14 minute read
Aurel Stein, Central-Asian Relics of China’s Ancient Silk Trade – Milena Nikolić, Perception of the Concept of Harmony from the
Сер Аурел Стајн
Advertisement
Добро је позната историјска чињеница да је извоз кинеских свилених тканина играо значајну улогу у најранијој фази експанзије кинеске трговинске и политичке моћи у Централној Азији, која је почела за време владавине цара Ву Дија из династије Хан, основане пред крај другог века пре нове ере. Ове белешке изабране су из Сериндије, детаљног извештаја о научним резултатима који сам начинио након свог другог путовања завршеног 1918. године, а који би ускоро требало да буде објављен у издању Оксфорд јуниверсити преса.
Реликвије које заслужују да прве буду поменуте јесу две свилене траке откривене у урушеној осматрачници (Т.XV) древног кинеског утврђења, у пустињи западно од Дунхуанга (или Шаџоуa). На основу истраживања које сам спровео 1907. године утврдио сам да је утврђење изграђено током последњих година другог века пре нове ере, као и да је у другој половини другог века нове ере дуж великог дела овог утврђења био постављен гарнизон.253 Обе траке (Т.XV.а.1.3) припадају истом комаду небојене кремасте свиле, а нађене су заједно на великој гомили отпада поред зида ове утврђене границе. Поред кинеских записа на дрвету пронађене су и стотине других кинеских докумената из ханског утврђења, које је дешифровао мој изузетни сарадник, покојни господин Шаван (Édouard Chavannes). Бројни документи су прецизно датирани, обухватајући период од 67. године нове ере до 137. године нове ере, што недвосмислено упућује на време када се ова гомила отпада (Т.XV.а.1.) накупила на том месту.254
253 Прилично детаљан запис о овом истраживању дат је у мом личном запису, Ruins of Desert Cathay (McMillan, 1912), II, стр. 125–126. Све археолошке, историјске и географске чињенице које се односе на овај најзападнији део државне границе под владавином династије Хан објашњене су у Одељцима 15–20 у мојој књизи Сериндија. За сажет прелиминарни запис мог истраживања из 1914. године којима сам ушао у траг древном утврђењу, источно од речног система Етсин Гол, в. A third journey of exploration in Central Asia, u Geographical Journal, 1918, XLVIII, стр. 193 и наредне. 254 Упор. Cavannes, Documents Chinois découverts par Aurel Stein (Clarendon Press, 1913), стр. 116 и наредне.
Једна од тих трака255 на себи има отисак мастила кинеског печата који још није дешифрован, а према рубовима који су се задржали на оба краја траке види се да је она била део комада или целог свитка свиле, који је имао ширину око 19.7 инчи или 50 центиметара. Друга трака, 12 инчи дугачка и непотпуна с једне стране носи кинески натпис који је господин Шаван овако прочитао: 任城國古父綢一匹幅廣二尺二寸長四丈重廿五兩 直錢六百一十八. Његов превод гласио је: „Свитак свиле из места Kангфу у Kраљевству Јенченг; ширине 2 стопе и 2 инчa; дужине 40 стопа; тежине 25 унци; вредности 618 комада новца.”256 Господин Шаван је напоменуо да је Краљевство Јенченг основано 84. године нове ере и да је у питању данашњи Ђининг у провинцији Шандунг. Господин Шаван је већ оквирно скренуо пажњу на „историјску важност ових текстова који нам пружају прецизне назнаке о пореклу, димензијама, тежини, новчаној вредности комада свиле који датира с краја првог или почетка другог века наше ере”. Међутим, постоји неколико посебних запажања, која доприносе интересовању антиквара за овај запис.
На првом месту вредно је истаћи да ово „откриће” прецизно датира из периода на који се односи познати класични запис о директној трговинској линији Запада са земљама Сереса257, онако како су Маринусa из Тира (Marinus of Tyre) обавестили заступници Маеса Титануса, а који је Птоломеј сачувао у добро познатом приручнику.258 Следеће чему морамо придати посебан значај јесте податак да је утврђена станица Т.XV.а, где је пронађена ова исписана свила, према несумњивим археолошким доказима, означавала место где је у 2. веку нове ере прошла „нова северна рута”. Кроз пустињске ланце планине Kуруктаг ка Турпану и оазама дуж планине Тијен Шан, овај пут је водио изван утврђења ка северозападу.259 Ова чињеница сведочи у прилог податку да је тај свитак свиле, описан у
255 Ове траке је описао господин Шаван, у делу Documents Chinois, стр. 118, под редним бројем 539, а делимично су репродуковане на плочи XV. 256 У забелешци коју ми је током нашег последњег састанка, 3. октобра 1917. године, оставио, господин Шаван је изнео корекцију у преводу овог записа. „Речи које сам ја прочитао као kou-fou, господин Ванг Гуовеи (Lieou cha to kien, поглавље II, стр. 43б) исправио је у К'ang-fou, и ова исправка нам сада омогућава да дамо тачан превод: К'ang-fou је назив подпрефектуре која се налази у Kраљевству Јенченг и која је била удаљена 50 лија од садашњег града Ђининга у провинцији Шандунг.” [亢父 K’ang-fou, – P.P.] 257 Серес је назив који су Римљани користили за Kину, у значењу „земља свиле”. (прим. прев.) 258 Упор. Ptolemy, Geographia, ур. C. Muller, I, XI, б. према оквирном датуму великог картографског дела Маринуса из Тира (око 100. године нове ере), упор. Herrmann, Seidenstrassen, стр. 19 259 В. Cavannes, Les Pays d'Occident d'après le Wei Lio, 1905, стр. 533 и наредне; Serindia, Поглавље XIX, одељак VI
запису, пронашао свој пут у додиру са кинеским извозом свилених производа док су они транспортовани ка Средњој Азији и далеком Западу крајем првог века нове ере.
Напослетку треба истаћи да нам нека драгоцена „открића” на овом локалитету пружају могућност да помоћу независних археолошких доказа тестирамо и потврдимо информацију коју садржи тај запис. Исписана свила показује да је мера од 2 стопе и 2 инча за ширину комада свиле под знаком питања. Прецизна децимална вредност кинеских мера за инч и стопу, током периода позне династије Хан, егзактно је одређена двема дрвеним мерама које су откривене у мојим ископавањима дуж утврђења, западно од Дунхуанга.260 Мера Т.VIII.4. показује стопу подељену на 10 инчи, при чему је свака дугачка или 22.9 милиметара. Друга мера (Т. XII.11.13), комад дрвета, обележена је поделом на инче, потпуно исте дужине.
Мере су пронађене на осматрачницама и њихово постојање може се доказати датираним документима која су пронађена на том месту, а која такође сведоче и о томе да су осматрачнице биле окупиране током првог и другог века нове ере.261 Ако се прихвати да је један инч износио 22.9 милиметара у периоду династије Позни Хан, добијамо 50.38 центиметара (или 19.83 инчи) као еквивалент мере за 22 кинеска инча, која је назначена као одговарајућа ширина у запису Т.XV.а.1.3. А са овим се практично поклапа и стварна ширина од 50 центиметара. Обострана потврда записаних мера и дрвених мера добија посебну важност у светлу очигледних несигурности које муче рану кинеску метрологију.262
Да се ширина од 22 кинеска инча или отприлике 50 центиметара може узети као стандардна мера за кинеску свилену тканину током периода династије Хан доказано је једним другим интересантним реликтом са древног Пута свиле, пронађеним на истој утврђеној станици, Т.XV.а. На другој гомили отпада, обележеној као Т.XV.а.111, која је и приказана у датираним кинеским записима на дрвету чији је је број растао током првог века пре нове ере и у првих неколико година првог века нове ере,263 пронађене су две траке од фине свиле, небојене. Једна од свилених трака, дужине око 13 инчи, није цела, један крај јој је порубљен, а други искидан. На другој траци пак и даље је видљив оригинални шав и он показује да је комад свиле од којег је одсечена имао ширину од око 19 инчи или близу
260 За репродукцију, видети у Ruins of Dessert Cathay, фиг. 173; Serindia III, Плоча LIV 261 Упор. Chavennes, Documents chinois, стр. 126, 145 262 Упор. Chavennes, Les livres chinois avant l'invention du papier, Journal Asiatique, 1905, јануар-фебруар, стр. 18 263 Временско ограничење обухвата период од 53. године пре нове ере до пада династије Рани Хан, 9. година нове ере; упор. Chavennes, Documents chinois, стр. 99 и наредне.
50 центиметара. На једном крају ове траке појављује се запис, написан усправним подебљаним брахми карактерима, сачињен од једанаест аксара (aks . aras). 264 У самом тренутку открића, учинило ми се да испис указује на врсту записа из периода Шака или раног периода Kушан у Индији.
Kада сам се почетком 1917. године посветио проучавању овог малог реликта индијског писма и, претпостављам, индијског језика древног зида чувара Далеког истока, аналогија записа на овој свиленој траци Т.XV.а.1.3., са својом скоро једнаком ширином, навела ме је на то да изнесем ризичну претпоставку да би и брахми легенда такође могла да садржи неки запис који описује свилени свитак са чије ивице је ова трака била одсечена. Неку врсту потврде за овакву идеју пронашао сам у речи pat .
a (на санскрту pat .
t .
a значи „комад тканине”) која је у то време била врло јасно дефинисана. Накнадно испитивање ове легенде, које је спровео господин Бојер (Abbé Boyer), мој изузетно квалификовани сарадник, награђено је потврдом резултата. Са изузетком почетне аксаре, која због рупе остаје нејасна, запис је прочитао овако: [ai] s . t .asya pat .a gis . t .
i s .aparis’a.
Господин Бојер је интерпретирао овај запис на филолошки врло убедљив начин, који се притом подудара са археолошким разматрањима. Прихвативши да реч pat .
a очигледно има значење „комад тканине”, он је узео s .aparis’a као пракритски265 еквивалент за санскртски израз s . at .
-catvarim .
s’at „четрдесет шест”.266 Читање ове речи у виду броја сугерише да претходна реч може означавати меру. Ниједан термин тог типа није пронађен у санскрту, али је његов облик такав да је из њега најприкладније извести реч git .
t .h, git .
h, која значи „распон”, коју је господин Бојер цитирао из модерног панџаби језика, а реч gith се такође може наћи и у језику кашмири.267
Интерпретација gis . t .
i чини ми се убедљивијом с обзиром на то да постоји запис који се конкретно односи на свилени свитак – управо се у овој форми та свила одувек преносила кинеским трговинским рутама,
264 У прилог својој интерпретацији, господин Бојер упућује на чињеницу да се на пракритском у мојим Kharosthi документима из налазишта Нија санскртска реч catrvanim . s појављује као caparis’а и да је на језику пали тај исти децимални број сажет из cattalisam . у talisam када је праћен појединачним бројевима, на пример у речи cuttalism. 265 Пракритски језици представљају скупину народних средњоиндоаријских језика који су били у употреби у Индији од 3. века пре нове ере до 8. века нове ере. (прим. прев.) 266 Дугујем референцу за кашмирску реч gith господину Џорџу Гриерсону (George Grierson), који исправно примећује забуну између церебралних и денталних језика типичних за дардску и писака језичку групу. 267 Господин Џорџ Гриерсон повезује термин gis . t .i gith са дардском или писака језичком групом. Његова употреба у нашем кратком запису може указивати на регион где су ови језици или њихови утицаји могли бити уочени. Али регија која је тиме покривена је прилично велика, простирући се вероватно од Kабула на западу, дуж Хиндукуша и Kунлуна, до Kотана на истоку.
баш као што је показано и старином још једног „открића”, о којем ће сада бити речи – постојао је очигледан разлог због којег он указује на дужину комада. Други детаљи, као што је кинески испис на тој траци из Т. XV. а., и записи, као што су тежина, цена и сл., нису били од пресудне важности за страног трговца који је носио различите тканине у далеке земље које су имале различите мере, новац и сл. Ширина свиле му је увек била видљива, баш као и његовим купцима. Дужину свиле је, међутим, сигурно записивао ради сопствене сигурности, не би ли избегао непријатности или проблеме који су могли настати када се свилени свитак одмота.
Укратко, док је кинески испис на свили такав да би сам себе препоручио произвођачу или извознику робе на велико, брахми запис на чудном писму и језику представља само кратко подсећање које је трговац са удаљеног запада начинио за сопствене потребе. Добро се сећам да сам једном видео сличан знак на персијском или турском, на тканинама које су каравани мухамеданских трговаца из кинеског Туркестана навикли да носе, било да је то свила извезена из Сичуана или британске памучне ствари донете из Kашмира или Јарканда.
Ако кренемо од тога да gis . t .
i > git .
t .
h значи „распон” и претпоставимо да се напомена односи на цео комад свиле, можемо покушати да проценимо оквирну дужину овог комада свиле. Оно што је сигурно јесте да се под индијским изразом git . t .
h подразумева распон, тј. раздаљина између врха палца и малог прста. Таква мера не може данас имати прецизно дефинисану вредност; још мање можемо бити сигурни колико је била прихваћена вредност овог распона у Средњој Азији у време Христа. Стога је боље да наше покушаје заснивамо на претпоставци да је стандард за дужину био отприлике исти почетком 1. века нове ере (Т.XV.а.111.57), као и крајем тог века (Т.XV.а.1.3.). Постоји значајна подршка за овакав став у чињеници која је сада примећена, а то је да се ширина свиле извезене из Kине није променила од почетка првог века нове ере до трећег, односно раног четвртог века нове ере.
Ако претпоставимо да је 46 gis . t .
i или распон забележен на брахми језику еквивалентан мери од 40 кинеских стопа, сачуваној у запису Т.XV.а.1.3, долазимо до једначине 1 gis . t .
i = = 19,9 цм, или близу 8 инчи. Резултат се готово подудара са просечном размером руке у Индији и на Средњем истоку и самим тим индиректно даје подршку интерпретацији господина Бојера, како за gis . t .i, тако и за s .aparis’a. Разматрање иницијалне речи [ai]s . t .asya оставићу за Сериндију, а овде ћу се задовољити помињањем једног или два своја запажања која су историјски интересантна. Брахми запис потврђује да су се већ током периода између 61. године пре нове ере и 9. године нове ере, којим су грубо обухваћене владавине последњих царева династије Рани Хан, трговци који су били
навикнути да користе индијско писмо и језик сигурно упутили рутама ка кинеском утврђењу зарад „свиле Сереса”. Било би бескорисно нагађати о пореклу и раси неког одређеног трговца захваљујући чијој руци ми данас поседујемо интересантну реликвију ране трговине свилом широм Централне Азије. Али ми се чини да је пракритски језик, комбинован са санскртским речима, морао бити коришћен за потребе „секуларних записа” у регији где је древни трговац био рођен или где је био настањен.268 Изгледа да начини на које су кинеске свилене тканине проналазиле свој пут ка Централној Азији, а затим и ка западним регионима, нису доживели значајну промену у периоду после пропасти династије Позни Хан, 221. године нове ере. То потврђује једно моје занимљиво откриће на урушеном локалитету древног краљевства Лоулан у безводним и ветром нагриженим пустошима пустиње Лоп. Остаци које сам истраживао тамо током 1906. и поново током 1914. године били су већ у потпуности описани на другим местима. Они означавају позицију важне станице кинеске војске формиране на древној трговинској рути коју је цар Ву Ди први пут отворио кроз пустињу Лоп и која је формирала најближу линију комуникације између Дунхуанга и великих северних пећина Тарим Басина. Из многих датираних кинеских докумената који су тамо откривени, можемо бити сигурни да је ова станица на раној кинеској „централној рути” била коришћена и током династије Ћин док коначно није напуштена у пустињи у првој половини четвртог века нове ере. Током чишћења терена близу темеља зидина структуре L.А.I. која је у потпуности уништена ерозивном силом ветра, у равни са оригиналним подом пронашао сам мали свитак жућкасте свиле. Тесно увијена и очигледно некоришћена, постала је толико сува и крта да се поломила на два дела већ приликом првог подизања. Њена права ширина била је 18 инчи, пречника 2 инчи. Излишно је нагађати како је уопште остављена ту када је грађевина која је некад стајала овде била напуштена, или како је промакла онима који су вероватно у периоду који је непосредно уследио претраживали напуштену станицу у потрази за било којим предметом од вредности или практичне примене.
У поређењу са исписаним свиленим тракама које смо пронашли у ханском утврђењу, свилени свитак са локалитета Лоулан дугачак је 18 инчи или око инчу мање од стандардне ширине како је раније напоменуто. Али поглед на репродукцију у мојој књизи Пустиња Kатај (Desert Cathay), Фиг. 197, или мало шири поглед на Сериндију, плоча XXXVII, показује да су оба завршетка свиленог свитка похабана услед абразије, и ова околност, заједно са скупљањем тканине вековима положене у сувом песку, довољна је да објасни ту малу разлику.
268 Упор. Ruins of Desert Cathay, I, стр. 296–299; Serindia, Поглавље XI, део I–V
Стога оправдано закључујемо да је стандардна ширина за свилу, званично установљена у периоду династије Хан, остала иста и током владавине династије Ћин. Димензије кинеског инча, с друге стране, значајно су измењене током каснијег периода, ако можемо судити по мери за стопу пронађеној у близини на другој грађевини у оквиру истог локалитета, L.А.II.VI, који показује децимални разломак 1 или 30,16 мм. Једино је природно што је овако важан предмет иностраног извоза остао непромењен у својим трговинским димензијама посредством промена јединица мере. У сваком случају, не може бити дилеме да нам је ова чудновато очувана реликвија први пут показала оригиналну форму у којој је тај најпознатији производ свилоткачког Сереса некада путовао од Kине ка далеком Западу.
С енглеског превела: Милена Николић
