VINOPIS
PIŠU: DUŠAN VRANIĆ I IGOR LUKOVIĆ
VINO OD KOG ANĐELI PEVAJU Istorijskim putevima Tokaja
Među ljubiteljima vina, čak i onima koji se smatraju poznavaocima, mnogi se iznenade činjenicom da je najstarija dokumentovana klasifikacija vinograda po rodovima napravljena u Mađarskoj, tačnije u Tokaju. Ova živopisna, ali pitoma vinska regija, domovina unikatnih i jedinstvenih vina, nalazi se u severoistočnom delu Mađarske, na samo pet sati udobne vožnje autoputem od Beograda. Kvalitetom, svežinom i rasponom stilova, slatka tokajska vina vrlo često prevazilaze kvalitet svih sličnih na svetu, uključujući ona iz slavnih apelacija poput Soterna. Jednostavno, uz ekstremno puno šećera i neverovatno bogatstvo i postojanost aroma, tokajci prirodno imaju izvanredne, nestvarne kiseline i jako nizak pH, što vinima daje raskošnu, neponovljivu svežinu i čini ih izbalansiranim, a nikada tupim i preslatkim. Takođe, takva količina šećera i kiselina daju mogućnost tokajskim vinima da odležavaju neverovatno dugo, decenijama, pa i vekovima. Tajna tokajskih vina pre svega leži u specifičnom mikroklimatu regije. Kada se popnete na brda Tokaja okrenuta ka jugu, ispred vas pružiće se ravnica koja se proteže neprekidno stotinama kilometara, skroz do Beograda. Kada se okrenete ka severu, videće nepregledni niz brda i planinske vrhove u daljini. Tačno tu, na mestu gde prestaje Panonija, počinju obronci na kojima nastaju jedinstvena vina, najvećim delom smešteni u blizini reka. Dve ključne su Tisa i Bodrog, čije je ušće baš kod grada
90
|
Vino & Fino
Tokaja. Takav geografski položaj obezbeđuje jedinstveni mikroklimat koji pogoduje razvoju plemenite plesni kao nigde na svetu. Bašt ta plemenita plesan, botris cinerea, ključna je za poseban karakter ovdašnjih vina. Ona koncentriše šećer u grožđu i daje mu jedinstvene arome.
PORODICA RAKOCI I ZLATNO DOBA TOKAJA Tokajska vina tokom istorije pila su se i volela širom sveta, a kralj Luj XIV nazvao ih je „vinom kraljeva, kraljem vina“. Ipak, dvadeseti vek i točak novije istorije nije išao u prilog Tokaju. Najpre je filoksera uništila vinograde, a taman kad su počeli da se oporavljaju, Veliki rat i potonji raspad Austrougarske doneli su nove probleme. Posle Drugog svetskog rata, čelični zagljaj Sovjeta i spuštanje gvozdene zavese na istok Evrope, pa tako i na Mađarsku, gurnuli su tokajsku tradiciju i region ispod radara svetske vinske javnosti. Međutim, u poslednjih trideset godina, Tokaj se brzo oporavio i danas opet blista punim sjajem. U njemu se proizvode izvanredna slatka, ali i autentična suva bela vina, sa obiljem mineralnosti i jedinstvenog karaktera. Ono što danas predstavlja tokajska regija utemeljeno je u najvećoj meri u 16. veku i to zahvaljujući plemićkoj porodici Rakoci, koja je na vrhuncu moći bila između 13. i 18. veka.
