54 Leri Ahel i Željko Luketić
Novi život elektronske i filmske muzike iz epohe jugoslovenskog socijalizma “Autori koje objavljujemo zaista su bili ispred svog vremena i radili muziku koja je probijala žanrovske granice ili, ako ih se i držala, u njih su unosili svoj specifičan rukopis.”
V
eliki povratak vinila kao audiofilskog formata u poslednjoj deceniji doneo je i revalorizaciju muzičkog nasleđa iz originalne vinilne ere, pa nije nimalo čudno da je i muzička industrija snažno posegla upravo za oživljavanjem “starih” žanrova, poput bluza, fanka, soula ili hard-roka, u interpretaciji mladih muzičara stasalih na retro pločama. Druga linija revitalizacije analognog muzičkog nasleđa bila je usmerena na kopanje po starim pločama i pronalaženje/reizdavanje zaboravljenih bisera, u čemu su još ranih dvehiljaditih na ovim prostorima pred-
Nikola Marković njačili Željko Kerleta i njegov londonski “Cosmic Sounds”. Dok je Kerleta kopao prevashodno džez bisere, kod naših zapadnih komšija sličnim se poduhvatom poslednjih godina bavi izdavačka kuća “Fox & His Friends”, koju predvode Leri Ahel i Željko Luketić. Njihov je rad prevashodno usmeren na pionirske poduhvate u disko i elektronskoj muzici u Jugoslaviji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ali i u filmskoj muzici doajena tamošnje scene primenjene muzike, poput Alfija Kabilja ili Tomislava Simovića. Neka od zapaženih izdanja ovog izdavača su
“Socijalistički disko – Ples iza jugoslovenske baršunaste zavese 1977–1987”, “Alfi Kabiljo: Sex, Crime & Politics - Cinematic Disco, Jazz & Electronica from Yugoslavia 1974-1984“, “Tomislav Simović – Visitors From the Galaxy”… Već i sami naslovi su dovoljno indikativni spram njihovog sadržaja. Da li je reč o još jednoj retromaniji karakterističnoj za popularnu kulturu, “muzici epohe” ili nečemu trećem, zbog čega ovakva izdanja ponovo pronalaze svetlost dana i novu publiku? Nema jednoznačnih odgovora, a Leri Ahel nam iznosi svoje viđenje. “Autori koje objavljujemo, a koje spominjete, zaista su bili ispred svog vremena i radili muziku koja je probijala žanrovske granice ili, ako ih se i držala, u njih su unosili svoj specifičan rukopis. Ponajviše se to odnosi na upotrebu elektronskih instrumenata, dakle, sintisajzera, ali i na produkcijske zahvate. Alfi Kabiljo je na nizu filmova koje smo uključili na kompilaciju koristio svoje specifično čitanje disko i džez muzike kao pozadinu filmova u kojima prevladavaju kriminal i noćni život. Tomislav Simović je pak čovek iznimnog andergraund džez statusa, imao je vlastiti bend nazvan Tomislav Simović Orchestra i upravo nam je Kabiljo, koji ga je poznavao, svedočio o tim koncertima i žurkama, rekavši: U životu nisam čuo bolji džez!“
Photo by Igor Lekšić
Za publiku iz Srbije, koja nije toliko upoznata s delom ovih autora, možda bi i najbliže bilo stilsko poređenje s nedavno preminulim velikanom filmske i primenjene muzike Zoranom Simjanovićem. O specifičnom značaju njegovog rada Željko Luketić kaže: “Simjanović je bio jedini kompozitor s ovog područja koji je aktivno i pažljivo radio na arhiviranju i čuvanju vlastitog materijala, koji je objavljivao u sopstvenom izdanju, gde je napravio i fantastične iskorake u tretmanu primenjene muzike, dakle, ne samo muzike za film nego i za pozorište, TV, reklame, radijske špice i tako dalje. On je jedini prepoznavao važnost i tih malih formi, koje drugi kompozitori ili u
Hi-Files No102 Jul 2021
