ZAVET ĆUTANJA / VOW OF SILENCE

VOW OF SILENCE

Е

И

ЗАВЕТ ЋУТАЊА кратак избор из савремене српске поезије

•

VOW OF SILENCE

A Short Selection of the Contemporary Serbian Poetry

Издавач / Publisher:

Ана Стјеља / Ana Stjelja

Суиздавач / Co-publisher

Удружење „Алиа Мунди” / Association “Alia Mundi”

Уредник / Editor Ana Stjelja

Насловница / Cover

Бол / Pain, Ана Стјеља, digital art

ISBN

“What poetry cannot live without are life and death; what life and death are worthless without, that’s poetry!”

Branko Miljkovic

Владимир Д. Јанковић, српски књижевни преводилац, песник и есејиста, рођен је 16. октобра 1968. године у

Београду, у Србији и тадашњој Југославији. Објавио

је више од 200 књижевних превода са француског и

енглеског на српски језик, од тога 95 романа. Аутор је четири књиге поезије и више од 500 песама, кратких

прича и записа, есеја и афоризама објављених у штампи и на интернету. Пажњу најшире читалачке публике скренуо је на себе преводима романа Мишела Уелбека, Хилари Мантел, Фредерика Бегбедеа, Т. Корагесана Бојла, Ен Енрајт, Лејле Слимани. Јанковић је добитник две најпрестижније награде књижевних преводилаца Србије и бивше Југославије: награду „Бранко Јелић” за превод графичког романа Жан-Пјера Жибрата „Матео” и награду

Милош Н. Ђурић за „Берен и Лутијен” Џ. Р. Р. Толкина. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења

књижевних преводилаца Србије. Од марта 2015. члан је Управног одбора УКПС-а, а 13. јануара 2018. именован је за потпредседника УКПС-а.

Vladimir D. Jankovic, Serbian literary translator, poet and essayist, was born in Belgrade, Serbia (and then Yugoslavia) on October 16, 1968. He published about 300 literary translations from French or English into Serbian language, including about 110 novels. He is the author of five collections of poetry, one collection of short stories and essays, and more than 600 poems, essays and short stories published in the press, in the periodicals or on the Internet. Jankovic drew the wider public’s attention with his translations of novels written by Michel

Houellebecq, Hilary Mantel, Ian McEwan, Frédéric Beigbeder, T. Coraghessan Boyle, Michel Tournier, Ann Enright, Amélie Nothomb, Jean-Michel Guénassia, Leïla Slimani… Jankovic is the winner of the two most prestigious Serbian and ex-Yugoslav literary translators’ awards: Branko Jelić for the translation of the graphic novel Mateo by Jean-Pierre Gibrat, and Miloš N. Đurić for J. R. R. Tolkien’s Beren and Luthien. He is a member of the Association of Serbian Writers and the Association of Literary Translators of Serbia. Since March 2015 he is a member of the ALTS Steering Committee. On January 13, 2018 appointed Vice President of the ALTS.

МИКРООРГАНИЗАМ

Omne animal post coitem triste est –Аристотел примети, туговања сит; По љубави весео, ја пак дирам бит –Микоорганизам сам, што значи: the best.

Волим кад заглупим од чулног усхита, Кад изгубим нит па и смисô за хумор;

Моје срце тада не знаде за умор, Нит’ питања чује, нити ишта пита.

Животиње после сношаја тугују, И људи и биљке тад с жалом другују, Микроорганизам раздраган је, празан;

Све ситнице светске телескоп не види, Само радост чиста у ћелији бриди –Нек’ тај тренут траје ведро, непролазан.

MICROORGANISM

Omne animal post coitem triste est –Aristotle saw it, fed up with rumbling grief; After love being cheerful, I am the essence’s thief –I’m a microorganism, which means: the best.

I adore when my brightened senses make me swing, When I lose it all, even my sense of humor; In my heart fatigue then remains just a rumor, Neither hearing questions, nor asking anything.

Having copulated, animals are mournful, People too, plants, towards merriment are scornful, A microorganism is gladsome, empty;

All the worldly triffles a telescope ignores, There is only virgin joy in a cell that snores –Let that moment last forever, and in plenty.

(Translated into English by Vladimir D. Jankovic)

ТАМО ГДЕ ЈЕ САД

Има седам дана како је нестала, Или десет, дванаест, не знам сад ни сам.

Слика се изгубила, остао је рам.

Зид без сјаја чами, туга учестала.

Рам макар да спасем, чекић дохватио

И

ексера шаку, изнабадах се све;

Крв што пролих напослетку приволи ме

Да на јави видим што сам снохватио.

Сунце сад је мрко, трава чак ни жута, Ишчупано цвеће тамо прекопута,

Где је леја била, светић питом и млад.

Летвице распете, рам на зиду ћути, Само жалост тиња, срце се не љути –Ваљда слици боље је тамо где је сад.

THERE WHERE IT IS NOW

Seven days have gone since it left me all alone, Or was that ten, or twelve, I couldn’t really tell. The picture just got lost, the frame rings like a bell. The wall sunlessly sinks, sorrow is my friend sworn.

So, I took the hammer, thought: let me save the frame, A handful of nails, also, and they made me bleed; Blood was a reminder harsh, it forced me to see What I’d caught in blurry dreams, what’s in real a shame.

Sun is brown like deep mud, grass not even yellow, Ripped off flowers scuttle, the window is shallow, Where the blossoms stood, my little world tame and sound.

Crucified slats sagging, the frame silent standing, Only sorrow glows on, my heart’s wrath is ending –Guess my picture’s doing well there where it is now.

(Translated into English by Vladimir D. Jankovic)

Валентина Милачић рођена је 1966. године у Србији.

Објавила је неколико књига поезије. Члан је Удружења

књижевника „Сунчани брег” из Београда, Института

за дјечију књижевност из Београда и Удружења

књижевника Републике Српске. Њене песме су објављене

у књижевним часописима, збиркама и антологијама и

стекле су национално признање. Песме су јој превођене

на македонски, енглески и мађарски језик. Добитница

је „Светосавске награде“ коју додјељује Министарство

просвјете и културе Републике Српске (за изузетне

резултате и залагање у области предшколског васпитања

и образовања и допринос бољем образовању у Републици Српској). Живи у Бањoj Луци, Република Српска.

Valentina Milacic was born in 1966 in Serbia. She has published a couple of poetry books. She is a member of the Association of Writers “Sunny Hillock” from Belgrade, the Institute for Childrenʼs Literature from Belgrade and the Association of Writers of the Republic of Srpska. Her poems have been featured in literary journals, collections and anthologies and gained national acclaim. Her poems have been translated into Macedonian, English and Hungarian. She received the “Saint Sava Award” given by the Ministry of Education and Culture of the Republic of Srpska (for exceptional results and efforts in the field of preschool education and contribution to better education in the Republic of Srpska). She lives in Banja Luka, Republika Srpska.

ПРЕМА ЈУГУ

У торби носим јабуку, књигу и мрвицу хљеба.

Јабука ми треба

да је дам црву, књигу ћу оставити

у некој шуми, мрвицом хљеба

нахранити рибу.

TO THE SOUTH

I carry an apple, a book and a bread crumb in my bag.

I need the apple to give it to a worm,

I will leave the book in an unknown forest, With a bread crumb I will feed the fish.

(Translated into English by prof. Jasminka Zaric)

ИЗМЕЂУ ТЕБЕ И МЕНЕ

Између тебе и мене

вода...

По њој плутају барке.

Пас се игра, удица је потонула.

Шта тражи његов њух, твој или мој сан?!

Између тебе и мене ватра...

њој се спајају вјетрови и боје.

Мачка преде, извијајући струк.

Шта тражи њен њух, твој или мој длан?!

Између тебе и мене, природне непогоде... Фатаморгана испијених слова.

BETWEEN YOU AND ME

Between You and Me

there is a water and boats are floating on, A dog is playing, a hook has sunk

What is his nose looking for –your or my dream?!

Between You and Me…

There is a fire

Made of winds and colors

A cat is purring and extending her body

What is her nose looking for –your or my palm?!

Between you and me natural disasters…

A Fata Morgana made of drained letters.

(Translated into English by prof. Jasminka Zaric)

Раде Шупић је рођен 2000. године у Лазаревцу. Написао

је две књиге поезије које нису објављене: „Поезија

коју нећете дочекати” и „По инструкцијама умрлих”.

„Апологетика писарнице” је његов трећи рукопис у

настајању. Добитник је „Ђурђевданске књижевне награде”

коју додељују Књижевно друштво „Раде Драинац” и

Књижевна омладина Прокупља (2020). Добитник је награде „Станко Симићевић” као најмлађи финалиста

53. Фестивала поезије младих у Врбасу. Рукопис Поезија

коју нећете дочекати ушао је у најужи избор за награду

„Златни храст” на конкурсу за најбољу књигу поезије, Нова поетика (2021). Радове је објављивао у часописима

и порталима: Буктиња, Бдење, Суштина поетике, Ток, Траг, Сребрни вијенац, Студентски књижевни лист Филолошког факултета, Поента, Хипербореја, Стране, Феномени, Eckermann. На блогу за уметност и културу Арткум, публикован је његов први интервју. Финалиста је конкурса за награду „Тимочка лира” на 60. Фестивалу културе младих Србије. Превођен је на мађарски језик.

Rade Supic was born in 2000 in Lazarevac. He has written two poetry books titled Poetry that you will not wait and According to the instructions of the dead that have not been published yet. The Apologetics of the Office is his third emerging manuscript. He is the winner of the “St. Georgeʼs Day Literary Award” given by the “Rade Drainac Literary Society” and the “Literary Youth of Prokuplje” (2020). He is the winner of the “Stanko Simicevic Award” as the youngest finalist of the 53rd

Youth Poetry Festival in Vrbas. His manuscript Poetry that you will not wait was shortlisted for the “Golden Oak Award” in the competition for the best book of poetry, New Poetics (2021). He has published his works in various journals and portals: Torch, Vigil, Essence of Poetics, Flow, Trace, Silver Wreath, Student

Literature Journal of the Faculty of Philology, Poenta, Hyperborea, Pages, Phenomena, Eckermann. His first interview was published on the blog for art and culture Artkum. He is the finalist of the competition for the “Timok Lyre Award” at the 60th Festival of Youth Culture of Serbia. His work has been translated into Hungarian.

КРАТКО

ПИСМО ВАНЗЕМАЉЦИМА

Ми Земљани

ове године обележавамо два века

од рођења Достојевског

исто толико од смрти Наполеона

на острву Света Јелена

у кавезу који крвари нашом вољом

Притом немамо

праве решетке

нити знање о прошлом животу

а само оно спасава

кад се светла угасе.

A SHORT LETTER TO THE ALIENS

We, Earthlings

This year are celebrating two centuries

Since the birth of Dostoevsky

Just as much since the death of Napoleon

On the island of St. Helena

In a cage that bleeds with our will

We don’t have that Real gratings

Nor the knowledge of a past life

And only it can save us when the lights go out

(Translated into English by Ana Stjelja)

ПАНТЕИЗАМ И ДРУГИ ОБЛИЦИ САМОЋЕ

Ћошкови са маховином који ме окружују преображавају се у таваницу храма

при свакој молитви

Одсутан сам за околне уређаје где се само најављују несреће

Кључање воде на собној температури подсећа ме на тежину једног завета:

Желео сам да будем ватра

а постао сам шума

О мени ће свакако

сведочити пожари

PANTEISM AND OTHER FORMS OF LONELINESS

The moss corners that surround me they are transformed into the ceiling of the temple at every prayer

I am absent for surrounding devices where only accidents are announced

Boiling water at room temperature reminds me on the weight of one vow:

I wanted to be a fire and I became a forest

It will definitely be the fires That will witness about me.

(Translated into English by Ana Stjelja)

Душан Дојчиновић је рођен у Лесковцу. Песник, писац кратких прича, сатиричар и писац за децу. Његови

радови објављени су у разним српским штампаним и

онлајн часописима, као и на књижевним блоговима и веб порталима. Неке од његових песама су преведене на енглески и објављене у часопису Poetryzine. Његове песме за децу су такође преведене на енглески и објављене у међународној онлајн антологији „Изнад дуге” (Over The Rainbow, 2021), а прича од шест речи објављена је у међународној онлајн антологији „И би прича” (And There Was Story, 2021), поводом јубилеја – 60 година од смрти америчког писца Ернеста Хемингвеја.

Dusan Dojcinovic was born in Leskovac (a city in southern Serbia). He is a poet, short story writer, satirist and children’s writer. His works have been published in various Serbian print and online magazines, so as on the literary blogs and web portals. Some of his poems were translated into English and published in the Poetryzine Magazine. His poems for children are also translated into English and published in the international online anthology Over the Rainbow (2021), and хис six-word story was published in the international online anthology “And There You Story” (2021), on the occasion of the 60th anniversary of the death of the American writer Ernest Hemingway.

И САДА ЛУТАМ

Тако некад осетим, да те само пољубим,

да ти звезде поклоним, и тугу заборавим.

Као да си сва од свиле, твоје руке нежне, миле, другога загрлиле, а мене изгубиле.

И сада лутам

јер немаш времена за нас...

И сада певам, имам снаге, а ти у лажи тражиш спас.

I STILL WANDER

Sometimes I just feel like Kissing you

Giving you the stars And forgetting all the sorrows.

As if you were made of silk Your hands, sweet and tender

Hugging someone else And forgetting me.

And now I wander in a blue night

Since you have no time for us And I sing now, I have the strength You seek salvation in a lie.

(Translated into English by Ana Stjelja)

ПРИЧАЈ МИ О ЉУБАВИ

Причај ми о

љубави, да саслушам песму, затворићу уста, нек пресахну испуцале усне, ко за водом чесма.

И пишем је, ево већ потекла је песма, ти што си далеко од мене у равници,

што су на перону губитници,

а у животу, од тела до тела, пролазници.

TELL ME ABOUT LOVE

Tell me about love

To listen to a song I will close my mouth

Let the chapped lips dry, Who for water from the fountain. And I’m writing it, the song has already flowed, You who are far from me in the plain, That there are losers on the platform, And in life, From body to body, bystanders.

(Translated

into English by Ana

Stjelja)

„Дах лета” и „Шраф”, а приче у збиркама приповедака

„505 са цртом” и „Ковид-19 у 357 речи” у издању

„Књижевних Вертикала”. Учествовала је на међународној

конференцији за кратке књижевне форме Института за

науку, алтернативу, културу и уметност ИНАКУ Скопље.

Њена песма је објављена у Антологији савремених кратких

књижевних форми института. Учествовала је у радионици креативног писања „Писалиште” и на поетској вечери „Поетариум”. Живи и ради у Новом Саду.

Jelena Davidovic was born in 1980 in Novi Sad. She has been writing for several years. She writes short stories and poetry. Her poems have been published in several collections of poetry: “Breath of Summer” and “Screw”, and stories in the collection of short stories “505 with a line” and “Covid-19 in 357 words” of the publisher of the Literary Vertical. She participated in the international conference for short literary forms of the Institute of Science, Alternative, Culture and art INAKU Skopje. Her poem was published in the Anthology of Contemporary short literary forms of the institute. She participated in a creative writing workshop “Pisalište” and in the poetry evening “Poetarium”. She lives and works in Novi Sad.

ВОЛИ

МЕ, МРЗИ МЕ

Воли ме, мрзи ме, мучи ме

муке ми прекрати

Пчеле ме убијају, пуштам их

добровољно ме добијају

Једите моје месо, ви инсекти

то је све за шта сте способни

Никад нећеш бити ја

никад нећу бити твоја

никад виђена

никад схваћена

Ти си крвоследник

који ме прогони одувек

гушим се, желиш ме још увек

LOVE ME, HATE ME

Love me, hate me, torture me

Put me out of my misery

These bees are just killing me

And I am letting them willingly

Eat my flesh you insects, you

That is all that you can do

You will never be me

Never have me

Never see me

Never understand me

You are bloodhound that keeps hunting me

I am suffocating

You keep wanting me

(Translated into English by Jelena Davidovic)

ЗГРАДА

Зграда дугачка као ноћ ставила ти је решетке на прозор

да те штите од света да штите свет од тебе

ногама дугачким као сенка

прескочићеш илузије замке бетонска зграда је тешка

теби лаганом не може ништа

THE BUILDING

The building long as the night she puts bars on your window protecting you from the world to protect the world from you with legs long as a shadow you skip over trap illusions the concrete building is heavy but it can't harm unburdened soul

(Translated into English by Jelena Davidovic)

Дејан Богојевић је српски писац и мултимедијални уметник. Објавио преко деведесет књига, антологија и

алманаха. Превођен на двадесет језика. Добитник бројних

домаћих и међународних награда за књижевност. Уредник

часописа за поезију „Тенсо”, хаику часописа „Цвет шљиве”, часописа за књижевност, уметност и културу „Акт”.

Учесник бројних међународних уметничких фестивала и едукативних пројеката. Основао је ликовну колонију „Ехо, рубови”. Бави се и издаваштвом. Председник је „Хаику друштва Србије”. Живи у Ваљеву.

Dejan Bogojevic is a Serbian author and multimedia artist. Published over ninety books, anthologies and almanacs. Translated into twenty languages. Winner of numerous national and international awards for literature. Editor of the poetry magazine Tenso, haiku magazine Plum Blossom, magazine for literature, art and culture Act. Participant in numerous international art festivals and educational projects. He founded the art colony “Echo, edges”. He is also engaged in publishing. He is the president of the “Haiku Society of Serbia”. He lives in Valjevo.

ПРВА ОРГАНСКА ПЕСМА НАСТАЛА У СРБИЈИ

Ово је прва органска песма настала у Србији

У интелектуално здравом окружењу деце

Без унапред задатих правила

Није ни сонет, ни катрен, ни хаику

Не пева о естаблишменту

Ни о лошем положају радника

Ово је прва органска песма настала у Србији

И због тога нема облине

Прилично је црвљива и смежурана и зато:

О њој актуелна књижевна критика неће дати свој суд

И поред тога биће на цени

И читаће је многи

У њој је стих резак

Мисао брза – поука јасна

Без додатне прераде

Служи се искључиво у пресном стању

На гладно срце читалаца

Ово је прва органска песма настала у Србији

У којој ће и остати

И биће штампана као једина песма у првој органској

књизи у Србији

И неће бити на сајму на штанду Тираж је мали

THE FIRST ORGANIC POEM WRITTEN IN SERBIA

This is the first organic poem written in Serbia

In intellectually healthy environment for children

Without pre-defined rules

It is neither a sonnet nor quatrain, nor haiku

It doesn’t sing on establishment Or bad position of workers

This is the first organic poem written in Serbia And thus it doesn’t have any contours

It is rather grubby and shriveled and that’s why:

Regardless of this it is highly rated

And many people will read it

Verses in it are cutting

Thoughts quick – the moral clear

Without further processing

It is served only row

For the hungry hearts of readers

This is the first organic poem written in Serbia

Where it will stay

And it will be printed as the only poem in the first organic book in Serbia

And it won’t be exhibited at the book fair Since the circulation is small

(Translated into English by Danijela Bogojević and David Cobb)

ЛИСТ ХРАСТА

Пресавијен лист папира

Унутра лист храста

(На местима прогорео)

Све то стављено у пртену торбу

Торба о рамену безбрадог младића

Путује житним поqима

Пресавијен лист папира

Непознат рукопис

Бледи на сунцу

Мирис прогорелог листа храста

Кади мој нови дом

Под ведрим небом

AN OAK LEAF

A folded sheet of paper with an oak leaf inside (a little scorched) all of these are packed in a linen bag –the shoulder bag of a youth without a beard on his travels through fields of wheat The folded paper with writing in an unfamiliar hand is fading in the sun

The odour of the burnt oak leaf fumigates my new home under the cloudless sky

(Translated into English by Danijela Bogojević and David Cobb)

Јовица Ђурђић је рођен 1949. године у Глоговици

код Добоја, Република Српска. Прозаиста и песник.

Дипломирао је на Педагошком факултету у Ријеци. Члан

Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника

Српске. Аутор тринаест књига поезије и прозе за децу и одрасле читаоце. Објављивао је у многим листовима и часописима. Нека од његових дела превођена су на стране језике као што су руски, енглески, италијански, пољски, чешки, турски, словеначки, македонски... Заступљен је у разним антологијама

дела на српском језику. Награђиван на литерарним конкурсима. Добитник је и „Златне значке”, престижне награде Културно-просветне заједнице Србије.

Jovica Djurdjic was born in 1949 in Glogovica near the city of Doboj, Republika Srpska. Prose writer and poet. He graduated from the Faculty of Education in Rijeka. Member of the Association of Writers of Serbia and the Association of Writers of Srpska. Author of thirteen books of poetry and prose for children and adult readers. He has published in many newspapers and magazines. Some of his works have been translated into foreign languages such as Russian, English, Italian, Polish, Czech, Turkish, Slovenian, Macedonian, etc. He is represented in various anthologies and selections of contemporary literary works in the Serbian language. Awarded in literary competitions. He is also the winner of the “Golden Badge”, a prestigious award of the Cultural and Educational Association of Serbia.

и изборима савремених књижевних

ЈАБУКА

Ја видим зрнца сунца

Преточена у њену кору.

Сва се љупкост скупила

У луку њеног руменила.

Тишина далеког горја

Кроз петељку ушла.

Као да је сад дотрчала

У руке, књиге...

Похотно се ко љубавница нуди,

Док лежи на тањиру.

Тајним кључевима отвара уста

И ситни песак сунца просипа.

THE APPLE

I see granules of sunlight

Blend into her skin.

All her appeal amassed

In the arc of her reddish glow. The silence of distant mountains

Creeps into her through the stem.

It’s as if she has just come running Into one’s hands, books...

She offers herself with lust, like a mistress

As she lies there on the plate.

Her mouth opens with secret keys

And she sheds her fine granules of sunlight.

(Translated into English by Slobodan Drenovac)

ТРАВА САМ ЗЕЛЕНА

Трава сам зелена по којој хода устрепталаа.

Што ме нека драгост испуљава, што ме

нешто уз мирис привија.

Очи су њене у мени преноћиле.

Претрчава поље, претрчава своју сенку лаку.

Скочити из самог себе, из лобање галебове

одбегле покупити.

Јабуку неку са стабла скинути. Лепоту у

себи продубити.

Не бих се хтео пробудити.

I AM THE GREEN GRASS

I am the green grass on which she tremblingly treads. A kind of sweet gratification fulfils me, something that nestles me to the scent. Her eyes have spent the night in me. She runs across the field, runs over her own lightsome shadow.

To jump out of myself, to pick up the gull that defected from my skull.

To pick an apple from its tree. Intensify the beauty in me. I would not like to awaken.

(Translated into English by Slobodan Drenovac)

Власта Младеновић рођен је 1956. године у Неготину. Награђивани је српски писац, песник, уредник и културни

радник. Као реномирани српски писац, објавио је преко

двадесет збирки поезије и дао значајан допринос културној

и књижевној сцени источне Србије. Добитник је неколико значајних награда. Песме су му превођене на италијански, румунски, француски, македонски, мађарски, бугарски, кинески. Главни је уредник књижевног часописа „Библиопис”.

Vlasta Mladenovic was born in 1956 in Negotin. He is an award-winning Serbian writer, poet, editor and cultural worker. As a renowed Serbian author, he has published over twenty collections of poetry and made a significant contribution to the cultural and literary scene of eastern Serbia. He has won several significant awards. His poems have been translateed into Italian, Romanian, French, Macedonian, Hungarian, Bulgarian, Chinese. He is the editor-in-chief of the literary magazine Bibliopis.

ЗАВЕТ ЋУТАЊА

Ни реч нећу да изустим, језик ме не може више преварити, ево пуштам јато змија, пламен што се извија

изнад земље.

Силна је војска небеска, препознаће непријатеље,

она зна шта јој је чинити, немам ништа са тим, моје је да ћутим.

THE VOW OF SILENCE

I won̕t say a word, Language can no longer deceive me, Here I am releasing a flock of snakes, A twisting flame Above the ground. The army of heaven is strong, It will recognize enemies, Knowing what to do I have nothing to do with it, It̕s up to me to keep quiet.

(Translated

into

English by Ana Stjelja)

ДИСХАРМОНИЈА

Поремећен је однос

између мене

и свемира,

никад већи хаос, из чистог мира падају кише нападају ме све више.

DISHARMONY

There is a disharmony Between me and the Universe

Never bigger chaos. Out of a sudden Rains come. They attack me More and more.

(Translated into English by Ana Stjelja)

Сузана Рудић је српска песникиња и вајарка. Тренутно завршава мастер студије вајарства, а бави се и писањем.

До сада је објавила три збирке песама „Време орхидеја”

(2015) и „Друга страна огледала” (2019), за коју је добила награду „Стражилово” и „Анатомија речи” (2021). Песме су

јој превођене на македонски, русински и словеначки језик. Оснивач је и главни уредник међународног часописа за уметност и културу „Арткум”.

Suzana Rudic is a Serbian poet and sculptor. She is currently finishing her masterʼs degree in sculpture, and she is also writing. So far, she has published three collections of poems, Time of Orchids (2015) and The Other Side of the Mirror (2019), for which she received the “Strazilovo Award” and Anatomy of Words (2021). Her poems have been translated into Macedonian, Ruthenian and Slovenian. Suzana is the founder and editor-in-chief of the international magazine for art and culture Artkum.

ИГЛЕНИ ВРTOВИ

Пронађете ли неког сличног мом опису

у игленим вртовима, заглављеног између ушица како вади из табана трње и

од њега прави руковети, тај је своју казну одслужио.

Милујте га као што мене миловали нисте, мене су заробиле кише, запљуснули олујни таласи

на ртовима чекања.

Пронађете ли неког сличног мени у игленим вртовима

како се радује грмљавинама из даљина, премажите му кожу смиљем и босиљем, тај је жаришта угасио и смрт своју прогутао.

ТHE GARDEN OF NEEDLES

Should you find someone like me in the garden of needles, stuck between the needle eyes, pulling the thorns out of his feet, and making bundles of them, that one served his sentence. Caress him like you have never caressed me, I have been captivated by rains, splashed by stormy waves on the capes of waiting. Should you find someone like me in the garden of needles, rejoicing to thunders from far away, smearing over his skin with basil and immortelle, that one has put out all the fires and swallowed his own death.

(Translated into English by Dusica Karaic)

ОПРАШТАМ ТИ КИШЕ

Опраштам ти кише пред пламом Отвореног неба.

Испред међуречја исповести.

Ћутиш. Одавно си заспао Орфеју.

Између нас пролази змија.

Пред тмином почива реч.

Срж си кости моје, истина древна сведок је не(вида).

Опраштам ти кише пале између наших прстију, васкрсле

у молитви.

Преобуци ме у долини распећа у ткаљу догорелих

воштаница

да ти рита испевам песму окупану у менама крвотока.

Не плачи, у мојим аркадама записан је синопсис препознавања нас двоје.

Ево заклећу се нећу писати.

FORGIVING YOU THE RAINSTORMS

I am forgiving you the rainstorms in front of the blaze from the burning skies,

In front of doabs of the confession. Silent you are. Orpheus, you fell asleep long ago. Between us a snake is sliding. Before darkness, a word lies.

You, the core of my bone, the ancient truth - a witness of the (non)seen.

I am forgiving you the raindrops fallen between our fingers, resurrected during the prayer. Change my clothes to what’s left of burnt candles in the valley of crucifixion, So I could sing you the song bathed in blood. Don’t you cry.

In my arcades our synopsis is written. Here. I will swear I won’t write again.

(Translated into English by Dusica Karaic)

Тања Ајтић је из Србије, али живи у Ванкуверу, Канада. Њене

песме и приче објављене су у више од сто седамдесет збирки

(књига), антологија, електронских књига и часописа. Њене

песме су објављене на осам језика. Објавила је књигу поезије

„Обриси љубави” 2018. Награђивана је многим наградама

и дипломама. Тренутно пише поезију, кратке приче, хаику, гогиосхи поезију. Бави се уметничком графиком као слободни уметник. Њене уметничке графике објављиване су

у књигама и часописима.

Tanja Ajtic is from Serbia but lives in Vancouver, Canada. Her poems and stories have been published in more than one hundred and seventy collections (books), anthologies, electronic books and magazines. Her poem have been published in eight language. She published a book of poetry Outlines of Love in 2018. She has been awarded with many prizes and diplomas. She is currently writing poetry, short stories, haiku, gogyoshi poetry. She artistic graphics as a freelance artist. Hers art graphic were published in books and magazines.

РЕКА

Ти који си становник поред реке

верујеш у слике малих богова љубави

у старој римској уметности

и ренесансе као и новог доба.

У

љупку крилату дечицу забављену

разним пословима

видиш их и говориш као Сократ:

“Знам да ништа не знам!“.

Кажеш да је свет имање без

и да се не зна ко је њен творац?

Ти као слободни мислилац, ни добар ни рђав, равнодушан, али не и немоћан.

Видиш ту дивну децу у одсјају реке

која за тебе тече у бескрај и уживаш.

Имаш сигурно уточиште и довољно ваздуха

за преживљавање свега

у зраку који може да изазове

хемијске промене а ти можеш да их израчунаш

само ако желиш.

Ти живиш у свом одсјају лика

и ја ти верујем

да свет може бити лепо место

ако се загледамо у себе.

Онда је све јасно.

A RIVER

You who live near the river

You believe in images of little gods of love in ancient Roman art and Renaissance as well as a new era. In a lovely little winged children entertained with various jobs you see them and speak like Socrates “I know I do not know anything!”

You say that the world is a property without a master and that it is not known who its creator is?

You as a free thinker, neither good nor bad, indifferent, but not powerless.

You see those beautiful children in the glare of the river which flows for you into infinity and you enjoy.

You have a safe haven and enough air to survive everything in the air that can cause it chemical changes and you can calculate them only if you want.

You live in your own reflection of an image and I believe you that the world can be a nice place if we look at ourselves. Then everything is clear.

(Translated into English by the Tanja Ajtic)

SANJATI, MOŽDA ŽIVETI?

Život je kao ciklus

kao krug

negde umremo a negde izrastemo

ponovo

svakog dana novi dan

drugačiji i sa nama

obnovljenim

nikad nije isto ciklično je

reinkarnacija

svakog dana

mi novi u starom svetu

živimo ispočetka do kraja

a onda sve ponovo u krug u vrtlog sveta

posle dosanjanog sna u novi san

otvorenih očiju.

DREAMING, MAYBE LIVING?

Life is like a cycle like a circle somewhere we die and somewhere we grow again every day a new day is different and with us renewed it is never the same it is cyclical reincarnation every day we new in the old world live from beginning to end and then all over again in a circle into the vortex of the world after a dream thet is over into a new dream with open eyes

Анђелко

Заблаћански рођен je 1959. године у Глушцима, Мачва. Пише поезију, прозу, афоризме и преводи са руског. Објавио je књиге поезије: „Рам за слике из снова”, 1992; „Игра сенки”, 2004; „Птица на прозору”, 2007; „Сан напукле јаве”, 2009; „Раскршће несанице”, 2011; „Пијано

праскозорје”, 2014; „Мали ноћни стихови”, 2019, „Ноћи вучјег зова”, 2020; збирку афоризама: „Палацање”, 2006; књигу прозе, сатиричне поезије „Иза линије”, 2020. Превео

је збирку руске поезије „Од Пушкина до Капустина”, 2019. Главни је уредник

поетике” и члан Удружења

часописа „Суштина

књижевника Србије.

Andjelko Zablacanski is a Serbian author born in 1959 in Glusci, Macva (Serb. Glušci, Mačva). He writes poetry, prose and aphorisms and translates from Russian. Published poetry books: Frame for dream pictures, 1992; Game of Shadows, 2004; Bird at the Window, 2007; Dream of a Cracked Reality, 2009; Crossroads of Insomnia, 2011; Drunk Dawn, 2014; Little Night Verses, 2019, Nights of the Wolf's Call, 2020. Collection of aphorisms: Flicking, 2006. Book of prose, satirical poetry Behind the line, 2020. Translated a collection of Russian poetry From Pushkin to Kapustin, 2019. The Editor-in-Chief of the literary magazine “Essence of Poetics”, a member of the Association of Writers of Serbia.

НЕДОСТИЖНА

Као искра вечног сна

Трепериш у ваздуху тишине моје, Понекад – само у зеници без дна

Разлијеш ми све дугине боје; Тад милујем те немо

Кô недозрелу трешњу кап росе,

Кô

месечина своје небо −

Милујем твоју пут испод расуте косе

ELUSIVE

Like a spark of eternal sleep

You tremble in the air of my silence, Sometimes only in the bottomless pupil

You spill all rainbow colors; Then I caress you silently

Like an unripe cherry a drop of dew, Like the moon its sky –

I caress your skin under your loose hair

(Translated into English by Ana Stjelja)

ПАД

Месец се просуо долинама греха

У вучјим урлицима ноћ се сакрила

Јаук загрливши сред најлуђег смеха

Пред ђаволом стали анђели без крила

Бивају све тиша манастирска звона

Бедеми простоте у поглед су стали

Нејасна и себи дрхти васиона

Јер велике душе разапеше мали

Очи је склопила пред страхом истина

Небеса и Земља више не говоре

Јер сад лаж борави у капима вина

Сопствену пучину прогутало море

THE FALL

The moon spilled over the valleys of sin

The night hid in the howls of the wolves

A moan embracing in the midst of the craziest laughter

Angels without wings stood before the devil

The monastery bells are getting quieter and quieter

The ramparts of simplicity stood in sight

Vague and self-trembling universe

For great souls crucified little ones

The truth closed its eyes in fear

Heaven and Earth no longer speak

Because now the lie resides in the drops of wine

The sea swallowed its own open sea

(Translated into English by Ana Stjelja)

Јасмина Малешевић рођена је 1962. године у Београду. Доктор је ветеринарске медицине. Аутор је бројних књига

поезије и прозе. Добитница је значајних књижевних

награда. Њени књижевни радови објављивани су у бројним књижевним часописима и антологијама. Члан је Удружења књижевника Србије од 2011. Живи и ради у Београду.

Jasmina Malesevic was born in 1962 in Belgrade. He is a doctor of veterinary medicine. He is the author of numerous books of poetry and prose. She is the winner of significant literary awards. Her literary works have been published in numerous literary magazines and anthologies. He has been a member of the Writers' Association of Serbia since 2011. She lives and works in Belgrade.

ПЕСАК И СО

Страст је

Страшнија од шкорпије

Песак и со

Прекривају њене стазе

Умор скаче

Избоден врелом постељом

Не можеш умрети

Не можеш живети

Од бола

Који наносиш себи

Не можеш заспати

Без руже

Која мирише на опијум

Не можеш волети

Без наде

Да ћеш у загрљају ватре

Изгубити све

Страст је

Опаснија од шкорпије

Ако се плашиш

Замоли звезде

Да те роде

У

неком другом сазвежђу

SAND AND SALT

Passion is

More frightening than a scorpion

Sand and salt

Cover its tracks

Weariness jumps up

Stabbed by a fiery bed

You can’t die

You can’t live

From the pain

You afflict to yourself

You can’t fall asleep

Without a rose

Which smells of opium

You can’t love

Without hope

That in the fire’s embrace

You will lose everything

Passion is

More dangerous than a scorpion

If you are afraid

Appeal to the stars

To give you birth

In some other constellation

(Translated into English by Maja Tomic & Vojina Stojisavljevic)

ПЕСНИЧКИ СМИСАО

Поезија је наденула име Бесконачном бесмислу

Пре него што је створио свет

Бог је написао песму

Речи су само променљиве

Поезија је неуштива

POETIC MEANING

Poetry has named

The infinite nonsense

Before he created the world

God wrote a poem

Words are only changeable

Poetry is indestructible.

(Translated into English by Maja Tomic & Vojina Stojisavljevic)

Бојана

Николетић

Мићуновић

рођена је 1956. године у Београду. Два пута напуштала студије (медицина; језици). После краћег боравка у САД почела да преводи са

енглеског књиге алтернативне историје и друго. Држала деци приватне часове језика; касније радила у канцеларији

као технички секретар, преводилац и пословни асистент; још касније, покушавала да постане агент за промет некретнинама, заступник продаје животног осигурања,

као и сарадник у маркетингу. Пише/објављује кратке приче (један започет роман). Бави се превођењем, копирајтингом и графичким дизајном.

Bojana Nikoletic Micunovic was born in 1956 in Belgrade. Abandoned studies twice (Medicine; Languages - Fr./Engl.). After a short stay in the US started translating from English –alt. history and other; held private classes for children; later, worked mostly part-time as a secretary, translator, and business assistant; later still, tried to become a real estate agent, a life insurance agent, and a marketing sales representative. Writes/publishes short stories (a novel in progress). Also, translating, copywriting, and graphic design.

БАЛДАХИН

У сенци црног балдахина

познаје се одраз

месеца у води, непознатог месеца.

Забављају се људи

кварењем слике

и говоре да је то

оно што је важно.

Ако можете покварити слику,

онога чији је она одраз

као да и нема.

BALDACHIN In the shadow Of a black baldachin, A reflection is perceived. Moon in the water –An unknown moon. People amuse themselves Upsetting the image, Telling that that is What is important, Too.

If you can spoil The image, The one it is a Reflection of Is as if nonexistent.

(Translated into English by Bojana Nikoletic)

ДЕЦЕМБАРСКА

ЈЕСЕЊА ПЕСМА

Један заостали лист

на трешњи.

И још један.

(Смоква је сасвим гола.)

Прозор на ветру

шкрипи као брод.

A DECEMBER AUTUMN

One leaf lagging still On the cherry tree. And one more.

(The fig is all bare.)

The window sounds

Like a ship cracking on.

(Translated into English by Bojana Nikoletic)

Весна В. Максимовић је српска песникиња и уметница

рођена 1972. године у Крагујевцу. Слика на свили и

ауторка је четири збирке поезије „Мирис ванилије” (2010), „У пролазу” (2016), „Зидови” (2019), „С друге стране зида” (2020). Прва је у историји града Крагујевца

самостално излагала слике на сировој свили у Галерији

Народног музеја у Крагујевцу. Учествовала је на бројним уметничким изложбама. Њене песме су објављиване у

разним књижевним часописима и блоговима. Члан је Удружења ликовних уметника Крагујевца „КУЛ.Т”.

Vesna V. Maksimović is a Serbian poet and artist born in 1972 in Kragujevac. She is a silk painter and the author of four collections of poetry Vanilla scent (2010), In passing (2016), Walls (2019), On the other side of the wall (2020). She was the first in the history of the city of Kragujevac to independently exhibit paintings on raw silk in the Gallery of the National Museum in Kragujevac. She participated in numerous art exibitions. Her poems have been published in various literary magazines and blogs. She is a member of the Association of Fine Artists of Kragujevac “KUL.T”.

ПЕСМЕ ОСТАВЉАМ ВРЕМЕНУ

Остављам отисак прста, чисто бео

на образу уместо пољупца

на срцу уместо бола

на уснама уместо речи, остављам мирис пролећа

под багремом под ногама, под ревером не пипам, место неоткривено

остављам свету, да буде цео.

Кожу остављам деци

на меком да одрастају, да се играју

уместо да се спотичу, да расту

и не падају, на плодном тлу да стасавају у људе,

какви ми нисмо били.

Речима семеним време трудно да се зноји, муком док расте, горчином док се поји, песму да роди и опомене.

(Translated into English by Ana Stjelja)

I LEAVE POEMS TO TIME

I leave a fingerprint, pure white on the cheek instead of kiss on the heart instead of pain on the lips instead of words, I leave the scent of spring under the acacia, underfoot, I donʼt touch under my lapel, place undiscovered I leave it to the world to be whole.

I leave the skin to the children on the soft to grow up, to play instead of stumbling, to grow and not to fall, on fertile ground to grow into people, what we were not.

With words I inseminate the time pregnant to sweat with torment as it grows, with bitterness as it waters, to give birth to a poem and to warn.

(Translated into English by Ana Stjelja)

ГАЛЕРИЈА ПОРТРЕТА

У галерији портрета, крај којих не пише име, све очи су упрте у људе. Чудна су лица светла.

Образ ка образу, брада ка бради, раме о раме, стојимо као странци, једино поглед очи у очи изненађује, смета. На трен, не трепље портрет до портрета. Ћутимо, поштујемо тишину. Једино срце откуцава песму.

THE GALLERY OF PORTRAITS

In the gallery of portraits, Without names, All eyes are on the people. Strange faces are bright. Cheek to cheek, chin to chin, Shoulder to shoulder, we stand as strangers, Only eye to eye surprises, bothers. For a moment, he doesn’t blink from portrait to portrait. We are silent, we respect silence. A single heart beats a song.

Мирослав Мишел Болтрес је рођен у Смедереву.

Модератор је културно-уметничких манифестација.

Почасни је доктор књижевности и амбасадор мира. Пише

поезију, хаику, рубаије, кратке приче и афоризме. Преведен

је на руски, италијански, енглески, јапански, арапски, француски, словеначки, мађарски, румунски и бугарски.

Заступљен у више од 450 збирки. Песме су му заступљене

15 антологија (у Србији, Хрватској, Македонији, Бугарској, Тунису, Индонезији и Нигерији). Члан је Удружења књижевника

Мика Антић” из Инђије, Удружења

„РАСКОВНИК” (2009). Оснивач

манифестације „Деспот” (2014).

Miroslav Michell Boltres was born in Smederevo. He is the moderator of cultural and artistic events. Honorary Doctor of Literature and Ambassador of Peace. He writes poetry, haiku, rubai, short stories and aphorisms. He is translated into Russian, Italian, English, Japanese, Arabic, French, Slovenian, Hungarian, Romanian and Bulgarian; represented in more than 450 collections and 15 anthologies (Serbia, Croatia, Macedonia, Bulgaria, Tunisia, Indonesia and Nigeria). Member of the Association of Writers of Serbia, Haiku Association of Serbia and Montenegro, Literary Club “Miroslav Mika Antic” from Indjija, Association of Balkan Artists from Subotica and many others. One of the founders and president of the RASKOVNIK

Art Club (2009). The founder of the international literary event

“Despot” in Smederevo since 2014.

ЕОЛ

Крик црвене магле...

Камени цвет

У обећаној земљи

Смисао живота

Или елегије...

Еол предсказује

Једном белом ружом

Трагичан крај песме

Или песника...

EOL

A cry of red mist ... A stone flower

In the Promised Land

Meaning of life

Or elegies ...

Eol predicts

With one white rose

The tragic end of the song Or a poet…

(Translated into English by Sanja Zivic)

БРОДОЛОМ

У тамној, бурној ноћи што прекри небо цело Валова мора урлик се орио бесни...

На ивици греха смо спавали

И пакао је зинуо да нас прогута...

Милост нам је у помоћ похитала

Избавила нас...

И овде - као у пећини канибала

Непрождерани смо још...

Пут пакла безбедно пролазимо, Држим те чврсто у загрљају мом...

И одједном лишен свега, Растављен од тебе...

Таласи морски повукоше ме у себе

SHIPWRECK

In a dark, stormy night that covered the sky Resounded a furious howl of the sea waves...

We slept on the edge of sin

And Hell yawned to swallow us whole...

Mercy came to our aid

Rescued us...

And here - like in a cannibal’s cave

We are undevoured still...

Safe on the road to Hell, I hold you tight in my embrace...

And suddenly - deprived of everything, Separated from you...

The sea waves dragged me to myself

(Translated into English by Sanja Zivic)

САДРЖАЈ / CONTENTS

Владимир Д. Јанковић / Vladimir D. Jankovic

МИКРООРГАНИЗАМ .............................................................

MICROORGANISM ..................................................................

ТАМО ГДЕ ЈЕ САД ..................................................................

THERE WHERE IT IS NOW ...................................................

Валентина Милачић / Valentina Milacic

ПРЕМА ЈУГУ ............................................................................

TO THE SOUTH ......................................................................

ИЗМЕЂУ ТЕБЕ И МЕНЕ .......................................................

BETWEEN YOU AND ME .......................................................

Раде Шупић / Rade Supic

КРАТКО

Јелена Давидовић /

Дејан Богојевић

/

Dejan Bogojevic

ПРВА ОРГАНСКА ПЕСМА НАСТАЛА У СРБИЈИ ...............

THE FIRST ORGANIC POEM WRITTEN IN SERBIA ...........

ЛИСТ ХРАСТА ........................................................................

AN OAK LEAF ..........................................................................

Јовица Ђурђић / Jovica Djurdjic

ЈАБУКА .....................................................................................

THE APPLE ..............................................................................

ТРАВА САМ ЗЕЛЕНА ............................................................

I AM THE GREEN GRASS ......................................................

Власта Младеновић / Vlasta Mladenovic

ЗАВЕТ ЋУТАЊА ....................................................................

VOW OF SILENCE ..................................................................

Сузана Рудић / Suzana Rudic

ИГЛЕНИ ВРTOВИ .............................................................................

ТHE GARDEN OF NEEDLES ..................................................

ОПРАШТАМ ТИ КИШЕ ........................................................

FORGIVING YOU THE RAINSTORMS ..................................

Тања

Ајтић / Tanja Ajtic

РЕКА .........................................................................................

A RIVER ....................................................................................

САЊАТИ, МОЖДА ЖИВЕТИ? .............................................

DREAMING, MAYBE LIVING? ................................................

Анђелко Заблаћански /Andjelko Zablacanski

НЕДОСТИЖНА ...................................................................... ELUSIVE ...................................................................................

ПАД ........................................................................................... THE FALL .................................................................................

Јасмина

Малешевић / Jasmina Malesevic

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1(082.2)

ЗАВЕТ ћутања [Електронски извор] : кратак избор из

савремене српске поезије = Vow of silence : a short selection of the contemporary Serbian poetry / [уредник, editor Ana Stjelja].

- Београд : А. Стјеља : Удружење „Алиа Мунди” = Belgrade : A. Stjelja : Association “Alia Mundi”, 2023 (Београд : Удружење

„Алиа Мунди”. - 1 електронски диск (CD-ROM) ; 12 cm. - (Едиција Поезијана)

Системски захтеви: Нису наведени. - Упоредо срп. текст и ен гл. превод. - Тираж 100.Садржи биобиблиографске податке о ауторима уз текст

ISBN 978-86-900334-5-4 (АС)

COBISS.SR-ID 116986889