1 minute read
ЖИВОТАПСАЛАМ
П Р Е В О Д И
Хенри Водсворт Лонгфелоу
Advertisement
ПОЕЗИЈА превод са енглеског Горан Петровић ПСАЛАМ ЖИВОТА A PSALM OF LIFE
Множино, не рец’ ми, тугаљива Да живот празан сан је само Зато што уснула ј’ душа нежива И ствари нису какве их знамо! Живот је стваран! Живот је збиља! И циљ му није да гроба тражи; Од праха створен си, праху се враћаш За душу људску ово не важи. Нити ужитка, нити жалости Судбина људска ником не шаље; Него трудбовања, да сваког дана Напредујемо све даље, даље. Уметност дуга је, а време кратко, И премда храбра су наша срца, Погребним маршем, ко бубњи глуви У раку испраћају мрца. На светском широком бојном пољу, У ратном логору живота кратка, Не буди безумна стока што кољу, Већ буди срце у јунака! Краснијој не веруј сутрашњици! Нек’прошлост закопа мртваца свога! Tell me not, in mournful numbers, Life is but an empty dream! For the soul is dead that slumbers,
And things are not what they seem. Life is real! Life is earnest! And the grave is not its goal; Dust thou art, to dust returnest, Was not spoken of the soul.
Not enjoyment, and not sorrow, Is our destined end or way; But to act, that each to-morrow Find us farther than to-day.
Art is long, and Time is fleeting, And our hearts, though stout and brave, Still, like muffled drums, are beating
Funeral marches to the grave. In the world’s broad field of battle, In the bivouac of Life, Be not like dumb, driven cattle! Be a hero in the strife!
Trust no Future, howe’er pleasant! Let the dead Past bury its dead!