TEMA BROJA
SVE TEČE, SVE SE MENJA -
TEMA BROJA
Romani o odrastanju Putovanje od deteta do odrasle osobe ume da bude nepredvidljivo, zbunjujuće, teško, ali i veoma uzbudljivo, pa ne čudi što je piscima odrastanje nepresušan izvor inspiracije i što čitaoci rado biraju knjige sa tom temom, jer sa njihovim junacima često mogu da se poistovete Piše: Iva Burazor
K
raj avgusta ili početak septembra period je idealan za donošenje novih odluka, za nove početke. Zato smo sa razlogom izabrali da baš ovaj broj posvetimo romanima o odrastanju, koji imaju posebno mesto u književnosti – omiljeni su i piscima i čitaocima. Šta je, u stvari, roman o odrastanju? Roman o odrastanju je onaj u kojem glavni junak pred očima čitalaca postaje odrasla osoba. To dalje otvara još pitanja. Da li roman o odrastanju zahteva da na kraju dođe do vidnog sazrevanja? Da li odrastanje mora da bude centralna tema romana – u zapletu, po emocionalnoj težini? Da li glavni lik mora na početku da bude i bukvalno adolescent? Odgovor na sve ovo je „uglavnom da, ali ne uvek“. Ove priče obično naglašavaju dijalog ili unutrašnji monolog u odnosu na radnju, često im je radnja u prošlosti ili se odrasle osobe prisećaju događaja koji su se već desili.
8
U romanima o odrastanju ne radi se obavezno o godinama. To su knjige o razvoju, o onom definišućem trenutku u izgradnji lika kada jednostavni optimizam mladosti zameni nešto dublje, emocionalno razumevanje i sveta i sebe samih. Trajanje i konstantna popularnost ovog žanra, poznatijeg i kao bildungsroman, ukorenjeni su u njegovoj suštinskoj humanosti. Glavni junaci su iskusili euforiju prve ljubavi, preseljenje u novi grad, doživeli gubitke, našli posao, prilagođavali se promenama u porodičnim odnosima; sve su to osećanja i te kako poznata svima nama. Možemo da se poistovetimo sa junacima, bez obzira na to kad su ili gde pisani ti romani. Potraga za sopstvenim mestom pod suncem nije jednostavna. Dodajte joj hormone, prve ljubavi i porodične drame i odrastanje zaista može da izgleda kao nemogući zadatak – zato nije ni čudo što je Petar Pan mnogima omiljeni književni junak. Svi možemo da se poistovetimo sa transformacijama koje se odvijaju tokom adolescentskog perioda. Romani o odrastanju na najbolji način „hvataju“ te apstraktne a opet esencijalne procese. Ove knjige uranjaju u problematične i osetljive porodične odnose, zadiru u samospoznaju i osećaj pripadanja, i istražuju seksualnost, romanse i slomljena srca.
JUNACI KOJI SE NE ZABORAVLJAJU Univerzalan i uvek aktuelan roman Jadi mladoga Vertera priča je o nesrećnoj ljubavi, begu od učmalosti sredine i o osećanju izgubljenosti – temama koje vekovima opsedaju umetnike. Gete je imao samo 24 godine kada je napisao ovaj delimično autobiografski roman. Osetljivog i strastvenog temperamenta, Verter je odraz jednog doba, generacije koja je u njegovom liku pronašla sebe i opravdanja za svoja osećanja, prepoznavši svoje emocije u njegovoj ispovesti. Male žene, jedna od najvoljenijih i najčitanijih knjiga svih vremena, zasnovana na mladalačkim događajima Luize Mej Olkot, opisuje porodični život, avanture, ljubavi i prijateljstva četiri sestre Marč koje žive u Novoj Engleskoj tokom Američkog građanskog rata. Dobre supruge nastavljaju njihovu priču kada su odrasle, zaljubile se i zavolele, neke se i udale, suočavajući ih sa neumitnim iskušenjima i problemima svakodnevnog života u potrazi za srećom.
Neki romani Toni Morison, dobitinice Nobelove i Pulicerove nagrade, mogu da se klasifikuju kao romani o odrastanju. Možda je njen treći roman Solomonova pesma najbolji primer, jer pokriva kompletan razvojni put Mejkona Deda Trećeg (koji je poznatiji kao Mlekadžija, jer ga je majka dugo dojila) od njegovog rođenja do smrti njegovog oca. Prateći Mlekadžijino putovanje od industrijskog grada do mesta iz kojeg potiče njegova porodica, autorka nas upoznaje sa lepezom poroka, lažova i ubica, sa likovima koji nastanjuju crni svet Amerike i razotkriva njihovu intimnu istoriju. Klasik Džona Irvinga Tuđa pravila pripoveda o Homeru Velsu, koji odrasta u sirotištu u ruralnoj Novoj Engleskoj, gde pomaže direktoru te ustanove i njenom jedinom doktoru u sprovođenju abortusa – dok konačno ne odluči, kao mladić, da napusti mesto u kojem je proveo ceo život u potrazi za smislom i samim sobom. Stranice ove knjige prepune su prepoznatljive Irvingove ironije, nepredvidljvih obrta i tragičnih događaja. Autor nam poručuje da pravila moraju da postoje, ali kada je reč o stvarnom životu, potreba da se izborimo sa nedaćama na svaki mogući način jača je od svih pravila.
