BIBLIOTEKA POZNATIH
BIBLIOTEKA POZNATIH
Vraćanje nade u raskoš i moć mašte Deca poeziju shvataju ozbiljno, i važno je da budu u kontaktu s njom, rekao nam je poznati glumac Andrija Milošević, koji je u svom zgusnutom glumačkom rasporedu pronašao vremena da napiše tri zbirke pesama za decu i da započne četvrtu Razgovarala: Maja Šarić Foto: Mirko Tabašević za Hello magazin
„Išô jednom kišni kišni glistac glistac //da daisteistera on na čistac / ra on na čistac / jednu /čudnu za- šumsku tamu. / jednu čudnu zavrzlamu u duboku vrzlamu / u duboku šumsku Tu u starom delu šume / jezivotamu. je, mili kume, / jer baš /tamo Tu ukostarom šume jezivo je pošôdelu / nikad više/ nije došô.“ je, mili kume, / jer baš tamo ko je pošô / nikad više nije došô.“ „Starim drumom pa kroz seno / Jedan mačak lenjo krenô, / Čas mjaukne, čas se stiša – / Mačak traži malog miša. / Kad odjednom, brk mu frknu / I ulevo rep mu strknu! / Kad pogleda mačak pravo, / Vide jaje skakutavo. / Skače jaje kojekud, / Mačak misli da je lud.“
„Spremio se, mila majko, / na put dugi medved Rajko. / Napustiće staru šumu, / prijatelje, slona, pumu, / i probaće, bože sveti, / da nauči da poleti.“
O
vo su stihovi zabavnih pesmica iz zbirki Kišni glistac, Mačak i skakutavo jaje i Medved Rajko i pčela Darko, zahvaljujući kojima će najmlađi čitaoci kroz smeh shvatiti svu vrednost i lepotu dečje mašte. A to je popularnom glumcu Andriji Miloševiću bio glavni cilj kada se upustio u ovaj poduhvat i u zgusnutom glumačkom rasporedu odvojio prostor za pisanje zabavnih ali i poučnih pesmica – da deci vrati nadu u raskoš i moć mašte.
Otkrio nam je šta za njega znači pi22
sanje, ko će biti glavni junak četvrte zbirke poezije za decu i koje knjige zauzimaju centralno mesto u njegovoj kućnoj biblioteci. Da li je želja za pisanjem uvek postojala i kad ste prvi put nešto napisali? Pisao sam još u ranim pubertetskim danima. Otac mi je u osmom razredu dao da čitam Dantea. Iznenada. To je bio, žanrovski, prvi horor koji sam gledao. Da, da, gledao. Jer kada čitaš, ti u stvari gledaš sve te scene, zamišljaš likove, njihova lica i stvaraš sopstveni film, montiran u svom umu. Mozak je u stvari montažni centar. Od tada svaku emociju izražavam poezijom. Mislim da nema boljeg provodnika za život od poezije. Deca poeziju shvataju ozbiljno, i baš zbog toga mislim da je važno da odmalena budu u kontaktu s njom. Zato ste odlučili da pišete upravo knjige za decu?
Pišem za decu jer su izopštena, prepuštena sama sebi i njihovo lečenje zavisi od milostinje. U strašnoj su situaciji, a to nikoga nije briga. Svode se na broj, na statistiku. Osećao sam obavezu da budem jedan od ljudi koji će makar pokušati da spasi obraz ove naše nejake generacije. Da izmislim lek za umne zaraze kojima su podložni i na koje su prinuđeni. Hteo sam da im vratim nadu u raskoš i moć mašte. Ako ne sanjamo, ako ne trčimo za izmišljenim svetovima, ako ne verujemo da je moguće stvoriti i najluđu ludoriju u našoj glavi, onda živimo promašen život. Hteo sam da im vratim veru. Kako Vam se čini činjenica da ćete za jednu celu generaciju verovatno biti poznatiji kao pisac za decu, a ne kao glumac? To je za mene poput ordena. Ponosan sam na tu činjenicu. Koje knjige su obeležile Vaše detinjstvo? Tom Sojer i Orlovi rano lete.
