Queer romani

homoseksualnu osobu podseti na njegovu ljubav, bez da centralni deo romana bude sam seksualni čin.

Naravno, postoje i oni koji gej ili lezbo romane ne čitaju jer su im emotivno teški, što samo govori o i dalje mučnom položaju LGBT+ zajednice u Srbiji. Pa tako, jedan biseksualni muškarac kaže: ,,Kad sam bio tinejdžer, sećam se da je umelo ponekad da me psihološki muči. Prvo traženje po internetu, potom kad nađem... Stvori mi se osećaj da postoji neki život koji bi meni više odgovarao, a koji je tamo negde daleko i promiče mi. Kao slike onih rajskih plaža na egzotičnim mestima koje su svi nekad imali na ekranu starih kompjutera, a niko do njih nije otišao.”

Sa druge strane, možda najjasnija potreba za tim da se stvara kvalitetno queer štivom jesu odgovori onih koji nisu homoseksualne orijentacije o tome zašto ne čitaju lezbo/gej romane:

- Nikada se nisam susrela s tim.

- Nisam se susrela, ali ako mi se dopadne neko štivo, nije mi bitno da li se radi o queer osobama ili ne.

Da li se iz priloženih objašnjenja nameće rešenje za podele na gej i lezbo romane, odnosno mogu li se pomiriti njihove razlike? Možda postoji potreba za kvalitetno napisanim romanom, gde se pisac neće truditi da prenaglasi muške ili ženske karakteristike, već da stvori queer lika sa univerzalnim problemima, željama i strepnjama, te da dijalog bude dovoljno zanimljiv da svaku

- Nisam imao pristup, ne znam gde ima da se kupe.

- Nisam dobila preporuku za neki queer roman, a čini mi se da su druge teme zastupljenije.

- Rado bih čitao queer štivo, ali nisam imao priliku da se susretnem sa kvalitetnim.

- Retko su dobrog kvaliteta, uglavnom su to ljubići sa prenaglašenim scenama emocija. Queer kinematografija je u sličnom problemu. Dakle, dovoljno kvalitetno štivo o istopolnim ljubavi bi moglo navesti i one koji je nisu iskusili da o njoj čitaju i potom je i razumeju, pa mi se možda i pomoglo da se normalizuje pojava LGBT+ i samim tim bi i bilo manje onih kojima bi bilo emotivno teško da čitaju o životu koji ne mogu imati, jer bi im sloboda izbora bila dostupna.

Za kraj našeg istraživanja, pokušali smo da shvatimo kako bi izgledao savršen queer roman? Kao prvo, sadržao bi autovanje jer se 46,2% ženskih ispitanica izjasnilo da voli da čita o autovanju, naspram 15,4% njih koji ne vole, kao i 30,8% muških ispitanika da voli, naspram 7,7% onih koji ne vole. Potom, savršen queer roman treba da sadrži i ljubavnu priču po većinskim odgovorima. A šta je sa završnicama romana? Trenutno se uglavnom gej romani završavaju srećno, a ređe ili nikako lezbo romani. Ali da li je to ono što čitaoci žele? Od 104 ispitanika 80,7% njih misli da queer romani ne treba da imaju tužne krajeve, čak ni u cilju dokazivanja teškog položaja LGBT+ zajednice. Identičan broj njih rekao je i da queer romani treba da imaju srećne krajeve kako bi inspirisali. Srbiji su potrebni kvalitetno napisani queer roman, koji će sadržati junake koji se autuju i koje ,,žulja sve ono što žulja” čitavu LGBT+ zajednicu, i koji vole one koje žele, a ne one koje im društvo nameće. Srbiji su potrebni i srećni fikcioni krajevi jer je tužnih dovoljno i u stvarnom životu.

U okviru ankete gde smo ispitali 104 osobe različitih starosnih doba, pola i seksualne orijentacije, ispitanici su i imenovali i najbolje queer romane.

„Dante i Aristotel otkrivaju tajne univerzuma” napisao je Bendžamin Alire Saenz, o prijateljstvu dvojice tinejdžera iz kojeg se rađaju najdublje emocije i jedna od najnežnijih ljubavnih priča ikada napisanih. Ovaj roman ima i nastavak, a u procesu je i snimanje istoimenog filma. Preporučuju je oni koji si su i sami borili da spoznaju istinu o sebi, o tome ko žele da budu i sa kim žele da budu. (Srpsko izdanje Publik Praktikum)

„Sajmon protiv zavere Homo Sapiensa“ je planetarno poznat roman Becky Albertalli, po kojoj je urađen i jednako poznat film „Love, Simon“, o nežnom mladiću koji se autuje svojoj porodici i prijateljima, te knjiga budi emocije u svim onima koji su i sami iskusili težinu autovanja i olakšanje koje ono donosi. (Srpsko izdanje Urban Reads)

„Zovi me svojim imenom“ je roman Andre Asimana, sa radnjom smeštenom u Italiju, 1983. godine, po kojem je snimljen i istoimeni film. U centru zbivanja je sedamnaestogodišnji Eli, koji po prvi put iskusi ljubav, svu njenu lepotu i bol. Roman privlači pažnju uglavnom gej muškaraca, dok je film popularan među svima onima koji su iskusili snažne emocije koje teraju na preispitivanje svake reči i svakog pokreta osobe u koju su zaljubljeni. (Srpsko izdanje Štrik)

„The Well of Loneliness“ je lezbejski roman Radclyffe Hall, koji ispituje i polni i rodni identitet, a čija je radnja smeštena pred kraj viktorijanske ere, te prati porodicu iz visokog staleža, čija kćerka odbija rodni identitet koji joj je nametnut, te ne voli da nosi haljine, odbija da ima dugu kosu, želi da bude dečak, i zaljubljuje se u kućepaziteljku.

„Obojica umiru na kraju“ je roman iz pera Adama Silvera, koji podseća da nema života bez smrti, ni ljubavi bez gubitka, te koketira između tragedije i ljubavi. Mada Adamovi romani uvek imaju muške protogoniste, omiljeni su među svim queer ljudima, bez obzira na pol i seksualnost. (Srpsko izdanje Publik Praktikum)

„Moris“ je maestralni roman britanskog pisca, E.M. Fostera, koji govori o dubokom emocionalnom i seksualnom buđenju. Rukopis je dovršen 1914. godine, ali Foster nije smeo da ga objavi s obzirom da u njemu govori o homoseksualnoj ljubavi, koja je tada još bila zabranjena zakonom, ali i kritikuje stavove tadašnjeg britanskog društva. Nažalost, objavljen je tek poshumno, te Foster nije mogao ni da sanja o popularnosti njegovog dela i da će po njemu biti čak i snimljen istoimeni film. Priča prati Morisa, mladića koji se zaljubljuje u drugog mladića. I mada je po prirodi konformista, snaga i lepota njegovih emocija ga teraju na promene. Mada je posredi gej roman, preporučuju ga svi oni koji su iskusili istopolnu ljubav i borili se za to da dokažu da i oni zaslužuju život sa partnerom kojeg sami izaberu, a ne sa onim koje im društvo nametne. (Srpsko izdanje Rende)

„Cena soli“ je delo Patricie Highsmith, prvobitno objavljeno pod pseudonimom Claire Morgan, po kojem je urađen i jedan od najpopularnijih (ako ne najpopularniji) lezbejski film „Carol“. U centru zbivanja je Carol, čiji se ustaljeni život menja nakon što se stravstveno zaljubljuje, kada mora da bira između života pokraj svog deteta i života pored žene koju voli. (Srpsko izdanje Samizdat B92)

„Trčanje sa makazama“ je težak roman Ogasten Barouz, o njegovom sećanju na odlazak iz kuće gde je živeo sa mentalno obolelom majkom, u dom psihijatra, koji je i sam psihijatrijski bolesnik, te o vezi koju je imao sa psihijatrovim sinom – Ogastenu je tada bilo četrnaest godina, a njemu trideset i pet. Sva ova sećanja su i suviše mračna, te njihovo čitanje jedino olakšava humor, kao mehanizam odbrane. Preporuka za ovo delo nam je stiglo od gej muškarca. (Srpski izdanje Draganić)

„Sputnik ljubav“ je delo Harukija Murakamija, najpoznatijeg japanskog pisca, koji se smatra i jednim od najboljih živih pisaca, a čija su dela nedavno spaljena u Rusiji pod nalogom Putinovog režima. Ovo maestralno delo predstavlja zamršeni trougao neuzvraćenih ljubavi, kao i ljudsku čežnju uopšteno rečeno. Preporučila nam ga je ženska osoba homoseksualne orijentacije, mada prija svakome ko je spreman da otvori svoj um ka toleranciji. A i mada je u osnovi ljubavni roman, sadrži elemente detektivskog romana što doprinosi zanimljivosti. (Srpsko izdanje Geopoetika)

„Teskoba večeri“ je roman prvenac Marike Lukas Rejnefeld, koja je najmlađi ikada dobitnik Bukerove nagrade, plot prati porodicu koja se bori sa posledicama tragedije koja ih je zadesila. (Srpski izdanje Booka)

„Đovanijeva soba“ je roman Jamesa Boldvinaa, koji predstavlja glas svih queer ljudi, jer govori o nejednakosti i neravnopravnosti u borbi za ljudska prava. (Srpsko izdanje Ukronija)

„ Love and Lies of Rukhsana Ali“ je snažni roman Sabine Khan, o mladoj devojci koja pokušava da balansira između ljubavi prema svojoj devojci i roditelja koji su konzervativni muslimani. Ova knjiga je preporučena od strane žena koje su iskusile ljubav prema drugoj ženi.

„Gone, gone, gone“ – u svom romanu, Hana Moskowitz istražuje šta znači osećati se potrebnim, konektovanim i živim. Njen protogonista je izgubio brata 11. septembra u Njujorku, te mu je teško da otvori svoje srce za bilo kakve emocije, čak i prema mladiću koji ga iskreno voli. I mada je ovo gej roman, napisala ga je žena, te ga i ženska publika voli.

,,Priča za tešku noć” je knjiga iz susestva, Milice Lukšić, koja sadrži dve nejednake priče –mikro roman i kratku priču, kao i nekoliko mailova autorke, osvrte anonimnih sugrađana i jedan recept. Preporuka je stigla od gej muškarca. (Hrvatsko izdanje Autorska kuća)

„Čedo apokalipse“ autorke Viržini Depent je u osnovi detektivska priča, koja prati dva detektiva koja tragaju za nestalom problematičnom tinejdžerkom. Međutim, složenije posmatrano roman istražuje seksualne slobode, predrasude o ženama i njihovoj seksualnosti, o licemerju srednje klase i o manjinama i njihovoj asimilaciji. Bliskost sa queer publikom upravo se stvara kroz istraživanje slobode. (Srpsko izdanje Booka)

„Codename Villanelle“ roman od Luke Jennings iz 2017. godine, zapravo je knjiga po kojoj je snimljena mega popularna serija „Killing Eve“ koja je privukla pažnju queer sveta, prvenstveno zbog seksualne tenzije glavnih junakinja, ali i svih onih koji vole dobar triler.

„Sedam muževa Evelin Hjugo“ je istorijski –fikcioni roman Taylor Jenkins Reid. Govori o glamuru i skandalima Holivuda, a protagonistkinje su glumica Evelin i novinarka Monik, koju Evelin angažuje da napiše priču o njoj. Ovaj roman preporučen je od strane onih žena koje vole druge žene. (Srpsko izdanje Laguna)

„Red, White & Royal Blue“ je roman Casey McQuiston, koji govori o kraljevskoj porodici, intrigama i o zabranjenoj ljubavi dva muškarca, baveći se pitanjem kako će nas istorija pamtiti?

„Birthright“ od Missouri Vaun – još jedna priča o kraljevstvu, samo što je ovde reč o ljubavi dve žene.

„Ahilova pesma“ je nagrađivani bestseler, Madlin Miler. Priča o Ahilu, najvećom grčkom junaku, svima je poznata, kao i njegova veza sa stidljivim mladim princem, Patroklom, koja se nekada opisuje kao prijateljska, a nekada kao ljubavna. Ovaj roman govori upravo kako je to njihovo bila najveća ljubavna priča koju je svet ikada video, a preporučuju je sve queer osobe, bez obzira na pol i seksualnost. (Srpsko izdanje Laguna) ala, sitna, figura, se sa balkona obraća okupljenim vojnicima. Više od hiljadu vojnika u Tokijskoj komandi Istočnog štaba japanskih kopnenih snaga odbrane slušaju niskog čoveka u uniformi kako viče. Poziva ih da odbace Ustav koji ih drži u pokornosti prema Sjedinjenim Državama. Apeluje na njihovu čast i poziva se na drevnu samurajsku tradiciju. Izražava nadu da će podržati njegov plan da izvrše državni udar i vrate cara na njegovu predratnu poziciju živog boga i vođe nacije.

,,Heaven official's blessing” u potpisu autora Tian Guan Ci Fu, preporuka je za one koji preferiraju nešto mističnije romane, koji sadrže kraljevstva, prokletstva, duhove i moći.

“Priory of the orange tree” je takođe mističan roman, koji je napisala Samantha Shannon, a sadrži jake protagonistkinje, kraljevstva, moći i zmajeve. Preporuka nam je stigla od lezbejke.

„These witches don't turn“ je roman Isabel Sterling, koji kako i naziv sugeriše govori o vešticama. Radnja je smeštena u Salemu, a prati moćnu vešticu, koja mora da se udruži sa svojom bivšom devojkom, takođe vešticom, kako bi pobedile crnu magiju koja se nadvila nad Salemom.

„Intervju sa vampirom“ je klasik En Rajs i jedan od najboljih horor romana ikada napisanih, u kojoj se osim horora prepliću i triler i fantastika. Prodat je u 7 miliona primeraka, a prema njemu su snimljeni istoimeni popularni film i serija. Kako i naslov sugeriše, priča predstavlja ispovest jednog vampira.

Publika je, isprva, tiha i neočekivano mirna. Ne mogu da pojme da se ovaj čovečuljak sa grupicom svojih sledbenika usudio da uđe u Tokijsku komandu i otme njihovog komandanta. A možda samo ćute iz neke usađene učtivosti. Ipak, scena je toliko nadrealna, da čak i njihovo lepo vaspitanje ne može da ih natera da se suzdrže. Počinju da se smeju. Isprva, diskretno, a zatim sve bučnije. Praćen njihovim podsmehom govornik se vraća u kancelariju u kojoj ga čekaju četvorica sledbenika.

„Nisu me čuli“, izgovara tiho.

Uzima svoj samurajski mač, spušta se na zemlju i započinje ritualno japansko samoubistvo. Zabija oštri mač u stomak i, precizno određenim pokretima, nastavlja da seče utrobu. Pre nego što je pao na zemlju, jedan od sledbenika mu odseca glavu. Nešto ranije tog novembarskog dana 1970. godine. svome izdavaču je poslao poslednje stranice rukopisa romana „More plodnosti“. Obezglavljeno telo koje leži na podu nekada je pripadalo tada najpoznatijem japanskom romanopiscu Jukiju Mišimi.

Osim po svojim knjigama, Mišima je bio čuven i na osnovu toga što je znao da provocira javnost. Uprkos svom nastupu većina ga je držala za bezopasnog i smešnog lika. Bio je neka vrsta Mišela Uelbeka. A sada je sve delovalo tako stvarno. Još od kraja Drugog svetskog rata niko u Japanu nije izvršio hara-kiri. Mišimin neobjašnjiv čin u medijima je zasenio i početak zasedanja parlamenta na kome je prisustvovao i sam car.

Neki su verovali da je pisac poludeo, dok su drugi smatrali da je to namerno smišljena akcija čoveka u krizi srednjih godina koji nije mogao da podnese starenje i svu osrednjost kakvu pozne godine donose.

Mišima je objašnjenje ponudio svojoj supruzi kada joj je rekao „biće u redu čak i ako me ne razumeju odmah, Japan će me shvatiti za pedeset ili sto godina“.

Ovaj najpoznatiji japanski pisac minulog veka koji je čak tri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu, debitovao je sa knjigom „Ispovest maske“, koju je, u prevodu Zorice Savić Nenadović i Branislave Jurašin, nedavno objavila izdavačka kuća „Laguna“.

Ova svojevrsna autobiografija, tek ovlaž uvijena u meku oblandu romana, donela mu je književnu slavu i prepoznatljivost. Priča o pačetu koje će jednog dana postati labud započinje u sobi bake glavnog junaka. Ona je, odmah po rođenju, dečaka uzela sebi i zatvorila ga u svoju sobu. Umesto da se igra sa drugim dečacima, mali Kočan mora da neguje bolesnu baku koja se nalazi na granici između ludila i normalnosti.

U toj prostoriji, u mraku ispunjenog bolesno slatkim mirisima stare osobe, njegovoj mašti dozvoljeno je nesputano lutanje i istraživanje. Shvatajući da se razlikuje od drugih jer ga privlače isključivo snažna i mišićava muška tela, Kočan se uči igri maske. Shvata da u spoljnom