MOZAIK

P I Š E: J E L E N A S TOJ Č I Ć

Drugo izdanje Mišlenovog vodiča

Beograd i dalje bez z vezdice

Čuveni Mišlenov vodič sredinom decembra objavio je novo, drugo po redu izdanje za Beograd. Naš glavni grad i ove godine ostao je bez prve Mišlenove zvezdice, a u novom izdanju za 2023. godinu nalazi se 17 beogradskih restorana od kojih je Iva New Balkan Cuisine, popularni bistro šefa Vanje Puškara ponovo jedini nosilac priznanja Bib Gourmand kao mesto koje nudi odličnu vrednost za uloženi novac. Zanimljivo je i da je svih četrnaest prošlogodišnjih restorana sa preporukom istu zadržalo i ove godine, uz tri nove koje su pripale hotelskim restoranima Skylounge (Hilton), Twenty Two (Metropol Palace) i Metropolitan Grill (Hyatt Regency). Preporuku od Mišlenovih vodiča za 2023. godinu dobili su:

• Salon 1905 • Gušti Mora • J.A.M (Just a Maestro) • Enso • Homa • Magellan • The Square (Square Nine) • Legat 1903 • Ebisu (Square Nine) • Comunale Cafè e Cucina • Mezestoran Dvorište • Langouste • Bela Reka • Metropolitan Grill (Hyatt Regency) • Skylounge (Hilton) • Twenty Two (Metropol Palace)

Čini se da drugo izdanje najuticajnijeg globalnog gurmanskog vodiča nije naišlo na oduševljenje lokalne restoranske publike i foodie-ja kao prošlogodišnje. Verovatno zato što lista restorana sa preporukama izgleda gotovo isto kao prošlogodišnja, a toliko željene i očekivane zvezdice i dalje nema. Takođe, na listi nema nijednog restorana koji je otvoren prošle godine, ni Plezira, a ni Tise, i drugih često spominjanih novih favorita. Kao da se Mišlenovi inspektori nisu previše potrudili i da su u najvećoj meri prepisali prošlogodišnju listu. Ne samo zbog onih sa preporukama među kojima ima i onih kojima je opao kvalitet servisa i usluge, te onih koji su napravili gigantske korake napred u pokušaju da se domognu prve zvezde, već i zbog čitavog niza sasvim nepravedno zaobiđenih restorana i bistroa.

ŠLJIVOVICA NA UNESCO LISTI SVETSKE BAŠTINE

Proces pečenja srpske rakije od šljiva, uz prateće tradicije, uvršten je na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva

Prirodna rakija od šljiva, tačnije proces njene izrade i prateće tradicije, upisani su na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalng kulturnog nasleđa čovečanstva! Ministarstvo kulture Republike Srbije početkom decembra je saopštilo da je odluka o upisu srpske šljivovice doneta na 17. zasedanju Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje je održano u Rabatu u Maroku.

- Upis znanja i veština potrebnih za pripremu šljivovice u domaćinstvu i njenu upotrebu u svakodnevnoj i običajnoj praksi na UNESCO Reprezentativnu listu, značajno doprinosi povećanju vidljivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i međunarodnoj promociji „živog nasleđa“ Srbije - naveli su u Ministarstvu kulture.

Ministarstvo kulture je 2021. godine nominovalo šljivovicu za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Nominaciju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu, a u proces su se uključile i lokalne zajednice, nevladine organizacije i institucije. Formalni predlagači nominacije bili su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej iz Čačka, a u UNESCO je poslat detaljan i sveobuhvatan elaborat o srpskoj šljivovici.

U okviru procesa nominacije, komisiji UNESCO poslati su i uzorci tradicionalne srpske rakije od šljiva.

Ove godine na sednici koja se prvi put održava uživo od početka pandemije kovida, na listi predloga nalaze se, pored šljivovice, i francuski baget hleb, tradicionalne kineske tehnike obrade čaja, kao i tradicija proizvodnje svetlog kubanskog ruma. Usvojena 2003. godine, Konvencija o zaštiti nematerijalne kulturne baštine promoviše očuvanje znanja koja su značajna za očuvanje tradicionalnih zanata.

UNESCO lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva ne podrazumeva upis konkretnih proizvoda jer se ne bavi njihovom zaštitom na svetskom tržištu, već se u nju unose običaji, tradicija, način proizvodnje i sve ono što proizvod čini neraskidivim delom nacionalne ili regionalne baštine.

Sednica UNESCO u Rabatu

PL ANTA ŽE - vinska bajka koja traje već 60 godina

Vina Plantaža nesumnjivo potvrđuju činjenicu da dobre stvari nikada nisu poznavale i priznavale granice, jer su od samog osnivanja kompanije brzo i lako stekla poverenje potrošača širom sveta

Kompanija „13. jul Plantaže” jedna je od retkih koje imaju istoriju za ponos, čije prvo poglavlje počinje šezdesetih godina prošlog veka kada se skoro pa golim rukama iz kamena stvarala zemlja, a iz zemlje nicala loza, da bi danas, 60 godina kasnije, bila ponosni vlasnik najvećeg vinograda u jednom kompleksu u Evropi, koji zauzima površinu od čak 2.310 hektara. Za sve te godine vina su postajala slavna, Dekanterovi pobednici, vina okićena „zlatom vinskih olimpijada” ali su ostajala vina „na ti” sa svim ljudima koji vole to piće. Veličanstvenost i veličina ljudi je u pristupačnoj skromnosti, a takvu veličinu nose i Plantažina vina, to su vina za sve one koji vole vino, bez izuzetka.

Vinograd Plantaža leži na platou čija nadmorska visina varira između svega 45 i 70 metara, na tridesetak kilometara od crnogorskog dela obale Jadranskog mora koje se peni baš kao Plantažin penušac Val i koje vinogradu šalje vazdušaste slane pozdrave, pored Skadarskog jezera na čiju bujnost se naslanja, i tik pored hladne Cijevne iznad čijeg kanjona su Prokletije koje šalju dah planine. Sve to grožđe kupi u sebe, taj vazduh „udiše”, zato vina Plantaža dišu mirisom i ukusom Crne Gore u svoj njenoj lepoti sljubljenoj i pretočenoj u vino.

Sunce mnogo voli Podgoricu, pa u njoj često i dugo obitava - ima 135 letnjih dana u godini sa temperaturom iznad 25 stepeni. Kamen, zemlja, sunce i čovek stvorili su vinograd, a vinova loza neće da živi bilo gde. Trebalo je puno ljubavi da od sebe najbolje da, a najbolje je ovde dala naša autohtona sorta vranac koja zauzima i 70 odsto zasada Plantaža. Malo je toga sa ovdašnjih prostora postalo referentna tačka i van geostrateškog okvira svog nastajanja, kao što je to vranac crnogorskih Plantaža. Vino koje je legendarno utkano u vinsku kulturu čitave regije i sinonim za izuzetan kvalitet. Vina Plantaža nesumnjivo potvrđuju činjenicu da dobre stvari nikada nisu poznavale i priznavale granice, jer su od samog osnivanja kompanije brzo i lako stekla poverenje potrošača širom sveta. Njihovu današnju snagu potvrđuje i činjenica da u vinima Plantaža uživaju milioni potrošača na gotovo svim kontinentima.

Bogata je vinska vitrina Plantaža, na njoj su posložene decenije rada i znanja svetski priznate vinarije, tu su još i vibrantna Malvazija, distinktivna i sočna Luča, Chardonnay, Sauvignon Blanc i prefinjena Pro Anima, genijalni Vladika, moćni i veliki Vranci, Crnogorski Cabernet, Crnogorski Merlot i premium linije vina Stari Podrum, Premijer, Reserve. . . a jedan od najposebnijih među njima je Vranac Pro Corde - Vino za srce, brend na kom Plantaže vredno rade već punih 30 godina, vino koje je moguće naći u više od 40 zemalja sveta u koje Plantaže danas izvoze.

NOVI SVET NA DREVNOM TLU

Saša Timeus iz čuvene australijske vinarije Torbrek kaže da su njihova vina nastala na tlu starom 200 miliona godina, u teroaru koji nudi neslućene mogućnosti

U Beogradu je u novembru upriličena degustacija šest vina iz čuvene vinske kuće Torbrek iz doline Barosa, a koja pravi vina pod velikim uticajem doline Rone u Francuskoj, sa posebnim akcentom na širaz. U vinoteci Wine & Pleasure gosti su probali jedno vino od semijona (Woodcutter’s Semillon 2022), jednu kupažu koja je veoma značajna za ovu kuću (The Steading 2018, od grenaša, mataroa i širaza), i četiri širaza – Woodcutter’ Shiraz 2020, The Struie Shiraz 2019, The Factor Shiraz 2018 i RunRig Shiraz 2018.

O reputaciji vinarije i njenim ambicijama dovoljno govori činjenica da ju je Robert Parker 2005. godine uvrstio na listu sto najboljih vinarija na planeti. Saša Timeus, menadžer za izvoz kuće Torbrek, u kratkom intervjuu za Vino & Fino objasnio je šta vina iz doline Barosa i njene najslavnije vinarije čini toliko uzbudljivim.

Na vašem sajtu stoji da je je dolina Barosa najuzbudljivije mesto za proizvodnju vina na svetu. Šta je tu toliko posebno i šta taj

region čini toliko popularnim?

- Ono što je specifično za Barosa region koji se nalazi na jugu Australije jeste da on nije bio zahvaćen filokserom. Imamo stare evropske sorte kojih u Evropi nema. Dolina Barosa je neobična i zbog jedinstvene starosti tla na kom se uzgaja vinova loza. Procenjeno je da stene i sedimenti datiraju od pre 200 miliona godina. Iako pripadamo „novom svetu“, mi u stvari imamo neke od najstarijih sorti grožđa i jedno od najstarijih zemljišta.

Od vaših deset vina od širaza, koje biste preporučili kao najbolje nekome ko nije upoznat sa finesama vašeg teroara?

- To bi definitivno bio Woodcutter širaz. On predstavlja sve ono što vinarija Torbrek jeste i predstavlja pravi primer vina kakvo mi želimo da pravimo. Možemo reći da je ovo izuzetno kompleksno vino. A zašto baš ovaj širaz, pa zato što je u tom

Posvećeni autentičnim vinima Novog sveta: Saša Timeus iz Torbreka

vinu i u toj čaši sve ono što dolina Barosa predstavlja. To je vrhunsko vino po razumnoj ceni u kom preovladavaju voćne arome, bogato, toplo i punog tela.

Vinski kritičar Metju Džuks proglasio je Torbrek vinarijom 2022.

godine u Australiji, a zasluge je pripisao vašem enologu Ijanu Hongelu. Šta je Ijan promenio u procesu proizvodnje vina u

Torbreku?

- Na to smo veoma ponosni. Ijan Hongel je naš glavni enolog od 2016, a 2017. je bila njegova prva berba u našoj vinariji. Ijan je doneo neverovatnu ekspertizu jer je odrastao u Barosa regionu, njegov otac i brat su takođe u vinskoj industriji. Ijan iza sebe ima više od 30 berbi i više od polovine života radi u vinarijama. On oseća Barosu u svojim genima, poznaje lokalitet i ima veliko znanje. Vinima iz Torbreka dao je svežinu, majstorsku taninsku strukturu. Naša vina su pod uticajem drveta, ali i kod vina sa visokim taninima oni su slatkasti i lepo uklopljeni. Sada naša vina mogu da se piju i mlada, ali za 15 ili 20 godina ona će biti još bolja.