšeg agenta FBI-a za brzo „čitanje“ ljudi – kako da na nov način gledamo ljude u svom životu.

VESTI Priredili: Iva Burazor i Saša Bošković

Raj za knjigoljupce: nova Delfi knjižara u TC Galerija Belgrade U TC Galerija Belgrade nedavno je otvorena nova Delfi knjižara, koja je pravi raj za ljubitelje knjiga. U prijatnom ambijentu osmišljenom po svetskim standardima, na 400 m² dostupni su vam najveći hitovi domaćih i svetskih pisaca u izdanju Lagune, najtraženije knjige drugih izdavača, kao i knjige na engleskom jeziku. Bogat gift program i muzičke ploče za ljubitelje vinila upotpunjuju ponudu. U novoj Delfi knjižari otvorena je i kafeterija Bukmarker, u kojoj ćete moći na miru da prelistate i odaberete knjige. ■

Cegeri su ponovo u modi Pored toga što doprinose očuvanju životne sredine, oni su i lep modni detalj, a kad su pažljivo osmišljeni, kao novi Lagunini cegeri, onda nose i važnu poruku. Kad nešto želimo, čitav kosmos se zaveri kako bi nam pomogao da to ostvarimo. Kad se voli, stvari imaju još više smisla. Svaki dan nosi u sebi večnost. Ovo su citati iz najprevođenijeg romana na svetu – Alhemičara, koji su se našli na novim Laguninim cegerima. Cegeri mogu biti i sjajan poklon, ali i poruka za nekog važnog. Možete ih pronaći u svim knjižarama Delfi i na sajtu delfi.rs. ■

Destinacija koja pomera granice

GALERIJA BELGRADE Odlazak u tržni centar odavno je mnogo više od same kupovine. Tržni centri postali su mesta gde provodimo vreme sa porodicom, održavamo poslovne sastanke, zabavljamo se sa prijateljima. Više nije dovoljno da šoping centar okupi poznate brendove na jednom mestu, potrebno je da on bude destinacija na kojoj želimo da provedemo svoje slobodno vreme. Zato su dobre vesti da je Beograd ove jeseni dobio upravo ovakvo mesto – Galeriju Belgrade. Osim po veličini, Galerija je jedinstvena zbog arhitekture i sadržaja koje nudi, a potrošačima donosi i prednost koju do sada nisu imali prilike da koriste u domaćim tržnim centrima. Naime, registracijom na aplikaciji Galerije Belgrade postajete član programa lojalnosti Moj Beograd. Članstvo vam omogućava da svakom kupovinom u ovom tržnom centru sakupljate bodove koje možete da koristite za popuste pri narednim kupovinama. Pored toga, članstvo vam donosi i brojne druge pogodnosti. Više informacija o programu Moj Beograd možete naći na www.galerijabelgrade.com. 30

Filmovane knjige Spomenite naslov Rebeka bilo kom bibliofilu i on će vam odmah navesti brojne razloge zašto je roman Dafne di Morije očarao tako mnogo generacija. Zato ne iznenađuje što je ovaj gotički triler tema novog Netﬂiksovog visokobudžetnog filma. I dok gledamo fenomenalnu filmsku adaptaciju ove priče, u kojoj glavne uloge tumače Lili Džejms i Armi Hamer, jedva čekamo da se pojavi nastavak hita Keneta Brane Ubistvo u Orijent ekspresu – Smrt na Nilu, urađenom po čuvenom romanu Agate Kristi. ■

Nepoznato o... Džonu Stajnbeku VESTI

Pas Džona Stajnbeka pojeo je prvu verziju romana O miševima i ljudima. Srećom, Stajnbek je stigao do polovine rukopisa u trenutku kada ga je njegov pas rastrgao na komade. Plodovi gneva prodati su u 14 miliona primeraka iako ih je Stajnbek smatrao tek prosečnom knjigom. Radnja romana O miševima i ljudima zasnovana je na autorovom vlastitom iskustvu jer je kao tinejdžer radio na farmi. Lik Lenija inspirisan je stvarnim čovekom koji nije ubio ženu već nadzornika. ■

Ispunite praznične želje uz Visa kartice

Praznični doživljaji mogu se upotpuniti stvaranjem dragocenih trenutaka. Bez obzira na to da li tražite omiljenu knjigu za sebe ili poklon za svoje bližnje, iskoristite Visa premium pogodnosti i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs kupujte uz 30% popusta na Lagunina izdanja, 20% popusta na ostali asortiman (izuzev vaučera, udžbenika, ulaznica) i poklon pretplatu u trajanju od 3 meseca za registraciju na eDen books aplikaciji. Ponuda važi od 1. decembra 2020. do 15. januara 2021. Za više informacija o uslovima promocije kao i ostalim pogodnostima uz Visa kartice posetite rs.visa.com.

DELFI GIFT

DELFI

Vreme darivanja Otkrijte magični svet novogodišnjeg Delfi gift programa, ukrasite svoj dom i za svoje bližnje odaberite poklone koje će pamtiti

tižu nam praznici! Malo novogodišnje i božićne čarolije potrebno nam je više nego ikad pre kako bismo svetu dodali boje, ljubavi i sreće. Okupljeni u toplini doma, uz jelku, ukrase i, naravno, poklone oživimo magiju i unesimo radost u svoje dane. Asortiman novogodišnjeg gift programa u Delfi knjižarama je izvrstan. U našoj bogatoj ponudi pronaći ćete najoriginalnije, najfinije i najlepše ukrase za svoj dom, kao i poklone za svoje najbliže. Novogodišnji asortiman engleskih dobavljača Widdop, CGB, Heaven Sands, Giftware Trading, i nemačkih Casablanca i PPD vrhunskog je dizajna, odličnog kvaliteta, a širok izbor ukrasa, figura, lampica, zabavnog novogodišnjeg nakita, posuđa, sveća i držača za sveće ili zidnih dekoracija ostaviće vas bez daha.

GIFT

Widdop pored širokog asortimana ukrasa i figura ima i ukrasne setove dekorativnih sveća, kao i posebnu ponudu novogodišnjih čaša i šolja, a jedini su koji nude i Disney ukrase. Brend CGB nudi zabavne artikle, svetleće novogodišnje ogrlice, narukvice, minđuše, naočare, lepe figurice i poseban stakleni program sa tacnama i činijama. I među artiklima brendova Heaven Sands i Giftware Trading pronaći ćete vrlo lepe figure i ukrase. Brend Casablanca odlikuje moderan program koji se pre svega obraća mladima, dok je PPD specijalizovan za porcelanske kolekcije – šolje, etažere, tacne. Ukrastite svoj dom i obradujte bližnje prelepim poklonima iz jedinstvenog Delfi gift asortimana! Više informacija možete dobiti u najbližoj Delfi knjižari ili na sajtu delfi.rs. ■

DELFI KUTAK Odlične prikaze Laguninih naslova koje pišu naši čitaoci možete pročitati u grupi Delfi kutak na Fejsbuku. Evo kako je roman Četiri strane srca doživela jedna članica Piše: Silvija Mitrović Foto: @bookisha__

STRAST I DRAMATIČNI PREOKRETI U KNJIZI Četiri strane srca, Fransoaz Sagan

etiri strane srca je poslednji roman francuske autorke Fransoaz Sagan, za koji je njen sin Denis Vesthof napisao predgovor. Nakon što ga je nezavršenog pronašao među njenim papirima, planirao je da ga preradi i završi, ali na kraju ga je ipak objavio u originalnoj verziji.

Ovo je veoma suptilan roman i, za ono vreme, strastven, pun dramatičnih preokreta, o životu jedne čudne buržoaske porodice iz francuske provincije. Neverovatno je koliko putevi gospodnji ponekad mogu biti čudni, a tek koliko malo osećaja ljudi imaju jedni za druge, čak i u okviru porodice, pokazuje nam upravo ova priča čiji se kraj tek da naslutiti. Iskreno, više bih volela da nisam morala da naslućujem i veoma mi je žao što ga Fransoaz Sagan nije završila. Autorka je i svoj život završila napuštena, prepuštena zaboravu, pred kraj preživljavajući uz pomoć prijatelja. A kakav je to život bio... Sa samo 17-18 godina, nakon što je izbačena iz škole, iz dosade je napisala svoj prvi i sada već kultni roman Dobar dan, tugo, koji je doživeo vrtoglavi uspeh. I, mada je napisala još dvadesetak romana, nijedan nije ponovio popularnost prvog. Kada je dobila prvi milionski honorar, iznajmila je avion i odvela celo društvo na mesec dana u Brazil. Naravno da se vratila bez prebijene pare, ali uspela je da postigne dogovor sa izdavačem da je do daljeg isplaćuje na mesečnom nivou. Vodila je veoma buran život, više poput rok zvezde nego poput pisca.

Međutim, u starosti je doživela da je optuže da nije platila porez, a dug je bio ogroman. Umrla je od embolije pluća u 69. godini, a kraj nje je bio samo sin Denis. Narednog dana u novinama je osvanuo naslov Zbogom, Sagan, dobar dan, tugo. Sin je tek tokom mandata predsednika Nikole Sarkozija uspeo da reši problem preuzimanja majčinog nasledstva, te su njene knjige ponovo počele da se reizdaju. ■

ZAVRŠNA REČ

VAŠ KNJIŽAR Milena Jakšić

(Knjižara Miloš Crnjanski)

Šta rad u knjižari čini posebnim? Na prvom mestu, radni dan u kolektivu koji čine sjajne kolege. Većina nas opredeljuje se za ovaj posao iz ljubavi prema knjigama i čitanju, i to nas prvo povezuje. Osim toga, okruženi smo najnovijim izdanjima knjiga i susrećemo se sa zanimljivim ljudima i situacijama. U knjižari nikada nije dosadno i svaki dan

NOVI ULOV

ZAVRŠNA REČ

ilena je četiri godine šefica knjižare Miloš Crnjanski (Vase Čarapića 2, Beograd), a u Delfi knjižarama radi od 2014. godine. Funkcija šefa knjižare podrazumeva niz raznovrsnih aktivnosti u cilju organizovanja posla, ali Milenin prioritet je negovanje zdrave radne atmosfere i stručnosti, kako bi među redovnim posetiocima knjižara bila poznata i po kvalitetnoj grupi knjižara.

je prilika da se nauči nešto novo. Generalno, ovo je veoma inspirativan posao. Svakog dana može se desiti i da nekome promeniš život preporučenom knjigom.

Tako se stvara i neguje odnos među ljubiteljima knjige.

Koliko se čitaoci oslanjaju na preporuke knjižara?

Vlada mišljenje da ljudi biraju lakše štivo za leto i odmore, a da tokom zimskih praznika radije odvajaju vreme za klasike i nagrađivane knjige ili autore. Ipak, tokom praznika, kao i tokom cele godine, najviše se traže bestseleri domaćih i stranih autora, kao i hit naslovi iz oblasti publicistike.

Knjižaru, pre svega, čine ljudi sa različitim čitalačkim senzibilitetima. Posetioci se u velikoj meri oslanjaju na činjenicu da su knjižari najbolje upućeni u aktuelna izdanja. Kao i da, od toliko raznovrsnih naslova, umemo da proberemo odgovarajuće i kvalitetno štivo. To i jeste naš posao, prevashodno. Prosečan čitalac danas nema vremena da isprati celokupnu produkciju izdavačkih kuća i zbunjen je kada se suoči sa velikim izborom. Uz to, većina mušterija ne ulazi u knjižaru sa konkretnim naslovom na umu, već vole da porazgovaraju i da se konsultuju sa knjižarima pre nego što donesu odluku. Svaki kupac je priča za sebe i svakome treba posvetiti pažnju kako bi se kroz razgovor otkrilo koja je savršena knjiga za njega ili nju. I mi nekada dobijemo preporuke od kupaca za dobre knjige koje su pročitali.

Koje knjige su najtraženije u prazničnom periodu?

Koju knjigu biste nam preporučili, šta ste poslednje pročitali? Upravo sam završila knjigu Marlona Džejmsa Crni leopard, crveni vuk. Generalno me privlači spoj više žanrova, a u ovom slučaju spoj fantastike i visokokvalitetne književnosti. Privlače me i pisci koji ne mare za kategorije. Osim toga, ovaj roman sadrži sve odlike dobrog romana. Sviđaju mi se i stil i priča. Pre svega, oduševljava me što se autor ne libi da bude politički nekorektan u knjigama, i da na taj način kod čitaoca otvori veoma važne i kontroverzne teme za razmišljanje. ■

NOVI ULOV:

Knjiga o V. Ane Solomon Sa nestrpljenjem iščekujemo objavljivanje romana koji je Laguni privukao pažnju jer ga je i sama autorka uporedila sa Kaningemovim Satima, koji su je uostalom i inspirisali Piše: Ivana Veselinović

njiga o V. je isprepletani triptih. Prva u nizu je priča o biblijskoj Ester i persijskoj kraljici Vašti koja je bila kraljeva supruga pre Ester. Druga priča je smeštena u sedamdesete godine i govori o Vaj, supruzi ambicioznog političara Aleksa koji se kandiduje za Senat. A treća priča se odvija 2016. i prati Lili, ženu koja pokušava da se ostvari na porodičnom i profesionalnom planu, ali oseća da u tom procesu gubi identitet. Pored toga što daje intiman prikaz unutrašnje borbe junakinja, ovaj roman potvrđuje i da su suštinski problemi sa kojima se žene suočavaju isti vekovima.

Umesto da ih ujedine u zajedničkoj borbi, ti problemi često uzrokuju raskol i relativizuju samu borbu i njene ciljeve. ■

Knjiga o V. ima očiglednu političku i feminističku agendu u čijem središtu pulsira nasušna potreba za ženskom solidarnošću.

Časopis Bukmarker – broj 2

Articles inside

DELFI KUTAK: Četiri strane srca

DELFI GIFT: Vreme darivanja

VESTI

IZ PRVE RUKE: Bez granica

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Klub radosti i sreće

BIBLIOTEKA POZNATIH: Andrija Milošević

MALA LAGUNA

ODLOMAK: Neonski bluz, Dejan Stojiljković

TAJNE PISACA: Predrag Ličina

Tri RajkeKOLUMNA

IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Zov daljine

INTERVJU: Sofi ja Lundberj

AKTUELNO: Robert Hodel

O KNJIZI DRUGI MAČ: Žarko Radaković i Skot Abot

U FOKUSU: Prva damska detektivska agencija

Klasici vs. savremeniciTEMA BROJA

INTERVJU: Peter Handke