B
Podrum vina Todor - Vinski izvornik braće Ćosić
raća Ćosić su nosioci originalne priče o ljubiteljima vina koji su postali vinari. Ali, vinari sa vinskim genima nasleđenim od generacija svojih prethodnika. Po jednom od njih, dedi Todoru, nazvali su i vinariju. Doduše, deda Todor je pre svega bio stručnjak za burad - pinter, u vreme pre no što su počeli da se proizvode od inox-a i polipropilena, kada je pinterski zanat bio tražen, posebno u vinskoj Župi aleksandrovačkoj, gde je svaka kuća bila sa vinskim podrumom i drvenim buradima u kojima se vino čuvalo. Pred kraj radnog veka gledao je krčenje vinograda, skromniju proizvodnju vina i zamiranje svog zanata. Kao uspomenu na njega i njegov rad, na značajno mesto u degustacionoj sali Podruma vina „Todor“ danas je postavljeno bure, njegovim rukama napravljeno. „Vino voli visinu i dobar pogled, voli gledati odozgo - piše u „Filozofiji vina“ Bela Hamvaš. Vinski podrum „Todor“ nalazi se u Vitkovu, selu na oko 350 mnv, kažu sa najboljim uslovima za vinogradarstvo u Župi i shodno tome najvećim površinama pod vinogradima. - Porodična tradicija i ljubav prema vinu odredili su naš vinski put i mesto u današnjem svetu vina. Ćosići su od pamtiveka gajili vinograde, pravili vino za sebe i prijatelje. Ni jedna generacija nije odustajala od vinogradarstva i vinarstva, ali se nije ni potpuno posvetila tome. Posle srednje škole ni pomislio nisam da se bavim vinom, jer je 90-tih, proizvodnja grožđa doživljavala istorijski fijasko, vinarije se gasile. Sve dok brata i mene prijatelji savetima, a na osnovu naših vina, nisu ubedili da se potpuno posvetimo njihovoj proizvodnji i brendiramo naš rad - kaže Nenad Ćosić, mlađi brat Predraga Ćosića. Obojica su prvobitno odabrala neke druge profesije. Nenad je električar i još po malo radi, Predrag, veterinar, isključivo radi u podrumu. Vinogradi Vinskog podruma „Todor“ prostiru
Ivana i Nenad Ćosić se na dva hektara mladog zasada, sa nešto više od 80 ari Tamjanike, potom Rajnskog Rizlinga, Merlot-a, Cabernet Sauvignon-a, i Prokupca, kojeg su poput pravih Župljana, intenzivirali poslednjih godina. Od ovih sorti proizvode se: Tamjanika, Rizling Todor od belih, rose Pitoma Ružica (Merlot, vino sa ukusom tradicije rađeno po receptu deda Todora, koji je i dao naziv), a od crvenih: Ponos (Caberent Sauvignon i Metlot) i najnoviji Prokupac. Ono što je za ovu vinariju karakteristično je što su braća i vinogradari i podrumari, i enolozi i prodavci svojih vina. - Cilj je da proizvedemo dobro vino, da smo zadovoljni onim što proizvedemo. Trudimo se da budemo sami svoji majstori, pratimo nove tehnologije, opremu, ali da vina proizvodimo po tradicionalnoj metodi, bez kvasaca, enzima, da bi iz grožđa visokog kvaliteta koje uzgajamo „izvukli“ najviše što možemo, i da nas po takvom našem vinu prepoznaju. Zastupam tezu da je najbolje vino ono koje vinar prepoznaje u svakom
buretu u svom podrumu - objašnjava naš sagovornik posebnost njihova ekoloških, prirodnih vina, pravljenih na jedinstveni, njihov (deda Todorov) način. Planovi za dalji razvoj su usklađeni sa sadašnjim kapacitetom podruma od 12-13 hiljada litara, što odgovara količinama grožđa sa dva hektara, isključivo iz njihovog vinograda, a ovo opet od tražnje kupaca. Za sada su to lokalni objekti, restorani u Vrnjačkoj Banji, Kragujevcu, Beogradu, Kruševcu, pre svega Aleksandrovcu i okolini. Zadovoljni su interesovanjem kupaca, posebno onih koji su se opredelili za uživanje uz njihova vina, njihovi stalni kupci. Vinski podrum „Todor“ ipak stoji na tri, a ne na dva para nogu: značajnu pomoć u radu braća nalaze u svom ocu, Budimiru, nekadašnjem studentu Vinarske šole u Mariboru, a i u generaciji koja tek dolazi, kojoj nesebično prenose ljubav prema grožđu, prirodi, druženju, stvaranju nečeg novog, na poklon onima koji imaju veru, ljubav i osećaj za lepo.
41
