Dunja Milanković: „Nezgodna princeza“

Dunja Milanković

NEZGODNA PRINCEZA

Nekada davno jedno siromašno kraljevstvo je napao divovski crni zmaj. Svojim velikim krilima on je pravio oluje i razbuktavao vetrove koji nisu mogli da se obuzdaju. Svojim čeljustima uništavao je krovove i kule, svojim vatrenim dahom palio je šume i kolibe, ne dajući jadnim seljanima mira. Zbog njegovih stalnih napada trgovci, mornari, sveštenici, a i plemići nisu mogli mirno da spavaju. Svi su oni odlazili u crkvu, moleći se nekom čudu koje će ih izbaviti iz velike nesreće koja ih je zadesila. Među sobom su se dogovarali oko različitih rešenja. Seljaci su bili mišljenja da bi tu spodobu od zmaja trebalo izjuriti iz njihovog kraljevstva ili ubiti. Ono oko čega se nisu mogli dogovoriti je, ko bi taj posao trebao i mogao uraditi.

Lovci na zmajeve su bili skupi, a niko među njima nije imao nikakvo vojničko, a ni viteško iskustvo koje bi im pomoglo u ubijanju zmaja. Mornari i trgovci su bili vrlo glasni u svojoj želji da pobegnu sa ovog zemljišta i pronađu drugo, putujući preko reka i okeana dok se ne dosele u svoj novi dom. Sveštenici i ostala verska lica su se neprestano molila, i u svojoj veri i molitvama našli spas; iako time, nažalost, nisu mogli da zaštite svoje bačve vina i polja krompira.

U celoj toj gunguli, najzad su se plemići pokrenuli i ustali sa svojih turova, sastavši se u sobi za dogovore. Od tog trenutka svađa je mogla da počne. Svako je hteo da kaže svoj deo, imao da podeli svoje mišljenje, koje je bilo ili već stoput izrečeno ili već odavno odbačeno. Na kraju su odlučili da pitaju samog zmaja šta želi, i da na osnovu njegovih zahteva naprave dalju strategiju.

Izabravši i poslavši najhrabrije i najmagičnije među sobom, izneli su svoju odluku zmaju, koji je i sam bio iznenađen tom prilično pametnom odlukom.

Zatražio je da mu izgrade zamak u kome bi mogao živeti, i da mu daju neku mladu devicu. Takođe ih je podsetio da prošire glasine koje su hvalile njenu lepotu i devičanstvo, kako bi to privuklo smele vitezove, koji bi kasnije postali njegova užina ili neki drugi obrok, u zavisnosti od njihove mase ili oklopa. Predstavnici kraljevstva su se prinipijelno složili, ali su se još nekoliko dana nakon toga pogađali sa zmajem oko toga, koliko zlata bi trebalo da ostave u tom zamku i koliko drugih vrednosti je zmaj želeo u svom posedovanju.

Kada je pogodba konačno sklopljena, zamak je počeo da se gradi, i njegovo dizanje u nebo je polako napredovalo. Za to vreme zmaj je polako prestao da napada sela i gradove u siromašnom kraljevstvu. Zauzeo je jedno podalje brdo, gde je spavao danonoćno, čekajući dok se njegov zamak ne izgradi. Kada je gradnja završena, došlo je vreme za odabir mlade koja je bila i lepa i čista i s kojom bi zmaj bio zadovoljan.

Potraga je bila duga i naporna, jer je svaka mlada devojka već odavno bila ili zauzeta ili više nije bila devica. Tek posle nekoliko meseci uspeli su da pronađu jednu princezu koja je bila i lepa (bar po standardima većine) i još uvek nije spavala ni s jednim muškarcem. Ali kada su joj preneli šta su planirali za njenu budućnost, ona je odbila. I to prilično brzo, ni ne pustivši ljude da završe sa svojom ponudom. ,,Ne želim da odem u neki zamak izložen promaji, u kome nema ništa. Šta ću da radim sa svim svojim slobodnim vremenom? Kako da ne umrem od dosade u takvoj sredini?”

Kraljevi poslanici su pokušali da joj objasne da ne ide ona tamo na odmor, nego kao mamac za svakog lutajućeg viteza koji, kad bude čuo o njenoj nevolji, će pokušati da je spase iz čeljusti opasnog zmaja.

Ali ni molitve da to uradi za dobro kraljevstva ni pretnje protiv njene porodice nisu mogli da je nateraju da prihvati tu odgovornost.

,,Nemam nameru da se šegačim s nekim muškarcima koji su sebi utuvili u glavu da će pronaći pravu ljubav u nekom napuštenom zamku, a ne na vašaru ili u kafani, kao što svaki normalan čovek zna. O čemu bih ja pričala sa njima? Šta bi mi oni mogli reći? Pa pre bi mi taj stalno pominjani zmaj mogao reći nešto pametno, a ne ti izgubljeni vitezovi ili banditi, šta su već."

Niko, pa čak ni njeni roditelji, nisu mogli da joj objasne da lutajući vitezovi nisu takvi kakvima ih ona smatra, i da će imati šta da radi u tom velikom zamku koji su izgradili za zmaja. Posle dugih rasprava i diskusija, uspeli su da je nateraju da nerado pristane na tu žrtvu, kad su joj obećali da će u zamak doneti neke od najboljih knjiga koje imaju u kraljevstvu, i kad je njena majka napokon udarila nogom o pod i povukla svoju ćerku u sobu iz koje nisu izašle dok mlada princeza nije popustila.

Srećna i zadovoljna, povorka je nezgodnu princezu dovela do zmajevog zamka i ostavila je ispred vrata, pevajući još jače i radosnije dok su se vraćali ka svojim kućama i njivama. Princeza se namrštila kad je videla kako izgleda eksterijer zamka, ali pošto je već bila ostavljena ovde, odlučila je da ga istraži.

Crni zmaj ju je učtivo primio, i tako je njihov odvojen život počeo. Dok je zmaj čvrsto spavao u najvećim sobama i samo ponekad posećivao velike sale za igru, gde je mogao da raširi krila i izoštri kandže, naša princeza je često obilazila biblioteku i kuhinju, ponekad čak i baštu koja je, kao čudom, uvek bila odlično sređena (verovatno uz pomoć zmajeve magije).

I dok je vreme prolazilo, polako i mirno, zmaj je bio optimistično raspoložen i verovao je da njegov plan odlično napreduje. Nažalost, to raspoloženje nije dugo trajalo, jer je mlada princeza svakog gostujućeg viteza prilično brzo oterala, pre nego što je crni zmaj uopšte uspeo da iskorači iz senke i da raširi svoje očnjake.

,,Možeš li prestati tako brzo da ih teraš? Želim bar ponekog da pojedem za doručak. Ovako ne stignem ni da ustanem, a oni su već odavno pobegli. Ja možda jesam svaštojed, ali to ne znači da želim stalno da jedem ovce i zečeve!"

Princeza ga je samo tupo pogledala, duboko uzdahnula i klimnula glavom, ne verujući da čak i ovde mora da prati opšteprihvaćeni bonton između zarobljene princeze i zalutalog viteza.

,,Dobro pokušaću da budem malo pristojnija, i da ih zadržim bar dok se ne probudiš i ne pojedeš ih. Ali da li moram baš sa svakim da pričam? Zar ne mogu one koji mi se baš ne sviđaju samo da mlatnem po glavi i da ih zavežem dok ne dođeš?"

Crni zmaj je bio pomalo iznenađen princezinom željom za kooperaciju, ali je procenio da mu prihvatanje te ponude ništa ne škodi.

I tako su princeza i zmaj započeli svoju nagodbu, koja je dobro funkcionisala, sve dok se u viteškim krugovima nije proširila glasina da je zamak crnog zmaja loše mesto za spasavanje, zbog raznih nezgoda koje su se dešavale brojnim vitezovima, lovcima i seljanima koji su ga posećivali. Ubrzo posle širenja tih glasina, zamak su prestali svi da posećuju, osim možda nekoliko poštara koji su prenosili princezine knjige ili neke druge naručene potrepštine.

Ukratko rečeno, zmaj ovom situacijom uopšte nije bio zadovoljan. Posle dugog promišljanja i razmišljanja, otišao je da upita princezu za savet. Ona je dugo mozgala i razmatrala, dok nije uspela da dođe do neočekivanog rešenja.

,,Treba da napravimo dogovor sa vampirima i ostalim mesožderima koji često dolaze u dodir s ljudima. Možda će oni hteti da se odreknu svoga plena za zaštitu koju možemo da im pružimo.“

Tako je na kraju i bilo. Snalažljiva princeza je napravila opštevažeće dogovore s mračnim bićima koja bi ponekad posećivala njihov zamak, u želji za zaštitom ili

odmorom. Od toga je čak napravila i dobar biznis, jer mnoga mračna bića koja su se kretala među ljudima su bila bogata i mogla su da plate svoj boravak u zamku.

Crni zmaj je dobio ono što je želeo, dok je princeza razvijala svoje znanje i sposobnosti u vođenju skladišta i hotela za mnoga bića. U svoje slobodno vreme je nesmetano čitala i pisala razne radove, koje je pod pseudonimima objavljivala u raznim časopisima.

Jedno vreme je sve išlo kao po loju, dok se aristokrate u obližnjem kraljevstvu nisu dosetile jednog lukavstva. Pokušali su da oduzmu zmaju zamak, tako što su tvrdili da ne pripada njemu, već seljanima i radnicima koji su ga izgradili (iako su imali u planu da ga oni sami prisvoje, a ne da ga daju seljanima i radnicima, kao što su govorili publici).

Crni zmaj je upao u očaj i nije imao pojma šta bi mogao da uradi.

,,U čemu je problem?" upitala je princeza posle nedelju dana non-stop brige i zmajeva kukumavčenja.

,,Ne znam šta da radim povodom njihovih žalbi. To što tvrde je potpuna istina. Ja ovaj zamak nisam izgradio, i jesam iskoristio ljudski strah i brigu da dobijem neplaćene radnike. I pored svih tih razloga za koje bih još i mogao da nađem izgovore, njihova zadnja stavka je neoboriva. Kako mogu da tvrdim da ljudska građevina može da pripada neljudskom biću? Ja svoj oblik ne mogu da promenim, kao što to ne možete ni vi, i pored sve magije koju posedujem, ne mogu da se preobrazim u čoveka."

Nezabrinuta princeza je duboko krenula da razmišlja na tu temu, i došla do jedinstvenog odgovora.

,,Hajde da se venčamo." Crni zmaj ju je zbunjeno pogledao, ne razumevši šta je time htela da kaže.

,,Da se venčamo?" upitao je on, gledajući je sumnjičavo.

,,Da, da se venčamo. Ti možda nisi čovek, ali ja jesam. Tebi neće dati ovaj zamak, ali meni možda hoće. A pored toga, mogu se boriti i za prava svih neljudskih bića, kako i njih treba poštovati kao ljude, jer su i oni živa bića, a Bog je rekao da treba poštovati sva živa bića," izjavila je princeza, zlobno se osmehujući, sama se diveći svom planu. Crnom zmaju je u tom trenutku bilo drago što ona nije bila njegov neprijatelj, već saradnik (a možda bi mogao reći i prijatelj).

Princeza je započela planiranje svoje udaje i kampanju borbe za prava neljudskih bića, koja je brzo dobila vetar u leđa i podigla takvu prašinu da niko nije mogao da veruje šta se posle dogodilo. Uspela je da pobedi na sudu protiv onih vlastelina koji su hteli njoj i crnom zmaju da ukradu zamak. Čak je uspela da otvori potpuno novu granu boraca za prava, a to su borci za neljudska prava (u tu grupu spada i njen trenutni muž/partner - crni zmaj).

Crni zmaj je za vreme svih tih događaja bio potpuno izgubljen i kad se jednog dana probudio oženjen s nezgodnom princezom, nije znao šta da misli. Kroz glavu su mu prolazila sva pitanja koja su, aristokrate i ostali, s mržnjom postavljali njegovoj sadašnjoj ženi/partnerki, kao i njeni hladni odgovori koji su izrečeni sa samopouzdanjem koju retko ko ima:

,,Kako možeš da se udaš za zmaja koji nije čovek?"

,,Možda nije čovek, ali jeste živo biće. Što je meni dovoljno."

,,Kako možete da imate dobar venčani život ako nemate seks?"

,,Meni se crni zmaj sviđa kao prijatelj, a ne kao seksualno biće. Nemam nikakvu averziju prema njemu, a ni on prema meni. Udajem se za njega samo zbog potrebe da zadržimo naš zamak, koji je i njemu i meni postao dom i utočište."

,,Znači, udaješ se za njega iz potrebe, a ne zbog ljubavi?"

,,Svaki brak nastaje iz neke potrebe. Materijalne, emotivne ili političke. Postoji milion razloga za brak, kao što postoji milion razloga za razvod. Ja jesam rekla da se udajem za njega samo zbog potrebe, ali to ne znači da ne postoje neka osećanja između nas. Meni se on sviđa, samo ne na tipičan romantični način. I on i ja smo time zadovoljni."

,,Ali on nije čovek!"

,,Ali ja jesam. Ako nećete da napišete da njemu pripada zamak, napišite da meni pripada. Tako ubijate dve muve jednim udarcem. "

I tako su ove rasprave trajale i trajale u nedogled, sve dok nekako princeza i njen muž nisu pobedili. Kad je zmaj upitao princezu kako su to uspeli, ona se samo arogantno osmehnula i odgovorila:

,,Uz malo zastrašivanja i nešto novca, mnogo toga možeš postići. A kad smo zadobili poverenje boraca za prava, dobili smo pola suda. Ne brini se, cela ova farsa je išla baš onako kako sam ja planirala."

Zastrašujuća princeza je crnog zmaja potapšala po njušci i nastavila da čita knjigu koju je započela.

Ni prvi ni poslednji put, crni zmaj je pomislio kako mu je jako drago što ova opasna princeza nije postala njegov neprijatelj, i što nije došao na njenu protivničku stranu.