АСТРАЛНИ МАГНЕТИЗАМ И ОКУЛТНА АНАТОМИЈА ЧОВЕКА

Емир Салиховић

АСТРАЛНИ МАГНЕТИЗАМ И

ОКУЛТНА АНАТОМИЈА ЧОВЕКА

У складу са древним гностичким концептом о еманацијама божанског бића, којетворе различите нивое постојања, једанокултни начин посматрања света би могао бити да сви нивои постојања и појавности у универзуму израстају из непрекидног процеса пројекције или усложњавања првобитне стварности прво у две, па потом у четири димензије свесности, оне ида (несвесног), ега (свесног), трансценденталног ида (т-ида, колективног несвесног) и трансценденталног ега (т-ега, надсвесног), одакле се свест даље пројектује, геометријском прогресијом, у 8, 16, 32, 64, 128, 256... различитих димензија, при чему је свака следећа димензија специфичнија, конкретнија, материјалнија од оних са претходног нивоа еманације. На тај начин добивамо сву сложеност структуре постојања и сву сложеност искуства постојања.

С обзиром на базичну чињеницу двојности у универзуму, односно првобитну дијаду или поларност у универзуму коју чине „ја“ и „не-ја“, заједнички количник ове прогресије је увек 2. Древна кинеска пророчка књига Ји Ђинг, за коју мој окултни ментор, познати амерички мистик и уметник, Michael Bertiaux воли рећи да је „филозофска машина“, прати управо ову прогресију, јер од два (јин и јанг) настаје осам триграма, од којих потом настају 64 хексаграма. На исти начин је и древни западноафрички мистички систем Фа заснован на 16 основних елемената.

Овај процес, тако суштински битан за механику креације манифестованог универзума, вероватно се још боље може изразити хармонијском серијом бројева, тако важном у музици, најидеалнијој експресији чистог апстрактног стварања:

1 +(1/2 +1/2) +(1/4 +1/4 +1/4 +1/4) +(1/8 +1/8 +1/8 +1/8 +1/8 +1/8 +1/8 +1/8) +(1/16 +1/16 ... +1/16 +1/16) + ... = 1 +1 +1 +1 +1 +... = ∞

Сматра се да је неопходно да се успостави један тачно одређени број синаптичких веза у мозгу пре него што је новорођено биће у стању да појми свет око себе у целини. Тим чином усложњавања тај свет као да тек тада у ствари настаје за то биће. Тако би вероватно могли спекулисати и то да кабалистичке еманације Дрвета живота зависе од довољног броја пројектованих димензија или аспеката постојања, како би оне саме могле настати, при чему би 256 димензија одговарало настанку нивоа сефире 119

Е З О Т Е Р И ЈА

Јесод, или Темеља, и тек следећим квалитативним скоком након тог броја настаје физички универзум каквог познајемо.

Оваидеја је врло занимљива јер уводи могућност структуралне анализе сефира, односно планова постојања који су представљени тим бројевима. Можемо то лако замислити као атоме периодног система елемената. Сваки елемент је биће по себи, али има одређену структуру дефинисану тачним бројем протона, неутронаи електрона. Натај начин, пратећи овуматематичку прогресију о којој говоримо, можемо спекулисати о унутрашњој структури сефире, која мора постојати као услов да би се поједини број или сефира могла манифестовати као плод Дрвета живота, или Великог пута, у таоизму знаног као Тао, а у езотеричном вудуу као Велики ФА.

Све већи број ових „космичких синапси“ доводи до све већег усложњавања и стварања илузије чврстоће, стабилности, трајања. „Суптилнији“ или „финији“ нивои су они на којима је ниво односа између пројектованих елемената углавном једноставан. На „грубљим“ или „конкретнијим“ нивоима односи су све комплекснији, пажња их не може пратити са лакоћом као на „финим“ нивоима, и тај елеменат не-пажње или несвесности о тим процесима креира илузију трајности или материје. Атоми се, по физици, крећу великом брзином, али ми ту брзину –као и паоце колског точка у покрету –опажамо као нешто стабилно, чврсто, из простог разлога што наша пажња није у стању пратити и обрадити тај енормни број процеса који се одигравају у, за нас, немерљиво малим јединицама времена. Тај елеменат незнања, несвесности чини да опажамо појавну стварност, а не стварност каква јесте.

Зато је врло лако чинити магију на суптилним нивоима постојања, али врло тешко на материјалним, јер је на материјалним нивоима постојања број укључених фактора много, много већи. Ту магичка воља појединца представљасамо једанод билионаи трилиона присутних фактора, заразлику од „финијих“ нивоа постојања, где је број „страних“ фактора много мањи, и где је своју магичку вољу много лакше манифестовати. На врло базичним нивоима постојања, магичка воља реализује се тренутно. Проблем је то „магијско дете“ манифестовати у материји, и зато никада није било могуће дати емпиријски доказ функционалности магијских процеса. Зато и када кажемо, следећи дефиницију Алистера Кролија, да магија функционише (као изазивање промена у универзуму/свести) само онда када је у складу са Истинском вољом појединца, то заправо значи да магијски резултат никада не овиси о нашој его димензији свести, нити о нашем ид-у. Резултат увек и искључиво овиси о трансценденталном егу и трансценденталном иду. Другим речима, то значи да резултат нашег магијског рада увек овиси о силама које су с ону страну нашег бића, никада о нама самима тј. о нашој егоичкој свести. Ово је врло поразна истина за самољубиви его многих 120

БУКТИЊА - Број 53

„магичара“, али и фактор просветљења за оне који су довољно мудри и отворени за ову велику истину живота. Магија је, као и лична воља, само илузија. Само је Истинска воља истинита, али управо зато што то није наша или его воља, већ воља Истине са којом ми само можемо или ускладити своју малу, его вољу, или наставити живети животе у илузији свакодневног его постојања.

Или ћемо живети у складу са Тао, односно великим ФА, или ћемо постати жртве „мрачних сила“, односно оног аспекта стварности који сваку девијацију од Великог пута „кажњава“ негативним аспектима искуства, оним што „обични“, неиницирани људи зову „несрећом“, или „лошом кармом“. То је истинска улога Сатане или Диабла као својеврсног божанског „тужиоца“ који води бригу да се закон Великог ФА проводи неумитно и бескомпромисно. Када се биће одвоји од Великог ФА, тј. испадне из склада са ТАО, универзални „судски систем“ ангажује „тужилаштво“ да проведе акцију којом ће успоставити изгубљену равнотежу у космосу.

Да се вратимо процесу усложњавања свести кроз развој све већег броја нефизичких веза између монада или јединки које чине свеукупност Плероме, и које тим процесом доводе до појавности физичког универзума простора и времена, материје и енергије, какве познајемо у свом људском обличју. Тај процес лежи у основи базичне структуре егзистенције која је симболички описана Таротом као својеврсном езотеричном машином која нам омогућава истраживање тих базичних структура. Такође, већ на самом почетку тог процеса, првобитна двојност, коју можемо звати «мушким» и «женским», и који су у основи свих тантричких култова који славе спајање Бога и Богиње, као што је на пример паганско вештичарство, даље се усложњава у тетраду базичних елемената познатих у езотерији као Земља, Вода, Ваздух и Ватра. Тај крст елемената је онај који представља основ и касније осмоструке мандале, огдоаде, и мандале од 16 окултних елемената која је тако често присутна у разним мистичким традицијама планете, од индијског тантричког ритуализма, до езотеричних школа хаићанског вудуа.

Познавање природе ова четири елемента, и из њих изведених аспеката постојања, чини базичну граматику (гримуар) сваког окултисте.

Да би заобишао условљеност мишљења честом употребом широко прихваћених термина, као што су они о четири кабалистичка света и елемента, Michael Bertiaux у својим окултним лекцијама пореди ове елементе са све финијим разинама вибрације, о којима говори као о нивоима астралног магнетизма. Те нивое пореди са металима који се често спомињу у алхемијским радовима, те тако пише о сферама астралног магнетизма гвожђа-бакра, живе-сребрног нитрата, сребра-платине, и злата-уранијума.

Наравно, ти нивои кореспондирају са већ познатим концептима 121

Е З О Т Е Р И ЈА

елеменатаземље, воде, ваздухаи ватре, алициљ овог иоваквог представљања јесте да помогне студенту да их схвати као један континуитет профињавања вибрација, а не међусобно одвојене реалности, већ радије као боје дугиног спектра, које све заједно чине неодвојиву целину, и где поједине боје опажамо као засебне само онда када су, да тако кажемо, на свом врхунцу, а иначе једна из друге проистичу и једна у другу утичу.

На тај начин, и наш земаљски ниво стварности је само један сегмент у низу различитих стварности, а наше неопажање других нивоа вибрације једноставно произилази одатле што нисмо усклађени са њима тако да их можемо опажати. Попут радио апарата који је „наштиман“ на једну фреквенцију, и не опажа и не емитује таласе са других фреквенција.

Све ове фреквенције и нивои постојања, узети заједно, чине Плерому или пунину постојања, која је персонификована „небеским човеком“, којег Michael у лекцијама Манастира седам зрака, користећи свој алтер его Michael Aquarius, назива Абраxос. Вероватно не би било грешке направити поређење са кабалистичким „небеским Адамом“ или „изворним човеком“, архетипом људског постојања, Адамом Кадмоном. Могли би рећи да је Адам Кадмон свјеврсни „блуепринт“ или матрица стварања „нижег Адама“, који је у себи садржавао све људске душе које ће се расути након „источног греха“, док „небески Адам“ у себи садржи све могућности, потенцијале постојања и целокупност (пунину, Плерому) постојања у свим својим сегментима.

Различити делови тела Абраxоса, односно различити делови овог континуума, стога отеловљују различите нивое астралног магнетизма, што самим тим важи и за човека и за наша овоземаљска тела, по принципу да је човек „створен по лику Божијем“, односно по старој херметичкој аксиоми „како је горе, тако је доле, акако је доле, тако је горе“. Ови принципи у ствари представљају основ свих езотеричних система у целокупној историји, и на свим крајевима планете, чинећи основ за све системе кореспонденција између елемената људског бића и елемената универзума око њега.

Професор Antoine Faivre са универзитета у Сорбони је чинилац међузависних кореспонденција поставио као базични чинилац који чини дистинкцију између езотеричних и других форми мишљења. Додатна три фактора, која по њему одређују неки систем мишљења као езотерички, јесте схватање свеукупне природе као живе, у смислу активног психичког живота, значај који се придаје имагинацији (која се сматра подједнако стварном као и физичка појавност), и концепт сталног процеса преображаја између елемената стварности, који нису статичне целине већ се налазе у сталном процесу промене. Иначе, сам термин „кореспонденција“ први је употребио Емануел Сведенборг, и под њим подразумева однос који постоји између два нивоа постојања. На пример, по Сведенборгу, светлост кореспондира са мудрошћу, јер као што светлост омогућава вид, мудрост 122

БУКТИЊА - Број 53

омогућава разумевање, и једно и друго „осветљавају“. Стога окултне „кореспонденције“ придодате различитим нивоима постојања у ствари описују, односно означавају однос тих нивоа према нашем нивоу постојања, примарно према нашем личном универзуму који је првенствено оличен у нашој телесности, нашем физичком телу.

Да би био што прецизнији у излагању кореспонденција, Bertiauh је нивое астралног магнетизма апстрактно представио нумеричким низом, континуумом, који је чисто произвољан, од 0 до 100.000 на пример, и тај низ поделио у сегменте, да би онда тим сегментима придодао одговарајуће кореспонденције, као што су већ поменути метали и хемијски елементи, те такође и боје, делови тела, или стране света.

У суштини, то је врло слично самим основама кабале, у којој је број основа свега, и бројеви чине првобитну апстрактну грађу стварности. Разлика је у томе што нумерички опсези дати у лекцијама Манастира седам зрака не носе са собом никаква посебна метафизичка тумачења, него су дати чисто произвољно, као конвенција, за лакше интелектуално представљање тих различитих сегмената гностичког континуума.

У лекцијама Манастира седам зрака Michael Aquarius пише: „Небески човек гнозе, који је план за целокупни универзум, зове се Абраxос, и он у себи оваплоћује и позитивне и негативне поларности магнетизма, и из тог разлога он је божански андрогин или врхунски представник јединства полова. Његово магијско десно стопало представља најнижу сферу универзума, и зато ми почињемо тим његовим делом. Ипак, морате схватити да десно стопало сваког бића садржи кореспондентан елемент магнетизма, који је фундаменталан за реалност људске расе. Неки окултисти говоре о чакрама или точковима невидљиве енергије који су лоцирани у различитим деловима тела, посебно дуж кичме. Ја желим да разумете да се различити центри моћи протежу и на друге делове тела и да је њихов магнетизам у тим подручјима подједнако стваран као и магнетизам центара на кичми. Ипак, пошто су неки сматрали да су ови „нижи“ центри упитни, они нису причали о њима. Ми не осећамо да има било какве потребе за тим. Сви ови центри су витални и потребни, јер они су основ или темељ магнетизма, посебно нижи центри на којима почивају сви остали.“

Остали телесни центри повезани са 16 базичних сфера астралног магнетизма (проистеклих усложњавањем из базична четири елемента) јесу:

1. десно стопало 2. лево стопало 3. десно колено и натколеница 4. лево колено и натколеница 5. корен кичме

6. десни длан 7. леви длан 8. полни органи 9. плексус 10. груди 11. десни лакат и надлактица 12. леви лакат и надлактица 13. центар груди (срчани центар) 14. грло 15. чело 16. круна главе

Целокупни процес интеграције или уцеловљења нашег психичког света одвија се кроз поменуте примарне четири димензије свесности, его, ид, трансцендентални его и трансцендентални ид. Они творе ону четвероструку структуру за коју је К.Г.Јунг сматрао да оличава уцеловљену, интегрисану психу, истински симбол целовитости.

Свакој од тих димензија свести одговара, да се тако изразимо, другачији модалитет рада, другачија „технологија“ рада са свесношћу. Его ради са непосредним искуствима физичке стварности и уобичајеног будног стања свести. У вањском, егзотеричном смислу кореспондира му планет Јупитер, али је Нептуном повезан са дубљим, унутарњим и езотеричким аспектима бића и свесности, и та веза се у позитивном смислу манифестује кроз снове и имагинацију, које психотерапеути могу користити да откључају и препознају скривене импулсе који условљавају и обликују его у његовој вањској појавности. У негативном смислу, то је испразно маштање и сањарење које одвлачи его у неплодни свет испразних визија и неповезаних идеја индукованих нпр. алкохолом и дрогама. С друге стране, Нептун указује на унутрашњу стваралачку силу ида која заправо обликује его у његовој вањштини. Јупитер се, пак, у негативном смислу може испољити кроз суву материјалистичку амбицију и нагон за световним успехом, али у позитивном смислу представља интелектуално и рационално стремљење Апсолутном, као нпр. у случају филозофије или конвенционалних, доктринарних религија.

Можемо рећи да је свака од четири димензије свесности, које су представљене „женским“ планетама, повезана посредством „мушких“ планета са кореном свих ствари, Апсолутом из којег све те димензије и њихови међуодноси произилазе, при чему „мушке“ планете имају своје двојаке аспекте или улоге. У том смислу, Јупитер је повезан са Космичком ризницом светлости путем Нептуна, и управо смо објаснили на који начин та 124

БУКТИЊА - Број 53

веза може бити корисна и креативна, а на који начин неплодна и негативна. Езотерични мистицизам обилује многим странпутицама, и иницијат мора развити способност разлучивања истинитог од неистинитог коју може у потпуности стећи тек просветјењем, или гнозом, која је она светлост која увек обасјава прави пут сваком истинском путнику ка Апсолутном.

Методологија ида је рад са личним несвесним садржајима, на пример кроз снове, или форме психоанализе или дубинске анализе. Ид је оличен планетом Плутон, и испољава се кроз активност Марса, значи кроз сексуалност и/или агресију. У позитивном смислу то је сублимација сексуалне енергије и конструктивно кориштење снаге воље и концентрације. У негативном, то су сексуалне опсесије и агресивност.

Трансцендентални его манифестује се кроз планету Уран, и путем Сатурна је повезан са средиштем Мандалум инструментума (мандале или светог дијаграма који приказује свеукупност свих нивоа постојања). Сатурн је изразито магијска планета која председава високим формама езотеричне науке и филозофије. У негативном, зауставља и успорава импулсе који нам долазе од нашег „вишег Ја“, односно тако значајно успорава те импулсе, успорава комуникацију са нашим Јаством, да нам се чини да ту везу уопште и немамо. Комуникација и везе између димензија свесности су сталне и вечне, и ми никада нисмо изван контакта са нашим истинским Сопством, али нам та сатурнијанска тежина креира илузију непостојања тог контакта. Олово Сатурна мора бити трансмутовано у злато езотеричне науке, пре него увидимо стално присуство благослова т-ега у нашим животима.

Свет колективног несвесног, тај магични свет оностраног, креативна матрица свеукупне активности свести, трансцендентални ид, оличен је езотеричном планетом Вулкан. Она се испољава кроз манифестну или „женску“ планету Венеру. У позитивном смислу, то су осећања и љубав сублимирани у врхунску уметност и уметнички израз. У негативном, опседнутост осећањима и неконтролисана емотивност, онда када се човек осећа поседнут силама које су изван његове контроле.

Ово повезивање човекове телесности и психичког живота са небеским телима, путем механизма окултних кореспонденција, тако преноси уверење у суштинску повезаност па и јединство свеукупног постојања, осликава представу света у којем човек није биће фаталистички одељено од свеукупне стварности које га окружује, већ је њен интегрални део, тоталитетом и своје психе и свог тела повезан са свиме што постоји.