LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB
PREDSTAVLJA Roman slavne turske književnice Elif Šafak
LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB
10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu
P
osle godinu i po dana onlajn susreta na Instagram profilu laguna_knjige, 77. tribina Laguninog književnog kluba ponovo je održana u knjižari Delfi SKC. O knjizi 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu turske književnice Elif Šafak govorile su prevoditeljka knjige Dijana Radinović i književnica i književna kritičarka Aleksandra Đuričić.
LJUDI SA MARGINE I ISTANBUL D. R.: Elif piše odlično, jasno i sa lakoćom. Od prve stranice vam je jasno da imate posla sa nekim ko je rođeni pripovedač. Ona tačno zna šta hoće da kaže, ume jednostavno i precizno da iznese misao i satka priču. Autorka se u knjizi bavi ljudima na koje običan svet često ne gleda kao na ljude. Susrećemo se sa prostitutkama, transvestitima, kafanskim pevačicama. Elif je svakom od njih posvetila priču i prikazala ih kao ljude koje ne treba zaobići. A. Đ.: Na samom početku čitaocu nije prijatno, jer se susreće sa činjenicom da je glavna junakinja Lejla Tekila mrtva. Ali već posle prvog poglavlja jasno je koji ugao gledanja uzima autorka. 28
Elif priča o Lejli i njenim prijateljima, o ljudima sa dna koji su došli u Istanbul, a koje je Istanbul progutao. Svi ti autorkini ljudi sa dna, „poniženi i uvređeni“, u stvari su veoma pozitivne ličnosti, jer na kraju svi pokažu dobre osobine iako žive u užasnim okolnostima. Lejlini život i smrt su dakle osnovna linija romana, a kao drugi glavni junak pojavljuje se Istanbul. Treća dimenzija je politički kontekst romana. Elif govori o društvenim antagonizmima i strahovito podeljenom turskom društvu, ne samo na ekonomskom nego i na verskom i političkom planu i vraća se na masakr na Trgu Taksim 1977. godine, koja je za Lejlu bio ključni trenutak lične konačne propasti jer je poginuo čovek koga je volela, koji se njome oženio. Izraženi politički kontekst podigao je kvalitet romana i pokazao da junaci Elif Šafak imaju svoje mesto u društvu i da nisu uzaludni.
LEJLA TEKILA A. Đ.: Lejlin život počinje u provinciji, na jezeru Van, u patrijarhalnoj porodici u kojoj je otac neprikosnoveni gospodar koji ima dve žene, iako se radnja dešava u sekularnoj Turskoj i žene više nisu u hidžabu. Njen otac šije garderobu po francuskoj modi za bogatije žene iz svog mesta, ali svoje žene drži u krajnje patrijarhalnoj atmosferi, u kojoj je čak moguće da se majci oduzme dete. Iz te atmosfere Lejla beži jer ne vidi drugi izlaz. Njen položaj ćerke surovog oca i sestre nesrećnog brata je besperspektivan. Takva sredina i okolnosti naterali su je da pođe u Istanbul, a sudar sa velikim gradom ju je vrlo brzo osvestio da bez škole i novca ne može da bude ništa drugo osim prostitutke. Na tom planu,
perspektiva mogućnosti za ženu odvojenu od porodice je poražavajuća. Kada sklopi brak sa mladim levičarem koji veruje u ideje socijalizma i ravnopravnosti, dolazi do malog stepena političke svesti, ali kada on nastrada, njenom političkom angažmanu je kraj. Dakle, društvo osujećuje bilo kakav konstruktivan i dostojanstven način angažovanja žene u bilo kakvim društvenim promenama i na kraju njena smrt je uslovljena činjenicom da ne samo da je pristala da bude roba nego je spala i niže. Od rođenja do smrti bila je samo objekat, predmet kojim su raspolagali drugi. D. R.: Na Lejlinu sudbinu je, pre svega, uticalo što ju je u detinjstvu zlostavljao stric. Zlostavljanje je trajalo godinama. Na kraju je zatrudnela i izgubila dete. U početku je krila, a kad se naposletku požalila i priznala šta joj se dešava, niko joj nije verovao. U jednom trenutku je shvatila da otac zna da govori istinu, ali da je odabrao da zaštiti strica, muškarca. Potom su hteli da je udaju za znatno mlađeg brata od strica. Ne videvši nijedan razlog da ostane u takvom okruženju, prezrena od vlastite porodice, spas je potražila u bekstvu.
OSLOBOĐENJE D. R.: Lejlino telo završilo je u kontejneru, pa na groblju odbačenih ljudi u neobeleženom grobu. Komična je scena u kojoj prijatelji dolaze po njeno telo, jer ne žele da bude samo broj. Plava riba borac, koja napušta akvarijum, skače u reku i završava u moru, kao metafora predstavlja bespoštednu borbu za slobodu. I Lejla je želela da ode, da makar simbolično bude slobodna, a njeni prijatelji su joj to omogućili. ■
