INTERVJU: JELENA ŽIVANOVIĆ

Jelena Živanović, enolog vinarije Tarpoš

SVETSKO TRŽIŠTE TRAŽI AUTOHTONE SORTE

Nakon dve završene berbe u vinariji Tarpoš, enolog Jelena

Živanović kaže da najbolje tek dolazi - od novih vina od

prokupca i tamjanike, do novih lica i starih vinskih aduta kao

što je čuvena etiketa 1804. Ona kaže i da klimatske promene

zahtevaju visoku prilagodljivost vinara i vinogradara, kao i

da svetsko tržište traži sveža i drugačija vina

OVE GODINE SMO DOBILI DOBAR REZULTAT U VINOGRADU, BEZ OBZIRA ŠTO SE ČINILO DA GODINA MOŽE BITI IZGUBLJENA

Koje su specifičnosti teroara u kome nastaju vina vinarije Tarpoš?

Vinogradi Tarpoša, podignuti 2003. godine, nalaze se u centralnoj Šumadiji, u Vrbici iznad Aranđelovca, na obodu Orašačkih brda. Tih nešto više od 20 hektara nalazi se na 350 m nadmorske visine, na terenu blago nagnutom ka jugu. Zastupljena je kontinentalna klima, sa dovoljno padavina, hladnim zimama i toplim letima, i prohladnim noćima u vreme sazrevanja. Mada, sve ovo je uslovno jer smo svedoci da se klima menja. Jesen ovde može da bude hirovita, što nosi rizik za pozne sorte. Kod nas je zastupljena crvenkasta gajnjača, sa prelazom u smonicu, a koju karakterišu dubina, visok sadržaj gline i krečnjaka, i nevelika plodnost. To znači da zemljište dobro zadržava vlagu, što u našim klimatskim uslovima i na brdskom terenu igra važnu ulogu, naročito kad imamo u vidu da su vinogradi bez sistema za navodnjavanje. Treba očekivati sveža bela vina, izbalansirana i aromatična, a moguće je dobiti i crvena moćnog tela i intenzivne obojenosti. To kažem na osnovu dve berbe u Tarpošu i na osnovu degustacija odležalih crvenih vina koja smo nasledili kupovinom vinarije. Za konkretniju ocenu potrebno je vreme jer dublje izučavanje i razumevanje teroara zahteva godine rada i isprobavanje različitih pristupa.

Tarpoš je bio okrenut međunarodnim sortama, a sada ste u sortiment, pored malbeka, dodali i tamjaniku i prokupac? Kakva su vaša očekivanja od ovih sorti?

Za vinarije je važno da imaju autohtone sorte, ako nameravaju da se izdvoje u vinskom svetu i skrenu pažnju na sopstvena vina i regiju. Moramo se više okrenuti lokalnim sortama ukoliko želimo da osvojimo visoke pozicije. Svetsko tržište sad traži nešto drugačije i smatram da je rad sa autohtonim sortama najzdraviji odgovor. Postoji i ozbiljniji aspekt, a to je pitanje obaveze čuvanja nasleđa, i usavršavanja, koja itekako treba da postoji u svesti naših vinara i vinogradara. Sa tamjanikom imam dugo iskustvo i mislim da će na našem podneblju dati odlična vina, možda i strukturnija nego što smo navikli. Sa prokupcem verujem da će biti izazovno dok je vinograd mlad i teško ukrotiv, ali to me motiviše da mu se dodatno posvetim. Motiv više mi je i to što je on najznačajnija autohtona sorta Srbije, otporna na bolesti ali često visokoprinosna. Zbog toga smo odabrali najbolju ekspoziciju, sa siromašnim zemljištem, jer želimo što manji rod i visoke koncentracije suve materije. Vinogradi su posađeni u maju, tako da će proći još dosta vremena do velikih vina od prokupca. Njime se treba baviti u smislu izbora klonova, uzgojnog oblika i tehnologije u vinariji, a pomaže i to što se kod nekih vinara nakupilo iskustvo modernog pristupa sorti.

Zašto je baš merlo glavna zvezda kuće Tarpoš?

Novi talas u srpskom vinarstvu, koji traje od sredine 2000-tih, doneo je nov pristup. Osim uzimanja u obzir tradicije uzgajanja sorti na nekom podneblju, počelo se više voditi računa o izučavanju zemljišta i klime. Na izbor merloa najviše je uticao tip zemljišta koje je krečnjačko i glinovito, a na takvom tlu nastaju neki od najboljih merloa. Prilikom sadnje prvih vinograda napravljen je pravi izbor različitih klonova i kombinacija sa podlogom, što dosta olakšava rad. Kao srednje pozna sorta, merlo u našim uslovima lakše postiže fenolnu zrelost nego kaberne sovinjon, pa je i to doprinelo da budu posađena gotovo dva hektara. Merlo je zahvalan za uzgoj, ima stabilne prinose, dobre rezultate daje pri svim uzgojnim oblicima, ali i brzo nakuplja sećer. Ova osobina može da pomogne u kišnim godinama, mada poslednjih godina više pravi problem enolozima, a da stvari nisu bezazlene govore i sve češći vapaji iz Bordoa da je nemoguće dobiti isti tip vina na koji smo navikli.

Kako se može opisati vinski stil vinarije Tarpoš?

Iako naše ime ukazuje na tradiciju, sortiment je bio sastavljen od internacionalnih sorti, a ove godine upotpunjen je sadnjom lokalnih. Imperativ nam je iskazivanje potencijala sorte, što ne znači da se nećemo baviti i kupažama. Bela vina su sveža, aromatična, odležala izvesno vreme na talogu. Crvena vina su puna, robusna, odležala u hrastovim baricima, ali ne predugo kako drvo ne bi preuzelo primat. Svake godine radimo malo drugačije, probam neke lične ideje kako bih našla najbolji stil. Prethodne godine od rizlinga smo radili kasnu berbu, dok je ove rizling delom poslužio kao bazno vino za penušavac. Imamo još površina za sadnju i ima prostora za pronalaženje najboljeg sortimenta - to me drži u pokretu i neprestanom razmišljanju.

Kako biste opisali svoj pristup stvaranju vina? Vaš Sauvignon blanc 2021 dobio je puno komplimenata za originalnost, uz poređenje sa odličnim sovinjonima Novog sveta... Da li je on vaša vinska „lična karta“?

Za mene ovo vino ima posebnu vrednost jer sam uspela da od grožđa koje tek upoznajem izvučem maksimum, u godini ekstremnih letnjih temperatura. Moje iskustvo je sad dovoljno veliko i dobrim delom sam pronašla svoj stil, a sa druge strane imam dovoljno fleksibilnosti, što je bitno za enologa u vremenu klimatskih promena i sve češćih smena trendova. Stil vina umnogome zavisi od mogućnosti podneblja i mislim da je pogrešno držati se nekog pravca po svaku cenu. Zato bih bila oprezna u definisanju svog stila. Što se sovinjona belog tiče, ne krijem da je ta sorta moja najveća ljubav i izazov i da ne bih imala ništa protiv da postane moja lična karta, ali smatram da je za to potrebno još mnogo vanserijskih rezultata. Sa druge strane, ne mogu nikako da zanemarim izazove koje postavljaju i druge velike sorte, kao što je rizling.

Vino 1804 Selekcija je najprepoznatljivija etiketa Tarpoša... Da li će ovo vino pretrpeti neke stilske promene?

Vino 1804 je do sad bilo glavni nosilac priče, i bez obzira na to što nameravam da mu stvorim ozbiljnu konkurenciju, ono će verovatno ostati noseći stub. Promene će biti najjasnije u vinogradu, ali i u novoj tehnologiji u podrumu. Promenjen je naziv u Tarpoš Cabernet Sauvignon a poslednje dve berbe su rađene uz primenu drugačije tehnologije. Vino ćemo praviti u godinama koje ne budu suviše grube prema merlou i koje budu imale snage da do kraja iznesu sazrevanje kabernea. Počela sam ispitivanje slaganja vina sa nekim od najelitnijih barika, i mislim da ću uskoro imati opipljiv rezultat, zahvaljujući tome što je i berba 2021. bila izuzetna. Ove godine smo dobili dobar rezultat u vinogradu, bez obzira što se činilo da godina može biti izgubljena - kišni period polovinom avgusta i tokom septembra je pretio da suvu sezonu sa vanserijskim potencijalom pretvori u novu, katastrofalnu 2014.

Koji su planovi Tarpoša za budućnost, da li nas očekuju nove etikete, nove sorte?

Sa novom koncepcijom dolaze nove etikete i pravci. U prvom planu je penušavo vino – Šardone 2021 koji već odležava na talogu. Sovinjon beli je već promenio svoj stil, dok je tamjanika već u drugoj berbi. Osim rozea od širaza, koji se pojavio 2021, ove godine smo napravili i polusuvu roze kupažu merloa i muskat hamburga. Prošle godine sam se oprobala i sa kasnom berbom rizlinga, urađenom u par stotina boca, za služenje samo u našem restoranu za posebne prilike. Možda ću poraditi na sovinjonu tipa fumea. Čini se da je noviteta dovoljno za duži niz godina. Pažljivo osluškujemo želje i mišljenja poštovalaca vina, pre svega gostiju našeg restorana, sa kojima je moguće ostvariti direktan kontakt, što je značajnije od bezličnih istraživanja tržišta, naročito ako imamo u vidu da Tarpoš najveću količinu vina prodaje na lokalnom tržištu.

SA TAMJANIKOM IMAM DUGO ISKUSTVO I MISLIM DA ĆE NA NAŠEM PODNEBLJU DATI ODLIČNA VINA, MOŽDA I STRUKTURNIJA NEGO ŠTO SMO NAVIKLI

Koje biste vi lično sorte voleli da vidite u vinogradima?

Volela bih da to bude karmener. U dilemi između karmenera i malbeka odlučili smo se za malbek, ali sam bila više zainteresovana za karmener. Jedna je od najstarijih francuskih sorti, bila je jedna od šest vodećih sve do pojave filoksere, ali u obnovi vinogradarstva u drugoj polovini XIX veka nije dobila svoje mesto, pa je danas sorta koja je proslavila Čile. Pozna je sorta, daje jako obojena vina, srednjeg tela i mekših tanina nego što je to slučaj sa kaberne sovinjonom. Aromatski profil je složen, začinski, divlji i to me vuče da razmišljam šta bih mogla da uradim sa njom u podrumu.

I za kraj, šta je najveći specifičan izazov u radu u kući Tarpoš?

Tarpoš se razlikuje od svih prethodnih vinarija sa kojima sam sarađivala, pre svega zbog obima proizvodnje koji omogućava filigranski precizan rad i kontrolu. Vinogradarski deo mi je najviše nedostajao, i konačno mogu da mu se posvetim ozbiljno. Osim zadovoljstva, osećam i manju neizvesnost dok pratim proces rađanja vina. Najveći izazov mi je da doprinesem da vinarija dostigne nivo koji zaslužuje. Poseban motiv mi je želja da jedna vinarija iz mog rodnog mesta postane vodeća po jedinstvenim i vrhunskim vinima.

Autentični vojvođanski salaš našao je svoje mesto u Beton hali

OT VOREN SAL AŠ ZVONK A BOGDANA U BEOGR ADU

Krajem decembra, u Beogradu je otvoren Salaš Zvonka Bogdana i to na samom početku Beton hale, najpoznatije prestoničke ugostiteljske promenade. Kako je bilo i očekivano, svojim impresivnim enterijerom i izvanredno definisanom ponudom sjajno priča priču pravog vojvođanskog salaša i to u sred prestonice. Prostor je pun autentičnih detalja i uređen baš kao i čuveni Salaš Zvonka Bogdana sa severa Bačke. Restoran prima do 120 gostiju.

Kuhinja je tradicionalna, vojvođanska – onakva kakvu je Beograd dugo čekao. Naglasak je na kvalitetnim domaćim jelima i pravim sastojcima sa geografskim poreklom. Od delikatesa poput domaće dimljene slaninice i pečenice od mangulice, pravog kulena u kati i domaćih svežih čvaraka, pa preko bistre (u Bačkoj bi rekli žute) supe od morke i dugo kuvanog perkelta sa turoš čusom, pa sve do domaćih štrudli sa višnjom, makom ili orasima. Osim dobro spremljene hrane i prepoznatljivih vina vinarije Zvonko Bogdan, za odličnu atmosferu brinu se izvrsni tamburaši. Naravno, i sam Zvonko Bogdan će tu pevati u posebnim prilikama, kako je i lično najavio na otvaranju restorana. Po prvim utiscima gostiju, Salaš Zvonka Bogdana je mesto kakvo je definitivno nedostajalo Beogradu i restoran koji ćemo rado posećivati u 2023. godini.

Foto: Damir Vujković

Vinogradi Nuić – čuvari hercegovačkog teroara

Ljubitelji vina na našem tržištu, čim im pomenete vinariju Nuić, uskliknuće: znam, trnjak! Retka hercegovačka sorta postala je poznata i cenjena baš zbog vinarije Nuić, iako je ona samo mali deo u širokom portfoliju njihovih izvanrednih vina. U mestu Crnopod, između Međugorja i Ljubuškog, u Vinogradima Nuić nastaju vina koja su za manje od dve decenije postala istinski ponos Hercegovine. U kraju gde dominiraju autohtone sorte žilavka i blatina, ova vinska kuća ne samo da pravi rasna teroarska vina od tradicionalnog hercegovačkog grožđa, već na krševitim terenima, lepim kao sa razglednice, istražuje i nedovoljno iskorišćene sorte, kao što je pomenuti trnjak, ali i uvodi u sortiment i poneku regionalnu kao što je grk. . . Priča o Vinogradima Nuić govori o uspešnom hvatanju ukoštac sa surovim i zahtevnim, kamenitim terenom, u dvoboju u kome su, kao što može videti svako ko dođe u ovu vinsku kuću u kojoj se vina prave u sadejstvu sa tlom i uz puno poštovanje lokalnih specifičnosti i baštine, pobedili i čovek i priroda.

Prvi čovek Vinograda Nuić je Josip Nuić, koji je u svet vinarstva ušao iz biznisa. Unevši u vinogradarstvo i vinarstvo svoju posvećenost kvalitetu i zdravom načinu života, Josip Nuić danas vidi budućnost svoje porodice u vinarstvu i vinogradarstvu.

Vina Nuić su rasna teroarska vina od tradicionalnog hercegovačkog grožđa

Za rad Vinograda Nuić odabran je položaj izuzetne, spartanske lepote karakteristične za Hercegovinu. Na lokalitetu Orlovac posađeno je 30.000 loza. Nosioci sortimenta bili su, naravno, blatina i žilavka, a posađeni su još i bena, krkošija, trnjak, kaberne sovinjon, alikante buše i plavac mali.

Naredna prelomna godina za Vinograde Nuić bila je 2008, kada su na tržište pustili tri vina, Žilavku, Blatinu i Blatinu Barrique, i istovremeno kultivisali bajkoviti položaj Dugolaze, u kotlini kroz koju prolazi bura sa Veleža, svakodnevno sušeći kamen od jutarnje rose i stvarajući izuzetno okruženje za rast zdravih, mirisnih grozdova. Iskrčeno je nisko rastinje, od kadulje do drača, vriska, smreke, smilja i šipka, i na sedam hektara terena koji se leti usija od sunca reflektovanog o kraški teren – vinograd je 2010. godine proširen za dodatnih 28 hektara – posađene su već pomenute sorte vinove loze, uz dodatak kaberne frana, merloa, siraa, turige nasional i pošipa. Vina koja nastaju na ovim pozicijama, tvrde stručnjaci, sadrže aromatske tragove svog mirisnog rastinja ovog krša – ovako snažan teroarski pečat retko se nalazi.

O složenosti zadatka koji su na sebe preuzeli u Vinogradima Nuić dovoljno govori i činjenica da je za „kroćenje“ kraškog tla korišćena mašina za drobljenje kamena vredna čak pola miliona evra. Danas čokoti Vinograda Nuić rastu na tlu sastavljenom od jedne petine crvenice i četiri petine kamena.

U Vinogradima Nuić kažu da im je cilj da u svojim vinima zadrže sve odlike teroara. Pri stvaranju vina koriste se isključivo spontano vrenje i divlji kvasci, a barikirana vina odležavaju u barik buradima od 225 litara i bačvama od 500 litara.

U radu apsolutni primat ima, kako kažu u kući Nuić, proizvodnja visokokvalitetnog grožđa, koja poštuje kompleksni ekosistem i kao takva predstavlja idealnu sredinu za prirodni uzgoj, a moto vinara je postizanje vrhunskog kvaliteta vina proverenim metodama pomoću moderne tehnologije.

– Cilj nam je pratiti prirodu i njene zakone, omogućiti joj da nam pokaže svoj puni potencijal, a da pritom ne narušavamo ravnotežu i ne osiromašujemo tlo – kažu u Vinogradima Nuić. Podrazumeva se da je najvažnija sorta ovog teroara žilavka, najrasprostranjenija autohtona hercegovačka bela sorta koja daje izvanredna vina. Kako kažu stručnjaci, ime je verovatno dobila po tankim žilicama koje se u vreme zrelosti naziru u bobicama, ili po žilama koje, u ovom suvom podneblju, zadiru duboko u tlo tragajući za vodom. Prirodni, najzahvalniji areal žilavke je baš Hercegovina, sa blagim zimama, vrelim i suvim letima i kratkim periodima snažnih padavina.

Od žilavke se prave kvalitetna vina, koja, sa dobrih položaja kao što su oni kojima mogu da se pohvale vinogradi Nuić, često dostižu i vrhunski kvalitet, pre svega izražen kroz snažnu mineralnost, vrlo prepoznatljivu zelenkasto-žutu boju i još prepoznatljiviju aromu punu cvetnih i herbalnih nota. Vrhunska žilavka je bogata ekstraktom, puna i harmonična.

Osnovno vino od žilavke sa potpisom Vinograda Nuić je Žilavka kvalitetna, tradicionalna kupaža žilavke, krkošije i bene, sa tipičnom svetlom zelenkasto-žutom bojom. Aroma joj je izrazito sveža, cvetna sa notama vinogradarske breskve, a ukus je pun mineralnosti i lepih kiselina karakterističnih za žilavku. Vino koje se može piti svakog dana, koje budi čula i bodri, i divno se slaže uz jela od ribe, lakog, belog mesa, bele soseve i jela od povrća.

Korak dalje u portfoliju je Žilavka vrhunska, od posebno probranih grozdova žilavke. Vino odležava pola godine na svom talogu, a to nije garancija da će završiti u boci – flašira se samo vino iz najboljih tankova, ono čija se aroma odlikuje plemenitim floralnim aromama i svežim notama citrusa, koje je u punom balansu i svilenkaste teksture, arome zelene jabuke i duge i mineralne završnice. Uz sveže sireve, lagane paste, ribu i belo meso, ali i uz delikatnu kuvanu jagnjetinu, ovo vino pokazuje svoju veliku gastronomsku snagu.

Barikirana Žilavka Selekcija veliki je stilski odmak od osnovnog izraza žilavke. Ovo vino odležavalo je pola godine u hrastovim bačvama što mu je podarilo svetložutu boju sa plemenitim zlatnim prelivima, kao i ukuse meda, badema i vanile koji su otmena nadgradnja osnovnih cvetnih i citrusnih aroma. Vino je zadržalo karakterističnu mineralnost, ali je toplo, puno, harmonično, sa veoma dugom završnicom.

ŽILAVKA - SORTA SA MNOGO LICA

Merlo kakav do sad nismo znali

Merlo na hercegovački način – sortno prepoznatljiv, a ipak lokalizovan do te mere da je dobio novi identitet. Merlot Vrhunsko je vino koje je odležavalo dve godine u inoksu, a kamen na kom je raslo dao mu je mineralnost koja preteže nad voćnošću. Kompleksan je i snažan, elegantan, sa dugom završnicom i aromama suvih šljiva i bobičastog voća. Njegova zanimljiva aromatska struktura omogućava uparivanje sa širokim spektrom mesnih jela, od odrezaka, preko jagnjetine i teletine, do pečene pačetine.

Grk - dragi došljak sa Korčule Blatina - ukroćena goropad sa juga

Izuzetno zanimljiv deo ponude Vinograda Nuić je i vino Grk, napravljeno od grka, autohtone korčulanske sorte koju je Nuić doneo u Hercegovinu kako bi istražio njene potencijale na tom tlu. Rezultat je vino koje se umnogome razlikuje od grka sa Korčule, jer je od hercegovačkog krša i vreline dobilo izraženu mineralnost i lepe kiseline. Tu su i kremasto-svilenkasta struktura, arome koštunjavog voća i gorčina grka sa Korčule. Priča o grku u Hercegovini tek je počela.

Trnjak - vino snažnog karaktera

Sorta trnjak uglavnom je poznata kao oprašivač blatine, a kao vinska sorta još je nedovoljno istražena. Ima brojne sinonime – trnak, trnjak veliki, trnjak uzgoriti, kovačuša, rudežuša - koji svedoče o njenoj širokoj rasprostranjenosti: iako je u Hercegovini smatraju autohtonom sortom, nje ima i u Dalmaciji, Imotskom, Makarskoj, Vrgorcu... Vina od trnjaka su intenzivne boje tamnog rubina, sa snažnim i veoma karakterističnim mirisom i punim i harmoničnim ukusom.

Trnjak Nuić je robustno vino koje se odlikuje aromama čokolade, bibera, kafe, kože, i zahteva isto tako robustnu gastronomsku pratnju poput roštiljskog mesa, odrezaka, divljači... Vino je dozrevalo 13 meseci u barik buradima, i nakon toga je, uz minimalnu filtraciju, flaširano uz dodatno odležavanje od tri meseca. Vino nastalo od autohtone hercegovačke sorte koja daje snažna vina izrazito južnjačkog karaktera, Blatina Barrique dobijena je probirnom berbom i odležavanjem 12 meseci u novim barik buradima. Rezultat je vino sa jakim, ali dobro integrisanim dodirom hrasta, koje odiše mirisima čokolade, začina, duvana i ribizle. Punog tela i izraženih tanina, na trpezi će se, posle dekantiranja koje je praktično obavezno za ovo vino, odlično uklopiti uz odrezak, divljač, pečenu jagnjetinu i druga mesna jela pune arome.

Roze Let’s GO je polusuvi roze od blatine u čijem stvaranju su vešto očuvane sve sortne karakteristike. Vino svetloroze boje je sveže i lagano, sa aromama trešanja, malina, višanja, i ponešto herbalnih nota. Zablistaće uz morske plodove, bela mesa, pa i uz deserte, i pravljen je u skladu sa globalnim vinskim trendovima koji favorizuju lagana, osvežavajuća letnja vina ugodnih aroma i neopterećujućeg karaktera.

Projekat „Nijedna vrsta ne umire sama“ primer najbolje prakse održivog poslovanja

Ekološki projekat Telekoma Srbija „Nijedna vrsta ne umire sama“ uvršten je među najbolje projekte ovogodišnjeg konkursa „Šampioni održivosti“. Ovim priznanjem nagrađuju se kompanije koje su svoje poslovanje i strategije održivosti uskladile sa Ciljevima održivog razvoja i pružile doprinos u njihovom ostvarenju. Projekat „Nijedna vrsta ne umire sama“ nagrađen je za doprinos rešavanju globalnog ekološkog problema sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti. Vredno priznanje uručeno je u okviru „CSR/ESG foruma“, a dodeljuju ga Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv u cilju osnaživanja i promocije dobrih praksi kompanija koje kao deo biznis sektora doprinose ispunjavanju Agende 2030.

- Izuzetno smo ponosni na ovu nagradu, jer ona predstavlja veliko priznanje za našu kompaniju. U dekadi koja je na globalnom nivou posvećena očuvanju biodiverziteta, Telekom Srbija je pod krovnom kampanjom ’Nijedna vrsta ne umire sama’, realizovao niz dodatnih aktivnosti kako bi pomogao očuvanju biološke raznovrsnosti i doprineo da se sačuva mreža života, koju činimo svi mi zajedno. U zajedničkoj borbi za očuvanje ekološke ravnoteže, potrudili smo se da svoj doprinos pružimo kroz podršku udruženjima i organizacijama koje se bave zaštitom retkih i ugroženih životinjskih vrsta, uz primenu savremenih tehnologija mobilnih telekomunikacija“, rekla je direktorka Sektora za odnose s javnošću Telekoma Srbija Marija Bošković.

Aktivnosti u okviru projekta „Nijedna vrsta ne umire sama“ sprovode se na više nivoa. Telekom Srbija pruža direktnu finansijsku podršku za nabavku sofisticirane opreme za monitoring i terenske aktivnosti, daje stručnu pomoć oko pojedinih tehničkih rešenja, sprovodi široku edukativnu kampanju kojom se podiže svest javnosti o povezanosti svih bioloških vrsta, ističe značaj koji čovek ima od konkretnih ugroženih vrsta, skreće pažnju na ugrožavajuće faktore zbog kojih te vrste nestaju, kao i na mere zaštite koje su od suštinskog značaja za očuvanje mreže života.

Strateški ciljevi Telekoma Srbija usmereni su na dalji razvoj telekomunikacione mreže, digitalnih servisa i usluga, ali isključivo kroz primenu principa održivog razvoja, efikasnog korišćenja resursa i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu. Kompanija kao članica Globalnog dogovora posluje u skladu sa Ciljevima održivog razvoja UN i u realizaciji svojih poslovnih aktivnosti primenjuje opšte mere zaštite životne sredine. Projekat „Nijedna vrsta ne umire sama“ predstavlja direktan doprinos kompanije u ostvarenju Cilja 15 (Očuvanje života na zemlji), odnosno potcilja 15.5 koji se odnosi na zaštitu biodiverziteta i prirodnih staništa.