INTERVJU
Ono što ne zadaje bol ne može biti smešno Da li je lakše svet posmatrati očima desetogodišnjaka, zašto je humor najbolja odbrana od često vrlo surove stvarnosti i kome bi danas u pohode išao junak drame Tito i ja, otkriva nam povodom novog izdanja knjige njen autor Goran Marković Razgovarala: Maja Šarić Foto: Matija Krstić
R
14
editelj, scenarista i pisac Goran Marković stvorio je Specijalno vaspitanje, Nacionalnu klasu, Majstore, Majstore, Tito i ja, Variolu veru, Sabirni centar i mnoga druga kultna ostvarenja bez kojih filmska umetnost danas ne bi bila ista. Svaki svoj film potpisuje i kao scenarista, i mada su svi njegovi scenariji imali i po desetak verzija i mogli su da se čitaju kao romani, dugo je izbegavao da sebe nazove piscem. Ali ogromna ljubav čitalaca prema njegovim knjigama Beogradski trio, Češka škola ne postoji i Tito i ja dokazuje da on to jeste.
Koliko ste doterivali knjigu koju danas čitamo, da li se i koliko razlikuje od prve verzije?
Knjiga Tito i ja prvi put je objavljena 1993, godinu dana nakon premijere istoimenog filma, ali ostala je u njegovoj senci. Goran Marković otkriva sa kakvim je emocijama prišao knjizi nakon skoro tri decenije od njenog prvog objavljivanja.
Osim Vašeg sećanja na detinjstvo, koje nam još važne teme donosi ova knjiga, šta ste želeli njome da ispričate?
Jednostavno, uzeo sam knjigu u ruke posle toliko vremena i slatko se smejao dok je nisam pročitao do kraja. Onda sam pomislio da bi bila šteta da je niko ne pročita. Toliki ljudi su po deset puta gledali film, a knjiga je možda bolja. Zato sam otišao kod Dejana Mihailovića u Lagunu i ponudio mu je, bojeći se da je to možda uzaludno. Ali i njemu se Tito i ja svideo kao literatura, pa je knjiga uskoro objavljena. Veoma sam srećan zbog toga.
Mnogi Tita već smatraju apstrakcijom, izbledelim sećanjem koje ništa
ne govori. A meni je njegovo doba ostalo kao najsnažnija uspomena iz detinjstva. Svi smo bili određeni njegovim kultom, nismo verovali da postoji bilo šta drugo. Zatim, tu je i analogija sa današnjim vremenom. I sada mnogi ljudi ne veruju da će ovo proći. A hoće, mora. Knjiga obiluje humorom. Koja je njegova funkcija u priči Tito i ja? Da li je lakše postići humor u filmu ili književnom delu? Humor je humor, bilo u knjigama bilo u bioskopskim ili pozorišnim salama. On je uvek reakcija na nešto bolno. Ono što ne zadaje bol ne može biti smešno. Uvek sam nastojao da se u najtežim životnim situacijama šalim sa tragičnim. To mi je bila odbrana od užasa. Kad ste se ponovo vratili knjizi, da li ste dečaka iz nje možda pokušali da zaštitite od nekih sećanja?
