ОДГОВОРНОСТЧИТАТЕ НА СОПСТВЕНУ

Нинус Несторовић

ЧИТАТЕ НА СОПСТВЕНУ ОДГОВОРНОСТ

Јебали бисмо се за динар, а пошто пара нема, сада волонтирамо!

Ко овде од родитеља наследи само памет и поштење, тај ни својој деци неће ништа друго да остави!

Срби више не беже ни са Косова, ни из Хрватске, ни из Босне. Сада беже још само из Србије!

Измерио сам величину полног органа и коефицијент интелигенције. Тек сада видим колики сам ја интелектуалац!

Гробари у нашем граду много боље раде свој посао од лекара. Зато им и преузимају муштерије!

Београд је град са највише избеглица. Дошле су из свих крајева Србије.

Други морају да умру да би видели пакао. Ми не морамо.

Револуционарни талас не избацује на површину дављенике, већ нове давитеље!

Наша деца у школама немају предмет сексуално васпитање. Што науче на великом и малом одмору, то им је...

Неписмени су овде први изједначили латиницу и ћирилицу. Њима је то исто.

Други свога бога виде само једном у животу, а ми га виђамо скоро сваки дан!

Гладни не говоре из главе, него из стомака!

За женама и књижевним наградама не треба трчати. Ако вредиш, оне саме дођу.

Б У К Т А Л И С У :

ЛИТЕРАРНО СТВАРАЛАШТВО

Др Борис Лазић (1967, Париз, Француска), доктор славистике. Пише поезију, прозу, есеје и критику, преводи са француског, енглеског као и на француски. Књиге песама –Посрнуће (1994), Океанија (1997), Запис о бескрају, са Гораном Стојановићем (1999), Псалми иноверног (2002), Песме лутања и сете (2008), Орфеј на лимесу (2012), Капи сласти (2013) и Канонске песме (2016); књиге путописне прозе и есеја –Белешке о Аркадији (2000), Турски диван (2005); Врт заточеника –упоредне студије из девете уметности (2010); романи –Губилиште (2007), Панк умире (2013). Приредио и превео антологију поезије старога Мексика Лептири од опсидијана и жада (2010; 2016). Као слависта, десет година је предавао на француским Универзитетима Лил 3, Париз-4 Сорбона, Иналко. Приредио и превео на француски Његошеву Лучу микрокозма P. P. Njegoš, La lumière du microcosme (2000; 2002; 2010); антологију савремене српске поезије Anthologie de la poésie serbe contemporaine (2010) као и антологију српске средњовековне поезије Аnthologie de la poésie serbe médiévale (2011). Члан редакције следећих часописа: Дијалог, Париз (1997-2000); Књижевна реч (2001/2002); уредник је академског сајта-лексикона serbica.fr од његовог оснивања (2011-). У оквиру тог пројекта објавио одредницe као и препевe референтних дела, између осталих Венцловића, Стојковића, Мушицког, Његоша, Јакшића, Костића, Змаја, Диса. Члан је Друштва књижевника Војводине као и Института за Упоредну књижевност Универзитета у Ници Софија-Антиполис.

Ђорђе Шћеповић, рођен 6.априла 1983. године у Титограду. Објавио књиге поезије: Провинције спаса ( 2004), Молитва за Јуду (2004), Пар ријечи о страху (2005), Апостол из блока А (2006), Трипут реци метропола и нахрани птице словима (2009) и Док цртах мапу својих путовања (2016). Један је од оснивача и уредника Часописа за књижевност и културу Script. Живи у Подгорици.

Исидор Игић, рођен у Мајданпеку 8.1.1977. године. У средњој школи рецитатор и члан неколико РНР група. Финалиста поетског конкурса „Десанкини мајски разговори“ 1995. Завршио класичне науке на Филозофском факултету у Београду. Запослио се као професор латинског језика у Гимназији „Миле Арсенијевић Бандера“, у Мајданпеку, 2001.године. Аутор и водитељ радио емисије „Harvest moon“, која се бавила представљањем углавном америчке Country, Blues i Americana музике. Објављивао радове у студентском часопису Примат и онлајн часопису Либартес. Организатор и учесник великог броја концерата и перформанса. Аутор збирке Брисани простор која се може пронаћи само на интернету, у електронској форми. Снимио пет музичких албума са ауторском музиком, за независне издаваче „Слушај најгласније“ (Загреб), „Брлог рец.“ (Задар), „Минимална издања“ (Јагодина), „Рудартон“ (Мајданпек). Пише блог.

(http://belakarneval.blogspot.rs/). Срећно ожењен, отац Луне.

Иван Ристић, рођен у Зајечару 22.01.1982. године. Прозни је и поетски писац чија су дела заступљена у електронским часописима Афирматор, Helly Cherry, као и у збирци прича Паралелни светови Kњижевног клуба Реч и глас. Сарадник је часописа Треће око. Композитор је амбијенталне / експерименталне музике, коју објављује под псеудонимом Иван Иванхоериста, често емитоване у оквиру програма лондонске радио станице Resonance FM. Живи и ради у Неготину.

Јелена Радовановић, рођена 1972. године у Бору. Дипломирала на одсеку за англистику Филолошког факултета у Београду. Живи у Немачкој од 2002. године. Објављене књиге поезије: Повремени прекиди са зујањем, (Градска бибилиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2000), Ситне изнутрице, (Бранково коло, Сремски Карловци, 2002, Џибра, Бранково коло, Сремски Карловци, 2006), Отворени преломи, (Народна библиотека Бор, 2012). Награде: Дисова награда 1999. године за прву књигу песама, Бранкова награда Друштва књижевника Војводине 2001. године, награда за књигу године Народне бибилиотеке у Бору 2003. године, две прве награде Универзитета у Брауншвајгу, Немачка, за поезију и прозу писану на енглеском језику итд. Песме и преводи су јој објављивани у Политици, Пољима, Вечерњим новостима, Трећем тргу, Летопису Матице српске, Повељи, Златној греди, Липару, Бележници, Бдењу, Књижевном магазину, француском електронском часопису за поезију Recours au Poeme, зборницима поезије на енглеском језику итд.

Саша Д. Ловић, рођен у Бору, 1973. где и сада живи и ствара. Објавио је 5 књига поезије, уредник је самиздат часописа Слоганова, имао пар самосталних изложби и учествовао на више заједничких, члан је бенда Дуо Тројица, глумио у неколико филмова и представа, бави се дигиталном уметношћу и оф-дизајном, у народу познатији као Ловке.

Небојша Ђорђевић, рођен 05.03.1960. у Књажевцу. Пише поезију, прозу и хаику. Учесник је већег броја поетских и културних манифестација. Добио је више награда за поезију, која је превођена на енглески, италијански и бугарски језик. Члан је Књижевног клуба Бранко Миљковић из Књажевца и Удружења књижевника Србије у Београду. Објавио је песничке збирке: Атлас Мојих светова / Багдала Крушевац, 2000, Долазе Самарићани / Багдала Крушевац, 2001, Брод који(м) сањам /Арт Акт група Ваљево Књижевни клуб Бранко Миљковић Књажевац, 2003, Антологија савремене поезије књажевачких песника / Књижевни клуб Бранко Миљковић Књажевац, 2003, Hic Rhodus, hic salta / Фамилет Београд, 2006, Детонације из фатаморгане / М копс центар Ниш, / Књижевни клуб Бранко Миљковић Књажевац, 2014, Све*Т* песмени Атлас / М копс центар Ниш, / Књижевни клуб Бранко Миљковић Књажевац, 2014, Ноте асимтоте /М копс центар Ниш, / Књижевни клуб Бранко Миљковић Књажевац, 2014, Композиције леве преткоморе /М копс центар Ниш, / Књижевни клуб Бранко Миљковић Књажевац, 2016.

Радомир Д. Митрић, првенствено песник и прозни писац, рођен је 29. 4. 1981. године у Јајцу, у Босни и Херцеговини. Завршио студијe књижевности Филозофског факултета у Бањалуци. Писањем се бави од своје четрнаесте године,

поезија му је објављивана у бројним регионалним и међународним часописима и превођена на енглески, немачки, француски, италијански, шпански, руски, бугарски и мађарски језик. За књижевни рад добио бројна признања, од којих су најважнија: Награђиван на Тридесетпетом фестивалу југословенске поезије младих Врбас (2003), добио Бранкову награду (2005), Награда Милош Црњански (2005), Слово Подгрмеча (2007), I награда на Међународном конкурсу поезије Castello di Duino, коју додељују Poesia e Solidarietài Unesco, Трст, Италија (2008), Награда града Бања Луке (2008), Медаља Nosside, признање Unesco World Poetry Directory-ја, Ређо Калабрија, Италија (2009), I награда међународног фестивала Душко Трифуновић (2010), I награда међународног фестивала Војислав Деспотов (2011), Плакета Nosside, признање Unesco WorldPoetry Directory-ја, Ређо Калабрија, Италија (2011), Позив на путовање, П70 и Моно и Мањана (Вулкан) (2012), Милован Видаковић, Будимпешта, Мађарска, (2013), Награда Милутин Бојић (2015). До сада објавио шест књига поезије: Носталгија за пуноћом (А.П, Бања Лука, 2004), Освешћење (Народна књига/Алфа, Београд, 2007), Summer Quartette and Story about Mediterranean/ Летњи - квартет и Прича о Медитерану, (А.П, Бања Лука, 2008), Унутрашњи Вавилон, (А.П, Бања Лука, 2008), Морнарски Танго (Connectum, Сарајево, 2010), На путу за Хесперију (Библиотека Милутин Бојић, Београд, 2016), драмолет Гаргантуа и Пантагруел на бањалучки начин (интернет издање блога Хyпербореа, Вест Тершелинг, 2010) и роман Шум Панонског мора, (Моно и Мањана, Београд, 2012). Члан редакције часописа Липар. Члан Српског Књижевног Друштва. Професионални блогер од 2011. године. Преводи са енглеског језика. Бави се графичким и веб-дизајном. Ради као библиотекар у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу где и живи.

Горан Скробоња, рођен 1962. године, српски писац страве и ужаса и фантастике, стрипски сценариста, преводилац, уредник и издавач. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Објавио је романе Накот (1994, обновљено издање 2011), Војници Корота (1992), Човек који је убио Теслу (2010), Сва Теслина деца (2013), Када кажеш да сам твој (2017) и збирке прича и приповедака: Од шапата до вриска (1996), Шилом у чело (2000), Тихи градови (2007), Покладе (2014), Вампирске приче (2016). Уредио је тематске антологије: Бели шум: Антологија прича о телевизији (2008), Истините лажи: Приче о урбаним легендама (2009), Апокалипса јуче, данас, сутра (2011), У знаку вампира (2012), У знаку вампирице (2012), ХАРП и друге приче (2014), Нова српска приповетка (2014). Роман Човек који је убио Теслу био је у најужем избору за Награду Лаза Костић.

Лаура Барна, приповедач, прозни писац, романсијер и есејиста. Рођена 6. фебруара 1964. године у Јазову (Банат). Школовала се у Сплиту и Београду. Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике у домаћој и иностраној књижевној периодици (преко 270 публикованих радова). Заступљена је у многим антологијама, зборницима и алманасима. Добитница је више националних књижевних награда: Шумадијске метафоре, 2003, Награда часописа Улазница, 2005, Награда Мирослав Дерета, 2007, Награда Милутин Ускоковић, 2008, Награда Српске академија наука и уметности „Бранко Ћопић“, која се

додељује за неговање српског језика, 2009. Награда Димитрије Митриновић, 2009, Објављене књиге: Есеји: Уметност нема дефиницију (Унус Мундус, Ниш, 2007). Романи: Протовир, археолошки роман о преисторијском локалитету Лепенски Вир (Арс Либри, Београд и Бесједа, Бања Лука, 2003); Невоље господина Т. или сутерен (Народна књига, Београд, 2005); Црно тело, роман о Лази Костићу (Дерета, Београд, 2007; друго прерађено издање, Завод за уџбенике, Београд, 2010); Моја последња главобоља, роман о Исидори Секулић (Завод за уџбенике, Београд, 2008; 2012), роман је ушао у најужи избор за НИН-ову награду за 2008. годину; Четири елемента, роман за децу и омладину (Завод за уџбенике, Београд, 2009); Санаторијум под белим (Дерета, Београд, 2009); Ђорђонеова клетва, роман о зачетку и ширењу ренесансне уметности (Завод за уџбенике, Београд, 2011); Пад клавира, роман о академику и историчару религије Веселину Чајкановићу (Завод за уџбенике, Београд, 2013); Црвени пресек, роман о зачетнику српског импресионизма, сликару Кости Миличевићу (Службени гласник, 2015). Књиге прича: Дијалог о камену, археолошке приче о најзначајнијим српским и европским локалитетима (Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ и Пројекат „Растко“, 2008); Тамо нека занимања (Арс Либри, Београд и Бесједа, Бања Лука, 2010); у припреми су књига есеја о заборављеним српским умовима (писцима, песницима, сликарима, научницима) Простор и његова слика, као и књига прича Музеј не ради. Приче и есеји превођени су на мађарски, словачки, пољски и енглески. Роман Црвени пресек (2015) преведен је на мађарски језик. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Београду као слободни уметник.

Ивана Пешко је рођена у Зрењанину, 1989. године. Дипломирала на смеру српска књижевност са компаратистиком на Филолошком факултету у Београду, одбранивши тему Антички утицаји на поезију Бранка Миљковића. Мастер студије завршава на истој катедри, са одбраном мастер рада На сунчаној страни Младе Босне; успони и падови Јанка Стиковића и Томе Галуса. Организаторка књижевних вечери и културног програма у Београдском читалишту. Асистенткиња уредника у издавачкој кући Књижевна радионица Рашић. Књижевна критичарка културног портала П.У.Л.С.Е. Сарадница књижевних часописа Северни Бункер, Аванград и Улазница. Једна од оснивача уметничке групе TROP Autsajder.

Мића Вујичић (1979, Мокрин), пише приповетке, романе, књижевну критику и новинске текстове. Објавио је роман Оштар старт (2010) и збирку прича Роњење на дах (2014). Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама и изборима из српске савремене књижевности. Превођен на енглески, арапски, словеначки и мађарски. Добитник је стипендије Фонда „Борислав Пекић“.

Никола Ранковић, рођен у Београду 1972. године у време епидемије великих богиња. На трећој години правног факултета утекао у Јужноафричку Републику и тамо се задржао седам година. Константно кубури са парама, али не кука. Ватрени навијач ФК Црвена Звезда. Обожава пиво, друштво, и фудбал. Иако много лапрда, у души је задрти традиционалиста.

Марко Костић, рођен у години након оне у којој је умрла илузија братства и јединства уједињених народа и народности. Одрастао у времену зидова, беде и радијације која је бучно падала са неба. Тражио суштину по вечним ходницима

„Александријске библиотеке“, док га је живот обасипао бодљикавим плодовима опоре реалности. По вокацији професор књижевности и српског језика, по судбини рудар у безданим окнима апсурда.

Ивица Трајковић рођен је 1976. године у Неготину. Основну школу и Гимназију завршио је у Неготину. Дипломирао је на Вишој туристичкој школи у Београду и Факултету за менаџмент у Зајечару. Од 2003. године ради у Музеју Крајине као кустос –документариста, а од 2014. године као директор Музеја.

Ива Богдановић, рођена 13.03.1991. Труди се да јој никад не буде досадно у животу. Жели да се бави тетовирањем и цртањем стрипова. У слободно време слуша The Libertines и Jack White-a. Много чита и одушевљава се цртаним филмовима који нису анимирани. Омиљена књига: Идиот –Достојевски. Никада није гледала Титаник и Монтевидео. И даље верује у Петра Пана.

Саша Скалушевић Скала рођен 3. априла 1981.године у Неготину. Од 1998. објављује песме, приче, есеје, критику и чланке у домаћој периодици, зборницима, антологијама и блоговима. Добитник је награде ,,Песничке руковети” и награде ,,Мирко Петковић” за поезију. Аутор је књиге поезије Митови и сенке.

Хенри Водсворт Лонгфелоу (Henry Wadsworth Longfellow, 1807–1882). Један од најчувенијих песника у Новој Енглеској (САД) деветнаестог века. Члан скупине песника под називом Fireside Poets (ствараоци поезије што се у америчким породицама читала уз камин). Плодан писац који је најупамћенији остао по следећим поетским делима: Пол Ривир јаше (Paul Rever’s Ride, песма, 1860), Песма о Хијавати (The Song of Hiawatha, еп, 1855) и Еванђелина (Evangeline, еп, 1847). Поред песама писао је и прозу и драму, али му је тај део опуса остао у сенци поезије. Песничко дело му се одликује дидактичношћу и коришћењем митских елемената. Прославио се и као преводилац –први је Американац који је Дантеову Божанствену комедију превео на енглески.

Горан Петровић, рођен 1989. у Краљеву. Англиста и докторанд Филолошког факултета у Београду. Пише поезију и прозу –Похвала Задужбине Доситеја Обрадовића на конкурсу „Доситејево златно перо“ за причу Велики султан на Христовом гробу (2015), објављена ауторска песма Елегија о селу (у Зборнику песама Певати о селу и души је мило –Грабовац, Трстеник, 2017). Преводи поезију са енглеског на српски и са српског на енглески (за сада без објављених превода).

Томас Лиготи је култни амерички писац хорора, иако је можда превише једноставно, скоро увредљиво, назвати га само аутором хорора или жанра. Његова проза најблаже је окарактерисана као „филозофски хорор“. Поређен је са Лавкрафтом, али и са Едгаром Аланом Поом, Францом Кафком, Бруном Шулцом и Томасом Бернхардом. Вишеструки је освајач награде „Брем Стокер“ као и награде Међународног хорор еснафа. Обавијен је велом мистерије, не појављује се у јавности и ретко даје интервјуе. Многи аутори млађе генерације наводе га као свог узора.

Сава Кузмановић је рођен у Новом Саду 1974. године. Завршио Карловачку гимназију и започео студије Енглеског језика и књижевности, које никада није завршио. Бави се уметношћу у разним областима, а професионално преводилаштвом од 2007. године. Иза себе има књигу поезије, самосталну

изложбу, неколико концерата и уметничких пројеката. Значајнији преводи: „Врбе“ Алџернона Блеквуда, „Дом госпођице Перегрин за чудновату децу“ Рансома Ригса; „Седам минута после поноћи“ Патрика Неса; „Писар таме“ Томаса Лиготија; „Хладна рука у мојој“ Роберта Ејкмана; „Шаптач у тами“ Хауарда Лавкрафта. Живи у Новом Саду са девојком, мачком и цимерима.

Саша Стојановић , рођен је 14. марта 1965. у Приштини. Завршио је Факултет ветеринарске медицине. Оснивач је „Scene exclusive“ у Народном позоришту у Лесковцу. Уређује часопис за Балкан –THINK TANK, Оснивач је и директор Фестивала књижевности „Think Tank Town“ –Лесковац. Аутор је пет романа: Крвоследници (2003), Manchester City Blues (2006), Вар (2008), Последњи дан Бога Сатурна (2013, друго издање 2014) и Пут за Јерихон (2015). Објавио је књигу приповедака Тачке топљења (2011), као и збирку колумни Свежњеви и сужњеви, објављиваних у листу Данас (Фестивал књижевности „Think Tank Town“, Лесковац и „Службени гласник“, Београд 2012), Приче о крају (Албатрос плус 2016). Објављивао је у часописима: Кораци, Улазница, Поља, Градина, ТФТ (Театар, филм, телевизија), Међај, Наш траг, Литерарни отисак, Наше стварање; Живот, Одјек и Нови израз (Сарајево); Мост (Мостар), Зарез (Загреб), Твář и Литерáрни новинy (Праг), Порта Балканица (Брно). Члан је чешког ПЕН клуба.

Дејан Огњановић, писац, филмски и књижевни критичар, преводилац, есејиста. Објавио књиге Фаустовски екран (2006), У брдима, хорори (2007), Поетика хорора (2014), Студија страве (2008), Више од истине: Кадијевић о Кадијевићу (2017) и два романа (Наживо, 2003; 2010) и Заводник (2014; 2015). Приредио антологију Х. Ф. Лавкрафта, Некрономикон (2008; 2012) и зборник Нови кадрови (са И. Велисављевићем; 2008), и темате о Бирсу (Градина, 2008), Лавкрафту (Градац, 2009) и В. Бароузу (Градац, 2010). Уредник је едиције „Поетика страве“ у Орфелину, где је приредио издања Блеквуда, Лавкрафта, М. Р. Џејмса, Ејкмана, Ле Фануа, Макена, Лиготија и Ширли Џексон. Његове приче су уврштене у бројне домаће антологије. Стални је сарадник водећег светског хорор магазина Rue Morgue.

Миљан Ристић, рођен 3.11.1974. године у Неготину. Живи и ствара у Неготину. До сада је објавио четири књиге постмодерних прича Увертира (2001), ДемоНкратија (2004), Нитоген (2013) и Визије (2015) као и књигу дечје поезије Екстра немирци (2009) коју је посветио својим синовима. Пише прозу, поезију, афоризме. Такође, пише и рецензије музичких албума, књига и филмова. Његови литерарни радови објављивани су у више књижевних листова, публикација, фанзина, као и веб-магазинима, блоговима, порталима, а поједини текстови превођени су на светске језике. У интернет свету познат је као eXperiment. Под тим псеудонимом ствара на свом блогу exxxperiment.net. У марту 2016. године изабран је за уредника часописа Буктиња. У марту 2017. године постаје члан Српског књижевног друштва.

Исидора Бобић (Нови Сад, 1992). Дипломирани филолог србиста. Дипломирала српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, преводи поезију са македонског, објављује у периодици. Осниватељка је, уредница и лекторка «Рез»-а, часописа младих за књижевност и

уметност.

Борис Над, рођен у Винковцима, Славонија, 1966. Студирао у Загребу и Београду, дипломирао на Београдском универзитету. Од 1994. године објављује есеје и чланке у домаћој периодици. Прозу, поезију и есеје до сада објављивао у Књижевној речи, Збиљи, Свескама, Савременику, Књижевним новинама, Европи нација, Unus Mundus-у, Трагу, Зениту, Летопису Матице српске, Градини, Корацима и Политици. Такође и на интернет порталима и у онлајн часописима: Прозаонлајн, Арт-анима, Творац града, Тврђава, Либартес и Српски лист. Од 2013. је књижевни уредник у часопису The New Antaios Journal (Белфаст) и члан је редакције чаописа Unus mundus (Ниш). Сарадник је неколико иностраних часописа и сајтова (The New Antaios Journal, Fourth Political Theory,Open Revolt, Aristokratia, Geopolitica, Eurocontinentalism Journal...), а текстови су му превођени на енглески, руски, немачки, француски, португалски, пољски и грчки. До сада је објавио следећа дела: Време империја (2002), Гозба победника (2005), Нова Итака (2007), Неми богови (2008), Повратак мита (2010); Постапокалипса (2011), Последња Тула (2011), Хиперборејци (2013), Гозба победника, друго, измењено издање (2013), Ка постисторији светa (2013) и Седам кула Сатанe (2015). Зборници: Родна вера, Зборник текстова о старој вери Словена (2012), ЧетвертаяПолитическаяТеория, альманах (2013), Књижевна фантастика 2015, алманах (2015), ЦД: TSIDMZ (Thule Sehnsucht In Der Maschinen Zeit): Ungern Von Sternberg Khan, track 7: Itaca, text by Boris Nad, Label: OECD 181, Old Europa Cafe, Italy, 2013. Борис Над (ThuleSehnsucht In Der MaschinenZeit, Suveräna Vanguard, featuring Corazzata Valdemone, La Derniere Attaque, Sonnenkind, Stefania Domizia and L’Effet C’Est Moi): Sailing to Itaca, MCD, Skull line, Germany, 2013.

Емир Салиховић рођен је 1968. у Сарајеву. Живи и ради у Београду као преводилац и новинар. Објављивао је песме и кратке приче по књижевним часописима у БиХ и Србији, и до сада је објавио три књиге: Стаза гностичке светлости, Esotheria, Београд 1994; Нека врста плеса, Удружење књижевника Зенице, Зеница 2004; и Спознај самог себе, BlicDruk, Сарајево 2006. Посебна област интересовања му је западна езотеричка традиција.

Нинус Несторовић, је новинар и сатиричар из Републике Србије. Рођен је 1965. године у Смедеревској Паланци. Живи и ради у Новом Саду. Члан је Друштва књижевника Војводине, где је и председник Секције хумориста и сатиричара. Његови афоризми су превођени на: италијнски, пољски, шпански, енглески, словеначки, бугарски, македонски, руски, чешки, баскијски, мађарски, румунски и немачки језик. Заступљен је у антологијама српског афоризма, које су преведене и објављене у Италији, Баскији, Пољској, Словенији, Румунији и Русији. Објавио је пет књига афоризама: Изгужване мисли; Сизифе, Србине!; Нераскидива веза; Војна тајна; Ћути и пливај. Приредио је Антологију новосадског афоризма Печат времена. Добитник је више значајних награда: ВИБ-ове награде коју додељује лист „Политика“; Златне кациге на Међународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу; Три прве, једна друга и једна трећа награда за афоризам на Чивијади у Шапцу; Награде „Бијели Павле“ за најбољег афористичара на 5. црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду; Награде „Димитрије Фрушић“ коју

додељује Удружење новинара Војводине; Златне плакете за афоризам на 14. Медјународном фестивалу афоризма и карикатуре –Струмица 2013.; Награде „Вук Глигоријевић“ на 11. Сатира-фесту (2013); Најбоља књига афоризама 2014.; Награда Наџи Наман 2015.; Награда за најбољег афористичара у оквиру „Летњег уличног ерског кабареа“ у Чајетини, 2016.; Награда за најбоље афоризме –„Чивијада“ 2017.

ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО

Сања Радосављевић рођена је 1971. године у Неготину. Дипломирана је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду1996. на смеру дизајн графике, одсек фотографија. Излагала је на више колективних изложби. Ради као наставник ликовне културе у основној школи од 1996. године.

Леонид Шејка (1932-1970) је био југословенски архитекта и сликар. Био је један од оснивача уметничке групе Медијала и учествао је на свим изложбама групе до 1970. године. Његова дела блиска су надреализму а на њима је заступљена богата симболика и дубока интелектуалност.

Даница Тешић, рођена је 1987. године. Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек зидно сликарство. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. До сада је имала једну самосталну и више групних изложби. Добитница је три награде у категорији сликарства.

Драган Андрејевић је рођен 1954. године. Живи и ствара у Неготину.

Марко Завишић је рођен 24.3.1977. године. Живи ради и ужива у Београду, син познатог фудбалера Илије Завишића који је живео у Неготину и започео каријеру у фудбалском клубу из Неготина ФК ХАЈДУК ВЕЉКО.

Владимир Лалић, рођен 1983. године у Београду. Дипломирао је на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду 2008. Исте године уписује специјализацију на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку графика, коју завршава 2010. Од 2008. до 2012. ради као стручно лице-демонстратор на ФПУ на одсеку графика. Члан УЛУС-а од 1.1.2009. Приредио 10 самосталних изложби у Србији и иностранству. Учествовао на преко 40 групних државних и интернационалних изложби. Добитник тромесечног резиденционалног боравка у Cite internacionale des arts у Паризу. Добитник награде „Михаило С. Петров “ за најбољи студентски рад –отисак 2007. и награде Педагошког факултета на Интернационалном бијеналу сува игла –Ужице 2011. Радови су му делови колекције Националног музеја и Модерне галерије у Смедереву као и у приватним колекцијама у Бејруту и Паризу. Тренутно живи и ради у Београду.

Ива Богдановић - биографија приказана у Литерарном стваралаштву Françoisde Nomé(1593 - после 1620) био је француски сликар барокног периода, активан углавном у Напуљу.

„Буктиња“ се појавила као лист средњошколских литерарних дружина 1954. године (четири броја), а 1955. године као часопис за уметност и културу (један број). Обновљена је 1985. године као часопис за књижевност, уметност и културу и излазила је у издању „Књижевне омладине општине Неготин“. Од 2008. године „Буктиња“ излази у издању „Крајинског књижевног клуба“ из Неготина као часопис за књижевност, уметност и културу.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

008(497.11)

БУКТИЊА: часопис за књижевност, уметност и културу / уредник Миљан Ристић. - Год. 1, бр. 1 (1954)-год. 2, бр. 1 (1955) ; 1985 (мај)- . - Неготин : Крајински књижевни клуб, 1954-1955; 1985- (Зајечар: Happy). - 24 cm

Тромесечно. - Има суплемент или прилог: Пламичак = ISSN 1820-9041

ISSN 1450-8141 = Буктиња COBISS.SR-ID 65253890