ZA DRUŠTVO IZ ĆOŠKA

P I Š E: I G O R L U KOV I Ć

OTVORENA VRATA

Ništa to nije nelogično, niti iznenađujuće… Srpska vina pozicioniraju se cenama i reputacijom baš tamo gde im je mesto, a ove godine svedočili smo događajima koji su otvorili neka nova vrata domaćoj vinskoj industriji.

Možda je ovakva rečenica ofucani kliše, ali to ne znači da je manje istinita: vina iz Srbije u ovoj godini postigla su do sada najveći uspeh na najvažnijem ocenjivanju na svetu, Decanter WWA u Londonu. Devet zlata! Hej! Devet zlata i da ne prebrojavamo srebra i bronze, kojih je opet najviše do sada. Nije bilo davno kada smo se radovali i samo jednom zlatu. Kad se preračunamo, po broju zlatnih medalja srpski vinari su u Londonu ove godine bili bolji od slovenačkih!

Da ne brojimo baš svako takmičenje, tek, rezultati na ovogodišnjem izdanju BIWC ocenjivanja, održanom u Grčkoj, nisu bili ništa manje iznenađujući niti manje očekivani. I opet sjajni po srpske vinare.

Početak leta doneo je i prvi GROW du Monde u Srbiji. U Novom Sadu je tokom juna održano međunarodno ocenjivanje posvećeno isključivo vinima od grašca. Okupilo je regionalne i svetske vinske eksperte, kao i vinarije iz sedam zemalja. Najvažnija poruka bila je vezana za nedvosmislen kvalitet dugo potcenjene sorte koja kako u Srbiji tako i na celom prostoru Srednje Evrope proživljava renesansu. Međutim, kada prebrojimo trofeje, platine i zlata, opet su vinari iz Srbije u samom vrhu.

Tu se negde smestila i promocija Riedel čaše za prokupac, uredno brendirane, a ime naše najvažnije autohtone sorte ušlo je u kataloge u istom pasusu sa imenima slavnih apelacija Burgundije, Pijemonta i ostalih velikih svetskih regija. Čisto da znamo gde je prokupcu zapravo mesto. Ni uobičajeno neuzbudljivi avgust, kada su svi na odmorima, nije bio uobičajen. Zapravo, u avgustu se dogodila jedna od najvažnijih stvari ove godine – stigle su prve vesti vezane za Džejmsa Saklinga i njegove ocene srpskih vina. Zahvaljujući enologu Mladenu Dragojloviću, degustator koga mnogi danas smatraju globalno najuticajnijim lično je probao selekciju iz nekoliko srpskih vinarija. I ponovo - ne biste nikad pogodili - srpska vina ocenjena su rame uz rame sa nekim od najzvučnijih svetskih imena! I ta vrata su otvorena, a pred sam kraj godine u Beograd je na Salon vina u Hajatu došao i Saklingov saradnik Stjuart Pigot koji je ocenjivao vina prisutnih domaćih izlagača, a recenzije su takođe završile na sajtu Džejmsa Saklinga.

Zatim, na izmaku leta, desio nam se Wine Vision i Open Balkan Wine Trophy, takmičenje u okviru tog - u najmanju ruku impozantnog - sajma, zbog kog je u Beograd došlo čak sedmoro nosilaca titule Master of Wine. Uz ostale sudije iz sveta, ocene koje su dali vinima impresivne su i opet - potpuno očekivane. Wine Vision je u Beograd doveo i predstavnike magazina Decanter, Falstaff i Vinum. Neki od njih su već pisali, a neki će tek da pišu o vinima iz Srbije i sa Balkana. Naravno, u superlativima.

Dakle, da ponovimo - otvorena su nova vrata i to više njih. Sada je na vinarima iz Srbije da u njih zaglave nogu i nastave da rade na onome što je još uvek najvažnije: na podizanju novih vinograda, jer opijeni slavom ne smemo da zaboravimo da ukupna domaća proizvodnja vina i dalje jedva pokriva trećinu godišnje potrošnje u zemlji. I setite se svega toga kad vam sledeći put neko ponovo zakuka kako su srpska vina, zaboga, precenjena i skupa. Ne, nisu, ni najmanje.