60 Muzičke recenzije Ana Eraković
London Grammar “Californian Soil”
Flying Lotus - “Yasuke”
B
O
(Warp)
(Ministry of Sound Recordings)
ritanska trojka London Grammar je obećavala tako mnogo kad se 2009. pojavila sa svojim melanholičnim popom na debiju “Settle” elektronskog dvojca Disclosure. Njihov EP “Metal & Dust” i debi “If You Wait” definitivno su bili među najboljim izdanjima te 2013. Međutim, već sledeći album “Truth Is a Beatiful Thing” nije doneo baš ništa novo i na njemu praktično da nema zabeleženih hitova. Njihovo treće izdanje “Californian Soil”, koje sada slušamo, čini se još manje interesantnim i predstavlja puko ponavljanje istog zvuka, koji smo čuli toliko puta da je praktično neslušljiv. London Grammar kao da imaju problem da snime nešto što neće ličiti na sve njihove ranije pesme i sve ono što je zvučalo originalno i neponovljivo kad su se pojavili, sada zvuči istrošeno i usiljeno, a već prežvakana tema feminizma nimalo im ne pomaže u tome.
Girl in Red - “If I Could Make It Go Quiet” (AWAL)
d saundtreka za Netfliksovu anime seriju “Yasuke” zaista se nije očekivalo mnogo osim da bude upravo to - pozadinska muzika za crtani film o samuraju afričkog porekla koji ima zadatak da zaštiti misterioznu devojčicu. Međutim, kad odgovornost za taj saundtrek dodelite Flying Lotusu, koji teži perfekcionizmu u svemu što radi, dobijate odličan (mahom) instrumentalni album. Tradicionalna japanska muzika spaja se s džezom, hip-hop bitovima, elektronikom i počinje da živi svojim životom potpuno nezavisnim od uloge koja joj je prvobitno dodeljena, kao još jedan u nizu odličnih albuma iza kojih stoji Steven Ellison. Instrumentalne numere samo u nekoliko navrata prekidaju Flying Lotusov prijatelj Thundercat u “Black Gold”, Niki Randa u “Hiding in the Shadows” i “Between Memories”, kao i Denzel Curry u “African Samurai”.
D
vadesetdvogodišnja Norvežanka Marie Ulven Ringheim, koja se predstavlja kao Girl in Red, iznenada je privukla pažnju javnosti svojim debijem “If I Could Make It Go Quiet”, koji je, pored njenog dugogodišnjeg saradnika Matiasa Telleza, producirao i brat Billie Eilish - Finneas. Zato i ne čudi što album zvuči kao rokerskija kombinacija Billie i aktuelnih pop trendova, pa teško da je namenjen bilo kome van tinejdžerske populacije. Sama Marie ne može da se pohvali ni glasovnim ni autorskim sposobnostima, koje bi osigurale ozbiljan razvoj njene muzičke karijere, već više deluje kao neko ko je u pravom trenutku bio na pravom mestu da popuni popriličnu rupu u muzičkoj industriji ozbiljno uzdrmanoj ograničenjima koja je nametnula pandemija. Uprkos tome, album dobija izuzetno visoke ocene kritičara, čime je njen zadatak u budućnosti samo otežan.
Rostam - “Changephobia” (Matsor Projects)
R
ostam Batmanglij je još 2016. najavio da odlazi iz svog matičnog benda Vampire Weekend. Nažalost, on je bio važna karika u grupi, koja je svoje najveće uspehe ostvarivala upravo dok je on bio jedan od članova. Već 2017. godine objavio je svoj samostalni debi “Half-Light”. Od tada je radio kao producent na albumima mladih nada poput Clairo i već etabliranih bendova poput Haim i razvio svoj prepoznatljiv zvuk. Međutim, čini se da je daleko bolji kao producent i autor nego kao izvođač, jer sve što napiše za druge postiže veći uspeh od onoga što slušamo na njegovim albumima. Tako i na albumu “Changephobia” pesme pate od nedostatka različitosti, kako među sobom, tako i u odnosu na one koje je radio za druge izvođače. Izdvajaju se možda samo vampireweekendovska “Kinney” i haimovska “Bio18” u džez maniru. Ipak, Rostamu se mora odati priznanje što je, uprkos svim trendovima u pop i indi muzici, uspeo da ostane jedan od najoriginalnijih autora, s prepoznatljivim muzičkim izrazom, koji radije sam postavlja trendove nego što ih prati. Dok se muzičari polako bude iz svog pandemijskog sna, “Changephobia” ostaje retko zanimljiv album u opštoj pustoši ne samo kvaliteta već i izdanja koja zaslužuju našu pažnju.
Hi-Files No102 Jul 2021
