INTERVJU
U intervjuu za Bukmarker Ana Solomon otkriva zašto je želela da napiše Knjigu o V. i kako nas neke priče mogu zarobiti ali i osloboditi Razgovarala: Maja Šarić Foto: Willy Somma
A
na Solomon, američka novinarka i književnica, dvostruka dobitnica nagrade „Puškart“, objavila je prošle godine svoj treći roman – Knjigu o V., što je prvo njeno delo koje čitamo na srpskom jeziku. Ovo je, kažu, odlučna knjiga. Zašto? Zato što u doba sveprisutnog preispitivanja uloge i položaja žene Ana Solomon istražuje različite modele u kojima žena može da se ostvari i onda kad je naizgled neostvarena, zabludela ili pobeđena.
Kao inspiracija za strukturu romana poslužili su joj Kaningemovi Sati, jer su joj dali hrabrost da se upusti u tkanje nekoliko veoma različitih priča u jednu i otkrili su joj neke spisateljske trikove.
Kao mlada devojka sam bila fascinirana kraljicom Vašti, persijskom kraljicom koja je prognana jer je odbila da gola paradira pred svojim mužem i njegovim prijateljima. Ovo se nalazi u Knjizi o Jestiri, u Bibliji. Postoji jevrejski praznik koji se zove Purim, tokom kojeg se slavi ova priča, a ja sam kao dete gledala te predstave i razmišljala ovako: znam da bi Jestira trebalo da bude heroj, ali šta se dešava sa Vašti? I zašto? Istraživanje je bilo zabavno jer se ispostavilo da većina onoga što ljudi misle da znaju o istorijskom kontekstu Knjige o Jestiri potiče iz... Knjige o Jestiri! Dakle, postoji cirkularnost koja otkriva koliko se malo zna o tome, što mi je omogućilo da se poigravam. Mnogo sam istraživala, naravno. Ali najveći deo se odnosio na to da ustanovim kako je Knjiga o Jestiri tumačena i korišćena i, po mom mišljenju, zloupotrebljavana tokom stotina i hiljada godina.
Sve je ovo Ana Solomon otkrila kroz mnoge ranije razgovore koje je sa novinarima vodila o Knjizi o V., a šta je još sve o njoj, ali i pisanju i ulozi žena u modernom svetu rekla u intervjuu za naš časopis, čitajte u nastavku.
Vaše junakinje razdvajaju decenije i vekovi, ali Lili, Vivijen, Jestira i Vašti zapravo imaju mnogo više sličnosti nego što se na prvi pogled čini. Šta ih sve i na koji način spaja?
Knjiga o V., kako kaže sama autorka, govori o tome kako se životi žena, njihovi izbori i mogućnosti, i jesu i nisu menjali tokom vremena. Piše o moći i njenoj zloupotrebi, o seksu, požudi, besu, o ženskim prijateljstvima i majčinstvu. Na kraju, piše o tome koliko je kompleksno biti čovek.
20
Kako je nastala Knjiga o V.? Koliko je bilo uzbudljivo istraživanje, posebno života persijskih carica koje su živele u 5. veku pre nove ere?
Svi se na neki način bore da osvoje moć. Da razumeju odakle njihova moć dolazi, kako žele da je koriste i šta da rade kada je nemaju. Njihove okolnosti su veoma različite, kako kažete – Jestira je fizički zarobljena, dok veliki deo Lilinog zatvora postoji u njenoj psihi, ali svaka pokušava da spozna sebe kao punopravno ljudsko biće, da vidi dalje od onoga što njeno društvo ili majka ili muž očekuju od nje, i da postane vlasnica sopstvene priče. Zbog čega Vam je bilo važno da ispričate njihove priče? Čini mi se da kada su u pitanju životi i izbori žena, što više napredujemo – pravno, profesionalno, finansijski – lakše se prikrije koliki put još moramo preći. Koliko žena širom sveta još uvek nema kontrolu nad svojim telom ili pristup obrazovanju. Koliko je žena koje imaju taj pristup, ali su sprečene u ostvarivanju onoga što žele, ponekad vrlo eksplicitno, ali često veoma tiho, podmuklo, na načine koje ne možemo ni nabrojati. Za mene je nazivanje stvari pravim imenom ključno da bismo jasno videli i razumeli koliko smo bliže našim bakama i čukunbakama nego što volimo da mislimo. To razumevanje nas takođe može motivisati da nastavimo da napredujemo, radi svojih kćeri, ali i sinova.
