Biti dobar u poslu znači voleti ga
S
taniša Kržanović Miročanac, vlasnik istoimenog Vlaškog nacionalnog restorana u selu Miroč kapaciteta 170 mesta, veliki je sanjar koji je tragajući za ispunjenjem mladalačkih želja i vizija, ostvario san dečaka iz siromašne porodice. Sanjajući „nemoguće“ ispunio je svoje naume i dalje pun entuzijazma gleda u budućnost. Što je zamislio to je ostvario, postignuto ima ko da nastavi. Danas jedan od najpoznatijih ugostitelja na širem prostoru Negotinske i Timočke Krajine, svoj put ugostitelja posle sedam godina rada u hotelu „Kasina“ u Majdanpeku, „Lepenskom viru“ Donji Milanovac, „Kod Gere Miročanca“ u Negotinu, u decembru 1986. započinje svoj sopstveni biznis, gradi restoran u kojem primenjuje stečena znanja i prirodni talenat, a pre svega unosi ljubav jer odsustvo ljubavi sve čini nesmislom. Kako bi obezbedio sredstva za dodatna ulaganja u restoran, 1988. kupuje jedan autobus i pravi pokretan gril, s kojim je obišao 900 vašara; 1994. kupuje šator za svadbe i 200 zvanica, godinu dana kasnije šator za 500, a 2000. godine za 1.000 svatova. Najveću svadbu u karijeri organizovao je 2000. kada je za četiri dana, svakog dana imao 1000 gostiju. Evidencija potvrđuje da je do 2000. u Vlaškom nacionalnom restoranu „Miroč“ ugostio 21. ambasadora, preko 20 puta gostovao u „Šarenici“, o njemu je emisiju pravio Jovan Memedović, dva je puta gostovao u emisiji „Znanje - imanje“, „Vrele gume“ itd... Kaže da je komunikativan čovek i da voli svoj posao i ljude. - Kada nešto voli čovek daje svoj maksimum. U moj restoran
58
dolaze gosti sa namerom. Dugo smo bili „slepo crevo“, sada, kada smo tranzitni, lakše je. Svi članovi moje porodice rade, a ja još uvek imam snage, volje i ljubavi i stalno nešto ulažem, radim prepravke na restoranu. Turisti kod nas dolaze zbog prebogate vlaške kuhinje i starinskih jela: vlaške mućkalice, seljačkog mesa, pastrmke, kačamaka, jagnjetine u mleku, čorbe od kopriva, pite od zelja, kao i mnogo drugih jela od sastojaka direktno iz prirode koja se nalaze na tanjiru našeg restorana. Kada ima ljutenica pravimo salatu od njih, kada ima vrganja pravimo gulaš, salatu, od lisičarki isto tako, koristimo bilje u sezoni, za koji je pravi ekspert moj unuk Miloš. Ali, goste privlači kompletan ambijent, priroda. Kod nas je vazduh oštar. Selo Miroč osnovano 1869. godine sa 54 kuća, smatra se najmlađim na području istočne Srbije. Oko 1880. naseljvaju ga novi stanovnici, čijih nešto više od 400 potomaka i danas žive u selu. U njegovoj blizini se nalazi i istoimena planina, a u njemu bunar Kraljevića Marka i Markov kamen, Rakin ponor - najdublja pećina na području Evrope, pećina Gradašnica, za koju se smatra da ima najveće svodove i najveći otvor u zemlji, arheološki lokalitet Kastel Gerulatis... Tu se pravi čuveni domaći kačkavalj. Osim atrakcija, turisti žele i zdravu hranu, nešto neobično da pojedu, što nemaju priliku na drugom mestu. A kod nas je sve ukusno. Mahom radimo po najavi i dogovaramo se oko menija. Osim domaćinskog dočeka, naše goste očekuje u obilnim količinama ukusna, domaća hrana. Gosti vole da se osete kao da su kod kuće. Moji su gosti i iz Novog Sada, Bačke Palanke, Beograda, Bačke Topole,
Staniša Kržanović Miročanac Bugarske i Rumuniije - kaže gospodin Miročanac, koji za sada ne raspolaže smeštajnim kapacitetima, ali preporučuje moderan motel „Miročki raj“, hotel „Lepenski vir“ Donji Milanovac na 18 km, nekoliko privatnih jedinica u Brzoj Palanci, hotel „Aquastar Danube“ u Kladovu na 37 km, što zahvaljujući dobrim putevima nije daleko. Uporedo sa profesionalnim Miročanac je gradio i privatni život. Oženio se vrlo mlad. Iz prvog braka ima dvoje dece. Nataša, dipl farmaceut, živi u Negotinu, Srđan je vozač „Srbijaputa“, živi sa njim. Ima i sina iz drugog braka i petoro unučadi. Najveća mu je uzdanica najstariji unuk Miloš, koji je ove godine završio Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji. Sa 59 godina ponosni je pradeda jedne devojčice. Staniša Kržanović Miročanac je vitez kulinarstva, član elitne - Kulinarske federacije Srbije (KFS), koju čine oni najbolji.
