8 minute read

Muzika

Next Article
Životni stil

Životni stil

Piše: Marko Vajović

Advertisement

Fotografije: Wikimedia Commons

Ameri Ke Radni Ke Klase Glasnogovornik

ILI NE?

U numerama koje je komponovao i tekstovima koje je pisao pokušao je da svojim slušaocima približi muku sa kojom se suočavala radnička klasa na teritoriji najkapitalističkije države na planeti. Jedan je od najboljih muzičara koji se igrom slučaja dohvatio gitare i pružio nam priliku da uživamo u njegovoj percepciji muzike. Brus Frederik Džozef Springstin je zahvaljujući svom talentu postao ikona pop kulture. Možda vam se neće dopasti njegova muzika ili vam je možda strano njegovo pisanje ali ako ne volite njega kao čoveka sa svim njegovim vrlinama, onda verovatno sa vama nešto nije u redu.

Dobro, idemo mi dalje. Brus je rođen u jednoj pravoj pravcijatoj blue-collar, američkoj radničkoj porodici, bio je pravo radničko dete. Otac mu je bio vozač autobusa i povremeno radio u lokalnoj fabrici, a majka je radila kao stenografkinja u Okružnom sudu. Odgajan je u strogom, katoličkom duhu, ali neko je jednostavno rođen kao pobunjenik i to je ono što je neophodno za bavljenje bilo kojom granom umetnosti, jer put do rokenrola vodi preko urođene pobune.

Katolička crkva, kao i svaka druga dogmatski ustrojena organizacija koja plasira sopstvene istine, imala je čvrsta, rigidna pravila kojim je gušila slobodni duh pojedinca, te je Springstin od samog početka mrzeo sve u vezi sa njom. Nije mu ogadila veru, nije postao ateista, te on za sebe kaže da veruje i da je katolik, ali je napravila od njega čoveka koji ne podnosi autoritet. Već u srednjoj školi je shvatio da neće svoj život posvetiti fabrici ili nekom drugom poslu u kancelariji. Sa ocem nije imao puno zajedničkog i nije sa njim ostvario dublju vezu ali je za majku bio jako vezan.

Majka je u njegovim ranim godinama videla da neće postati još jedan izdanak radničke klase koji bi radio manuelne poslove, zapazila je njegov talenat i ohrabrivala ga na ostvarivanje svojih želja. Ona je bila ta koja mu je kupila prvu gitaru, ali njegov inicijalni susret sa ovim instrumentom nije prošao baš najbolje. Nakon početnog, školskog učenja gitare, zaključio je da to ipak nije za njega, da je teško i da ga jako bole prsti dok svira. Nakon pomenutih neuspelih pokušaja ostavio je sviranje na neko vreme, i gitaru koju mu je majka kupila prodao. Kada je video Bitlse i Elvisa Prislija uživo u svojoj punoj slavi i šta ta gitara može da mu donese kada ovlada instrumentom, nemajući svoju, počeo je da iznajmljuje gitare po zalagaonicama. Opet se obratio majci koja je od male činovničke plate izdvojila ozbiljan novac da mu kupi profi gitaru, i tada joj je obećao da će novac koji mu je dala kasnije trostruko vratiti. Obećanje je delimično ispunio, vratio je novac mami ali ne trostruko već stostruko!

Njegov prvi bend se zvao The Castiles i bio je pokušaj da zvuče kao Yardbirds-i, Beatles-i ili Sones-i. Imali su lokalnog uspeha ali ništa više od toga i postalo mu je jasno kako izgleda ta rokenrol scena. Iz Friholda u kojem je rođen preselio se u malo veće mesto gde je sa svojim drugarom iz benda skvotirao po nekim mestima, ali su uglavnom živeli po klubovima u kojima su nastupali. Treba reći da nije preterano pio alkohol, nije pušio niti se drogirao, muzika mu je bila sve i posvetio se tome. U tom periodu upoznao je verovatno svog najzna- čajnijeg člana i kasnije prijatelja Stivena Van Zanta (Little Steven-a koga znate iz rubrike Plezir magazina pesma dana, u kojoj ćete čuti odabir sjajnih numera anonimnih super bendova) sa kojim će sarađivati na svim kasnijim albumima u domenu produkcije.

Sa njim je napravio sastav Steel Mill u periodu kada je ozbiljnije počeo da se bavi muzikom i kada je odlučio da se samo tom „zanatu“ posveti. Iz razloga što je Springstinu i Litl Stivenu Nju Džersi bio „mali“ krenuli su putem velike Kalifornije. S tim u vezi, postoji zanimljiva priča da su zarad neophodnog preseljenja na zapadnu obalu kupili kombi kako bi sa jednog kraja Amerike krenuli na drugi, a povremeno bi šoferirao i Springstin koji u to vreme nije imao vozačku dozvolu, niti je znao da vozi.

To bi izgledalo ovako - drugi član benda bi mu upalio mašinu, isterao kombi na autoput i njega stavio za volan.

Bend Still Mill se raspao, a Springstin je nakon toga zamolio neke od članova da ga prate u njegovim solo nastupima, na kojima ga je zapazio menadžer Kolumbija rekordsa, Džon Hemond, (na ovom mestu treba reći da je to čovek koji je otkrio i Boba Dilana) ponudio mu ugovor za ploču, nakon čega izlazi njegov prvenac, album pod nazivom Greetings from Asbury Park koji nagoveštava pravac kojim će Springstin ići. Sve je to na albumu bilo lepo i pametno ali nije bilo isplativo, pa je komercijalno taj uradak čabrirao.

Zatim je izdao The Wild, the Innocent & the E Street Shuffle album koji je bio korak dalje u komercijalizaciji zvuka, fini balans između njegovog shavatanja muzike i onoga što narod hoće, ali ipak je i on, za standarde izdavačke kuće, bio komercijalno neisplativ. Nakon tog drugog albuma Hamond je obavio razgovor sa Sprinstinom u kome mu je rekao da je uspeo da odgovorne u Kolumbija rekordsu nagovori da mu pruže još jednu šansu ali će morati da to što napravi bude jako dobro i novo, nešto monu- mentalno. U tom periodu je Springstin počeo da gradi i stvara materijal za antologijski, u glazbenom smislu, jako važan album za istoriju rok muzike Born to Run, koji je bio nulta tačka njegovog vrtoglavog uspeha.

Svi znamo kako je nakon toga tekla njegova karijera pa da ne gnjavimo mnogo o tome. Ono što ja ne znam je da li vi znate ili ako znate da li bi vas trebalo podsetiti da je za ovu 2023. godinu predviđena i ugovorena svetska turneja Brusa Springstina sa njegovim the E Street Band-om. Zašto vam ovo pominjem? Naime, 2021. godine objavljeno je da je Springstin ceo svoj muzički repertoar, dakle sva autorska prava na pesmama koje je decenijama stvarao, prodao Soniju za neverovatnih 550 miliona dolara. Kao istaknutog pravnika, muči me jedno zanimljivo pitanje, da li će Brus kao autor svih tih numera, koje će tokom turneje biti izvođene, biti u obavezi da plaća tantjeme Soniju iako ih je sam komponovao i tekstove pisao? Sudeći po objavljenim cenama karata, čovek iz naroda se pretvorio u elitnog člana društva i samo takvi članovi tog elitnog kluba će moći sebi da priušte kupovinu karata.

Pre samo nekoliko dana saopšteno je da će sajt i fanzin Backstreets, koji je služio fanovima Springstina, biti ugašen a kao obrazloženje za takav postupak rečeno je da je fan baza kao i uredništvo ovog magazina razočarana zbog načina formiranja cene karata čija je prodaja započeta na Ticketmaster-u (kompanija za prodaju i distribuciju karata) a iznosi za pojedine ulaznice išli i do 5 000 dolara, zbog velike potražnje kada su prošlog leta puštene u prodaju. „Razočarenje je zajedničko osećanje među tvrdokornim fanovima u Bekstrit zajednici“ napisao je izdavač i urednik Kristofer Filips, pojašnjavajući zbog čega se odlučio na takav potez.

Senator države Luizijana Džon Kenedi na Odboru za pravosuđe tog državnog tela 24. januara 2023. godine je izjavio da bi Springstin trebao iskoristiti mogućnost uticaja na tržište i svoju slavu kako bi se formirala cena karata na taj način da ulaznice budu dostupne i onima sa nižim primanjima koji, složićemo se, čine jezgro njegove publike. Springstin je uzvratio objašnjenjem da su iznosi upriličeni jednoj trosatnoj energičnoj predstavi koju će im on i njegova ekipa pružiti na dan koncerta, dodavši da će svima onima koji ne budu zadovoljni koncertom novac od ulaznica biti vraćen.

Fanovi nisu ostali nemi na ovu njegovu izjavu i ceneći njegove korene iz radničke klase prisetili su se njegove turneje iz ’78. pod nazivom Darkness Tour, kada su za svega 7.5 dolara gledali četvoročasovni energični šou. Svakako da to, u ovim uslovima, više nije realno, međutim utiska sam da je morao pronaći način ograničenja cene karata za pojedine sektore objekta na kome će se držati koncert, sve to zarad ljudi koji prate i vole njegovu muziku decenijama unazad. No, ipak ne bi trebalo odustati od čoveka iz naroda, kako ga mi volimo zvati, jer ne može da genijalnost koja traje toliko dugo bude ignorisana samo zbog Tiketmastera i njihovog načina kreiranja tržišta i distribucije karata.

I za sam kraj predložio bih svima onima koji se bave produkcijom, snimanjem i komponovanjem muzike da publici izlože svoj rad na nekim od nosača zvuka tek onda kada postoje numere koje su stvarane a ostanu prekobrojne, dakle one koje bi podjednako bile upotrebljive sa svim ostalim pesmama koje konkurišu za mesto na vašoj novoj ploči CD-u ili kaseti, baš onako kako je to i Springtin oduvek radio.

Tekst: Irina Markić @hasanaginica_ Fotografije: Nojzac edicija neusatz.rs

Ovo nije jedan od onih tekstova u kojima vrvi od teofilskopanči- ćevskih izraza, nemam pretenzija ka književnoj kritici, niti sam istoj dorasla. Nisam analitičarka.

Analiti Ari

Zapanjujuće je kada neočekivano tek ovlaš dodirujući teme, uvidiš da mnogi imaju razvijene koncepte i misli o mnogim društvenim-socijalnim-političkim-antropološkim-umetničkim temama-stvarima i da ti nisi usamljeni perverzni mislilac na golom nebranjenom brdu (koti). Kao oduševljenje u mladosti prema istim rok ili pank grupama koje nisu stigle na top-liste. Istomišljenici postoje.

Drznula sam se samo da kažem koju reč o Unutrašnjem moru.

Drznula sam se da kažem koju o 69. dobitnici NIN-ove nagrade, Danici Vukićević. I neka, stručna javnost može da kaže – „hej, pa ovo nije roman, ovo nije roman.“

U šta ćemo spakovati ovakvu književnost? Je li ovo anti-roman, je li pesničenje, prozaida, nekakve crtice iz ličnog života, hologram ličnosti? Kako ćemo Unutrašnje more opravdati u ovom surovom okeanu književnih žanrova?

Nikako. Jer nije ni neophodno.

Svaka dovršenost je poput smrti smrti smrti...

Fragmentarna stvarnost objedinjena je na 217. strana i na najbolji mogući način kroz lirsku perspektivu oslikava raspojasane komade sveta tehnikom krokija. Unutrašnje more je mozaik sačinjen od svakodnevnih crtica, uobličen u jednu celovitu sliku stvarnosti jedne pesnikinje.

Obojci

Pesnička ambicija versus ambicija pesnika/pesnikinje.

Možda je važno navesti i ono što je sama spisateljica/pesnikinja rekla:

„Ja pišem, već 30 godina objavljujem, i svi znaju da sam pesnikinja. Važna stavka u pisanju ove knjige: ja nisam imala nikakav predumišljaj. Prišla sam tekstu koji je izlazio iz mene sa potpunom slobodom, i naglašavam – sa ogromnom radošću. Tako da ja ovu knjigu doživljavam kao čistu radost.“

Uostalom, hajde da pokušamo da odgovorimo na pitanje – je li ovo Unutrašnje more roman?

Roman je, nego šta. Koncepcija romana se umnogome promenila, roman se promenio u paketu sa identitetom. Identitet je nekada bio tvrd, a sada je u potpunosti dekonstruisan, gotovo da pluta. Ako smo se mi kao ljudi promenili (ne znam sećate li se vi šta se prekjuče dogodilo? Ja se, na primer, ne sećam.), zašto se ne bi promenila i forma pripovedanja? Treba li da se vraćamo na staru, dobru definiciju romana?

„Linearna naracija, složena, obimna narativna forma, kako u pogledu količine teksta tako i u pogledu opsega zbivanja koje opisuje“ – reče Wikipedija.

Možda je stvarno došlo vreme da pesnici pišu romane. Kada vam se poslednji put dogodilo da čitate nešto što otvara prostor za vaš unutrašnji glas? Unutrašnje more je takav roman. Intimni mentalni bedeker.

Razvoj Ideje

Imajući na umu velike teme i malog čoveka, razvio se roman.

I za kraj – za sve one koji pokušavaju da odgovore na pitanje: ,,Kako smo to stigli do momenta u kojem pesnikinje pišu romane, do trenutka u kojem stoluju deca i unutrašnja mora?

Lako Je

Zašto bi rešenje/rasplet za nešto kompleksno i zamršeno moralo da bude isto takvo a ne lako i jednostavno. Verujem u – lako i jednostavno.

Zato ostavljam ovde besplatan savet – manite se proznih vrsta i drugih pakovanja. Unutrašnja mora pripadaju svakome, ne pitajte se puno oko forme već samo zaplivajte. Čim odmaknete dovoljno daleko, shvatićete da vam za ovakve forme ne trebaju ni peraja, ni disaljke. Na kraju krajeva, ako se prepustite, bilo unutrašnjem ili spoljašnjem – telo će u moru uvek lebdeti.

Putopis Jednog Ma Ka

Hiro Arikawa

Staklena Ba Ta

Tatjana Cibuleak

This article is from: