ДИЈАЛОГ

Ивa Богдановић

ДИЈАЛОГ

–Је ли не морам да бирам шта ћу да будем? –Можеш да будеш шта год пожелиш! –Одлично, онда ћу да нађем оно што волим, што ми прија и на то ћу да се усредсредим и постанем најбоља верзија себе. Мислиш да је то могуће? –Докле год се трудиш и верујеш у себе, могуће је. Само гледај да други не пољуљају твоја схватања и уверења и да те њихове речи не обесхрабре. –Али зашто би они то радили, и како би то могли ако их и не познајем? –Зато што ће те ретко ко разумети и желети да те разуме, како тебе, тако и твоје путовање, а ти, ти ћеш желети да те други разумеју и несвесно ћеш и трагати зањиховом похвалом и одобравањем. Видиш, нико неће имати времена за тебе, јер и они су на свом путовању, плус су видели и искусили ствари које ти никада нећеш разумети, исто као што ни они никада неће у потпуности схватити и разумети твоје путовање.

Ива Богдановић - Без наслова (цртеж)

П Р О З А (К )

–Значи ли то онда да ћу бити усамљена? –Драга моја, сви смо ми усамљени. –Али ја не желим да будем усамљена, могу ли се онда придружити неким туђим путовањима и жељама? –Можеш, али онда никада нећеш бити срећна и задовољна. Гледајући како други остварују своје снове, док их ти слепо пратиш, твоја искра у очима полако али сигурно нестаће, и тек тада људи којима си окружена неће те разумети и тада ћеш бити најусамљенија девојчица и особа на целој планети. –Како је то само тужно, па имам ли онда ја уопште неког избора? –Наравно, да постанеш најбоља верзија себе и оствариш се у ономе што волиш. –Хаха, то је оно што сам рекла на почетку ове конверзације. Знам да вас сада давим питањима, али толико тога ми је нејасно. Како ћу ја моћи да будем успешна у ономе што волим и радим, ако ме нико неће разумети и имати времена за мене? –Тако што ћеш их натерати да те и слушају и разумеју, што ћеш их, зарад себе, намерно или случајно зауставити на њиховом путовању. Неке на тренутак, а некима ћеш у потпуности прекинути путовање. И онда ће они кренути да прате тебе. –Али они ме ни тада неће у потпуности разумети. Уосталом то је и ужасно и себично, не желим да приморавам људе да ме разумеју а камоли да их приморавам да ме слепо прате, мора постојати још неки начин!? –Млада си, али схватићеш као што сам и ја схватио. Сва путовања се сусрећу међусобно, као што се данас моје путовање сусрело с твојим и на овај мали заједнички тренутак постало наше путовање. Рецимо да сада све ово што причамо, нас сада зближи још више и наредних десет година проведемо на заједничком путовању, ни у једном тренутку не спутавајући ти мене у мојим жељама и ја тебе у твојим, ти ћеш и даље бити усамљена као и ја. –Па како ћу бити усамљена ако будем била с тобом, имала твоју подршку и радила и усавршавала се у ономе што волим? –Још си веома млада, али схватићеш. Нико никада неће разумети тебе, као ти себе. Преда мном ти ћеш ми показивати своје интимно лице, које ћеш малом бројем људи пружити да их почаствујеш тиме, и ја ћу ти на томе доживотно бити захвалан али и то велико али, колико год се ти трудила да објасниш себе мени или ја себе теби, све више и више ћеш схватати да ти имаш посебан и јединствен свет који се речима не може објаснити и само га ти можеш доживети и осетити. И то ти је мила моја, трагедија људског живота, што смо сви ми усамљени носећи са собом наше огромне светове који нашом смрћу нестају, не знајући нико други за њих осим нас самих. 66