Muško gej-strejt prijateljstvo

Piše: Bogdan Petrović

S tim u vezi, postoji zanimljiva studija predstavljena u knjizi američkog profesora istorije Džordža Čonsija “Gej Njujork – Pol, urbana kultura i stvaranje muškog gej sveta od 1890. do 1940.” koja pokazuje kako su pre definisanja gej tovo nemoguće zbog pomenutih strahova koje su strejt muškarci razvili. Istovremeno, to nasleđe nasilja, i fizičkog i psihičkog, kao i neprihvatanje gej muškaraca od strane onih koji su strejt, prirodno je podstaklo oprez i nepoverenje gejeva pri pomisli da se sprijatelje sa njima.

Mnogi gej muškarci upravo iz straha da bi njihov potez mogao biti pogrešno protumačen, izbegavaju da se previše intimiziraju sa strejt muškarcima iz svog okruženja, pogotovu kada uoče neprijatnost sa druge strane. Pri susretu sa ovakvim tipovima, autovani gejevi, često svedoče o smešnim situacijama u kojima blizak strejt prijatelj želeći da zagrli svog ne strejt prijatelja ne radi to celim telom, vec ga hvata za ramena držeci karlicu daleko od njegove, stvarajuci tako držanje koje liči na slovo A i čineći sve što može da svojim genitalnim područjem ni na koji način ne dodirne njegovo telo. Jedan od razloga za takvo ponašanje, kao i uverenje koje stoji iza njega, jeste stereotip da je gejevima samo seks u glavi, te da oni svakom muškarcu pristupaju kao potencijalnom seksualnom objektu, a pogotovu onom koji je strejt i koji se, opet stereotipno pogrešno, posmatra kao najveći fetiš svakog geja.

Međutim, za većinu gej muškaraca, posebno u njihovoj mladosti, strejt muškarac je potrebniji za prijateljstvo nego za seks. Prihvatanje, podrška i ljubav od strane strejt prijatelja koji ga seksualno ne zanima, ali prihvata njegovu seksualnost, može u velikoj meri pomoći jednom gej mladiću u kontekstu samopouzdanja i prevazilaženja trauma izazvanih neprihvatanjem u društvu, pogotovu ukoliko je izložen bulingu od strane drugih vršnjaka ili odbacivanju od strane porodice. Snaga te podrške ne gubi na značaju ni u kasnijim godinama, pogotovu što su benefiti ovakvog odnosa punog uzajamne podrške i poverenja obostrani. Za strejt momka, prijateljstvo sa gej muškarcem nudi priliku da nauči važne lekcije o sebi, muškom identitetu, seksualnoj orijentaciji i različitosti, pa čak i o ženama. Mnogi strejt muškarci koji za bliske prijatelje imaju gej muškarce posvedočiće kako im je to pomoglo u privlačenju partnerki, jer su gejevi idealni mečmejkeri s obzirom na veliki broj žena u njihovom okruženju, ali i poznavanje ženskog majndseta, pri čemu treba imati u vidu i to da ova dva muškarca na tom polju nisu jedan drugom konkurencija. a njujorške adrese, tačnije iz Bruklina, stiže nam krajem zime respektabilna trupa Tribe. Pleme darovitih igrača predvodi koreograf Šamel

U prošlim danima, ovakva prijateljstva su definitivno izgledala malo verovatna poput prijateljstva između lava i miša, s obzirom na tradicionalno visok nivo homofobije među strejt muškarcima, ali danas i oni postaju svesniji benefita druženja sa gej muškarcima, jer baš kao u Ezopovoj legendarnoj priči o neverovatnom prijateljstvu lava i miša, ponekad različitost može pružiti jedinstvene prednosti koje se jednostavno ne mogu naci u prijateljstvu dva muškarca izgrađenom na istoj, podrazumevanoj, seksualnoj orijentaciji.

Pits koji će na našem 20. Beogradskom festivalu igre, 19. marta u Madlenijanumu, predstaviti komad „Crna rupa“. Karte za predstavu, veoma preciznog trajanja –jedan sat, jedan minut i jedna sekunda, koja na svoj način angažuje i publiku, već su u prodaji. Iza „kosmičkog“ naslova je čitav korpus stvari, sasvim zemaljskih, emotivnih i ljudskih. Možete li našoj publici približiti vašu predstavu?

“Crna rupa” istražuje odiseju u kojoj se tri umetnika afričkog porekla ili, bolje reći iz afričke dijaspore, udružuju kako bi stvorili trojstvo snage, afro-futurizma i snažnog zagrljaja. Iako je naslov izveden iz kosmičkog fenomena crne rupe, ovo nije komad koji se bavi objašnjavanjem nauke. Naime, u koreografskom smislu, mi dajemo predlog da se ideja transformacionog okruženja crne rupe iskoristi za stvaranje misteriozne atmosfere prema onome što ona obuhvata i šta može da sadrži u sebi. “Crna rupa” je rad koji angažuje publiku i vodi je na živopisno hipnotičko putovanje, u trajanju od jednog sata, jednog minuta i jedne sekunde, bez izlaza.

Ovaj komad poslednji je u triptihu nazvanom Crna serija. Prethodili su mu „Crna kutija“ i „Crni somot“. Sa kakvom idejom je nastajao ovakav projekt?

„Crna kutija“ bila je moj prvi komad. Tada sam još živeo u Tel Avivu i nastupao za Kompaniju Batševa. Premijeru sam organizovao u sobi mog stana, koju sam ofarbao skroz u crno. Odredio sam da to prvo izvođenje bude na moj 30. rođendan, za 30 bliskih prijatelja i da traje tačno 30 minuta. Kada je ovaj rad doživeo svoje trideseto izvođenje, praćen neverovatnim uspehom, znao sam da moram da radim dalje. Otišao sam kratko u Brazil, sa idejom da kreiram “Crni somot”. Tamo su tada stvarali zanimljivi multimedijalni umetnici, Mirel Martins i Luka del Karlo, sa kojima sam hteo da sarađujem.

“Somot” je nastavio da se razvija, kao duet, koji će kasnije obići mnoge svetske scene. To je bio signal da treba stići do “Crne rupe”, za koju sam angažovao još jednog južnoafričkog umetnika, Tušrika Frederiksa, da nam se pridruži na sceni, dok je zvučni pejzaž kreirao njujorški kompozitor Siven Jakobovič. “Crna rupa” je postala priča o poreklu našeg “plemena” (TRIBE).

Ipak, u vašem opusu je i takozvana Crvena serija. A zašto ova „boja“ i šta odlikuje ostvarenja iz te serije?

Volim kada mogu da odigram reči i kada one mogu da dobiju mnoga značenja odjednom. Na primer, crno zapravo nije boja već nijansa, a u zavisnosti od konteksta može biti i odsustvo boje ili zbir svih boja. Crveno nije samo boja, već je i moj nadimak iz detinjstva. Odrastajući u Bruklinu, svi moji prijatelji i porodica su me zvali Red (Crveni). Moja porodica me i danas zove Red. Nakon što sam u inostranstvu doživeo čitav splet neverovatnih situacija, stvarajući ujedno i svoj, nezavisan egzistencijalni okvir kroz Crnu seriju, poželeo sam da se vratim kući. Tu u Bruklinu, pokušavao sam da ponovo otkrijem svoje detinjstvo, svoje dečje zapitanosti nad životom, šarenilo, razigranost i lakoću. Crvena serija je platno za ove kvalitete. A unutar lakoće još uvek postoji ogromna dubina. Ukrštanja između samoće, neizvesnosti, kreativnosti I solidarnosti.

Pleme iz Bruklina