Život pre čoveka
Pružamo vam priliku da među prvima pročitate odlomak nove knjige dobitnice Bukerove nagrade i autorke bestselera Sluškinjina priča Margaret Atvud. Poetski roman Život pre čoveka britka je anatomija modernog braka. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje
Foto: Luis Mora
ODLOMAK
Margaret Atvud
Priredila: redakcija Prevod knjige: Aleksandra Čabraja
Subota 30. oktobar 1976. NEJT Nije obukao kišnu kabanicu. Sitna kiša hvata mu se po debelom džemperu, bradi, skuplja na čelu i polako curi. Pošto nema kabanicu, pošto je sav mokar i drhti, kako može da mu ne otvori vrata? Parkira bicikl na prilaznom putu, privezuje ga za grm jorgovana, zaključava katanac. Kao i obično; ali nije kao i obično. Nije je video mesec dana. Četiri nedelje. Njene suze, njegova griža savesti i sleganje ramenima, i mnogo sladunjavih izjava sa obe strane, poput Bolje je tako. Ona ga je od tada nekoliko puta pozvala telefonom, pozivala ga da dođe, ali je on to izbegavao. 22
Ne voli da radi iznova jedno isto, ne voli predvidljivost. Ovog puta je, međutim, pozvao on nju. Ona stanuje u A, 32 A, u stanu u jednoj od starijih, većih kuća istočno od Šerborna. Glavni broj obeležen je s prednje strane, a ulaz A bočno. Kad pozvoni, ona mu istog časa otvara. Čekala ga je. Međutim, kosa joj nije sveže oprana i nije u somotskoj kućnoj haljini; već u običnim pantalonama i pomalo ofucanom svetlozelenom džemperu. U ruci drži polupraznu čašu. U njoj pluta korica limuna, kocka leda. Podrška. „Pa“, kaže ona. „Srećna godišnjica.“ „Čega?“, pita on. „Subota je oduvek bila naš dan.“ Po-
malo je pripita, ogorčena. Ne može to da joj zameri. Nejtu je teško da bilo kome bilo šta zameri. Najčešće je razumeo njeno ogorčenje. Samo što nije mogao mnogo učiniti da to promeni. „Mada se ona toga nije baš pridržavala“, nastavlja Marta. „Hitno ovo, hitno ono. Izvinjavam se što vam smetam, ali jednom detetu je upravo otpala glava.“ Marta se smeje. Nejt poželi da je zgrabi za ramena i dobro prodrmusa, da je gurne tako da udari o zid. Ali naravno, ne može. Umesto toga stoji dok se s njega voda cedi na pod, i tupo je gleda. Oseća kako mu telo klone i kičma se povija, kako se meso opušta poput vrućeg slatkiša na štapiću. Karamele. Ne trči
