Časopis Bukmarker – broj 4 by Laguna

Sprelava puslanje boja

OmoJJulava ~ranje odece razlililih boja

Odrzava sjaj boje

Sprecava slvljenje odele

'Henkel je lider u kategorljl maramica za vel. Izvor:vodeei institutlza Istra2lvanJetrtBta, vrednosna prodaja, 2018,skuppodataka (Austrija.Belgija,CeJka,Francuska,Nematka, VelikaBntaniJa,Gr(ka, Madarska,Italija,Holandija, Poljska.Portugalija, Siovatka, Siovenija.~panlja, ~vaJcarska,Turska,Hrvatska,Srbija~

C83 Henkel

SADRŽAJ

| POKLON PRIMERAK | FEBRUAR 2021. | IZDANJE 1 | BR. 4 IZLAZI MESEČNO

■ U FOKUSU: Laguna – izdavač godine i Hit knjige

■ INTERVJU: Svetislav Basara, dobitnik Ninove nagrade

■ TEMA BROJA: Zašto su nam važni ljubavni romani?

■ TEMA BROJA: Bukstagrameri – zaljubljeni u knjige

■ KOLUMNA: Tri Rajke

■ INTERVJU: Goran Marković

■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Poslednja stanica Aušvic

■ TAJNE PISACA: Goran Skrobonja i Ivan Nešić

■ NOVO U LAGUNI

Za izdavača / Dejan Papić

■ ODLOMAK: Ljubavno pismo, Lusinda Rajli

Direktor marketinga / Ana Spasojević

■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Tamara Aleksić i Ljubomir Bulajić

REDAKCIJA

■ LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Kirka

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić

■ IZ PRVE RUKE: Dobrovoljac

Grafički dizajner / Dejana Vranješ

■ IZ UGLA PREVODIOCA: Stvarni život

Saradnici:

■ ROMANI PRVENCI

■ MALA LAGUNA

Tanja Vučković, Iva Burazor, Srđan Krstić, Matija Krstić, Vuk Lazarević, Janja Stjepanović, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević

■ VESTI

■ DELFI KUTAK: 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

Dragi čitaoci,

Strana 12

Lektura i korektura / Saša Bošković Naslovna strana / Matija Krstić Štampa / Rotografika, Subotica

KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA

Inspiracija za kreiranje februarskog broja bila nam je – ljubav. Februar je mesec u kome se ona slavi na poseban način, Danom zaljubljenih, pa smo odlučili da ovaj broj bude u duhu ljubavi prema knjigama. Koji vam je omiljeni naslov ili pisac, u koju knjigu ste se zaljubili od prve stranice… Istinski knjigoljupci teško mogu da vam odgovore na ova pitanja, jer u moru izuzetnih knjiga nije lako izdvojiti samo jednu ili nekoliko najboljih. U ovom broju smo se dotakli i teme ljubavnih romana, jer je reč o žanru o kome čitalačka javnost ima najviše predrasuda, ali koji i te kako ima mnogo da ponudi.

je Vozarović“ za najboljeg izdavača u 2020. godini i Ninovom nagradom za najbolji roman 2020, koja je dodeljena Svetislavu Basari za Kontraendorfin. U otvorenom i iskrenom intervjuu za Bukmarker Basara je govorio o značaju ovog priznanja, nastanku nagrađenog romana i književnosti uopšte.

Ova godina za Lagunu je počela i više nego lepo – nagradom „Gligori-

Donosimo vam i zanimljiv razgovor sa glumcima Tamarom Aleksić i Ljubomi-

Ovog meseca razgovarali smo i sa rediteljem, scenaristom i piscem Goranom Markovićem. Povod jeste bila knjiga Tito i ja, ali priča o njoj otvorila je i mnoge druge, podjednako interesantne teme, koje se tiču književnog stvaralaštva, ali i njegove povezanosti sa filmom i televizijom.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553

rom Bulajićem, koji će oživeti likove kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljice Marije u seriji Aleksandar od Jugoslavije, rađenoj po istoimenoj knjizi Vuka Draškovića. A u novom broju ćete, između ostalog, pronaći i odlične prikaze Laguninih izdanja, napisane ne samo iz ugla književnih kritičara već i Laguninih pisaca, saznaćete kako izgleda pisanje romana „u četiri ruke“ i koji su to romani prvenci postigli ogromnu književnu slavu. Uživajte u čitanju četvrtog Bukmarkera!

TI ZNAŠ VIŠE!

Laguna – izdavač godine 2020. Na tradicionalnoj dodeli nagrada Biblioteke grada Beograda u januaru izdavačka kuća Laguna dobila je važno priznanje. Direktoru Lagune Dejanu Papiću uručena je nagrada „Gligorije Vozarović“ za najboljeg izdavača u 2020. godini.

Naslovi u žiži čitalačke javnosti

Austrijanka, Zoran Milekić

SPQR: Istorija starog Rima,

Ovo je priča o životu Diane Budisavljević, žene koja je u Drugom svetskom ratu spasla više od 12.000 dece iz logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a koja je posle rata skoro potpuno zaboravljena. Zahvaljujući njenim dnevnicima i istraživanju autora, očuvana je uspomena na ovu heroinu. ■

Obuhvatajući gotovo hiljadu godina istorije, ovo „vrlo informativno i vrlo čitljivo delo“ (Dallas Morning News) ne samo što istražuje način na koji razmišljamo o drevnom Rimu nego i osporava ukorenjene istorijske stavove koji su vladali stolećima. ■

Meri Bird

HIT KNIJGE

Članovi Biblioteke grada Beograda i u 2020. godini nagradili su naš trud da im pružimo kvalitetnu, raznovrsnu i zanimljivu književnost, pa se među deset najčitanijih naslova stranih pisaca nalazi čak sedam Laguninih izdanja: Moja baka vam se izvinjava i Čovek po imenu Uve Fredrika Bakmana, Golmanov strah od penala Petera Handkea, Magbet i Ponoćno sunce Jua Nesbea, Unakrsna vatra Džejmsa Patersona i Ubiti pticu rugalicu Harper Li. ■

U FOKUSU

U obrazloženju žirija posebno su istaknuti relevantnost dela objavljenih u Laguni, njen rad na očuvanju i razvijanju knjižarske mreže, kao i učestvovanje u mnogim humanitarnim, edukativnim i društveno odgovornim akcijama i pregnućima, sa posebnim naglaskom na istrajnoj realizaciji i promociji ekoloških ideja jer štampa knjige na ekološkom papiru i učestvuje u međunarodnom projektu zaštite šuma FSC.

M. Sin veka, Antonio Skurati

Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Benito Musolini, impresivan po broju izvora koje autor koristi, kao i utisku koji ostavlja. Pišući roman o fašizmu, Skurati otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas preko potrebno nasleđe antifašizma. ■ 5

ISEČAK NAŠEG SVETA PRERAĐEN U LABORATORIJI BASARINOG TEMPERAMENTA IINTERVJU

Razgovarala: Tanja Vučković Foto: Matija Krstić

P Kontraendorfin je postavio dijagnozu, terapiju mora odrediti neko drugi, kaže novi-stari dobitnik Ninove nagrade u intervjuu za Bukmarker 6

risutan je na ovdašnjoj književnoj sceni više od četrdeset godina. Prvu knjigu, Priču u nastajanju, objavio je 1982. Od tada do danas napisao je više od četrdeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je brojnih književnih nagrada. Sveprisutan je u javnom životu, koji svakodnevno komentariše i kao da mu je „mentalni fajt“ omiljeni sport. Ne plaši se da kaže i uradi šta misli, čak i ako se to neće svideti onima koji su bili na „njegovoj“ strani. Dobitnik je Ninove nagrade za 2020. (koja mu je druga po redu) za roman Kontraendorfin. Ukratko, Svetislav Basara.

Neki podnose disertacije za doktorske titule, a Vi ste svoju, kako stoji u podnaslovu nagrađene knjige Kontraendorfin, izgleda podneli za Ninovu nagradu. Da li Vas nagrade raduju, šta mislite o njima?

Kontraendorfin ste pisali pune dve godine. Kako je izgledalo to „putovanje“ i jeste li uvek znali kom cilju težite? Da li je bilo slučajnih ili neplaniranih „rukavaca“? Imalo je to „putovanje“ svojih uspona i padova, a cilju kome sam težio, težim otkako sam počeo da pišem, a to je da savladam otpor materijala – u datom slučaju jezika, koji ponekad pruža veći otpor nego mermer – i da napišem kompaktan roman, to jest sliku našeg isečka sveta prerađenu u laboratoriji mog temperamenta. Znao sam, dakle, čemu težim i to sam i postigao otprilike 75%, što je visok procenat. A slučajnosti i nepravilnosti je bilo tušta i tma. Često bih se iznenadio u kojim me je sve pravcima odvodila skrivena logika teksta. U obrazloženju žirija da nagrada pripadne baš Vama stoji, između ostalog, da „uvodeći simbol kontraendorfina, kao ključnog biološkog obeležja južnoslovenskih naroda, Basara taj svet postavlja na jezički ringišpil, koji u vrtoglavoj jurnjavi sve i svakoga izvodi iz zone komfora i postavlja pred svevideće ogledalo“. Sa kakvom to istinom suočavate čitaoca?

Uh, ne treba preterano insistirati na (fiktivnom) hormonu kontraendorfin jer bi se moglo dogoditi da roman Kontraendorfin u bibliotekama završi u odeljku „Endokrinologija“, kao što se to dogodilo Paviću čiji je Hazarski rečnik završio u odeljku „Rečnici“. Hormon nesreće je samo metafora, kao što je besomučno Stojkovićevo i Kaloperovićevo opijanje metafora za delirijum koji nema veze sa alkoholom, kao što je i završna, masturbaciona seansa u klozetu benzinske stanice Beška 2 metafora za jednu pornografiju koja nema veze sa seksualnošću. Gde se nalazi izvor hormona nesreće, koji nam je u krvi a koji ste „krstili“ naslovom knjige? I da li postoji „lek“ kojim to možemo da promenimo? Zbog čega toliko branimo ono što nas uništava i zbog čega smo zavisni od nesreće i čemera?

Glavni junak je – jezik. Likovi, događaji i situacije u romanu su puki povod da bih invazivnom prozom prodrmao (i porazbijao) okamenjene jezičke obrasce Paracelzus je rekao da lek nikada nije daleko od bolesti – to važi i u društvenoj patologiji – samo se treba osvrnuti uokolo i pronaći ga. Naš problem je što ili ne tražimo lek ili primenjujemo lekove koji pogoršavaju bolest. A zbog čega toliko branimo ono što nas uništava i zbog čega smo zavisni od nesreće i čemera, to je domen psihoanalize, a ne umetničke proze. Kontraendorfin je postavio dijagnozu, terapiju mora odrediti neko drugi. Ako je Kaloperović, junak i narator ovog romana kao što je bio i u Andrićevoj lestvici užasa, zapravo piščev alter ego, ko je onda Stojković? Slikar, Kaloperovićev prijatelj, sagovornik koji je kao đak izmakao streljanju u Kragujevcu oktobra 1941. i koji je šetao sa Andrićem Kalemegdanom? Kakav je to sagovornik u ova dva romana, čiji je prototip ili metafora, ako hoćete?

Stojković je moj jedini književni lik u pravom smislu reči. Svi ostali su puka imena koja koristim kao portparole. Ovoga puta uloge su se obrnule, pa sam ja u izvesnom smislu bio Stojkovićev portparol, pod (književnim) pseudonimom Kaloperović. Lik Stojkovića – koji je dopola fiktivan, otpola sastavljen od karaktera i temperamenata nekih mojih bliskih prijatelja – mogu čak i da vizuelizujem. Impozantna je figura. Uopšte ne liči na baba Vangu, čiju sam fotografiju poturio umesto njegove. Ko su zapravo glavni junaci Kontraendorfina: Stojković i Kaloperović, ili svi oni njihovi (i naši) savremenici, više ili manje poznati, koje oni pominju u romanu? Glavni junak je – jezik. Likovi, događaji i situacije u romanu su puki povod da bih invazivnom prozom prodrmao (i porazbijao) okamenjene jezičke obrasce. Radim zapravo ono što Stojković u romanu kaže da radi Glavurtić – dovodim rečenice u neprijatne situacije. Takav postupak otkriva da se iza svega toga keze još neprijatnije situacije.

IINTERVJU

Nagrade me uvek veoma obraduju, ali mi – kako bi to rekla jedna junakinja Kontraendorfina – vrlo brzo izađu na nos. Publicitet koji donose nagrade – naročito Ninova – kao i svi ovdašnji publiciteti prilično je nezdrav. Novinari se na proglašenjima nagrada ne sjate zbog književnosti, već u nadi da će iskrsnuti nešto skandalozno. Budući da su skandali u tim prilikama retki, sledi istražni postupak o nagrađenoj knjizi. Ne treba uopšte reći da je retko ko (ako iko) od tih novinara pročitao knjigu, što meni nije nikakav problem, ali mi je degutantno da odgovaram na pitanja koja sklepaju od onih nekoliko marketinških rečenica na poleđini knjige. Ovoga puta su se, svi do jednog, uhvatili za „demontiranje mitova“ i „detronizaciju nacionalnih veličina“. U ponedeljak (dan proglašenja dobitnika Ninove nagrade – prim. aut.) me je, recimo, pozvala novinarka jednog uglednog tabloida sa molbom da prokomentarišem uzbunu na društvenim mrežama koja se digla zbog skrnavljenja lika i dela Desanke Maksimović. Nisu tu nevažne ni kuloarske procene da li je nagrađeni roman ZA ili PROTIV Vučića. Međutim, kada prođe ta početna gungula, nagrada, pogotovo Ninova, privuče veliku pažnju publike na delo. Ali tako je to. Da bi se nešto dobilo, mora se malo dosađivati.

Vaš roman je napisan vrhunskim stilom, duhovit je i gorak istovremeno, i predstavlja visoko književno ostvarenje pre svega. Ali kojem biste ga vi podžanru pripisali: satiri, tragikomediji, romanu s ključem, farsi, groteski? Kako kao pisac doživljavate državu i vreme u kojima živimo? Mešavina svih podžanrova koje ste pomenuli, s napomenom da se ni jedan od njih ne poklapa sa žanrovskim pravilima. Ali hajde da pokušam nešto novo. Organizovano rasulo. Ustavna anarhija. Republikanska monarhija. Centralnoevropska istočnjačka satrapija. Mogao bih tako unedogled. Da li je lakše neke bolne istine izreći uz humor? Zbog čega su groteska i satira kao preovlađujuće žanrovske orijentacije u Kontraendorfinu i u Vaših nekoliko prethodnih romana? Došlo takvo vreme, što rek’o Andrić. Pišete na jednom mestu: „Pomislih da je višepartijski ološ Đilasu otkrio spomen-ploču u znak zahvalnosti što nije poživeo dovoljno dugo da i njih postrelja.“ Pošto smo saglasni s Vama da u Kontraendorfinu nema politike, kakva je funkcija ovakvih i sličnih segmenata u romanu, kao što je segment sa Đilasovom rezidencijom i postavljanjem spomen-ploče, osim što nas svojim paradoksom i humorom zasmejavaju?  7

rekao Ljuba Popović uoči otvaranja izložbe mog pokojnog druga Zorana Matića (ima ta epizoda u Kontraendorfinu) u Modernoj galeriji Valjevo. „Da nije premlad umro“, rekao je Ljuba, „postao bi svetski slavan, ali niko ne bi kupovao njegova platna.“ Možda je Zoran Matić na malim formatima naslikao najpribližniju sliku košmara Kontraendorfina. Šta vezuje, a šta, po Vašem mišljenju, razdvaja Kontraendorfin i Andrićevu lestvicu užasa? I da li razmišljate o nastavku ovog ciklusa, koji ste najavili kao Izložbu spaljenih slika?

IINTERVJU INTERVJU

To su romani blizanci. Ima ih još u mom opusu. Veoma liče, ali su dve različite, ponekad i oprečne ličnosti.

Za čitanje Kontraendorfina nije potrebno neko naročito predznanje, koje, uostalom, ni sam ne posedujem. Ono što je potrebno jeste otvoren um i strpljenje Ako u književnom tekstu pomenete nekog političara – a ja ih često pominjem – to uopšte ne mora da znači da roman ima veze sa politikom. Kao što ovaj i nema, niti sam želeo da ima. „Materija“ romana je u stvari jedna gnusna stvarnost i jedno odvratno stanje duha iz kojih po sili nužde proizilaze gnusne politike i isti takvi političari. Rekli ste jednom prilikom da su Vaše jezičke igrarije „lomljenje kičme jednog jezika zatučenog u nastanku“. Očigledno Vam predstavlja izazov da ispitujete granice jezika i književnog izraza. Šta mislite, da li i na koji način pisci doprinose razvoju svog jezika? Velike evropske jezike su stvorili hrišćanski mistici pišući o stvarima o kojima nije moguće pisati. Potom su, kad su mistika i teologija ustuknuli, jezike nastavili da stvaraju i bogate filozofi i pesnici. To se, naravno, ne vidi u kolokvijalnom govoru, a ne vidi se – iako bi trebalo da se više vidi – ni u novinama, na radiju i televiziji. Narod je bogat onoliko koliko je bogat jezik kojim govori i (naročito) piše.

Iz sveopšte materijalne (i ne samo materijalne) bede koja pustoši Srbiju lako se da naslutiti u kom nam je stanju jezik. Na koliko nivoa može da se čita Kontraendorfin i kakvo predznanje očekujete od svojih čitalaca? Za čitanje Kontraendorfina nije potrebno neko naročito predznanje, koje, uostalom, ni sam ne posedujem. Ono što je potrebno jeste otvoren um i strpljenje. Danas se isuviše olako čita. Čitanje je samo malo manje ozbiljna stvar od pisanja. To sam u Andrićevoj lestvici užasa otprilike ovako postavio – da bi bilo velikih pisaca, potrebni su veliki čitaoci, uz neprestano prisutnu opasnost da loši čitaoci upropaste dobru književnost. Pored književnosti, likovna umetnost Vam je omiljena. Kako bi izgledala slika Kontraendorfin? Postala bi svetski slavna, dobila bi sjajne kritike, ali se njen autor ne bi obogatio, jer niko ne bi hteo da je kupi i okači na zid. To je, uzgred,

Da li očekujete da u krajnjoj liniji nešto postignete svojim romanima? Da li književnost i umetnost uopšte mogu da doprinesu da se promeni svest naroda? Da je moguć uticaj književnosti i umetnosti u „oskudnim vremenima“? „Svest naroda“ je velika budalaština. U stvari masovna halucinacija. Ako nešto očekujem od svoje umetnosti – a ne očekujem ništa – onda je to da čitaocima eventualno pomognem na mučnom putu individuacije. Ta vrsta uticaja ne da je moguća, nego je efikasna. Ali se, kako rekoh napred, ne vidi i ne treba da se vidi jer se to odvija u svetu Duha. Da li književnost jednog pisca, bio to Andrić ili Basara, može i treba da se posmatra odvojeno od njegovog života i javnih nastupa? Može i mora, iako su život i javni nastupi ovog ili onog pisca tesno isprepletani sa njegovom literaturom. Razlika se ipak mora praviti. Stvari koje treba da stoje odvojeno ne smeju se spajati, kao što stvari koje treba da stoje zajedno ne treba razdvajati. Kakve ljude formira vreme u kome sada živimo? Vreme s tim nema ništa. Julijus Evola je sjajno pokazao da je vreme apsolutno ravnodušno za sve što se u njemu zbiva. Ljudi sami oblikuju (ili češće – ne oblikuju) svoje živote. Kakvi su izgledi da generacije koje dolaze dobiju vakcinu protiv kontraendorfina? I čija bi to mogla da bude vakcina, kineska, ruska ili zapadna? Nikakvi. U odnosu na hormone koji nastupaju, kontraendorfin će izgledati kao hormon sreće. ■

Zašto su nam važni ljubavni romani? Ne postoji bolje merilo o tome koliko kvalitetno živite od toga kako volite i kako vas vole. To su veoma važne priče koje treba ispričati i toliko ima različitih ljubavi koje treba proslavljati – napisala je jednom prilikom vatrena čitateljka ljubavnih romana, izrekavši ogromnu istinu. Iako, kad je ovaj tip knjiga u pitanju, postoji toliko zabluda, vreme i potreba za ovim knjigama su ih jednu po jednu opovrgavali Piše: Iva Burazor

TEMA BROJA

Foto: iStock

ajde da raščistimo na samom početku: Ne, ljubavne romane ne čitaju samo žene. Ne, one nisu „neobrazovane, sredovečne žene kojima je dosadno u braku“. Takvi komentari obično dolaze od onih koji nikada nisu ni otvorili jednu takvu knjigu. Postoji dobar razlog zašto autori ljubavnih romana zarađuju preko milijardu dolara godišnje i zašto je udeo ovog žanra na tržištu toliki. Knjige sa ljubavnom tematikom imaju veoma posvećenu i angažovanu publiku, o njima se pišu blogovi, raspravlja se u klubovima čitalaca i na seminarima, organizuju se festivali... Istraživanje je pokazalo da žene čine 82% čitalaca ljubavnih romana, a muškarci 18%, iako taj procenat svake godine raste. To je dokaz da su dobre knjige pisane za svakoga, i da to nema veze sa žanrom, polom, rasom, niti bilo kojom drugom podelom.

Svaki razvoj romantičnog odnosa između dvoje ljudi – kao i kraj koji je bio emocionalno zadovoljavajući (obično, ali ne i uvek srećan) – postali su dve osnovne smernice koje ljubavni romani prate do danas. Tipično, ljubavni romani odražavaju želje njihove publike. Romani Džejn Ostin, kao i dela sestara Bronte, uveli su ženske likove koji su na kraju nagrađeni uspešnim brakovima za pokazivanje svoje individualnosti ili sopstvenih želja. Za čitateljke XIX veka, vezane društvenim normama i konvencijama, ovi ljubavni romani postali su oblik inspiracije, ali i bekstva. U XX veku romani poput epa iz doba Američkog građanskog rata Prohujalo sa vihorom Margaret Mičel (1936) revitalizovali su interesovanje za ljubavne romane, posebno istorijske romanse.

KROZ ISTORIJU Moderan ljubavni roman, ili ljubavni roman za masovno tržište kakav danas poznajemo, vodi poreklo iz romantične fikcije 18. i 19. veka. U gotskim romanima ili delima Džejn Ostin čitaoci su se upoznali sa novim oblikom fikcije, onim koji se prvenstveno fokusirao na živote i borbe ženskih protagonista. Iako su se moderni ljubavni romani proširili i na autore i likove različitog pola, rase, seksualnosti i sposobnosti, istorijski gledano, ljubavni romani se razlikuju od ostalih žanrova po tome što ih prvenstveno pišu žene, za žene i o ženama. Rani ljubavni romani prikazivali su heteroseksualne bele ženske junakinje koje su ili prkosile društvenim konvencijama ili vodile lične borbe u potrazi za sopstvenom srećom. Junakinje ovih romana su na kraju pronašle ljubavi svog života i završile obezbeđene i srećne. 10

Džejn Ostin

Ljubavni romani Džejn Ostin, jedne od važnih predstavnica ovog žanra, za čitateljke XIX veka bili su oblik inspiracije, ali i bekstva

Gotska romansa Dafne di Morije Rebeka (1938) postala je bestseler i oživela gotički podžanr, koji spaja elemente horora i ljubavnih žanrova da bi stvorila uzbudljive, dramatične priče koje često uključuju junakinje koje prolaze kroz zastrašujuća iskušenja, dok se bore da budu sa svojim pravim ljubavima. Pedesete i šezdesete godine XX veka dovele su do pomeranja ka narativima koji uključuju egzotične lokacije i heroine koje su imale karijeru izvan očekivanih uloga domaćice ili majke. Stjuardese i medicinske sestre bile su popularan izbor. Do 70-ih ljubavni romani u masovnoj prodaji imali su vrlo malo seksualno eksplicitnog materijala. Otprilike u to vreme nove autorke počele su da objavljuju vrele, skandalozne naslove koji su izazivali bes kritike, ali i obezbeđivali visoka mesta na listama bestselera. Džeki Kolins, Danijela Stil i Nora Roberts, između ostalih, pomerile su granice ljubavnog romana, a mnogi njihovi naslovi neizostavni su na kućnim policama i dan-danas. Arlekin, odeljenje HarperKolinsa, bila je prva izdavačka kuća koja je objavljivala ljubavne romane direktno namenjene čitateljkama. Tokom godina postali su poznati po prepoznatljivim naslovnicama na kojima su obično prikazani ljubavnici uhvaćeni u nedozvoljenim zagrljajima. I drugi izdavači su počeli da objavljuju vrele naslovnice u nastojanju da povećaju prodaju, što im je i uspelo. Osamdesetih i devedesetih italijansko-američki model Fabio Lanzoni postao je model za naslovnice desetina ljubavnih romana i zauvek promenio lice žanra. Savremeni ljubavni romani su se možda prilagodili modernoj publici, ali i dalje nude živopisne glavne likove, vrele ljubavne veze i romantične avanture koji su ih na početku i učinili popularnima. Pogledajte samo bilo koji roman Nikolasa Sparksa.

Knjige sa ljubavnom tematikom imaju veoma posvećenu i angažovanu publiku, o njima se pišu blogovi, raspravlja se u klubovima čitalaca i na seminarima, organizuju se festivali...

TEMA BROJA

Recimo Beležnicu, bez koje bi danas priča o ljubavnim romanima bila nepotpuna. U savremenoj romansi veza je u životu žene deo njenog životnog puta – često i katalizator – a ne krajnji cilj.

KOLIKO PRIČA, TOLIKO PODŽANROVA Dva osnovna elementa čine svaki ljubavni roman: centralna ljubavna priča i emocionalno zadovoljavajući i optimističan kraj. Glavna radnja usredsređena je na pojedince koji se zaljubljuju i trude da im veza bude uspešna. Pisac može uključiti onoliko podzapleta koliko želi, sve dok je ljubavna priča glavni fokus romana. U ljubavnom romanu ljubavnici koji rizikuju i bore se jedni za druge i svoju vezu nagrađuju se emocionalnom pravdom i bezuslovnom ljubavlju. Ljubavni romani mogu imati bilo koji ton ili stil, biti smešteni u bilo koje mesto ili vreme i imati različite nivoe senzualnosti – od slatkih do izuzetno vrelih.

Ove postavke i odlike radnje stvaraju specifične podžanrove u ljubavnoj fikciji, koja je jedna od onih koje imaju najveći broj podvrsta. Radnja istorijskih romana može se odvijati u bilo koje doba pre 1950. (mada kako vreme prolazi ta će se granica pomerati), dok mesto u kome je smeštena može biti bilo gde. Poznati autori su: Sara Lark, Lusinda Rajli, Iskender Pala, Ketrin Kukson. U erotskim romanima eksplicitan seks čini sastavni deo ljubavne priče, rasta likova i razvoja odnosa i ne može se ukloniti bez oštećenja priče. Oni mogu biti smešteni u bilo koje istorijsko doba i sadržati elemente drugih podžanrova. Ako želite da čitate nešto „vruće“, uzmite romane Samante Jang, Eme Mar, Kolin Huver ili domaće autorke Keri Čin. Natprirodne romanse sadrže bića kao što su vampiri, duhovi, vukodlaci, vidovnjaci i anđeli. Prisutni su i motivi iz naučne fantastike poput putovanja kroz vreme i stimpank. Taj podžanr je popularan među mlađom publikom. Religiozni stavovi likova su važni za njihov međusobni odnos u hrišćanskim i motivacionim ljubavnim romanima, kao što je slučaj u romanima Iskupljenje ljubavi Fransin Rivers i Trn u grudima Kolin Mekalou. Prva ljubav zaborava nema. Ironija je što je prvu ljubav najteže opisati rečima.

Od porodičnih drama, školskih obaveza, preko najboljih prijatelja koji prerastu u simpatiju, slomljenih srca, pa do srećnog kraja, autorke za mlade kao što su Sara Mlinovski, Zoi Sag, Bler Holden uspešno su istražile problematiku tinejdžerskih godina. Ni domaća ljubavna književnost ne zaostaje za svetskom. Kada je pre deset godina napisala svoj književni prvenac Ringišpil, Jelena Bačić Alimpić nije ni slutila koliki uspeh će doživeti njen roman i na koji način će joj promeniti život. Nedavno je izašao njen deseti roman pod naslovom Neki drugi život, koji se žanrovski razlikuje od njenih ostalih romana, ali sve ih spajaju neuništive i jake glavne junakinje i ljubav kao glavni motiv priče. Mirjana Bobić Mojsilović prvo nas je osvojila kao novinar, a potom kao književnica i slikarka. Danas je jedna od naših najčitanijih spisateljica. U njenim romanima pre svega savremene tematike čitaoci će naći suze, smeh, ljubav, sreću, sve ono što vedri i oblači našu svakodnevnicu, ali i nespornu tvrdnju da svi zaslužujemo Happy End. Iz napisanog možemo zaključiti da je ljubavna fikcija pametna, sveža i raznovrsna. I nije važno da li više uživate u savremenom dijalogu, istorijskim postavkama, misterijama, trilerima ili bilo kojoj drugoj temi, važno je da u bogatoj ponudi ljubavnih romana postoji onaj jedan (ili, naravno, više njih) koji čeka baš na vas! ■ 11

Zaljubljeni u knjige ČEGA NEMA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA, KAO DA SE NIJE NI DOGODILO. NOVO VREME – NOVA PRAVILA. MOŽDA NE DOSLOVNO, ALI ČINJENICA JE DA DRUŠTVENE MREŽE IMAJU OGROMAN UTICAJ. I ZA SVET IZDAVAŠTVA IZUZETNO JE VAŽAN OVAJ VIRTUELNI SVET, JER SE U NJEMU OKUPLJAJU I LJUBITELJI KNJIŽEVNOSTI, KOJI NA SVOJ NAČIN ŠIRE LJUBAV PREMA KNJIGAMA, DELEĆI SVOJE UTISKE I PREPORUČUJUĆI IH. ZAJEDNICA TAKOZVANIH BUKSTAGRAMERA JE BROJNA, A ČETVORO NJIH ZAMOLILI SMO DA IZDVOJE NASLOVE KOJI SU IH OPČINILI OD PRVE STRANICE

Čovek koji je voleo pse, Leonardo Padura

TEMA BROJA

Leonardo Padura je u ovoj knjizi savršeno dočarao živote Lava Trockog i njegovog atentatora Ramona Merkadera. Spajajući istorijske činjenice i fikciju, napisao je roman koji će svakom čitaocu na fascinantan način približiti i pojasniti ovaj deo istorije. Surovost kojom su opisane Staljinova tiranija, ljudska tragedija i tajne koje koštaju života utisnuta je u stranice ove knjige. Ova knjiga probudila je mnoštvo različitih emocija u meni i jedna je od onih koju bih svima preporučila. Bilo mi je veoma teško da se @bookwithquince Dunja Mihailović oprostim od nje i znam da ću joj se kad-tad ponovo vratiti. ■ Mržnja puna ljubavi, Sali Torn

@oli.s_library Olivera Popović

Znate li onu čuvenu – Ne sudi knjizi prema koricama? Koliko puta ste to uradili, svesno ili nesvesno, i koliko puta ste se prevarili? Ja sam to učinila – upravo ovoj knjizi. Presuda nije išla u njenu korist. Oh, kako sam se samo prevarila! Ako tražite knjigu koja će vas od prve stranice uvući u priču, knjigu koju nećete ispuštati iz ruku i koja će vam na svakih nekoliko stranica razvući osmeh – ovo je knjiga za vas. Mržnja puna ljubavi govori o dva urednika konkurentskih izdavačkih kuća. Sigurno ste pomislili: Kakav kliše. Zar ne? Međutim, Lusi je luckasta i slatka i bitke koje vodite uz nju protiv ljutog suparnika Džošue – sigurno nisu kliše. Ovo je knjiga uz koju ćete se prilično opustiti i razonoditi, a to je nešto što nam u određenom trenutku svima treba. ■ Alijas Grejs, Margaret Atvud Iz šljunka rastu božuri. Velika istina i poruka koja bi trebalo da stoji na najvišim zgradama čisto da nas podseti da snaga jedne osobe može da preokrene čitave živote, a upravo tim rečima počinje ovaj sjajan roman koji nas u priču uvodi od samog početka. Alijas Grejs nastavlja da nam servira božure kroz svih 450 strana i služi kao poruka da smo samo mi kovači sopstvene sreće. Ovo jeste roman u koji sam se zaljubio od prve stranice, posebno zato što sam znao da je Margaret Atvud uzela istinitu istorijsku priču, pravo ubistvo koje se desilo u 19. veku u Americi i oko nje napravila priču o snazi žene, o tome koliko su potcenjivane kroz istoriju i koliko su drugi, uspešniji i uticajniji ljudi mogli da utiču na njihovu budućnost. Ali ipak, na kraju krajeva, ovo je roman o onome o čemu bi trebalo da razmišljamo i danas – kome da verujemo? Autorka je napisala knjigu koja će se za dvadesetak ili tridesetak godina smatrati klasikom – jer zaista to i zaslužuje. Nije se bez razloga našla u najužem izboru za Bukerovu nagradu 1996. godine. ■

Voli svoj život, Soﬁ Kinsela

@ako.mene.pitate Jovana Adamović 12

Veoma volim duhovite i romantične knjige kao što je Voli svoj život Sofi Kinsele. Sa svakom stranicom osmeh vam se širi od uva do uva jer glavna junakinja prolazi kroz sve neverovatnije avanture – odlazi na kurs pisanja, izmišlja ime, zaljubljuje se u Holanđanina, skače sa najviše stene u ledeno more... I to se sve dešava u prvih stotinak stranica knjige! Biće na momente tužna, dramatična, ali i preduhovita i zabavna! Jer, zaboga, ko još ide u manastir na kurs pisanja i pronalazi tamo ljubav svog života?! ■

@bukmarkić Marko Kovačević

Pa ipak, sve čemu danas Alen de Boton uči o ljubavi sadržano je i u njegovoj prvoj knjizi. Od prvih aksioma ljubavi koje je mapirao u ovoj knjizi do danas, on insistira da se obrazujemo u svim aspektima života, ali da smo za ljubav potpuno nepripremljeni. Prepušteni smo sami sebi na vetrometini popularne kulture koja romantizuje ljubav, Holivuda koji stvara čitavu fantazmagoriju o „onom pravom ili onoj pravoj“ i opšte rasprostranjenim uverenjima poput onih da je ljubav predodređena sudbinom i da je dovoljno da nas prosto strefi (bolje reći „srčka“), pa da živimo srećno do kraja života.

Piše: Nevena Milojević

Knjiga O ljubavi Alena de Botona počinje kao i svaka ljubavna priča: muškarac i žena se upoznaju, sede jedno do drugog u avionu, a šarmantna Kloi trabunja o strategijama preživljavanja za slučaj da se avion sruši. Avion se nije srušio, ali dok su sleteli, Alen je bio do ušiju zaljubljen u Kloi. Razmenili su brojeve telefona, on je njen zabeležio u glavi – jer kako bi mogao baš njen telefon da zaboravi – pa se ispostavilo da je toliko bio usplahiren da je pomešao brojke. Od trenutka kad će pronaći Kloin broj telefona i pozvati je prvi put, preko njenog ravnodušnog „radim nešto, sačekaj čas“, do prvog jutra u njenom krevetu kada je spremila slastan doručak dok se tuširao i nadalje, Alen de Boton u knjizi opisuje – sa mnogo duhovitih opaski na svoj račun i filozofskih promišljanja na temu ljubavi – jednu vezu koja kao da je izašla iz scenarija romantične komedije. Iako, kako i sam kaže, filozofu nigde nije manje mesto nego u spavaćoj sobi. Jedan od meni naročito zanimljivih delova jeste kada Alen konačno provede veče kod Kloi koju je nedeljama pokušavao da pronađe i o kojoj je maštao, da bi se ispostavilo da to jutro kada mu je spremila obilan i slastan doručak on prigovara što nema džema od jagoda – jer koji drugi džem ona smatra pristojnim? Naravno, problem nije u džemu od jagoda, objašnjava De Boton, nego što

“

De Boton veruje u emocionalno obrazovanje i inteligenciju, i zalaže se za jedan manje ostrašćeni, a više asertivni pristup vezama

“

ako nastaje, rađa se i umire jedna ljubav? Iako ćete sigurno reći da je svaka ljubav (a vaša naročito) posve drugačija, lako je uvideti pojedine pravilnosti. Da li ste ikad pomislili da ćete sa odabranom osobom ostati doveka, pa se pokazalo da je vaš vek oročen na godinu ili dve, dok nesporazumi i razlike konačno ne utanje nežnost, strast i razumevanje koje gajite jedno prema drugom? I nadasve, da li je moguće da vas iko nauči da budete pametniji u ljubavi?

je odjednom dobio neobjašnjiv poriv da upropasti tu idiličnu romantičnu scenu. U ovome se krije samo jedan od zaključaka o iracionalnoj, a ipak tako ljudskoj prirodi ljubavi: pošto se zaljubljujemo tako što tendenciozno i polusvesno idealizujemo tog nekog ne bi li ta osoba ispala kompletnija i savršenija od nas, a mi pobegli od sebe – nesavršenih, nedovršenih i obeleženih nebrojenim manama – kako je moguće da ta osoba nama uzvrati ljubav? O ljubavi je u međuvremenu prodata u četiri miliona primeraka i postala kultna knjiga, a Alen de Boton predvodnik jednog novog pristupa u psihoterapiji koji kombinuje filozofiju, psihologiju, popularnu kulturu i zdrav razum. Danas, Jutjub stranica, blog, predavanja, onlajn-terapije, zajednica, pa i filozofska učenja koja okuplja organizacija School of life, čiji je De Boton osnivač, uspevaju u prethodnih četvrt veka od objavljivanja ove knjige da povrate zaboravljenu svrhu filozofije: da nam pomogne da se snađemo u svakodnevnom životu.

Ovi paradoksi (nuspojave ili gradivni materijal, zaključite sami) ljubavnog osećanja protežu se duž cele knjige, a De Boton ih jedan po jedan – poput predanja o sudbini – razobličava: valjda je sudbina neophodna da bi se dao smisao sitnim nesporazumima i poražavajućim nesuglasicama i kompromisima koje moramo da činimo u ime ljubavi? De Boton, naprotiv, veruje u emocionalno obrazovanje i inteligenciju, i zalaže se za jedan manje ostrašćeni, a više asertivni pristup vezama. On često u svojim govorima kaže da ćemo se zasigurno venčati sa pogrešnom osobom, jer se ne može uticati na ono što smatramo privlačnim. Najčešće to je nizom kompleksnih motivacija uobličeno još u detinjstvu. Ali to nije razlog da ne pristupite konstruktivno svom odnosu i malo bolje razumete iracionalne porive koji čine da se zaljubljujemo fatalno i naizgled potpuno besmisleno. Po njegovim učenjima, može se poraditi na tome da budete srećniji iako ste neosporivo drugačiji. Jer da, ljudi se menjaju. Samo retko nam pada na pamet da smo i mi u toj kombinatorici podjednako zastupljeni. On se zalaže protiv fatalizma i radikalnih rešenja, za nešto mnogo prizemnije i realističnije – a možda i radikalnije po sebi – za sporazum koji uzima u obzir da smo svi teški za život i uvrnuti na svoj način. ■

KOLUMNA

Ima li pomoći u ljubavi?

Dunja, Ivana i Nevena su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

INTERVJU

Ono što ne zadaje bol ne može biti smešno Da li je lakše svet posmatrati očima desetogodišnjaka, zašto je humor najbolja odbrana od često vrlo surove stvarnosti i kome bi danas u pohode išao junak drame Tito i ja, otkriva nam povodom novog izdanja knjige njen autor Goran Marković Razgovarala: Maja Šarić Foto: Matija Krstić

editelj, scenarista i pisac Goran Marković stvorio je Specijalno vaspitanje, Nacionalnu klasu, Majstore, Majstore, Tito i ja, Variolu veru, Sabirni centar i mnoga druga kultna ostvarenja bez kojih filmska umetnost danas ne bi bila ista. Svaki svoj film potpisuje i kao scenarista, i mada su svi njegovi scenariji imali i po desetak verzija i mogli su da se čitaju kao romani, dugo je izbegavao da sebe nazove piscem. Ali ogromna ljubav čitalaca prema njegovim knjigama Beogradski trio, Češka škola ne postoji i Tito i ja dokazuje da on to jeste.

Koliko ste doterivali knjigu koju danas čitamo, da li se i koliko razlikuje od prve verzije?

Knjiga Tito i ja prvi put je objavljena 1993, godinu dana nakon premijere istoimenog filma, ali ostala je u njegovoj senci. Goran Marković otkriva sa kakvim je emocijama prišao knjizi nakon skoro tri decenije od njenog prvog objavljivanja.

Osim Vašeg sećanja na detinjstvo, koje nam još važne teme donosi ova knjiga, šta ste želeli njome da ispričate?

Jednostavno, uzeo sam knjigu u ruke posle toliko vremena i slatko se smejao dok je nisam pročitao do kraja. Onda sam pomislio da bi bila šteta da je niko ne pročita. Toliki ljudi su po deset puta gledali film, a knjiga je možda bolja. Zato sam otišao kod Dejana Mihailovića u Lagunu i ponudio mu je, bojeći se da je to možda uzaludno. Ali i njemu se Tito i ja svideo kao literatura, pa je knjiga uskoro objavljena. Veoma sam srećan zbog toga.

Mnogi Tita već smatraju apstrakcijom, izbledelim sećanjem koje ništa

ne govori. A meni je njegovo doba ostalo kao najsnažnija uspomena iz detinjstva. Svi smo bili određeni njegovim kultom, nismo verovali da postoji bilo šta drugo. Zatim, tu je i analogija sa današnjim vremenom. I sada mnogi ljudi ne veruju da će ovo proći. A hoće, mora. Knjiga obiluje humorom. Koja je njegova funkcija u priči Tito i ja? Da li je lakše postići humor u filmu ili književnom delu? Humor je humor, bilo u knjigama bilo u bioskopskim ili pozorišnim salama. On je uvek reakcija na nešto bolno. Ono što ne zadaje bol ne može biti smešno. Uvek sam nastojao da se u najtežim životnim situacijama šalim sa tragičnim. To mi je bila odbrana od užasa. Kad ste se ponovo vratili knjizi, da li ste dečaka iz nje možda pokušali da zaštitite od nekih sećanja?

Da li je lakše svet posmatrati očima desetogodišnjaka? I šta biste sada poručili desetogodišnjem Goranu Markoviću, kakav biste mu savet dali? Upitao bih ga: „Mali, imaš li nekakvih primedbi na ono u šta si se napravio?“ Mislim da bi samo slegao ramenima…

Najbolje je da ponovo pročitate knjige koje ste nekada davno čitali. One su ostale iste, ali vi niste

Kome u pohode bi danas išao junak knjige Tito i ja? Današnji junak bi morao da se učlani u vladajuću stranku i da odmalena uči kako se laže. To moj junak nije učinio i zato sam ostao normalan. Bez griže savesti i senke koja bi me progonila. Koja je suštinska razlika između filma i knjige? Jasno je kakva ograničenja postoje na filmu i da je mašti pisca jednostavnije da se razmahne, ali šta možete na filmu a ne u književnosti i obrnuto? O tome, između ostalog, predajem na fakultetu. Literatura se izražava rečima i njom je sasvim lako saopštiti svaku informaciju. Na primer, dovoljno je reći „njegova dalja rođaka“ i svi znaju da je moguće da se glavni junak u nju zaljubi. Na filmu je takve relacije pakleno teško dočarati. Ali na ekranu je dovoljno da mladić i devojka razmene poglede u jednoj jedinoj sekundi i da svi shvate šta je posredi među njima. U knjigama su za to potrebne strane.

lje razmislim, ja sam pisao i pisao, i onda na brzinu ekranizovao reči. Dok nisu izmišljeni računari, pisao sam na pisaćoj mašini, i to brže od daktilografkinja. To je bio moj način stvaranja. Za čim tragate u književnosti i kao pisac i kao čitalac? Pod stare dane sam počeo da pohađam predavanja na Filozofskom fakultetu – pandemija me je u tome prekinula. Osećam ogromne nedostatke u slici sveta koju sam do sada imao. Nastojim da je ispravim, dopunim, a da time i samog sebe promenim. Koja dela klasične literature, a koja dela savremene književnosti su Vaš izbor i preporuka? To se stalno menja. Najbolje je da ponovo pročitate knjige koje ste nekada davno čitali. One su ostale iste, ali vi niste. Nedavno sam, posle pedesetak godina, ponovo čitao Anu Karenjinu. Svašta sam u njoj otkrio o sebi.

Dugo sebe niste smatrali piscem. Kada ste konačno sebi priznali da ipak to jeste?

Pomenuli ste jednom prilikom da radite na knjizi koja će se zvati Hamlet u Paviljonu broj 6. Dokle ste stigli sa tim rukopisom?

Celog života sam se izražavao rečima. Moji scenariji i knjige snimanja puni su opisa, pojedini scenariji su imali po desetak verzija. Kad bo-

To je za mene veoma važna knjiga koju ću, nadam se, uskoro završiti. U njoj je sve što mi se mota po glavi poslednjih godina. A i ono odranije. ■

INTERVJU

Moram reći da je sama knjiga autobiografska. Iako su imena i rođačke relacije promenjene, sve je zapravo slika mog odrastanja u zajedničkom stanu u Ulici carice Milice. Ja sam knjigom koja je nastala pre filma, to moram da kažem, hteo da se spasem nekih trauma iz detinjstva. Humorom, dakako. Tako je glavni negativac, čovek koji mi je kao detetu naneo mnogo zla, u knjizi – smešan!

BEOGRADSKI TRIO BIO JE SVOJEVREMENO U NAJUŽEM IZBORU ZA NINOVU NAGRADU, A ČEŠKA ŠKOLA NE POSTOJI TAKOĐE JE PRIVUKLA VELIKU PAŽNJU ČITALACA 15

Poslednja stanica čovečnosti O knjizi Poslednja stanica Aušvic, potresnim memoarima nekadašnjeg zatvorenika Edija de Vinda, napisanim u samom logoru, koji objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha, piše književnica Ljubica Arsić IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

logoraša: Da im, ako jednog dana prežive i vrate se svojoj porodici, u priče o strašnim logorskim danima niko neće poverovati.

Ljubica Arsić Foto: Nikola Ilić @bookisha__

ako je moguće da neko posle doručka sa svojom ženom i decom, posle čitanja novina u udobnoj fotelji, ostavlja svoju porodicu i odlazi da ubija tuđe žene i decu? Mnogobrojna svedočenja o stradanjima u logorima, o čemu govori ova knjiga, potvrđuju da je i to moguće. Posle izuzetnih romana Đorđa Lebovića Semper idem i Besudbinstvo Imrea Kertesa, koji surovu građu logorskog iskustva umetnički uobličavaju pripovednim postupkom svedoka-pisca, još uvek dečaka dospelog u logor, obojica pazeći da ne preteraju u naturalizmu i time temi dodaju elemente „nestvarnog horora“, Edi de Vind u Poslednjoj stanici Aušvic ispisuje lični dokument, neku vrstu memoara bez naglašenih spisateljskih nastojanja. Snaga pisca je u stanju da emocijom artikuliše zlo na suviše ljudski način, prepoznajući u njemu ljudsko lice i tako ga čineći bliskim i savladivim, jer čisto zlo ne podnosi fizionomiju. Edi de Vind, lekar u holandskom logoru Vesterborku, zatim u Aušvicu, ispisao je svoju priču u udaljenom trećem licu, smatrajući da svedočanstvo o logorskim danima i ljubavi prema voljenoj Fidel, prepuštenoj nacističkim eksperimentima, čudovišnom bizarnošću postaje i samo fikcija, priča nalik onim „izmišljenim“, o čemu svedoče strahovi mnogih

Zašto su nam, u svim vremenima, ovakve knjige neophodne? Zato što, svaka na svoj ubedljiv način, govore o različitim čudovišnim mogućnostima zla u prihvatljivom ljudskom obličju nekog komšije ili rođaka, nečijeg brata ili prijatelja. Banalnost zla, njegova običnost, o čemu govori ova knjiga, termin koji je, prateći suđenje Adolfa Ajhmana, skovala filozofkinja Hana Arent, pokazuje upravo to: da je zlo tu, među nama, u okolnostima u kojima ga je teško prepoznati, ali koje u krajnostima kakve su logori, postaje bolno upadljivo.

Snaga pisca je u stanju da emocijom artikuliše zlo na suviše ljudski način, prepoznajući u njemu ljudsko lice i tako ga čineći bliskim i savladivim U knjizi čitamo kako je Edi zamolio logorskog lekara da bolesnu Fidel prebaci na bolje mesto u logoru, a ovaj je, ma koliko to zvuči neverovatno, uslišio njegovu molbu. Još je neverovatnije da je taj logorski lekar bio Jozef Mengele, što je onespokojavajuća misao, jer navodi na zaključak da krvnici iz Aušvica nisu bili bića sa druge planete, već obični ljudi ponekad spremni da donose „humane“ odluke. Ajhman, jedan od Hitlerovih vernih istomišljenika, ponašao se na suđenju kao normalan čovek koji ničim nije odavao znake ludila. On je, po sopstvenim rečima, samo izvršavao svoju dužnost uklapajući se u poredak u kojem je odgovornost beskrajno usitnjena na one koji su samo pravili spiskove, na one koji su samo pokazivali put do voza,

one koji su morali samo da zatvore vrata, one koji su samo odvrnuli slavinu gasa, tako da se lična odgovornost potpuno utapa u kolektivno opovrgavanje krivice. Knjiga Poslednja stanica Aušvic još je po nečemu posebna, jer veoma oprezno postavlja pitanje zloupotrebe žrtve. Naime, Edi de Vind je u logoru imao surov zadatak, koji će nastaviti da ga muči čitavog života: morao je da „pregleda“ i odabere zatvorenike za deportaciju, uprkos molbama mnogobrojnih da poštedi bližnje iz njihove porodice. O teškoj i strašnoj ulozi zonderkomandosa, specijalne jedinice sastavljene od logoraša koji su radili u gasnim komorama i krematorijumima, snimljen je i potresan film Lasla Nemeša Šaulov sin, koji, poput ove knjige, ističe patnju pojačanu krivicom zbog drugih smrti i sopstvenog preživljavanja. Poslednja stanica Aušvic nas podseća da zlo i surovost nisu od juče. Oni su naša svakodnevnica, toliko vidljivi da možemo i da ih opipamo. Oduvek postoje i klackaju se na lakoj grani naše savesti i snage da se njima bavimo, pre svega u sebi. Sigurno da postoje iskonski zli ljudi, oni nepopravljivi i surovi doveka, ali svako nepriznavanje zla i pripisivanje nepodobnih postupaka isključivo monstrumima, koji „i nisu ljudi“, pokazuje da ga se plašimo i da nismo u stanju da sa njim zapodenemo borbu.■

Plovidba nemirnim vodama

Pišu: Goran Skrobonja i Ivan Nešić

I. N.: Pre bezmalo čitave decenije moj prijatelj i kum Goran Skrobonja je odmah po izlaganju sižea o pripoveci koju sam nameravao da napišem za njegovu godišnju tematsku antologiju, tada posvećenu temi o krvopijama, prepoznao da se tu krije daleko kompleksnija ideja koju bi bilo šteta utrošiti na pisanje pripovetke ili, u najboljem slučaju, novele. Taj osnovni zaplet uključivao je srpskog pisca Milovana Glišića, koji inovativnim i do tada nepoznatim metodama profilisanja pomaže srpskoj policiji da uhapsi serijskog ubicu Savu Savanovića, čiji su zločini opstajali zahvaljujući narodnom praznoverju i verovanju u vampire. Goran je predložio da zajednički napišemo roman. Iako sam prilično siguran da je u glavi odmah imao osnovnu postavku i dobru zamisao gde bi to moglo da nas odvede, mislim da ni sâm nije imao predstavu u kakvu se avanturu upuštamo jer, na kraju krajeva, pisanje je plovidba nepoznatim i često nemirnim vodama. Pisanje u „četiri ruke“ ne iziskuje striktne podele, kao što je to slučaj kod, recimo, izvođenja klavirskog dueta, ali se određena nepisana pravila moraju ispoštovati.

G. S.: Jedini problem bilo je to što nisam imao pojma o tim nepisanim pravilima, za razliku od Ivana koji je ranije već sarađivao sa Vladimirom Lazovićem, pa su njih dvojica svojevremeno zajedno napisali nekoliko izvrsnih žanrovskih novela. Ali kad smo počeli sa radom, ispostavilo se da sve ide zaista kao da decenijama sarađujemo, verovatno zato što se toliko dobro poznajemo i razmišljamo na sličan način. Interesantno je da se, sve vreme dok smo pisali, nismo fizički nijednom sastali niti razgovarali uživo, već smo zbog pandemije komunicirali isključivo preko interneta ili telefona. Ispostavilo se da je i to sasvim u redu. Slali smo jedan drugom delove napisanog teksta, uklapali ih, „peglali“, komentarisali, i te aktivnosti su dovele do svojevrsnog vrenja ideja koje su pretočene u knjigu. Koncept se razvijao postepeno, ali jedan od problema bio je – naslov romana. Znali smo šta želimo da napišemo, ali ne i koji bi naslov bio najefektniji i najadekvatniji. Kako to obično biva, kockice su se nekako same složile. Pre nekoliko godina sam za Lagunu prevodio Leonardovu biografiju koju je napisao sjajni Volter Ajzakson i u njoj sam naišao na podatak da su u jednom kratkom periodu Leonardo i Mikelanđelo zajedno radili u Firenci, praktično „leđa uz leđa“, jer su tamošnje vlasti od njih naručile freske kojima je trebalo ukrasiti dva naspramna zida u Palazzo della Signoria. Tada mi je sinulo da bi u romanu – kao neka vrsta podstrekača radnje – mogle da figuriraju dve beležnice koje su u to vreme pripadale ovim rene-

sansnim majstorima, beležnice koje kolekcionari nazivaju Firentinskim dubletom. Ivan se saglasio, a onda se koncept proširio, od dva slikara i njihove dve beležnice, preko dva (glavna) istražitelja – Milovana Glišića i Edmunda Rida, dva (kako će se ispostaviti) Džeka Trboseka, pa sve do dva toma romana koji pišu – dva pisca. Dakle, Sfumato (prvi deo ovog dvoknjižja koji je naziv dobio po slavnoj Leonardovoj slikarskoj tehnici) dobiće za koji mesec svoj nastavak i zaključak u knjizi Firentinski dublet – Kjaroskuro.

TAJNE PISACA

Firentinski dublet – Sfumato je roman koji se – doslovno – ne ispušta iz ruke, jer to ne dopuštaju intrigantan zaplet i privlačni likovi, među kojima je i naš čuveni pisac Milovan Glišić, koga ovde upoznajemo i kao detektiva koji rešava čak i one, naizgled nerešive, slučajeve. Pisanje se obično smatra usamljeničkim poslom, a pošto je ovaj roman napisan „u četiri ruke“, Goran Skrobonja i Ivan Nešić otkrili su nam kako je izgledalo zajedničko pisanje jedne priče – više nego uzbudljive i originalne

I. N.: Od svega nam je najinteresantnije bilo to što smo mogli da kao aktere iskoristimo stvarne istorijske ličnosti iz perioda o kojem roman govori, odnosno skraja devetnaestog veka. Pored Glišića i kralja Milana Obrenovića, tu su i Tasa Milenković, „prvi učeni srpski policajac“, Laza Lazarević, Čedomilj Mijatović... G. S.: A od stranih aktera čitaoci će sresti na ovim stranicama Brema Stokera, Henrija Irvinga, Roberta Luisa Stivensona, kraljicu Viktoriju, detektive Skotland Jarda Aberlina i Rida i mnoge druge. Trudili smo se da ih sve „upregnemo“ u priču, ali na što autentičniji način, tako da čitalac koji – podstaknut tekstom knjige – potraži na Guglu više podataka o nekom od likova, ustanovi da se sve uklapa. Naravno, na kraju drugog toma priložićemo i spisak svih izvora koje smo koristili za pisanje ovako ambicioznog teksta, za čitaoce koji su dovoljno radoznali da nastave sa čitanjem o našim junacima i njihovom stvarnom životu. ■ 17

NOVO u Laguni Uživaćete u čitanju novih naslova domaće i strane književnosti

Gospođa Bovari, Gistav Flober

NOVO U LAGUNI

Romantična heroina ili neurotična malograđanka, loša supruga ili strastvena buntovnica protiv konvencija buržoaskog društva, Ema Bovari je istovremeno bila predmet autorovog divljenja i njegove oštre ironije. ■

Biti čovek, Marti Džobson

5. 6.

Divlji med, Sara Paborn

Izgubljeni u prevodu, Nikol Mones

Remek-delo moderne fantastike. Na korak od bogatstva, u sumanutom futurističkom feudalnom društvu, na Mesecu morate da se borite za svaki pedalj koji želite da steknete. I upravo je to učinila Adrijana Korta. ■

Uzbudljiv i originalan debitantski roman. Ovo je nezaboravna priča o ljubavi i strasti, o porodičnim vezama, ljudskoj patnji i o pokušaju jedne žene da nestane u tuđoj zemlji – samo da bi u njoj našla dom, ljubav i samu sebe. ■

Istražiteljski novinar Ros Hanter umalo da ne odgovori na telefonski poziv koji će zauvek promeniti njegov život – i verovatno čitav svet. Lažna vera milijardera evangeliste, životno delo čuvenog ateiste i verodostojnost svih glavnih svetskih religija – svi su ugroženi. ■

Bestseler Njujork tajmsa i Sandej tajmsa. Očaravajući roman o vrtoglavom uspehu legendarnog rok sastava iz sedamdesetih godina 20. veka i njihovoj lepoj pevačici otkriva misteriju njihovog zloglasnog raspada. ■

Roman gorko-slatkog ukusa koji kroz odnos dve neodoljive junakinje i uz duhovitost koja nas potpuno razoružava govori o mladalačkoj zaljubljenosti istovremeno postavljajući ozbiljna pitanja o položaju žena nekad i sad. ■

Nepobitan dokaz, Piter Džejms

Dejzi Džouns i Šestorka, Tejlor Dženkins Rid

Duhovito, razumljivo i neposredno, autor preispituje najnovija naučna otkrića, pružajući jedinstven uvid u neobične aspekte ljudskog ponašanja i objašnjavajući šta se dešava kada ljudi stupe u uzajamno dejstvo sa svetom i jedni s drugima. ■

Luna – Mlad mesec, Ijan Mekdonald

Kod „Ženskog raja“, Emil Zola

Robna kuća Oktava Murea u Parizu je raj za čula, u kome jedna žena iz godine 1883. može da pronađe sve što poželi: svilu, parfeme, haljine, damske rukavice, veš, pribor za šivenje... ■

ROMANSIRANA AUTOBIOGRAFIJA PISCA DRAŠKA MILETIĆA –

MATIČNA KNJIGA Matična knjiga autora Draška Miletića je slojevita, jedinstvena i beskompromisna hronika zemlje u kojoj su oduvek postojale dve pravde. To je priča o intelektualcu koji se bori sa svakodnevicom koja je često surova i koju često ne uspeva da razume. Njegova priča prepliće se sa pričama o ljudima koji nastanjuju jedan soliter na Vračaru. Priča se prostire na vremenskoj ravni od jednog veka. Matična knjiga je lirski roman sa autobiografskim primesama, antiratni vapaj samog autora, koji će razumeti kako njegova generacija tako i svi čitaoci koji su dovoljno empatični i emotivni. ■

10.

Žena s drugog kata, Jurica Pavičić

11.

Mlada i ne preterano ambiciozna Bruna zaljubljena je u svog vršnjaka, mornara Franu. Venčavaju se i useljavaju na zaseban sprat kuće Franinih roditelja. Nije prošlo ni godinu dana, a Bruna je u požeškom zatvoru, gde služi višegodišnju kaznu zbog ubistva svekrve… ■

10.

Život na našoj planeti, Dejvid Atenboro

Ovom naučno dobro potkovanom pričom o promenama koje se odigravaju u svetu u poslednjih stotinak godina slavni tvorac i voditelj televizijskih emisija o prirodi prenosi čitaocima mudrost prikupljanu čitav jedan životni vek i svoju optimističnu viziju budućnosti. ■

12.

Savin osvetnik – Posebno izdanje, Vanja Bulić

Triler Vanje Bulića u kojem se nastavljaju novinarske i istraživačke avanture Novaka Ivanovića. Ljubavna priča o prijateljstvu i izdaji, mržnji i osveti, u ovom izdanju sa posebnim dodatkom autora. ■

12.

Brojčanik: Putopisni dnevnici, Miro Vuksanović

Putni časovnik izrađen samo za ovu knjigu meri i otkucava dužinu dnevničkih svedočenja sa autorovih putovanja po Srbiji, Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj. Svaki zapis je istovremeno samostalan i deo je celine, autentičan je, sugestivan i sažet. ■

Sva izdanja možete pronaći u svim Delﬁ knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delﬁ.rs i na sajtu laguna.rs

3 PITANJA ZA... Dejana Aleksića

Povod: Autorov prvi roman Petlja, pripovedan glasom mlade buntovne žene, raspete između poljuljanih vrednosnih stavova i traganja za samoostvarenjem

Kako je nastao Vaš prvi roman? Moju i meni blisku generaciju mislećih ljudi decenijama već muči mutno saznanje da nemamo iskustvo življenja u normalnom i uređenom društvu. Evolucija tog saznanja, zavisno od životne dobi, bila je praćena različitim osećanjima – od ljutnje i gneva, preko osećanja gorčine, sve do rezignacije. Iz tog stanja pokrenuta je motivacija za pisanje ovog romana. Dakle, početak rada na njemu nije predodređen konkretnom idejom, već pre nekom vrstom nevoljnog reﬂeksa, potrebom da se, suočen sa takvom istinom, održim u zdravoj pameti. Pisanje je bio proces katartičnog samoopravdanja.

NOVO U LAGUNI

Šta simbolizuje junakinja Dina i da li se, pokazano na njenom primeru, isplati biti drugačiji? Iskoristio sam savremenu stvarnost našeg podneblja kao reagensnu sredinu koja pokazuje različite tipove ljudske prirode i određuje kako će reagovati u određenim uslovima. To je iritantni događajni okvir u kom je junakinja primorana da izgradi sopstveni sistem reakcija, u skladu sa svojim senzibilitetom, temperamentom, obrazovanjem, osećanjem za pravdu… Biti drugačiji i poseban često je poziv na izvesnu pozu, što je moguće tumačiti i kao odbrambeni mehanizam, ali u uslovima kada se u jednom društvu promoviše obrazac uniformnosti i jednoumlja biti drugačiji neretko predstavlja rezultat proste odluke i hrabrosti da se misli sopstvenom glavom. To u Dininom slučaju rezultira osećanjem izopštenosti i socijalnog tragizma. A da li se sve to isplati – računica je koju svako pravi za sebe. Kako se raspetljava zapetljan život? Jedno od često postavljanih pitanja egzistencijalističkog karaktera jeste koliko udela u strukturi našeg karaktera imaju izvesna predodređenja, a koliko smo oblikovani društvenim okruženjem i stvarnošću koju ono nameće. Pokušao sam, ovom prozom, da polemišem u krugu premisa koje uključuje to pitanje. A život, čak i kada spolja izgleda harmonično, uvek je zapetljan. Verovatno je da bez toga ne bi ni bio vredan življenja. U njegovom središtu je fenomen izazova. Izazovi su gradivna materija života. ■ 19

Ljubavno pismo ODLOMAK / EKSKLUZIVNO

Lusinda Rajli Pročitajte prvi odlomak romana slavne autorke, koji ne pripada serijalu Sedam sestara, ali je njegova priča o mladoj ambicioznoj novinarki podjednako uzbudljiva, jer je puna tajni, intriga i nezaboravnih obrta

Priredila: redakcija Foto: Boris Breuer

Dž

dizala i spuštala sa svakim udahom dok je preturala po rancu tražeći blok i olovku.

Prokletstvo! Prokletstvo!

crkvenom pročelju od crvene cigle potvrdio je da kasni. Dok se približavala ulazu, okrznula je pogledom grupu paparaca i videla da je Stiv, njen fotograf, na najboljoj poziciji, na stepenicama. Mahnula mu je, a on joj je dao znak s dva podignuta palca dok se probijala između fotografa koji su se tiskali oko slavne ličnosti što je izašla iz limuzine. Čim je ušla u crkvu, videla je da su klupe popunjene, osvetljene blagom svetlošću lustera koji je visio s visoke tavanice. Orgulje su svirale turobnu muziku iz pozadine.

S poslednjom česticom snage, Džoana je pretrčala preostalih nekoliko metara do kapije, a onda i ušla u popločanu portu iza nje, a časovnik na

Pošto je pokazala razvodniku novinarsku legitimaciju i duboko udahnula, zavukla se u zadnju klupu i sela sa olakšanjem. Ramena su joj se po-

Za samo nekoliko dana nove godine, čiji je početak tako obećavao, Džoana se osećala ne kao da je nehajno gurnuta, već kao da ju je neko za-

oana Haslam je jurila kroz Kovent garden što je brže mogla, teško je disala i pluća su je pekla od napora. Provlačeći se između turista i grupa školske dece, umalo nije oborila uličnog svirača svojim rancem, koji se pri skretanju pomerio u stranu. Izbila je na Bedford strit baš kad se limuzina zaustavila ispred kapije od kovanog gvožđa što vodi do Crkve Svetog Pavla. Kad je vozač izašao da otvori zadnja vrata, kola su opkolili fotografi.

Premda je u crkvi bilo ledeno, Džoana je osećala kako joj po čelu izbijaju graške znoja; rol-kragna crnog džempera od jagnjeće vune, koji je bila navukla u panici, sad joj se neprijatno lepila za kožu. Izvadila je papirnu maramicu i izduvala nos iz kog je curilo. A onda, prošavši rukom kroz zamršenu masu duge tamne kose, zavalila se na naslon klupe i sklopila oči da dođe do daha.

Razlog je bio Metju... ljubav njenog života – ili bolje reći od juče bivša ljubav njenog života. Džoana se jako ugrizla za donju usnu, obuzdavajući se snagom volje da ponovo ne zaplače, pa je istegla vrat da vidi prednje klupe i oltar, i sa olakšanjem zapazila da još nisu stigli članovi porodice koje su svi čekali. Osvrnula se ka glavnim vratima i videla kako paparaci napolju pripaljuju cigarete i nameštaju objektive. Ožalošćeni pred njom počeli su da se vrpolje na neudobnim drvenim sedištima, da se sašaptavaju s ljudima pored sebe. Preletela je pogledom po gomili i odabrala najznačajnije poznate ličnosti koje će pomenuti u članku, upinjući se da ih prepozna po potiljcima, koji su uglavnom bili prosedi ili sedi. Dok je zapisivala njihova imena u blok, u glavi su joj opet iskrsnule slike od prethodnog dana... Metju se po podne neočekivano pojavio na pragu njenog stana u Krauč endu. Nakon burnih proslava Božića i Nove godine, složili su se da se razdvoje svako u svoj stan i provedu nekoliko mirnih dana dok ponovo ne počne posao. Nažalost, Džoana je to vreme provela s najgorom prehladom u nekoliko proteklih godina. Metjuu je otvorila vrata u starinskoj termo-pidžami i prugastim čarapama za krevet, držeći termofor u obliku Vinija Pua. Odmah je znala da nešto nije u redu dok je oklevao pored vrata, odbijajući da skine kaput, brzo skrećući pogled levo-desno, gledajući u sve samo ne u nju... A onda ju je obavestio da je „razmišljao“. Da ne vidi budućnost njihove veze. I da je možda vreme da je okončaju. „Zajedno smo već šest godina, otkad smo završili studije“, rekao je igrajući se rukavicama koje mu je ona poklonila za Božić. „Ne znam, oduvek sam mislio da ću, s vremenom, poželeti da se oženim tobom – znaš već, da ozvaničimo zajednički život. Ali taj trenutak se nije dogodio...“ Mlitavo je slegao ramenima. „A ako se sad ne osećam tako, mislim da nikad i neću.“ Džoanine ruke su stezale termofor dok je posmatrala njegov uzdržani izraz krivice. Zavukla je ruku u džep pidžame, našla vlažnu papirnu mara-

Počelo je one noći kad je čekala pred kućom jednog torijevskog poslanika u parlamentu pa nije stigla u Metjuovu agenciju na božićnu zabavu. Reč „kliše“ joj se još vrtela u glavi. Ali onda se ispravila; odakle kliše potiče ako ne iz zajedničkih imenitelja ljudskog ponašanja?

micu i jako izduvala nos. Onda ga je pogledala pravo u oči. „Ko je ona?“ Pocrveneo je, rumenilo mu se razlilo po licu i vratu. „Nisam želeo da se to dogodi“, promrsio je, „ali dogodilo se i više ne mogu da se pretvaram.“ Džoana se setila novogodišnje večeri četiri noći pre toga. I zaključila da se prokleto dobro pretvarao.

Mogla je samo da pilji u njega, očima koje su gorele od šoka, besa i straha, a on je nastavio. „Isprva sam mislio da je to samo kratka zanesenost. Ali očigledno je da ako sad osećam tako nešto prema drugoj ženi, jednostavno ne mogu da budem u vezi s tobom. Znači, samo radim ono što je ispravno.“ Pogledao ju je gotovo kao da je moli da mu zahvali što je tako plemenit. „Što je ispravno...“, ponovila je, šupljim glasom. A onda je briznula u poplavu gripoznog, grozničavog plača. Odnekud izdaleka čula je njegov glas kako mrmlja još izvinjenja. Prisilila je sebe da otvori natečene, suzama natopljene oči, pogledala ga dok se spuštao, sitan i posramljen, u njenu izlizanu kožnu fotelju. „Napolje“, konačno je rekla promuklo. „Ti opaki, niski, lažljivi, dvolični prokleti gade! Napolje! Izlazi napolje!“

ODLOMAK / EKSKLUZIVNO

vitlao s vrha Empajer stejt bildinga. Punom brzinom. Bez upozorenja.

Sećajući se sada toga, Džoana se uvredila što je nije dalje ubeđivao. Ustao je, promrmljao nešto o nekim svojim stvarima što su ostale u njenom stanu i o tome kako će se naći da popričaju kad se prašina slegne, a onda je bukvalno izjurio kroz ulazna vrata. Džoana je preostali deo prethodne večeri provela plačući u telefonskom razgovoru s majkom, pa plačući Sajmonovoj automatskoj sekretarici, i lijući suze u sve vlažnije krzno termofora Vinija Pua. ■

Ispostavilo se da se zove Samanta. I da radi u istoj reklamnoj agenciji u kojoj i on. Kao šefica računovodstva, ni manje ni više. Počelo je one noći kad je čekala pred kućom jednog torijevskog poslanika u parlamentu pa nije stigla u Metjuovu agenciju na božićnu zabavu. Reč „kliše“ joj se još vrtela u glavi. Ali onda se ispravila; odakle kliše potiče ako ne iz zajedničkih imenitelja ljudskog ponašanja? „Dajem ti reč da sam se jako trudio da prestanem da mislim na Sem“, nastavio je Metju. „Zaista sam se trudio sve vreme Božića. Bilo je sjajno s tvojom porodicom gore u Jorkširu. Ali onda sam je ponovo sreo prošle nedelje, samo nakratko, da popijemo piće, i...“ Džoana je ispala. Ušla je Samanta. Jednostavno. 21

Neraskidiva veza glume i književnosti

BIBLIOTEKA POZNATIH

Tamara Aleksić i Ljubomir Bulajić oživeli su likove kraljice Marije i kralja Aleksandra Karađorđevića u seriji Aleksandar od Jugoslavije, rađenoj po motivima istoimenog romana Vuka Draškovića, a osim velikog prijateljstva, talentovane glumce povezuje i ljubav prema knjigama Razgovarala: Maja Šarić Foto: Goran Đukanović

o motivima romana Aleksandar od Jugoslavije Vuka Draškovića reditelj Zdravko Šotra snimio je istoimenu seriju, koja će se emitovati na televiziji Nova S. U ovoj dramatičnoj priči o unutrašnjim borbama, dilemama i viziji države kralja Aleksandra Karađorđevića, vladara nove države Južnih Slovena na početku XX veka, glumac Ljubomir Bulajić oživeo je upravo naslovnog junaka, dok njegovu suprugu, kraljicu Mariju, tumači Tamara Aleksić.

Ulogu Aleksandra mladi glumac smatra najozbiljnijom i najizazovnijom u dosadašnjoj karijeri. I Tamari Aleksić je uloga kraljice Marije bila vrlo izazovna. Njen način govora, hoda, odlučnost, bezrezervna podrška i ljubav koju je gajila prema suprugu, narodu, deci, okruženju, zatim humanitarni rad kojim se bavila, dostojanstvo i lakoća sa kojim je koračala kroz teško vreme – za talentovanu glumicu bili su očaravajući. Scenario za seriju i film rađen je po romanu Aleksandar od Jugoslavije Vuka Draškovića. 22

Da li ste imali vremena pre ili tokom snimanja da pročitate knjigu i kakvi su vam utisci? T. A.: Naravno! I to tri puta. Prvi put čim sam dobila ulogu, kako bih stekla utisak o piscu i priči koju ćemo na snimanju živeti, drugi put sa podvlačenjem delova koji su mi bili neophodni za spremanje uloge i izvlačenjem referenci koje ću dalje istraživati kroz drugu literaturu i treći put kada smo pomerili početak snimanja zbog vanrednog stanja. Lj. B.: Vuk Drašković je svojim romanom ispričao drugu stranu priče o Aleksandru u odnosu na ono što smo kao deca imali prilike da čitamo u udžbenicima i knjigama koje su uglavnom pisali komunisti. Naravno da sam našao za shodno da pročitam roman. Dočekao sam i nastavak priče u knjizi I grob i rob, u kojoj su opisani događaji koji su usledili nakon onih ispričanih u Aleksandru od Jugoslavije. Smatram da je ova knjiga još bolja, i nadam se da će dočekati ekranizaciju. U kojoj meri je književnost važna za posao kojim se bavite?

T. A.: Beskrajno, i to ne samo u pripremama uloga. Gluma je profesija koja čoveka ohrabruje ne samo da kopa po sebi već da to radi i pomoću književnih dela koja oplemenjuju i njegov privatni život. Lj. B.: Mislim da je od presudnog značaja. Neobrazovan glumac je siromašan glumac. Drugo, naš posao je takav da često imamo priliku da javno govorimo i upravo u tome se ogleda spona između glumačkog po-

Smatrate li sebe knjigoljupcima i koliko zbog obima posla uopšte imate vremena za čitanje? T. A.: Smatram sebe velikim zaljubljenikom u knjige i stripove, ali ne smatram se velikim poznavaocem. Prosto verujem da knjiga i znanja nikad nije dosta i da ima toliko toga na svetu što bih pročitala, a da nikad nema dovoljno vremena. Zato uvek nosim sa sobom knjigu ili dve, pa „ugrabim“ trenutak čekajući na snimanju, u pauzi u pozorištu, kada mi treba malo samoće, u gradskom prevozu… Lj. B.: Čitam u naletima, u zavisnosti od slobodnog vremena. Desi se da za mesec dana pročitam pet knjiga, a nekada nijednu. Nisam od onih ljudi koji mogu da ponesu knjigu na snimanje, pa da u pauzama čituckam. Čitanje mi predstavlja uživanje, a ne način da prekratim vreme. Volim da imam potpunu koncentraciju dok čitam. Prošla godina je sticajem okolnosti bila obeležena karantinima, pa sam povećao spisak pročitanih knjiga. Po kom kriterijumu birate knjige? T. A.: Biranje knjiga za mene je poseban čin. Magičan čak. Nekada biram po preporuci nekog čije mišljenje cenim, bio to prijatelj, kolega, žena ili muškarac koji rade u knjižari, antikvarnici. A nekad samo lutam po prodavnici i biram sadržaj koji me privuče. Ljuba i ja smo nedavno ušli u knjižaru i samo nas je privukla knjiga Tetovažer iz Aušvica i istog momenta smo je kupili. Nimalo nismo pogrešili. Naprotiv. Želim da verujem da je to neka fantastična supermoć knjiga.

Lj. B.: Kod mene zavisi od situacije. Vrlo često biram po preporuci, nekada me zainteresuje naslov, po aktuelnosti retko. Poslednjih nekoliko puta kada sam išao u nabavku, sa mnom je bila i Tamara. Ona ima običaj da mi samo ubaci neku knjigu u ruke bez posebnog objašnjenja, a u njen sud verujem, tako da i na taj način dolazim do literature. Za praznike sam rešio da sebe častim sa nekih dvadesetak novih naslova, vrlo optimistično, tako da sam neko vreme miran. Birate li radije dela klasične književnosti ili prednost dajete savremenicima? T. A.: Volim i klasike i savremenu književnost, kao i knjige iz sociologije i psihologije. Volim i biografije, eseje, poeziju, stripove. Mislim da različite stvari mogu da gode svakom čoveku i da unutar svih žanrova ili formi može da se nađe nešto što paše duši. Lj. B.: I dalje popunjavam rupe u obrazovanju kada je klasična književnost u pitanju. U srednjoj školi nisam nalazio čitanje preterano zanimljivim, pa sada neke stvari nadoknađujem. Suprotno tome, u poslednje vreme uživam da čitam romane domaćih mladih pisaca. Izdvojio bih Filipa Grbića, čija su dva romana na mene ostavila veliki utisak. Koja knjiga je dosad najsnažnije uticala na vas? T. A.: To je kao kad bi me neko pitao kog prijatelja najviše volim (smeh). Moj život je prolazio kroz razne faze, koje su oplemenjivane različitim sadržajima. Između ostalih, Dar ljubavi Martina Lutera Kinga Džuniora, Sloboda i vrijeme Dinka Telećana, Samo deca Peti Smit, Zovem se Malala Malale Jusafzai, Snovi Vladete Jerotića, Brak je mrtav, živeo brak Adolfa

5 stripova za sva vremena

5 knjiga za sva vremena

1. Maus,

1. Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Nikolo Amaniti 2. Žig, Jovan Bulajić 3. Ruminacije o predstojećoj katastrofi, Filip Grbić 4. Približavanje Bogu, Vladeta Jerotić 5. Tetovažer iz Aušvica, Heder Moris

po izboru Tamare Aleksić:

Art Špigelman 2. Persepolis, Marđan Satrapi 3. Bijeli vitez, Šon Marfi 4. Buđenje, Grupa autorki 5. Dilan Dog

KNJIGE IMAJU SUPERMOĆI KOJIMA PRIVLAČE ČITAOCE. TAKO JE TAMARU I LJUBU PRIVUKAO TETOVAŽER IZ AUŠVICA

po izboru Ljubomira Bulajića:

Gugenbila Kreiga, Ko ti reče da si go, Adame, Mihaela Kelmajera i Konrada Paula Lismana, Midlseks Džefrija Judžinidisa, Geteov Faust, Kaliban i veštica Silvije Federiči, Male žene Luize Mej Olkot… Lj. B.: Ne mogu da kažem da mi je omiljena knjiga, ali svakako je jedna od onih koju sam pročitao više puta i to u različitim životnim dobima, pa sam je tako i različito shvatao i doživljavao – Dolazim po tebe i vodim te sa sobom Nikola Amanitija, koga smatram jednim od najboljih italijanskih pisaca novije generacije. Ako ga još uvek možemo smestiti u tu noviju generaciju. Prvi put sam je pročitao sa 14 godina, zatim sa 20 i onda još jednom sa 30. Svaki put sam je doživeo drugačije i vezivao se za drugu priču. Verovatno ću je pročitati još koji put.

BIBLIOTEKA POZNATIH

ziva i čitanja. Jer ako ne čitaš, kako ćeš govoriti? Namerno koristim izraz čitanje umesto poznavanja književnosti, jer rupe u obrazovanju čitanjem se nadoknađuju.

Imate li omiljenog pisca? T. A.: Mislim da su pitanja za ovaj intervju najteža na koja sam ikada morala da odgovorim (smeh). Murakami, Šekspir, Abdulah Sidran, Gete, Čimamanda Ngozi Adiči, Dante Aligijeri, Peti Smit… Lj. B.: Imam. Svog oca, Jovana Bulajića. Omiljena serija ili film rađeni po motivima neke knjige? T. A.: Trenutno sam očarana junacima iz knjige i serije Dobra predskazanja Terija Pračeta. Lj. B.: Ispašće da sam kontraš, ali nikada nisam bio potpuno zadovoljan ekranizacijom knjiga koje sam pročitao. Jer nečije viđenje i postavka tog teksta znaju da sruše ono što smo izmaštali čitajući je. Ako bih birao da ne budem kontraš, onda neka to bude Veliki Getsbi Baza Lurmana. Veoma su mi dragi i knjiga i film, a i predstava s obzirom na to da igram u njoj. ■ 23

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA Svetski hit Kirka, moderan ep o ljubavi i ličnom razvoju, u kojem je ponovo ispričan i domaštan mit o čarobnici koja je imala moć da suparnike pretvara u čudovišta

LAGUNIN KNIJŽEVNI KLUB

devojčice, iako je bila ćerka boga sunca Helija, do ispunjene i srećne žene. Autorka je pustila svoju junakinju da se razvija, pa je zato u mnogim tekstovima nazivaju feminističkom ikonom.

agunin 71. književni klub, održan na Instagram profilu laguna_knjige, doneo je priču o romanu Kirka američke autorke Madlin Miler. Poetičnim, lirskim stilom autorka je na neobičan način ispričala priču iz grčke mitologije o čarobnici koja je suparnike mogla da pretvara u čudovišta i koja je na putu do samospoznaje i lične sreće prošla brojne izazove i preobražaje. O knjizi smo razgovarali sa blogerkom Zoranom Karapandžin, na Instagramu poznatoj kao @zozefina_k. Knjiga Kirka ispunjena je divnim epizodama i uzbudljivim događajima, pa se čitaocu čini kao da sve vreme gleda seriju. Junaci ove knjige, kao što su Odisej, Dedal, Ikar, Prometej, brojni bogovi i druga bića iz grčke mitologije, dobro su nam poznati, ali ova knjiga napisana je iz sasvim druge, nama nepoznate perspektive. Kirka je kao spin-off neke serije – kad posle nekoliko godina od velikog uspeha autori odaberu jednog sporednog junaka i snime seriju o njegovoj ili njenoj priči. Poznato je da Kirka nije bila toliko važan i negativan lik, veštica koja je pretvarala ljude u svinje. A onda joj je Madlin Miler posvetila ceo roman i iz jednog suštinski muškog sveta izvukla priču žene koja sazreva kroz susrete i relacije sa svim tim moćnim muškarcima. I čitalac ne može da je ne voli. Očigledan je Kirkin razvoj od neprimetne i ni po čemu posebne

Ovaj roman i te kako govori o feminizmu. Kirka je od najranijeg detinjstva ponižavana, roditelji je nisu smatrali važnom, u njoj se sve vreme mešaju empatija prema junacima kojima je učinjena nepravda i bes koji je tera da druge likove kažnjava, da im čini nešto nažao. Prolazila je kroz mnoge slomove, bila je povređena, ostavljena, ali uz sve te situacije je odrasla i shvatila da je život takav i da posle pada moraš da ustaneš i nastaviš da hodaš uzdignute glave. To jeste osnaživanje. U odnosima sa Hermesom, Odisejem i sinom Telegonom shvata da joj muškarci nisu neophodni i da je suštinski sama sebi dovoljna. Kirka nije imala mnogo dodira sa ženskim likovima, osim sa sestrom Pasifajom, boginjom Atinom i na kraju sa Penelopom. Ona u romanu najviše dolazi u interakciju sa muškarcima. Odisej i Dedal su dva muškarca koja su ostavila najveći uticaj na nju. A meni je posebno bio zanimljiv i njen odnos prema Prometeju, prikazan na samom početku knjige. Kad su ga bogovi kaznili što je pomogao smrtnicima, ona je tada prvi put pokazala neposlušnost jer je želela da mu pomogne. Kirkin trenutak trijumfa u svetu bogova, tokom izgnanstva na ostrvu Eja, jeste susret sa ocem kada mu je rekla: „Imam bolju zamisao, ja ću raditi šta mi je drago, a ti kad zbrajaš svu svoju decu, mene izostavi.“ Ta scena jedna je od najupečatljivijih, jer se iz božanskog sveta može preneti na stvarni svet. Veoma je važno da ne dozvolimo da nas greške roditelja određuju kao ličnosti. Kirku su definisali očevi surovi postupci, poput progona i okrutnog ponašanja u detinjstvu, ali u odsudnom trenutku shvatila je da nema više nikakvog uticaja na nju.

Kirka je junakinja otvorenog uma i duha. Svojim vradžbinama menjala je drugima oblik, a u stvari velike životne promene menjale su nju

Važni segmenti romana tiču se Kirkinog majčinstva, koje obuhvata porođajne muke, Telegonove nevolje u ranom detinjstvu i želja da ga drži uza sebe. Naposletku, nadvladaće nesebična majčinska ljubav i odluka da ga pusti da živi svoj život. Stoga, ovo je roman o ljubavi. Ovo jeste i roman o emancipaciji, odrastanju i prihvatanju sebe, ali je i jedan od retkih koji na dopadljiv način govori o ljubavi, i to o raznim vrstama ljubavi – i roditeljskoj i partnerskoj. Ipak, cilj je ljubav koju treba da negujemo prema sebi, jer veoma je važno da naučimo da volimo i poštujemo sebe. ■

NOVI SIMBOL LJUDSKE HRABROSTI

vreme kada je za mnoge ljude vrhunac borbe za slobodu odbijanje da nose masku i s ponosom se kočopere među onima koji se čuvaju, u doba kada drhtimo i ne možemo više da izdržimo bez noćnog provoda, koncerata i punih stadiona, kada su filmski hitovi gomila visokobudžetnih saga o superherojima i njihovim supermoćima postavlja se pitanje šta zaista znači biti heroj od krvi i mesa, biti pravi borac za slobodu, šta znači biti čovek. A Vitold Pilecki, dobrovoljac na kojeg se odnosi naslov knjige Džeka Fervedera, bio je Čovek. Sa velikim Č. Borac. Pravi heroj bez supermoći, mnogo hrabriji, odlučniji i čvršći od svih tih junaka koji lete, bljuju vatru i žestoko udaraju pesnicama.

i tifus, organizovao tihi otpor, bekstvo mnogih zatvorenika, a na kraju i svoje. Borio se u Varšavskom ustanku, borio se za slobodnu Poljsku. Osudili su ga i ubili Sovjeti, iako je izveštavao i o zverskom ponašanju nacista prema sovjetskim zatvorenicima u obližnjem Birkenauu i molio za pomoć. Saveznici nisu u potpunosti verovali njegovim izveštajima. Jedni su ga posle rata uklonili i pokušali da izbrišu svaki trag njegovog postojanja, za druge je bio dokaz da su znali za zločine ali da nisu ništa preduzimali, pa nisu imali ništa protiv da ovog čoveka pokrije zaborav.

BITI ČOVEK U ZLA VREMENA Otišao je da bi sa lica mesta izvestio šta se zaista događa u logoru, pretrpeo je sve muke ovog sveta, preživeo

Kao urednik u poziciji sam da uočim koliko se knjiga koje nam dolaze na razmatranje poziva na Fervederov rad i ističu svetao primer Vitolda Pi-

Ovo je knjiga koja izaziva duboke emocije, koju ćete pročitati kao najuzbudljiviji triler, svesni da nije u pitanju izmišljeni lik već tihi junak

Za redova Rajana sigurno ste čuli jer je lik iz Spilbergovog filma, ali nije postojao, kao što ne postoje ni Dvanaest žigosanih, ni mnogi drugi junaci Drugog svetskog rata na koje smo navikli i koje je promovisala moderna kultura, gde spadaju i naši simpatični Prle i Tihi. Svi su oni izmišljeni. Vitold Pilecki je postojao, ali o njemu nije snimljen film jer su ga pobednici namerno zaboravili. Borio se protiv Nemaca kad su napali Poljsku, otišao u pokret otpora kad su Nemci pobedili. Tu je počeo na kašičicu da dobija informacije o misterioznom novoosnovanom logoru koji je gutao ljude i o kome se malo znalo. Sam je organizovao da ga Nemci uhvate i deportuju u grotlo pakla. U Aušvic. Nisu ga uhvatili, nije to bila igra sudbine. Bila je to njegova odluka. Bio je Dobrovoljac.

Ovo je knjiga koja izaziva duboke emocije, koju ćete pročitati kao najuzbudljiviji triler, svesni da nije u pitanju izmišljeni lik već tihi junak, koji se do krajnjih granica ljudske izdržljivosti bori protiv zla. Dobrovoljac je priča o hrabrosti, odlučnosti, istrajnosti, o tome šta znači biti čovek u zla vremena, jedinstveno faktografsko delo kojem bi na stilu i dinamici pozavideli mnogi romani.

IZ PRVE RUKE

Borac pokreta otpora Vitold Pilecki dobrovoljno se javio za odvažnu misiju: preuzima lažni identitet i smišljeno dopušta da ga uhapse i otpreme u Aušvic. Dobrovoljac Džeka Fervedera je Vitoldova priča o odlučnosti i istrajnosti, koja nam nudi jednu nepokolebljivu sliku opstanka, osvete i izdaje u najmračnijem času ljudske istorije. Šta zaista znači biti heroj i borac za slobodu saznajemo od urednika u Laguni Srđana Krstića

Zahvaljujući Džeku Fervederu i njegovom dugogodišnjem istraživanju, kao i ljudima koji su sačuvali dokumente koji potkrepljuju ovu priču, možemo da uživamo u knjizi Dobrovoljac, biografiji koja po dramaturgiji i strukturi nadilazi uzbudljive romane i filmske scenarije.

leckog, a to je najupečatljivije u svetskom bestseleru Ma sve je sje*ano Marka Mansona, autora najprodavanije Lagunine knjige iz oblasti publicistike E, zabole me. Šta sve povezuje ova dva Mansonova kvalitetna (i samo naizgled neozbiljna) naslova, autore koji stvaraju nova dela i Dobrovoljca, knjigu o izuzetnom čoveku, borcu protiv tame i zla, moraju da otkriju čitaoci, jer Vitold Pilecki polako ali sigurno postaje novi simbol ljudske hrabrosti, nova mera za imenicu čovek. ■ 25

POETIKA KOŠMARA U SPOJU MRAČNE BAJKE I TRILERA

IZ UGLA PREVODIOCA

U duboko uznemirujućem, ali i veoma dirljivom romanu prvencu belgijske autorke Adelin Dijedone Stvarni život, pratimo priču jedne hrabre devojčice koja se bori da preživi u porodičnom zverinjaku. Na koji način je autorka izgradila likove i atmosferu, saznaćete od prevoditeljke knjige Gordane Breberine, koja je za izuzetan prevod ovog romana dobila prestižno priznanje „Branko Jelić“ za najbolji prevod sa francuskog jezika na srpski za 2019. godinu u oblasti fikcije

oman Stvarni život belgijske autorke Adelin Dijedone deluje, na prvi pogled, vrlo lako za prevođenje. To nije jedna od onih knjiga u kojima svaku rečenicu „rešavate“ poput nekog rebusa ili koje iziskuju kopanje po stručnoj literaturi, pretraživanje na internetu... Ne, rečenice su kratke, jasne, jednostavne, teku bez zastoja... To je i logično: roman je napisan u prvom licu, a naratorka je devojčica, pa autorka mora da koristi jezik koji priliči detetu, premda izuzetno zrelom za svoje godine. Ona, međutim, ne pribegava oprobanom stilskom triku koji se sastoji u tome što pokušava da zamisli kako bi to dete ispričalo svoju priču, već ga osluškuje, diše zajedno s njim, misli kao ono, duboko u sebi proživljava užas sa kojim se suočava. Da nije tako, reči njene junakinje zvučale bi neprirodno, a priča neuverljivo. Početak je pomalo „usporen“, ali nas već prvi pasus uvodi u sumornu i nezdravu atmosferu koja vlada u toj montažnoj kući u ružnom prigradskom naselju Demo, kuću u kojoj su postojale četiri sobe, „moja, soba mog mlađeg brata Žila, soba mojih roditelja i ona s leševima“. Uljuljkan naratorkinom detinjom prostodušnošću i duhovitošću, čitalac se vrlo brzo opušta. Ali samo što je spustio gard, ritam se ubrzava, a ton zaoštrava, rečenice počinju da se vrtlože i on biva neočekivano uvučen u „porodični zverinjak“, najednom oseća teskobu, ima knedlu u grlu. Svaku rečenicu koju mala naratorka izgovara, kojom opisuje kako se oseća i šta se dešava, on doživljava kao udarac pesnicom u stomak. Što više odmiče sa čitanjem, sve mu je jasnije da se iza tih reči krije nešto stvarno strašno, obuzima ga sve veća napetost, sve jača želja da zaštiti tu bistru i hrabru devojčicu, uzme je u naručje i uteši.

Adelin Dijedone tačno zna šta želi da postigne pomoću poetike košmara u ovom spoju mračne bajke i trilera u stilu Stivena Kinga. Vešto se poigravajući s ritmom, pribegavajući oporom humoru i balansirajući na granici između naivnosti deteta i pronicljivosti nekoga ko je svašta preturio preko glave, ona se hvata ukoštac sa jednom mučnom temom, govori nam o ranjivosti, ali i hrabrosti devojčice koja je žrtva porodičnog nasilja. Njeni likovi i priča su univerzalni. Zato ni čudovišni otac, čije šake mogu da „otkinu glavu piletu onako kako se skida zatvarač sa boce koka-kole“, ni majka-ameba, zaokupljena svakodnevnim nastojanjem da izbegne muževljeve batine, ni mala junakinja, ni njen brat, koga namerava da spase tako što će napraviti vremeplov, vratiti se u prošlost i izbrisati strašni događaj posle koga su paraziti počeli da mu proždiru mozak, nemaju imena.

Uljuljkan naratorkinom detinjom prostodušnošću i duhovitošću, čitalac se vrlo brzo opušta. Ali samo što je spustio gard, ritam se ubrzava, a ton zaoštrava

Foto: @zozefina_k I zato naselje Demo, sa „pedesetak sivih kuća poređanih kao nadgrobni spomenici“ može da se nalazi bilo gde. Iako belgijska autorka nema veliko spisateljsko iskustvo, njen stil je čist, „uglačan“, jednostavan, što prevodiocu umnogome olakšava posao, jer treba „samo“ da se usredsredi na hvatanje atmosfere, ritma i tona teksta, melodije jezika kojim je napisan. Mala naratorka i u srpskom prevodu mora da zvuči prirodno kako bi njena priča bila uverljiva. Dok čita Stvarni život, i srpski čitalac mora da oseća napetost koja se krije iza njenih kratkih, oštrih, odsečnih, ali ne i „kusih“ rečenica. One moraju da ga povuku u taj vrtlog užasa kako bi imao knedlu u grlu i poželeo da je zaštiti. I mora mu se činiti da su to stvarna devojčica, stvarna priča, stvarna osećanja. Da je to stvarni život. ■

DEBITANTSKI ROMANI KOJI SU OSVOJILI SVET U svakoj osobi čuči po jedna knjiga, koja bi u većini slučajeva tu trebalo i da ostane – napisao je jednom pisac i esejista Kristofer Hičens. Srećom po književnost i čitaoce, to nije omelo u stvaranju brojne autore uz čije ime danas stoji epitet čuveni ili slavni. Zamislite svet bez Čoveka po imenu Uve, Lovca na zmajeve ili Frankenštajna – definitivno ne bi bio isti. Izdvajamo najčuvenije romane prvence u izdanju Lagune

LOVAC NA ZMAJEVE, Haled Hoseini Ovaj snažan debitantski roman pripoveda o žestokoj okrutnosti i iskupljujućoj ljubavi. Obe menjaju Amirov život, mladom i bogatom pripovedaču, koji sazreva u poslednjim mirnim danima svoje otadžbine, pre revolucije i upada ruske vojske. ■ SLIKA DORIJANA GREJA, Oskar Vajld Faustovski pakt kojim Dorijan Grej prodaje dušu za mladolikost i njegova narcisoidna zagledanost u portret kao reﬂeksiju lepote svog tela, a potom i kao hroniku propasti svoje duše, predstavljaju mitski okvir u koji Vajld smešta svoju sliku o autodestruktivnom porivu viktorijanske kulture. ■ ČOVEK PO IMENU UVE, Fredrik Bakman Neobično smešni, dirljivi i mudri, Bakmanovi romani su odiseje običnih ljudi i zadivljujuće priče o svakodnevnoj hrabrosti. Priča o ogorčenom starom komšiji, dopadljivom džangrizalu, ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih. ■ SVE ŠTO TI NIKAD NISAM REKLA, Selest Ing Lidija je mrtva. Ali oni to još ne znaju. Ovim rečima počinje nesvakidašnji debitantski roman Selest Ing, pun detaljnih zapažanja i odlično prikazanih emocija koje proživljavaju likovi: dugo potiskivane neostvarene želje roditelja, kojima opterećuju decu, i napor i borba članova porodice za međusobnim razumevanjem. ■

TIGROVA ŽENA, Tea Obreht Ovaj kompleksni, uzvišeni i predivno oblikovani prvenac spisateljice koja je „naše gore list“ sa Njujorkerove liste 20 najboljih pisaca do 40 godina, najtoplija je preporuka svakome koga zanima savremena proza. ■ BOG MALIH STVARI, Arundati Roj

HIT KNIJGE

Priredila: Iva Burazor

Imućnu indijsku porodicu jedan sudbonosni dan 1969. godine zauvek je promenio. Ovaj moderni klasik, dobitnik Bukerove nagrade, potresna je porodična saga, priča o zabranjenoj ljubavi i prodorna politička drama. ■ FRANKENŠTAJN ILI MODERNI PROMETEJ, Meri Šeli Ovaj gotski roman i klasik engleske književnosti o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji je želeo da otkrije tajnu života a stvorio strašno čudovište, prerastao je u književni mit koji i danas živi kroz mnogobrojne pozorišne, filmske i medijske adaptacije. ■ NOVO U LAGUNI:

FLAJŠMAN JE U ŠKRIPCU, Tafi Brodeser-Akner Tobi Flajšman je mislio da zna šta može da očekuje od života nakon što je razvodom okončao svoj gotovo petnaestogodišnji mizerni brak, ali svakako nije očekivao da će mu jednog dana, usred njegove nove seksualne emancipacije, bivša žena Rejčel banuti na prag, istresti decu i otići zauvek.

Roman koji je proglašen knjigom godine od brojnih američkih časopisa i portala, sa čijih stranica pršte humor, furiozna promućurnost, osećanja i istina, razgaliće vas da bi vas potom razneo svojom lukavom žestinom. ■ 27

Prikaz mladih kriticara:

NOVO IZ SVETA KNJIZEVNOSTI ZA DECU

ANJIN SVET

opla, optimistična priča Lele Stojanović o suočavanju s problemima i predrasudama uči nas da su hrabrost, odlučnost i prihvatanje, najpre sebe, a onda i drugih, put koji vodi do istinske sreće. Anja ne čuje i ne može da govori. Da bi joj škola za gluvoneme bila bliže, sa roditeljima će se preseliti u drugi grad. A svaka promena nosi sa sobom i nove izazove. Ipak, Anjina otvorenost i iskrenost, životna radost koju nosi u sebi i neizmerna podrška brižnih roditelja i duhovite bake pomoći će joj da stekne nove prijatelje i uspe u poduhvatima koji na prvi pogled izgledaju neizvodljivo. ■

Pet razloga da pročitate Rat cipela, novu zabavnu knjigu autorke Toma Gejtsa Predstavljamo vam pet razloga zašto će vaše dete obožavati knjigu Rat cipela:

Autorka knjige Liz Pišon tvorac je bestseler serijala o Tomu Gejtsu koji je prodat u više miliona primeraka.

NAŠA VREDNA KRITIČARKA INGA PROČITALA JE KLASIK NA KOME SU ODRASLI NJENI RODITELJI. EVO NJENIH ZAPAŽANJA O OVOJ KNJIZI:

Šta se dešava kada se roditelji plaše ili nemaju vremena da razgovaraju sa svojom decom i postave im određene granice? U ovoj knjizi dvanaestogodišnja devojčica Melita više ne razlikuje istinu od laži, a njen brat Nenad postaje predebeo, jer se mama plaši da im kaže istinu u lice, a tata i sam krišom puši cigarete i ne poštuje određena pravila. Problem nastaje kada mama dobije telegram da je teta Melanija smrtno bolesna i odlazi u drugi grad da je obiđe, a tata i Nenad odluče da uzmu stvar u svoje ruke, odviknu Melitu od laganja i nauče je da joj laganje neće doneti ništa dobro. Pošto Melita najčešće izmišlja da su se dogodile loše stvari, poput toga da je dobila lošu ocenu iz engleskog ili da joj je nestao kanarinac Finki, tata i Nenad pretvaraju njene laži u istinu. Melita polako shvata da se dešava nešto čudno i da su se stvari izmakle kontroli, sve dok se jednog dana u njenoj bašti ne pojavi pravi živi medved…

Reč je o cipelastičnoj avanturi koja uključuje negativce, hrabre junake i besne pse!

Šta se dalje dogodilo, saznaćete kada pročitate ovu knjigu.

Melita me je podsetila na Pipi Dugu Čarapu, jer obe vole da privlače pažnju svojim izmišljenim pričama, tj. laganjem. Iako to nije dobro, dopale su mi se mašta, kreativnost i lakoća sa kojima Melita svoje laži doživljava kao pravu pravcatu istinu. Možda zato ona jedina razume kako sunce na čika Sekirinoj slici može da bude plavo…

Ispuniće dečju maštu zanimljivim spravicama i cipelama.

4. Prepuna je neverovatnih crteža koji iskaču sa stranica.

5. Zabavna i domišljata priča ispunjena smehom na svakom koraku. Izvor: youtube.com Prevod: Dragan Matković

Savršena knjiga za svako dete koje voli da čita!

MALA LAGUNA

IGRE I IZAZOVI

va knjiga je puna neobičnih, otkačenih i blesavih izazova. Nekada ćeš morati da pobediš vreme, nekada prijatelje, ali često ćeš se takmičiti protiv sebe i pokušati da postaviš lični rekord. Igre, zadaci i izazovi koje ćeš ovde naći pomoći će ti da stekneš nove veštine i konačno savladaš svog najgoreg protivnika – dosadu. ■

(Inga, 10 godina)

PET RAZLOGA DA PROCITATE RAT CIPELA, novu zabavnu knjigu autorke Toma Gejtsa

NAJZABAVNIJE

LAZES, MELITA

Ova knjiga me je podstakla da se zapitam šta bi se desilo kada bi svi ljudi, na nedelju dana, govorili samo istinu. Pretpostavljam da bi mnoga prijateljstva i veze bili prekinuti, pa je zato ponekad bolje izgovoriti i neku bezazlenu laž kako nikoga ne bismo povredili, ali uvek treba paziti da nam ne pređe u naviku. Ipak, dok ova knjiga deci može biti zabavna i smešna, treba i da ih nauči da ne sakrivaju svoje probleme, već da uvek traže pomoć. Sa druge strane, roditelje upozorava da izdvoje vreme za svoju decu i da ne zatvaraju oči pred njihovim problemima. ■ 29

Bukmarker kafeterija predstavlja…

Black Tea Macchiato

a li ste već probali bestseler među napicima Bukmarker kafeterije Black Tea Macchiato? Preporučujemo vam ovu jedinstvenu, vrlo neobičnu kombinaciju Earl Gray čaja, krema od hladno mućenog mleka, slatke pavlake, sirupa od slane karamele i soli, koja budi sva čula. Zvuči primamljivo? Svratite u neku od naših kafeterija u knjižarama Delfi SKC, „Borislav Pekić“ ili u Delfi knjižaru na 2. spratu BW Galerija shopping centra i probajte! ■

ODIGRAJTE DAMIN GAMBIT

S VESTI

erija Damin gambit, koja prati život fiktivne junakinje Elizabet Harmon, šahovske velemajstorke u nastajanju, preko noći je popularizovala igranje šaha.

Svi ljubitelji šaha, kao i oni koje je serija ili neka sasvim druga priča podstakla da nauče da ga igraju, u knjižarama Delfi mogu da pronađu luksuzne šahovske setove izrađene od najkvalitetnijih materijala, čiji je dobavljač nemačka kompanija Philos.

Osim šahovskih setova, u ponudi Philosa su i brojne druge zanimljive igre, kao što su Ne ljuti se, čoveče, set Sudoku kocke, Bekgemon, Mini-kuglanje, Lavirint i Hus ili Mankala, interesantna igra sa kamenčićima, koja se prvi put pojavila u IV veku, a koja povećava koncentraciju, ali i sposobnost za strategijsko razmišljanje. Više informacija potražite na sajtu delfi.rs. ■

MESEC LJUBAVI

svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca (u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori), kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, od 11. februara do 11. marta slavimo ljubav, i to fantastičnom akcijom Mesec ljubavi. Odabrane naslove, među kojima su i Tkalja senki, Slatke priče, Šta žene žele, Plodovi na vetru, Tuđa pravila, Nedostojna i Sa svakim dahom, tokom trajanja akcije možete dodati kućnoj biblioteci po ceni sniženoj za 40%. Članski i količinski popust ne važe. ■

Vrlo rano je pokazivao talenat za pisanje i bio je strastveni čitalac.

Nepoznato o…

Frensisu Skotu Ficdžeraldu 30

► Ipak, tokom đačkih i studentskih dana na jedvite jade je dobijao

prelazne ocene.

Nikad nije živeo u jednom mestu više od nekoliko godina. Od 1920.

► do 1940. živeo je: u Njujorku, Konektikatu, Minesoti, Delaveru, Los

Anđelesu, Baltimoru, Severnoj Karolini, Parizu, Rimu, Švajcarskoj, na Azurnoj obali… Kao 14-godišnjak vodio je dnevnik pod naslovom The Thoughtbo-

► ok of Francis Scott Key Fitzgerald of St. Paul Minn. U. S. A., u

kome je opisivao avanture i dogodovštine sa prijateljima i prvim ljubavima. Dnevnik je krio u kutiji ispod svog kreveta. ■

6. Elektronski čitači često su ekološki prihvatljiviji od štampanih knjiga! Znatno je manje resursa potrebno da se proizvede elektronski čitač nego što je to slučaj sa tiražima knjiga. Činjenica je da papir može da se reciklira, ali sam proces recikliranja može da izazove ekološko zagađenje zbog mulja koji nastaje tokom procesa uklanjanja mastila.

3. Elektronski čitači imaju ugrađene rečnike! Veliki broj savremenih elektronskih čitača ima ugrađene rečnike koji vam omogućavaju da potražite nepoznate reči jednostavnim pritiskom na reč koju ne znate. Definicija iz rečnika pojaviće se odmah na ekranu a da vi ne morate ni da izađete iz aplikacije.

7. Elektronske knjige možete da čitate u mraku! Elektronski čitači već imaju ugrađeno pozadinsko osvetljenje, tako da vam nije potreban drugi izvor svetlosti da biste ih čitali.

4. Elektronske knjige zauzimaju mnogo manje prostora od štampanih! Strastveni čitaoci sakupljaju veliki broj knjiga koje često mogu da zauzmu dosta prostora. Međutim, čak i najveća kolekcija elektronskih knjiga neće zauzeti previše prostora u vašoj kući. 1. Elektronskim knjigama pristupate odmah! Ne morate čak ni da izađete iz kuće kako biste knjigu kupili ili je pozajmili iz lokalne biblioteke. U bilo kom trenutku ih možete kupiti u digitalnoj knjižari i preuzeti iste sekunde.

5. Možete prilagoditi veličinu i stil fonta u elektronskim knjigama! Ukoliko želite da uvećate slova, to možete učiniti na svakom elektronskom čitaču, što nije slučaj sa štampanim izdanjima. Takođe, obično možete promeniti i font ukoliko vam se ne dopada onaj na kom trenutno čitate.

8. Elektronske knjige su budućnost! Bezbroj je razloga zbog kojih se knjigoljupci mogu odlučiti za elektronske knjige. One nude mnogo pogodnosti i imaju prednosti koje omogućavaju lakše i ugodnije čitalačko iskustvo. Na kraju krajeva, nije toliko važan vaš izbor između elektronskih i štampanih izdanja. Važno je da nastavite da čitate. ■

VESTI

Zašto čitati elektronske knjige?

2. Elektronske knjige su lakše za transport! Štampane knjige, a pogotovu tvrdokoričena izdanja, mogu biti veoma teške, dok je većina savremenih elektronskih čitača izuzetno lagana. Znatno je lakše poneti sa sobom elektronski čitač (ili telefon sa aplikacijom za čitanje e-knjiga) u kom se nalazi nebrojeno mnogo naslova, nego što je to slučaj sa makar i nekoliko štampanih knjiga.

Autor: Dženifer Vilber Izvor: owlcation.com

Po preporuci slavnih dama

a početku behu Opra Vinfri i njen književni klub koji je doprineo rastu prodaje knjiga u Americi, otkrio mnoge mlade pisce, a neke opskurne naslove pretvorio u bestselere. A onda su na krilima njenog uspeha krenule i druge slavne dame, ljubiteljke književnosti, da organizuju svoje književne klubove. Glumica Riz Viderspun, koja važi za jednog od najplodnijih „čitača“ u Holivudu, svojim izborom knjiga ne samo da formira ukus čitalačke publike širom sveta poslednjih nekoliko godina već te naslove i ekranizuje (kao glumica i producent radila je na filmu Divljina i serijama Nevine laži i Na sve strane mali požari). Ovom društvu priključila se i Kamila Parker Bouls, vojvotkinja od Kornvola. Nakon pozitivnih reakcija na spisak knjiga koje je čitala tokom pandemije, napravljena je onlajn platforma pod nazivom Čitaonica vojvotkinje od Kornvola, gde se nalaze zanimljivi predlozi knjiga za čitanje, kao i razgovori vojvotkinje sa piscima. Fenomenalan je podatak da su vojvotkinjine preporuke uticale da prodaja knjige skoči 200%. ■

Dok čekamo novu sezonu Bridžertona

erija Bridžerton, o moćnoj porodici sa osmoro braće i sestara koji žive u Londonu početkom XIX veka i u potrazi su za ljubavlju, brzo je dospela na listu najgledanijih sadržaja na Netﬂix platformi. I dok gledaoci sa nestrpljenjem iščekuju drugu sezonu, preporučujemo vam knjige u Laguninom izdanju sa sličnom tematikom koje će vam pomoći da prekratite vreme do novih epizoda. Dnevnu dozu romantike potražite u romanima Nevesta plantažera čaja Dženet Maklaud Troter, Devojka Ketrin Kukson, Pesma Maora Sare Lark, Uhvatiti ono što se ne može zadržati Beatris Kolin, Strast i osećajnost Džulije Keli. ■ 31

DELFI KUTAK

Čudesno delo neizmerne snage i lepote o suštini života i njegovom kraju, kako je kritika opisala roman 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu turske autorke Elif Šafak, privuklo je i pažnju članova Fejsbuk grupe Delfi kutak. Evo kako je knjigu doživela jedna čitateljka

VAŽNE DRUŠTVENE TEME U KNJIZI

10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu, Elif Šafak Piše: Biljana Bajinović

epravda, nepravda, nepravda. Ove reči konstantno su mi prolazile mislima dok sam čitala 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu. Elif Šafak je kroz ovu knjigu provukla određene važne društvene teme. Sistem koji je neverovatno surov prema drugačijima. Religijska i tradicionalna pravila kao potencijalne kočnice u društvu koje ih se slepo drži. Pedofilija i incest, možda i najmučniji deo knjige, kao i njihove posledice po detetov razvoj i život. Pravo prijateljstvo kao čvrst oslonac i podrška. Jednom je neko rekao da svoje prijatelje voli više nego porodicu jer ih je sam birao. Porodica je nametnuta. Neko ko potiče iz potpuno disfunkcionalne porodice kao Lejla (glavni lik knjige) sigurno može da potvrdi da je tako. Religija je, čini mi se, jedna od tema koja zaista može da bude vrlo interesantna, ukoliko je neko provuče kroz priču na zanimljiv način. Religija na mnogo načina utiče na naš život, bili mi vernici ili ne.

Lično veoma malo znam o pravoslavlju i hrišćanstvu uopšte, a o islamu još manje. Iz tog ugla upoznavanja sa religijom, za laika poput mene, ova knjiga je bila interesantna i naučila sam iz nje nešto novo, pritom sam, naravno, svesna da je to subjektivno tumačenje autorke. Takođe, naučila sam koliko opasne za dete mogu biti odluke roditelja koji su religijski fanatici. Lejla je odrastala u porodici gde je poštovanje tradicije i religijskih načela bilo iznad svega, pa i iznad dobrobiti deteta. Gde su zdravorazumska pitanja deteta tumačena kao otpor religiji. A kada u tim pitanjima zdrav razum i istraživački duh deteta prevagnu i obesmisle religiju, roditelji „kipte od besa“ i guše detetovu radoznalost. Lejli je bilo teško da to razume. Ako nas je taj Bog stvorio takve kakvi jesmo, zašto nas onda kažnjava zbog toga ko smo? Autorka je pomoću priče o prijateljstvu obesmislila sve rasne, seksual-

ne i, opet, religijske razlike. Pet prijatelja različitih životnih priča, od kojih je svaka veoma mučna, kao da su se nadovezale na Lejlinu, koja je i sama za sebe dovoljno jeziva. U nekim prikazima i komentarima u vezi sa romanom uočila sam zamerku što autorka nije dodatno razvila likove Lejlinih prijatelja. Međutim, čini mi se da ih je razvila sasvim dovoljno, onoliko koliko je potrebno da ih upoznamo i uživimo se u njihovu povezanost sa Lejlom, da razumemo posebnost i dubinu tih odnosa. Sve preko toga bilo bi suvišno i naporno za čitanje. Jedina zamerka koja ne može ni da se podvede pod zamerku jeste previše romantičan kraj (na neki posebno čudan način) u odnosu na ostatak romana. Mada ne mogu da ne priznam da mi je, posle toliko mučnih momenata kroz koje me je „provozala“ ova knjiga, takav kraj prijao. ■

VAŠ KNJIŽAR

Vojislav Lazić (Knjižara Delfi SKC)

NOVI ULOV

ZAVRŠNA REČ

ojislav je u knjižarstvu već osamnaest godina. Od 2010. radi u sistemu Delfi knjižara, i to u Delfi SKC-u (Kralja Milana 48), jednoj od prvih otvorenih i najvećih Delfi knjižara, a na poziciji šefa je od 2018. Za jedanaest godina brižljivog i vrednog rada zajedno sa celim timom doprineo je tome da knjižara izgradi prepoznatljiv imidž i postane kultno mesto ljubitelja knjige. Posao je obiman, ali za Vojislava i njegov tim nerešivi problemi ne postoje – svi rade kao jedan i svakog dana se trude da opravdaju pruženo poverenje i dobar glas koji su stekli tokom prethodnih godina. Koliku odgovornost predstavlja preporučivanje knjiga i šta obično preporučujete neodlučnim čitaocima? Preporučivanje knjiga je možda i najlepši deo našeg posla. Imamo mogućnost da ljude uputimo na neke naslove, da im otkrijemo knjige do kojih sami možda ne bi došli. Uvek se trudimo da naslov koji preporučimo

odgovara prilici i osobi za koju se kupuje i tu nam je svaka informacija bitna – šta osoba za koju se bira knjiga inače čita, šta joj se dopalo iz sveta književnosti, koja su njena interesovanja. Među knjigama koje volim da preporučim, između ostalih, nalaze se i Beograd ispod Beograda Zorana Lj. Nikolića i Vidoja D. Golubovića, Uska staza ka dalekom severu Ričarda Flanagana, Čarobnjak Džona Faulsa, Putevi svile Pitera Frankopana. Koje štivo lično najradije birate? Volim istoriju i najčešće se odlučujem za knjige iz te oblasti. Trenutno čitam fantastičnu SPQR: Istoriju starog Rima Meri Bird, koja vrlo živo i zanimljivo priča o gotovo hiljadu godina istorije Rima i ljudi koji su u njemu živeli, preispituje pojedine ukorenjene stavove i okreće se i temama koje se inače ne obrađuju u ovakvim delima. U normalnim životnim okolnostima u knjižari Delfi SKC održavaju se promocije, velike su gužve tokom manifestacije Noć knjige i drugih akcija. Sigurno je bilo mnogo upečatljivih i zanimljivih situacija. Možete li neku da izdvojite?

Naša knjižara je poznata po velikom broju promocija i gostovanja pisaca, i domaćih i stranih. Imali smo, često, i po nekoliko promocija nedeljno. Poslednji veliki događaj bilo je gostovanje Trejsi Ševalije u martu prošle godine. Tokom godina imali smo priličan broj sjajnih promocija, a jedna od najuspelijih bilo je gostovanje nobelovca Marija Vargasa Ljose, kada se red zainteresovanih za potpisivanje njegovih knjiga pružao čak do Nemanjine ulice. Svi se nadamo da će se epidemiološka situacija uskoro popraviti i da ćemo ponovo moći da budemo domaćini ovakvih dešavanja. ■

NOVI ULOV:

Kad je mesec nisko Nadije Hašimi Iščekujemo novu knjigu autorke Nadije Hašimi, koja je svojim prvim romanom Biser koji je slomio školjku postigla veliki uspeh. Vraća se na književnu scenu još jednom potresnom porodičnom dramom, koja spaja kulturološke boje i emocionalne odjeke Haleda Hoseinija Piše: Dunja Lozuk

Kabulu upoznajemo Ferejbu, učiteljicu koja svoje problematično detinjstvo ostavlja iza sebe kada pronađe ljubav u ugovorenom braku sa Mahmudom. Kada zemlju zahvati rat i talibani se uzdignu na vlast, Ferejbina porodica postaje meta novog fundamentalističkog režima. Prisiljena da pobegne sa svoje troje dece, Ferejba pokušava da pronađe utočište kod sestrine porodice u Londonu. Sa svojom decom upada u mrežu nedokumentovanih migranata i probija se do Evrope. Sudbina joj se ponovo menja kada joj sin Salim nestane na prometnom pijačnom trgu u Atini.

Sam i uplašen, Salim je prisiljen da prebrzo odraste jer je pred njim svet trgovine ljudima i bednih izbegličkih kampova. Ovaj roman će vas izmestiti iz udobnosti vlastitog kutka i staviti u kožu Ferejbe i Salima kako biste bili svedoci užasa svakodnevne borbe i velikog optimizma koji muškarce, žene i decu vodi kroz uzburkane vode i surove terene u potrazi za boljim životom. Jedino što im daje nadu su nasumična dobra dela potpuno nepoznatih ljudi. Takvi postupci donose male radosti i trenutni predah od stvarnosti i vraćaju veru u čovečanstvo. ■

Autorka se nada da će knjiga pokrenuti diskusiju o opasnostima i poteškoćama sa kojima se pojedinci suočavaju u potrazi za boljim i sigurnijim životom.

G'I/?_ ~ ~fl~ ~~

NeStle. Good food, Good life

Časopis Bukmarker – broj 4

Articles inside

ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

DELFI KUTAK: 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu

MALA LAGUNA

VESTI

ROMANI PRVENCI

IZ UGLA PREVODIOCA: Stvarni život

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Kirka

IZ PRVE RUKE: Dobrovoljac

BIBLIOTEKA POZNATIH: Tamara Aleksić i Ljubomir Bulajić

ODLOMAK: Ljubavno pismo, Lusinda Rajli

INTERVJU: Goran Marković

IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Poslednja stanica Aušvic

TAJNE PISACA: Goran Skrobonja i Ivan Nešić

INTERVJU: Svetislav Basara, dobitnik Ninove nagrade

TEMA BROJA: Zašto su nam važni ljubavni romani?

KOLUMNA: Tri Rajke

U FOKUSU: Laguna – izdavač godine i Hit knjige

TEMA BROJA: Bukstagrameri – zaljubljeni u knjige