Književnost

Danas kada su nam mnoge informacije dostupne na klik, nikad nije bilo lakše da se edukujemo i saznamo nešto novo o ljudima i kulturama koje se razlikuju od naše. Ovo je posebno značajno onima koji žive u sredinama u kojima ne postoji mogućnost da se susretnu sa pojedincima koji su potekli iz drugačijeg kulturnog ili religijskog okvira ali i ljudima koji možda nisu u situaciji da putuju. Čak i jedan Jutjub video snimak, Instagram profil posvećen putovanjima ili dokumentarac na televiziji mogu nas naučiti mnogo toga o zemljama, ljudima i običajima o kojim ništa ne znamo. Iako jako volim da putujem, čitam istorijske i putopisne knjige i gledam reportaže iz različitih zemalja i dokumentarce, oduvek mi je čitanje romana o osobi koja je na neki način drugačija od mene i ima potpuno različito iskustvo na ovoj našoj planeti, najlepši i najefektivniji put da se potpuno izgubim u novoj kulturi i da se povežem sa ljudima. Na jedan način se doživljava vest koju čujemo na televiziji ili internetu, a na potpuno drugi priča devojčice iz Avganistana koja je dok je rasla imala emocije i razmišljanja kao ja a doživela je neke stvari koje ja ne mogu ni da zamislim.

Ovom prilikom zato izdvajam pet meni omiljenih knjiga koje će vas na suptilan način povezati sa ljudima koji žive negde daleko, u drugačijim uslovima, sa drugačijim uverenjima, koji se možda mole drugom Bogu, ali proživljavaju ista osećanja kao i mi.

Adiči je meni najdraža moderna spisateljica. Rođena i odrasla u Nigeriji, fakultet i doktorske studije završila je u Sjedinjenim državama. Njeni romani višestruko su nagrađivani od strane prestižnih Univerziteta poput Harvarda i Prinstona kao i nagradom PEN (Američkog udruženja pisaca). Iako sam imala priliku da živim u Nigeriji i lično iskusila kulturu i običaje, Adiči podiže mogućnost upoznavanja njene kulture na viši nivo. Ne samo da je njen stil pisanja vanserijski, ona kroz svoje priče iznosi i istorijske detalje o kolonizaciji i drugim nepravdama sa kojim se Nigerijci suočavaju i danas a koje im „Zapad” nanosi. Njeni likovi su raznoliki kao i ova država - od neobrazovanog seoskog momčića do intelektualnog krema Nigerije, ali svi oni su jednako realni, posebni i ranjivi.

Knjiga Pola žutog sunca će vas odvesti na emotivni rolerkoster i na kraju vam smrskati srce na hiljadu komadića. Njena priča će vam pokazati kako su uticaj i posledice rata isti na sve ljude, koja god da je boja njihove kože i odakle god dolazili. Osim pomenutog književnog dela, Amerikana je drugi roman koji svesrdno preporučujem, a koji prati priču Nigerijke koja se seli u Ameriku. Pored navedenih, tu je i roman Ljubičasti hibiskus koji precizno opisuje stare nigerijske običaje i religije, i razdor koji je prinudno pokatoličavanje napravilo u porodicama.

Nije potrebno da pravim previše uvoda za Elif Šafak, koja je dobro poznata ljubiteljima kvalitetnih pisane reči širom sveta. Poreklom iz Turske, Elif Šafak je većinu života provela u Engleskoj. Iako su njeni romani popularni i mogu slobodno reći da nećete pogrešiti koji god da izaberete da čitate, Istanbulsko kopile je definitivno moj najdraži.

Istanbul, u ovom romanu, nije samo mesto radnje on je takoreći jedan od glavnih likova. Nije jednostavno opisati na koji način je Šafak oživela ovaj grad i kako uspeva da čitaoca uvuče da celim bićem se oseti kao da je tamo i da zavoli – to je nešto što ćete čitajući je sami osetiti. Osim ovog, pomenuti roman ima mnogo drugih kvaliteta. Kompleksna, teška priča sa još kompleksnijim likovima isprepletana je turskim tradi- cijama i običajima koji žive i dan danas u njihovom društvu. Osim što je višestruko nagrađena za ovaj roman, Šafak je i tužena od strane svoje dr- žave za blaćenje Turskog imena i navodne istorijske laži.

Toni Morison je prva žena crne rase u istoriji koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Svi njeni romani prate priče Afroamerikanaca i njihovih života nakon prekida ropstva za vreme Džim Krou zakona.

Njene priče pokazuju svu brutalnost koju su crnci trpeli u Americi i koju mnogi i danas trpe, a Morison se ne ustručava da opiše i najstrašnije detalje, zbog čega su njeni romani najčešće i zabranjivani u Americi. Ali njeni romani su vredni. Ne samo da govore istinu, već nas i približavaju tim ljudima koji su vekovima tretirani gore nego životinje.

Roman Najplavlje oko prati priču devojčice koja vodi preteške bitke i ne samo da se suočava sa siromaštvom, porodičnim problemima, vršnjačkim nasiljem, rasnom diskriminacijom već i sa nametnutim standardima lepote koji joj sugerišu da kad bi imala plave oči, bila bi lepa i svi bi bili bolji prema njoj. Nešto o čemu svako od nas treba da razmisliti.

Haled Hoseini je širom sveta postao poznat po svom romanu Lovac na zmajeve za koji je pokupio i dobre i loše kritike. Ovaj roman je adaptiran u film po istom imenu, 2008. godine.

Hoseini se smatra kontraverznim piscem jer već decenijama piše protiv Talibanskog režima, ali i zato što ne cenzuriše svoje priče, nego živo opisuje teror koji su ljudi ove zemlje preživeli.

Hiljadu čudesnih sunaca je priča o dve žene koje su živele u vreme kada je Kabul cvetao, a one imale slobodu, podrazumevana ljudska prava, priliku za obrazovanje i normalne živote, a zatim i tragedije koje snalaze i jednu i drugu kada Talibani preuzimaju vlast i oduzimaju sva prava ženama. Ova knjiga se čita u jednom dahu, i neophodno je imati paket maramica uz sebe, ako ne i celu rolnu toalet papira.

Autobiografija poznatog mladog komičara koja na zabavan način otkriva odrastanje za vreme aparthejda u Južnoj Africi. Trevor Noa je dete majke crnkinje i belog oca Švajcarca, rođen u vreme kada su veze između ljudi bele i crne rase bile zločin (za koji su bili kažnjavani, naravno, samo crnci). Praviti decu mešane rase nije bilo dozvoljeno. Trevor Noa u ovom romanu otkriva kako su ga godinama sakrivali kod bake jer bi ga država uzela, razdvojila od porodice i dodelila strancima koji su imali sličnu boju kože, priča nam o neverovatnim detaljima iz njegove kulture, o borbi i snazi žena koje su ga odgojile, ali i njegovom traženju identiteta kada mu se činilo da nigde ne pripada, baš zbog svoje boje kože.