Životni stil

Intervju:

Nikolina Gavrilov

@n.i_n4

Fotografije: privatna arhiva

Prirodu koja nas okružuje bismo, uslovno rečeno, mogli posmatrati kao jedan nepregledni, samoodrživi organizam.

Samim tim, u njoj je moguće pronaći rešenje za svaki problem. Ovu tvrdnju možemo primeniti i na konkretan primer - naše zdravlje . Svaka biljka kojoj zemlja dopušta da raste i razvija se, u svom jezgru sadrži određene vitamine i minerale koji su potrebni za funkcionisanje našeg organizma. Kako rešiti zagonetku tela i znati kada, koliko i koja hrana nam prija, posebna je veština koju je neophodno savladati kako bismo živeli u skladu sa svojom prirodom i potrebama našeg organizma.

Naša gošća, Aleksandra Ilić, od ranog detinjstva gaji ljubav prema prirodi i svesna je značaja kvalitetne, balansirane i prilagođene ishrane i osluškivanja svega onoga što nam priroda poručuje.

Nakon formalnog obrazovanja za hemi- čara/tehničara zaštite životne sredine, nastavila je sa različitim edukacijama na temu nutricionizma (Health&Fitness System akademija ), organske i prirod - ne kozmetike i nedavno aromaterapije, koje su joj pomogle da razume kako da telo i duh žive u izbalansiranoj simbiozi. Ova mlada Novosađanka na svojoj Instagram stranici zdravoterapeut često govori o tome kako nam ishrana može pomoći u tome da imamo više energije, koje namirnice nam vraćaju snagu, energiju i fokus. Kako da udovoljite organizmu tokom dugih zimskih dana, i kako da se negujete iznutra i spolja možete saznati u razgovoru koji sledi.

Ko je Aleksandra koja stoji iza platforme Zdravoterapeut?

Aleksandra je osoba koja, sada već duži niz godina, traga za različitim stvarima koje će nas podstaći na naš pun potencijal. Dugo sam tražila odgovor na ovo pitanje, ali sa pronalaskom klice koja me je podstakla da kreiram zdravoterapeut zajednicu, mnogo mi je jasnija slika onoga ko sam i koja je moja svrha. Emotivac, kreativac i stvaralac - tako bih opisala sebe.

Dosta ljudi se danas ogleda u jezeru tvojih misli na Instagram profilu zdra- voterapeut, iz koje idejne klice se ras- cvetala „psihologija“ ishrane za koju se ti zalažeš?

Jako sam zahvalna na pratiocima koji mi svakodnevno pišu utiske o mom radu i podržavaju isti. To mi daje vetar u leđa i motivaciju. Naše telo sve o čemu na profilu pišem zna, ali je „Zdravoterapeut” podsetnik da to ne izgubimo iz vida. Da možemo da se osećamo srećnije, energičnije i bolje. I ne samo što možemo, nego i za- služujemo da znamo na koji način. Sve je počelo eksperimentisanjem na sebi, pratila sam kako na mene deluje određena hrana i proizvodi koje koristim. Zašto nekada mogu da pomerim planine posle obroka, a nekada bih samo zaspala i imala ogroman pad energije. Intuitivno sam osećala koja vrsta namirnica mi prija, koja me uzemljuje, zbog koje sam raspoloženija, koja mi oduzima energiju, ali sam htela i naučno da potkrepim zašto je to tako. Na jednom od svojih putovanja, posle ručka, palo mi je na pamet da počnem da istražujem kako određena vrsta hrane utiče na naš organizam. Nada da će istraživanja jednom dovesti do magične pilule zdravlja zanemaruje daleko moćnija rešenja koja se mogu primenti već ovog časa.

Na koji način bi ti definisala „energetsku“ ishranu, šta to zapravo znači? I koliko je zahtevno implementirati takvu dijetu u svakodnevni život?

Verujem da je ljude na početku bunio pojam „energetske psihologije” na koju se pozivam i koju zastupam na svom profilu. Ona nema veze sa psihologijom koja nam je poznata. „Energetska psihologija” nam ukazuje na to da svaka namirnica kao i čovek sadrži vrlo složenu unutrašnju strukturu. Ta struktura je nutritivno isceljujuća i poseduje određene energetske kodove koji nas ne samo hrane, već i duhovno, fizički i psihički potpomažu. Mikrosvetovi koji su u namirnicama i biljnom svetu su neverovatno kompleksni. Takođe, ova kovanica podrazumeva procese i veze koji postoje između ishrane, duše, tela i uma za koje nismo mogli ni da pretpostavimo da imaju veze jedne sa drugim. Učenjem su mi se otvorila vrata jednog potpuno novog, a opet tako bliskog sveta. Bitno je shvatiti da dijete, kao vid restriktivne ishrane ne samo da nisu efikasne, nego na duže staze nisu ni održive niti zdrave po naš organizam. „Mršavo“ nije uvek i zdravo. Odabir pravih namirnica prema potrebama naše ličnosti, aktivnosti i raspoloženja je ono ka čemu treba da težimo. Kada smo upoznati sa time koja namirnica kako radi za nas, ne samo da je zdravu ishranu jednostavno prak- tikovati, nego je i izuzetno zabav- no, a naše telo i mozak će ubrzo početi da nam šalju signale zahvalnosti.

Neminovno je da ti u sadašnjem tre- nutku duh prirode služi kao svojevr- sna vodilja kroz predele stvarnosti, ali

- zanima me kako je sve počelo? Kako bi opisala prolog početka? Da li je, već stečeno, formalno obrazovanje igralo ključnu ulogu prilikom odabira smera kretanja ili je nešto drugo predstavljalo presudan faktor?

Dok su se druga deca igrala žmurke, ja sam brala razno bilje u mom vrtu i pra- vila kojekakve lekovite meleme i čaje- ve. Imala sam tu sreću da prve, ključne, godine svog života provedem na selu okružena biljkama i životinjama. Neretko sam cele dane provodila skupljajući plodove u dedinom voćnjaku ili visila na granama starog oraha sa bratom. Mislim da je taj deo detinjstva ostavio najveći uticaj na mene i da je već tad krenulo da se kreira moje pletivo života. S obzirom na to da sam od malih nogu dosta intuitivna i imam jako izražene snove, pustila sam sebe da pratim taj dar, koji se kasnije oblikovao školom, fakultetom i edukacijama. Smatram da sam školovanjem i edukacijama pri - rodno ispratila put koji sam počela da negujem u ranom detinjstvu. Takođe, potičem iz porodice u kojoj otac i brat neguju principe zdravog i sportskog načina života, dok je mama jedan od zagovornika holističkog pristupa zdravlju.

Kada i kako su se prvi put tvoje želje i težnje pretočile u akciju? Koja je bila prva platforma na kojoj si svoje misli počela da deliš i sa širim krugom ljudi?

Iako sam od malena nesvesno živela zeleni život, moj put je zvaničnije počeo pre 10 godina. Kako i sam Jung kaže najbolje stvari se rađaju iz onih manje lepih. Tako sam i ja u jednom trenutku došla do spoznaje da mora da postoji nešto više od robotske svakodnevnice na koju smo navikli. Da možemo da se osećamo bolje, poletnije i energičnije. Ta svest da mogu zelenom da bojim i u najužem centru grada gde živim mi je preokrenula život. U početku su to bili saveti za rodbinu, prijatelje i sve one koji su hteli da primene i čuju ono što imam da kažem. Pre četiri godine sam odlučila da sve to što znam podelim sa širim krugom ljudi jer sam imala utisak da se malo priča o zdravoj ishrani iz ovog ugla. Iz „frekvencije balansa” kako se zvao moj prvi profil, rodio se „zdravoterapeut” onda kada je bio spreman da zasija u svom punom potencijalu i bio potkrepljen znanjem i edukacijama. Mada ceo moj život je zapravo edukacija. Sada iz ovog ugla, kada se osvrnem, mogu da spojim te tačkice unazad. Od života na selu, preko porodice koja neguje taj princip života, do škole, fakulteta, seminara, edukacija i ljudi koje sam upoznavala. Svi ti delići su se sklapali u jednu veliku puzlu. ne ljude i takvi su oni u mojoj najbližoj okolini. Spoznaja da je život jedan okean mogućnosti, a da je na meni odluka hoću li plivati uzvodno i nizvodno, pomogao mi je da čvrsto stanem iza onoga što živim i u šta verujem. Nailazila sam na nerazumevanje, ali mnogo više na razumevanje i reči podrške.

Da li bi sa našim čitaocima podelila to koji su te „mrakovi“ naveli da se okreneš ka svetlu? Odnosno, koji su interni ali i spoljni faktori doveli do toga da oformiš svoju filozofiju a potom i da živiš istu?

Kako si i sama spomenula, snovi su ti na životnim raskršćima pomagali da intuitivno izabereš pravi smer. U kakvim sve obličjima su te ovi savetodavci dočekivali na kapiji nesvesnog i koliko je za tebe bilo zahtevno da njihove poruke rastumačiš, te i da ih implementiraš u stvaran život?

Ja sam dete rođeno usred proleća, osunčano aprilskim suncem. Za mene su mrakovi - početak svetla na kraju tunela. Smatram da čovek nije rođen da radi, plaća račune i umre. Svi oni delovi mene koji su hteli da se „uklope” u sistem, jer „tako treba” vrištali su probijajući se kroz te tunele. Hteli su da uhvate dašak svežeg vazduha i prodišu pravu suštinu života. Struktura je dobra, sve dok te ne pojede. Naš sistem se ne zalaže za slobodne jedinke, ali sam presrećna jer sve češće srećem osvešće-

Snovi su neraskidivi deo svega onoga ko sam i šta sam danas. Taj intuitivni deo mene je imao jako veliki uticaj na život kakav živim danas. Verujem da sam neretko kroz snove dobijala jasne poruke. Verovatno je to što nisam imala otpor prema svemu tome uticalo da mi moje podsvesno i nesvesno pokaže put - kada mi je to bilo potrebno. S obzirom na to da izučavam simboliku, nije mi bilo teško da rastumačim poruke i imala sam tu čast da upoznam ljude koji su tome posvetili ceo svoj život. Na najvećim životnim raskrsnicama, kada sam imala dosta pitanja, odgovori su mi došli kroz snove. Jedan od takvih snova teče ovako:

Šetam pustinjom i nailazim na malu drvenu kolibu u kojoj se prodaje voće, povrće, razne biljke i začinsko bilje. Ja u snu shvatam da želim sve to da otkupim i pretvorim svoj u posao. U toj kolibi rade otac i ćerka. Ona se buni, ali meni je fokus na tom ocu. On mi govori da priđem i da će mi sve, korak po korak, objasniti kako funkcioniše taj posao. Taj san sam odsanjala pre par godina. Neposredno pred otvaranje mog profila, sanjam da sam na tom istom mestu, ali sada u ruci držim gotove proizvode koji su se javili u obliku bočica sa eliksirom života. Jasno mi je da ćerka predstavlja neki, tada, nezreliji deo moje ličnosti, dok je otac onaj mudriji deo, koji mi objašnjava da treba da idem korak po korak i da ću usput shvatiti kako, šta i na koji način treba da uradim. Tako je i bilo.

Moja filozofija je vera u veći i viši potencijal života i čoveka kroz prirodu, a lečenje bih ipak prepustila ljudima koji su ceo život proveli školujući se za to. Jedan od tih ljudi je svakako profesor koji je predavao na Health&Fitness System akademiji, čija sam predavanjapohađala. On je doktor Dragan Ivanov, i čovek je koji je na mene ostavio zaista dubok utisak. Počevši od tematike, pristupa i načina predavanja. Imala sam tu čast da ga upoznam kao profesora u studentskim danima.

Iz online sveta, tu je i Entoni Vilijam, takozvani medicinski medijum, čija su predavanja i knjige bile šlag na torti u mom dosadašnjem izučavanju ove tematike.

Ko je za tebe bio vodič kroz brojne teorije o lečenju biljkama? Da li je od mnoštva tvojih mentora neki ostavio poseban utisak na tebe, i po čemu?

Tokom našeg razgovora u kome smo se dogovarale oko intervjua, spomenula si mi da pored završene edukacije za prirodnu i organsku kozmetiku, trenutno pohađaš i predavanja za aromaterapeuta. Koje su to biljke čija esencija najviše pomaže našoj koži da se nosi sa niskim spoljnim temperaturama?

Naša koža reaguje na promene godišnjih doba. Hladnoća i vetar je čine osetljivom, a unutrašnja toplota suvom. Telu treba pristupiti holistički i pored adekvatne ishrane, potrebno je nahraniti ga i spolja. Prirodni tonik od kamilice je idealan za isušenu kožu lica, a kantarion je odlična obloga koja će smiriti crvenilo. Hidratantne, uljane kreme i emulzije na bazi semenki grožđa ili aloe vere su pun pogodak. Takođe je jako bitno da koristimo nežnija sredstva za čišćenje kako ne bi narušili lipide i prirodni biom. Hidrolat smilja je uvek dobro rešenje i hrana za kožu, bilo koje da je godišnje doba.

A kako izgleda tvoja svakodnevna beauty rutina?

Moj slow living lifestyle utiče na svaki aspekt mog života pa i na beauty rutine. One su veoma jednostavne i većina proizvoda potiče iz moje zelene alhemijske radionice. Nakon umivanja kožu očistim skidačem na bazi ekstrakta kamilice, lavande, kaolin gline i zelenog čaja, a nakon toga sledi tonik. Potom nanosim kremu koja je na bazi ulja semenki grožđa i pčelinjeg voska.

Omiljeni deo mi je kada kožu nahranim pažljivo odabranim kombinovanim vitaminskim eliksirima - koje smatram ličnom kreativnom magijom i kroz koje dobijam neverovatno puno energije. Kroz njih ne nahranim samo kožu već i podstičem energetski potencijal o kome sam maločas pričala. Ne zaboravimo da je koža naš najveći organ i da se preko nje najlakše apsorbuje ono što ulazi u naš organizam. Hidrolat smilja je neizostavan i njega par puta dnevno prskam na lice.

Da li su i neke druge spiritualne prakse neizostavan sastojak tvog dana?

Smatraš li da je korisno imati svoje male rituale na dnevnoj bazi?

Apsolutno verujem da su rituali jako bitni za psiho - fizičku blagodat organizma. Pojedini rituali poput pisanja dnevnika, koji pišem već godinu i po dana svakodnevno, mi pomažu da budem efikasnija, motivisanija i usredsređenija. Kad stavim na papir sve što mislim, i što ne znam ni da mislim, imam osećaj da držim sve konce u rukama. Neretko, kada me nešto muči, ispričam se u prazne stranice i tu dobijem rešenje koji mi je potrebno i osećaj olakšanja. Ima nešto u onome: „Pisana reč je hrabrija od izgovorene”. Dnevnik je moj svakodnevni saveznik, bez kojeg ne počinjem dan. Dan započinjem tako što nakon doručka skuvam šolju kafe i uronim u sebe. Često čitam i starije dnevnike i kroz njih uviđam veliki progres koji sam napravila, baš zbog doslednosti ovog rituala. S obzirom na to da sam odrasla u sportskoj porodici, trening je jedan od najvažnijih dnevnih rituala koji negujem još od najranijeg detinjstva. Veliki uticaj ima, ne samo na moje zdravlje, nego i na psihu. To je definitivno nešto bez čega ne bih mogla. Molitva je moj najranjiviji deo i kroz nju shvatam obilje u kojem živim i tako ga uzemljujem. Neretko je tu meditacija/tihovanje i duge šetnje koje me regenerišu iz korena.

Zimski period je za sva bića, uslovno rečeno, vreme hibernacije. Tokom hladnih dana svi težimo povlačenju u svoje domove, ali i u sebe. Kako ishranom izbalansirati energetski protok u organizmu? Koje namirnice bi nam preporučila da lakše svarimo ova preostala dva parčeta mraza?

Definitivno su ovi meseci vreme usporavanja, pa kao i sve procese, treba ih tako i prihvatiti. U ovom periodu uze- mljujemo klice našeg potencijala, kako bi one procvetale sa proleća. Ne postoji određena vrsta ishrane koja važi za sve, ali postoje namirnice koje imaju isceljujuća dejstva i ona važe za bilo koji čovekoliki organizam. Shodno tome, prema našim potrebama, planiramo vrstu ishrane. Kvantna fizika dokazuje da sve poseduje vibracionu vrednost. To se odnosi i na namirnice koje koristimo. Svaki tip ishrane, baš kao i svojeručni potpis svake osobe otkriva jedinstvena energetska svojstva koja upućuju na njegovu prirodu i ličnost. Ta različita vibraciona priroda različite hrane koju jedemo je njen energetski potpis. Za ove zimske mesece preporučujem veći unos borovnica, grožđa i krompira zbog njihovih energetskih kodova.

Borovnice ne sadrže samo nutritivnu vrednost, već imaju adaptogenu inteligenciju prirode. One čuvaju hiljade godina isceljujuće mudrosti. Milenijumima su preživljavale ekološke uspone i padove i adaptacija im je deo DNK. Unošenjem borovnica u naš organizam, i mi dobijamo deo te adaptogene prirode. Njih treba jesti i u stresnim situacijama, a ukoliko možemo da nabavimo šumske (mogu i zamrznute) to bi bilo idealno. Krompir je taj koji nam daje snagu, temelj i uzemljenje, dok grožđe sadrži mikronutrijente koji su presudni za emocionalnu podršku. Glukoza hladi motor mozga i sprečava stvaranje ožiljaka na moždanom tkivu usled stresa ili povreda, a hladnoća jeste neka vrsta stresa za telo. Hrana je uteha i stvorena je iz te ideje, samo je bitno da znamo da je prepoznamo i iskoristimo njene blagodati nama u korist. Čajevi su prirodne infuzije, ovih dana meni je omiljeni rtanjski, ali svakako koji god da uzmete nećete pogrešiti. Kada god možete koristite ga u rinfuznom obliku.

Živimo u vremenu u kom je svaka in- formacija od nas udaljena samo nekoliko klikova, kako u mnoštvu činjenica o zelenom načinu života uočiti one prave?

Smatram da će istina uvek biti prepoznata, za one koji žele da je pronađu.

Jedna od ključnih stvari su izvori odakle te informacije potiču. Sa par klikova i malo truda može se istražiti vero- dostojnost bilo koje informacije. Bitno je kada nekome prenosite znanje da to što govorite i živite. Ljudi to osete i jedino tako cela priča ima smisla. Kao neko ko diše ono što prenosi - vrlo mi je lako da intuitivno „kliknem” sa informacijom, a potom krećem u istraživanje iste.

Često nije dovoljno samo imati sušto znanje o nečemu, već je neophodno i praktikovati usvojeno znanje kako bismo osetili prave rezultate. Kakav savet bi dala nekome ko teži ka tome da svoj život oboji u zeleno?

Jedna od najdražih parola koja je i meni promenila život je „Primena = promena.” Kada smo osvešćeni da pojedine stvari mogu da nam promene život iz korena, tada lakše donosimo odluke da ih i uvedemo u svoj život. Tu se najčešće radi o malim, svakodnevnim promenama koje ne iziskuju mnogo vremena ni truda. One, sa vremenom koje prolazi, čine glavne, velike i transformativne promene. Da bismo nešto učinili navikom nama zaista treba samo pola sata našeg vremena, svakodnevno. Ja sam zapisivala u razne kalendare, spise, notese i papiriće koji su bili oblepljeni svuda po stanu. Našem umu je potreban vizualni stimulans, kako bi zapamtio i pretvorio akcije u navike.Svakodnevno podsetite sebe da, koliko god zvuči kli- še, u ovom jednom životu, neka telo bude vaš hram, um odmor, a duša prolećno bujalo cveće. I podsetite se koliko to zaslužujete.

Šta bi ti preporučila kao neizostavno štivo našim čitaocima?

Kako smatram da se ništa ne dešava slučajno, tako je i meni pre par godina dospela u ruke knjiga od Entoni Vilijema „Hrana koja menja život”. Moj život je filmski jer ga takvim pravim - tako da je ovo jedna od mojih omiljenih priča. Naime, moj partner i ja smo knjiški moljci i često obilazimo knjižare, i to smo odlučili da uradimo i tog kišnog nedeljnog dana. Stajala sam ispred police sa knjigama i drečava, podebela narandžasta knjiga se našla tačno ispred mene. Privukla me je ta boja koja je „vrištala“ u moru suptilnih, pastelnih korica. Uzela sam je i već sa prvim prelistavanjem dobila više odgovora nego u svim knjigama koje sam pre toga pročitala.

Takođe i druge knjige ovog autora su zlatna dvorana za sve one koji žele da shvate dublju filozofiju ishrane.

Za ljubitelje drevne filozofije preporučujem knjigu „ Kosmička ishrana ” od Mantak Čia i Vilijam Veia, dok se „Vibraciona ishrana” Kendis Kovington jako lepo nadovezuje na Entonijeve knjige.

Na čemu trenutno radiš i šta planiraš da podeliš sa svetom u budućnosti?

Ono na čemu trenutno radim je završavanje edukacije za aromaterapeuta. Imam zaista mnogo ideja što se tiče ishrane i već sam u pregovorima za taj prvi projekat. Volela bih da na praktičan i vrlo dostupan način pokažem ljudima kako da pomoću ishrane preporode svoje postojanje, telo, duh, um i život.

Sve svoje slobodno vreme koje imam provodim tako što testiram proizvode iz svoje alhemijske radionice. Kao i sa sadržajem koji delim, tako i sa kozmetikom koju kreiram, presudno mi je da sve što napravim bude kvalitetno. S obzirom na to da se radi o nečemu što nije toliko zastupljeno kod nas, a prosto je neizostavno za čovekovo zdravlje i blagodat kako spolja tako i unutra, većinu svog vremena provedem testi- rajući, ispitujući i kreirajući. Ne bih previše da otkrivam, samo ću reći da jedva čekam ljudima da pružim ove magične produkte koji su se izrodili sa velikom ljubavlju, znanjem i korenskom željom za više dobro. Posvećujem se kvalitetno svakom koraku kako bi te akcije dobile formu koju zaslužuju i istinski pomogle svima onima u čiji život uđu. Meni i bliskim ljudima već jesu.

Piše: Nevena Pajić @pajicnevena

Januar je zatvorio svoja vrata, i sva ona užurbanost i naleti euforije koju je kraj godine nosio, otišla je sa njim. Prvi topli i osunčani januarski dani, poput magneta izvukli su ljude na ulicu, na šetališta, u lokale. Gradska jezera i staro jezgro, šetališta pored reka bila su prekrivena šarenilom ritmičnih koraka, osmeha, graje, selfija. A onda red druženja uz poneku čašu kuvanog vina. Još neki dan je tinjala euforija od dočeka, spremajući se za nove, obilne praznične trpeze i sve one zabavne tradicije pijukanja i paljenja Badnjaka, osnaživanja osećaja zajedništva i topline kojima se svi u domu vesele, od najmlađih do najstarijih. Bezbroj festivala, koncerata, zimskih bajki sa najraznovrsnijim programom, druženja i obilazaka praćenih željom da se sve vidi i doživi. Nakon dočeka Nove godine po Julijanskom kalendaru, euforija se potpuno povukla i ostavila mesta poslepodnevnim šetnjama, dok mraz crta po prozorima i rukama, jer od beline, pahulja i Sneška

Belića još uvek nema nagoveštaja. Svu onu ustreptalost i jurnjavu, zamenile su ušuškane večeri uz knjigu, lampione i odsjaj lampe u uglu sobe, toplo ćebe i laganu muziku.

Istina je da je svako od nas drugačiji, ali svako od nas u jednom periodu zastane, zadihan i u strahu da će izgubiti dah. Svi oni pritisci da treba stići na „milion“ strana, da sve treba završiti odjednom i da to treba da bude besprekorno. Upravo takva, nerealna očekivanja od nas samih i naše okoline bude anksioznost, čine da se osećamo kao da sve vreme trčimo maraton bez prethodne pripreme. I tako svaki dan, u krug. A, onda kada malo odrastemo, osvrnemo se i pogledamo oko sebe, jer čujemo, jer čitamo da stres nije dobar, da ozbiljno i na duge staze narušava zdravlje, kažemo sebi da je vreme za promenu. Za unutrašnji preobražaj. Da je vreme da se pobrinemo za ono što se i unutra dešava, a reflektuje spolja.

Usporiti i odvojiti vreme za sebe, makar to bilo 15 minuta ili pola sata dnevno, osluškivati svoj puls, svoje misli, staviti rezervoar energije na punjenje i posvetiti se ljudima i aktivnostima koje smiruju, čine da se osećamo bolje i lakše. Možda smo najviše fokusirani i prisutni onda kada radimo nešto za sebe, ono što nas ispunjava i raduje, svaki naš atom je uključen, dok telo proizvodi endorfin i seratonin. U trenucima potpune izolovanosti, u svom mehuru, najednom više ne razmišljamo o stresnoj situaciji na poslu, o obavezama koje čekaju, o rokovima. Bilo da je to neka vrsta pokreta: joge, meditacije, plesa, muzike. Ili aktivnosti poput crtanja, bojenja bojanke kada se osamimo u svom kutku, potpuno se zatvarajući u svet linija i kontura, trudeći se i koncentrišući se na granice. Kako spoljašnje, tako i unutrašnje. Dišući i spuštajući loptu.

Kako to da uvidimo? Možda najbolje osetimo posle neke stresne situacije na poslu, gubitka voljenih, rasprave sa prijateljem, partnerom ili jednostavno primetimo da nam nečije prisustvo više ne prija ili da smo sami sebi taj uzročnik. Stresora je mnogo ali mi biramo kako ćemo na njih da odreagujmo. Postavljajući svoje prioritete, posvetiti se u potpunosti jednoj obavezi ili aktivnosti. Dopustiti sebi da budemo prisutni u trenutku, dok razgovaramo sa drugaricama, dok pravimo pastu sa novim sosom, upijamo svaku emociju, miris i mešavinu ukusa. Jer zajedničko pripremanje obroka našem mozgu šalje informaciju da nigde ne žurimo, da smo se okupili i da će nam biti dobro, opuštajuće i zanimljivo. Bitno je prepustiti se tom osećaju, usredsrediti se baš na taj trenutak u kojem smo, jer nam je on važan, jer smo odlučili da budemo u njemu.

Osluškivati sebe znači slušati svoje telo i čitati sve one znakove koje nam šalje od onih najosnovnijih, spava ti seumoran si, odremaj ili lezi ranije kako bi se naspavao; gladan si - jedi, ne poseži za grickalicama; prehlađen si - pojedi voćku, domaću supu, skuvaj šolju toplog čaja; pa sve do onih složenijih, napet si i anksiozan - uspori, diši, zastani. Iz pete brzine pređi u laganiji tempo, napravi reorganizaciju. Promeni raspored, uvedi neku novinu, upiši jogu, pilates, časove slikanja, fotografije, kuvanja, plesa, boksa. I od toga napravi svoj mali ritual. Nešto kao što je unutrašnje čišćenje koje dovodi do lučenja seratonina. Kao što svako jutro ideš na posao, ista posvećenost je potrebna za telo i psihu. Od sitnica, koje je moja drugarica nazvala krupnicama, na koje pada prašina na polici (čitaj fotoaparat i hvatanje emocija u okruženju) koje bi vratile osmeh na lice samo jednim zvukom škljocanja. Da bismo usporili, prodisali. Da bismo bili vedriji, ispunjeniji, staloženiji. Da bi se bar u jednom periodu dana isključili i prepustili, odvojili, a približili sebi. Zimsko vreme je baš idealno za usporiti, okrenuti se sebi, kako zbog simbolike i početka godine, okretanja novog lista i uvođenja promena, tako i zbog toga što i priroda spava, sve je usporenije, zgusnuto i lako, poput prvih pahulja. Diši, zastani na par minuta, pusti da dođe ideja, zapiši je i pretoči u akciju. Realizuj onu promenu o kojoj razmišljaš i vremenom će ona postati deo tebe. Ako uglavnom ustaješ u podne a želiš da ustaješ u 7 ujutru, od ponedeljka počni da navijaš sat za po pola sata ranije i nekog ponedeljka ćeš već ustati u 7.

Samo polako, diši, postavi prioritete, idi korak po korak, jer su naši izbori jedino na šta možemo da utičemo i šta možemo da menjamo, a to dovodi do osećaja slobode i rasterećenosti. Ukoliko ti je do nečega stalo – posveti mu se, kada osetiš da ti je potreban predah, zastani. Primiri se, zagledaj i odaberi nešto od gore navedenog ili nešto deseto što samo tebe ispunjava, što tebi vraća osećaj lakoće, slobode i mira. Taj osećaj je u tebi, samo je potrebno da mu se vratiš. Onim krupnicama od kojih se pluća pune vazduhom, a ti imaš osećaj da bi zapevao i zaigrao od radosti i učinio sve da taj trenutak što duže traje. Tu si. Samo ispruži ruku i udahni.

Tekst: Irina Markić

@hasanaginica_

Godinu smo započeli grandioznim buketom cveća i varničenjem sirovih emocija u vidu viralnih hitova. Treba li da spominjem imena ovih diva ili je sasvim dovoljno da namere gospođe Dalovej spakujemo u osvetoljubivi tekst sa dobrim bitom, i eto savršene strategije za vendetu na top-listama.

Kako je zima pravo vreme za slušanje muzike i introspekciju – onda zašto se ne bismo dotakli oba ova fenomena istovremeno i to zahvaljujući nikom drugom do Majli i Šakire?

Oba hita izašla su u razmaku od svega nekoliko dana. I oba će zasigurno „prevaspitati“ generaciju Z ili im barem dati neku drugu perspektivu. Kao milenijalka, odrasla na tekstovima poput Hit me baby one more time i Whenever, Wherever , naučila sam da I’ll be there and you be near i Oh, pretty, baby I shouldn’t have let you go. Tako su me ikone pop kulture savetovale tih godina (čista je sreća da sam se, o te savete oglušila).

Danas, međutim, nižu se nešto drugačije metode, metode koje je ustanovila gospođa Dalovej još davne 1925. godine. Iako sam posve sigurna da Vulfova ne bi sugerisala da ispisujete sopstveno ime na morskoj obali, Sajrusova je ipak odlučila da će ove godine taj buket kupiti sama i tako naložila svim ženama sveta da se pripreme na ovaj trošak. Nije kaskala za njom ni Šakira koja je onomad onako divlje i slobodno đuskala sa konjima na obroncima plani- ne. Ona se ovom prilikom nije držala saveta o kupovini sobnih biljaka, ali je zato izračunala da vredi koliko i dve dvadesetdvogodišnjakinje. I ne, tu nije stala. Bivšem suprugu je poručila da je menjao Ferrari za Twingo i Rolex za Casio, a ova druga je dodala da će sama sebe voleti više nego li bilo ko drugi.

Moram da priznam da me sve ovo podsetilo na večito problematizovanje razlike između pola i roda, pitanje socijalnih uloga i naravno rodnog identiteta. Razlika između pola i roda je oduvek bila pitanje o telesnosti i identitetu. A onda sam se setila jednog zanimljivog fenomena – fenomena „zakletih devica”. „Zaklete device” predstavljaju žene koje se oblače i ponašaju kao muškarci i za koje na prvi pogled ne bismo ni pretpostavili da su žene. Brojni antropolozi bavili su se istraživanjem ovog fenomena na području Balkana. Moja asocijacija su žene koje liče na onu ribu iz druge sezone And just like that koja se zove Če Dijaz. Da se ovaj tekst ne bi u potpunosti pretvorio u antropološku papazjaniju sa primesama scenarija iz Seksa i grada – važno je samo da razumemo da je rod nešto što je konstruisano od strane društva i što je prilagođeno polu. Dakle, ako smo ženskog pola, onda smo nekako i ženskog roda prikladno je da dobijamo cveće (ili barem Majli misli da je to prikladno). Prikladno je da nas drže za ruku, da pričaju sa nama satima, da nas ne ostavljaju na cedilu u istom komšiluku sa bivšom taštom (shvatamo iz teksta da je to Šakiru poprilično uzdrmalo, pored onih silnih poreza koje joj je Pike ostavio u amanet) i da žene više ne plaču, žene fakturišu (mislim da se to na španskom kaže Las mujeres ya no lloran, las mujeres facturan).

Činjenica da je generacija Z dobila samosvesnije i emancipovanije glasnogovornice koje će ih podučiti sve ono što su nas pogrešno podučavale one iz prethodne ere (uz dužno poštovanje Dženifer Lopez). I ne samo to – nije mi bila namera da se bavim preispitivanjem verodostojnosti ovih tračeva iz sveta džet-seta (to ostavljam vama ukoliko budete inspirisani ovim glasinama). Bilo da ste ljubitelj ili ljubiteljka pop hitova ili ne – nije loše da se prisetite da sami sebi možete da kupite buket cveća (na Cvetkovoj pijaci ima povoljnih buketa) i da dobro razmilite ako za muža birate Pikea. A ako je to previše pitanja koja proizilaze iz nekakvih trećerazrednih hitova – pa, biće makar dovoljno dobri da prebrodite uz njih gužvu u Takovskoj ili na Brankovom mostu.