Od kada je revija TOPSRBIJA pre 10 godina zaživela, pa do danas, ostala je verna konceptu predstavljanja pojedinaca, institucija, preduzeća i kompanija koje su svojim pristupom radu, programskim inovacijama, tehnološkim transformacijama, ličnim zalaganjima, a pre svega stručnošću, znanjem i hrabrošću, uspostavili sisteme koji su imali pozitivan učinak kako na ličnom planu, tako i planu šire zajednice društva kojem pripadaju.
Život u vremenu sadašnjem kroz rad, razvoj, učenje, napredovanje, opstajanje, zahteva da budemo svesni svojih htenja, potreba i snova. Pakleni ritam užurbane svakodnevnice postavlja pred nas ciljeve i zadatke često i izvan naših želja i dometa. Birokratsko otuđen način ophođenja ljudi u zajednici rađa nesigurnost i zabrinutost, a u vezi tog nesklada, i ugroženost do granica biološkog opstanka. Da li je moguće izaći iz tog vrtloga neumoljivih zahteva bez kraja, kojima se ne sagledava smisao i svrha?
Moguće je. „Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas, jeste da - budemo ljudi, uvek i svuda“ (Partrijarh Pavle). Da znamo ko smo i šta smo, da realno procenimo svoje mogućnosti i da ih uskladimo sa svojim JA. Ostati veran sebi, moći i znati se odupreti uticajima, sputavanjima i intervencijama spolja na naše lične stavove i mišljenje.
Ovo izdanje TOPSRBIJE je zbir priča o ljudima sa identitetom, koji su se svesno ili ne, našli tamo gde su želeli, na mestu na kojem su očekivali da se nađu. Bez obzira šta radili radili su dobro, a to govore efekti njihovog rada - njihovo lično zadovoljstvo.
Ove priče govore o jedinstvenim ljudima, bilo da rade samostalno, u grupi ili su deo kompanije, i zato su zanimljive, drugačije, kao što su i oni o kojma su pisane.
Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE
Ever since TOPSRBIJA came to life 10 years ago, it has remained faithful to the concept of presenting individuals, institutions, firms and companies that, with their approach to work, programmatic innovations, technological transformations, personal efforts, and above all expertise, knowledge and courage, have established systems that have had positive effects both on a personal level and on a level of a wider community in the society to which they belong.
Life in today’s world, through work, development, learning, advancement, survival, requires of us to be aware of our wants, needs and dreams. The hellish rhythm of everyday busy life sets before us goals and tasks, often beyond our desires and reach. The bureaucratically alienated way of communication among people in the community breeds insecurity and concern, and in connection with this disharmony, it breeds peril to biological survival. Is it possible to get out of this vortex of endless, relentless demands, whose meaning and purpose could not be deciphered?
It is possible. „A person cannot choose when he will be born, nor where he will be born, nor the opportunities and circumstances in which he will live. It doesn‘t depend on us. But what depends on us and what is expected of us is to be human, always and everywhere“ (Patriarch Pavle). To know who we are and what we are, to realistically evaluate our capabilities and harmonise them with our SELF. To remain true to oneself, to be able and to know how to resist influences, restraints and interventions from outside on our personal attitudes and opinions.
This issue of TOPSRBIJA is a collection of stories about people with identity, who consciously or not, found themselves where they wanted to be, in the place where they expected to be. Regardless of what they did, they did it well, and this is what the result of their work shows - their personal satisfaction.
These stories are about unique people, whether they work independently, in a group or are part of a company, and that is why they are interesting, different, just like the people they are written about.
Mihailo Berček, Editor - In – Chief
TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA
Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 35
Izdavač:
Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com
Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77
Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad
338/339 (497.11)
TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2022. Decembar. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2022. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027; COBISS.SR – ID273937671
Mihailo Berček
Zimska idila, foto: Martin Candir ............................ 1 Hotel Olimp, Zlatibor .............................................. 2
Buket priča o ljudima koji znaju ko su 3 The Bouquet of Stories about People Who Know Who They Are ...................................... 3
Revija TOPSRBIJA - Impresum .............................. 3 Crveni taksi, Novi Sad 4 Topsrbija-Najbolje iz Srbije br. 35 Sadržaj ............. 5
Oznaka „Najbolje iz Vojvodine 2022“ za izuzetnost .......................................................... 6,7 Naporna godina izuzetnih postignuća 8,9
Garancijski fond AP Vojvodine širi paletu konkursnih linija .................................... 10,11 Novi dizajn visokog obrazovanja za novo doba 12 Biti dekan - piznanje, izazov, obaveza 13
Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Vrnjačka Banja .................................................. 14,15
Dizajniranje svakodnevnice Ljiljane Tomić Davidov 16 Gurmanski ručak je najbolji imidž Vojvodine ....... 17 Aqua Doria otvorila sezonu svinjokolja u Vojvodini 18 Vojvodina u fokusu u potrazi za beskonačnom avanturom .............................................................. 19
Najbolja godina za turizam Novog Sada do sada 20,21
Festival Zlatnih ansambala Srbije tradicionalnih vrednosti .................................... 22,23
Medlab - analize po najvišim standardima 24 Pinole otvorio Novu vinsku godinu 25 Mačkov dan mladog Portugizerа ........................... 25 Projekat PRONACUL ........................................... 26 Tambura je duša Novog Sada 27 Čovek sa idejama koje menjaju stvarnost ........ 28,29 Ponesi uspomenu! Zrenjanin ................................. 30
Javno privatno partnerstvo u funkciji održivog regionalnog razvoja turizma .................................. 31
Otkrijte Temerin - grad u kojem se uvek nešto svetkuje, obeležava i uživa .................................... 32 Novi Bečej - varoš fina i što nema ima ................. 33 Resort Fruške Terme, Vrdnik ............................ 34,35 Zlatni pehar Novosadskog sajma gradu Somboru ............................................................ 36,37 Kopaonik - sinergija trendova, ponude i tražnje 38,39 Brzeće za poseban doživljaj .................................. 40 Turistička organizacija Zlatibor ............................. 41 Jedinstveno neponovljiva idila Divčibara ........ 42,43 Industrijsko nasleđe Kragujevca, od potencijalnog do realnog turističkog proizvoda ...................... 44,45 Najbolje rakije iz Srbije na jednom mestu ....... 46,47 Kraljevo, zaokružena celina perspektivnog turističkog centra .............................................. 48,49
Za ljubitelje konjičkog sporta i poštovaoce viteških veština ................................................. 50,51 Šabac - varoš prvina i grad budućnosti ............. 52,53 Pogled na Knjaževac sa reke i iz vazduha ........ 54,55 Turbolentna 2022. godina za poljoprivrednike i zadruge ............................................................ 56,57 Zemlju treba čuvati ................................................ 58 Kontinuitet i umereni razvoj je put kojim poljoprivreda treba da ide ...................................... 59 Zlatni Dar visova ................................................... 60
Samba kafa, Vrbas .................................................. 61 Radiša radi, ne odustaje .................................... 62,63 Portret jednog magično-neobičnog gljivara-umetnika .............................................. 64,65 Kiwi Made in Temerin ........................................... 66 Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .......... 67 Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu .. 68
Ideja projekta „Najbolje iz Vojvodine“, jeste razvijanje ekonomskog patriotizma, da prestanemo da pričamo da nemamo dobra vina, da nemamo dobre sireve i ostalo. Mi danas proizvodimo vrhunska vina, vrhunske sireve, Vojvodina ima vrhunsku gatronomsku ponudu i izuzetnu ponudu manifestacija. Ideja je da kroz „Najbolje iz Vojvodine“ i turiste koji dolaze na teritoriju AP Vojvodine, kojih je sada preko pola miliona, što predstavlja bolji rezultat nego u referentnoj 2019. godini, da ih usmerimo na ono što jeste najbolje iz Vojvodine. Oni koji od danas nose ovu oznaku jesu najbolje što Pokrajina ima, kao i prošlogodišnji nosioci oznakeizjavio je dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, povodom uručenja sertifikata o korišćenju oznake kvaliteta „Najbolje iz Vojvodine“, na štandu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, u Hali „Master“ u vreme 53. Međunarodnog sajma turizma na Novosadskom sajmu. Ovaj brend ustanovljen je od strane Vlade Vojvodine, Sekretarijata za privredu i turizam 2004. i bio aktuelan
do 2016. godine. Obnovljen je proširen kategorijom sektora turizma - destinacije i proizvodi.
Poruke, da ne gledamo u susedna dvorišta i mislimo kako neko drugi može i zna bolje od nas, a da smo mnogo puta potvrdili da umemo isto tako dobro, nekad i bolje, te da treba da se ponosimo kvalitetom naših proizvoda, hrane, vina, usluge, šarolikošću manifestacija i događaja koji obogaćuju privrednu i turističku ponudu Vojvodine, prisutne su u njegovom narativu na svakom događaju, skupu i upućene svim vrednim, ambicioznim ljudima. To je ujedno i pozivnica da se i sami pridruže onima koji proizvode „Najbolje iz Vojvodine“.
Ove 2022. godine 21 proizvod, prema proceni komisije, zaslužio je da nosi ovu oznaku naredne tri godine. Članovi komisije, predstavnici TO Vojvodine i DOO „Jugoinspekt - Novi Sad“, doneli su odluku na osnovu kvaliteta, profesionalnosti i predanosti, uz kreativnost i inovativnost u pristupu poslovanju da 21 korisnik za kategorije proizvoda, usluga, zanatskih
proizvoda i manifestacija, sa teritorije AP Vojvodine, ispunjava uslove za dobijanje oznake.
U kategoriji proizvoda, oznaku ,,Najbolje iz Vojvodine“ poneli su: ,,UNIVEREXPORT DOO“ Novi Sad, za organsko, hladno presovano jestivo biljno ulje semena suncokreta organa; ,,Green house food“ Novi Sad za namaz od leblebije - humus; Društvo za proizvodnju rakije Destilerija ,,Hubert 1924“ iz Banatskog Velikog Sela za rakije od dunje i kajsije; preduzetnice Sanja Kuzmanović iz Čeneja za povrće iz organskog uzgoja i Zorica Radišić iz ,,Mlekare farmer“ iz Čuruga za Ambasador - punomasni plutvrdi sir i rolovani sir sa dodacima; ,,PanićAgro17“ iz Tovariševa za proizvode od lešnika; Novosadska ,,ChocolateraJ“ za ručno pravljene čokoladne praline; ,,Štrand d.o.o.“ za Angus burger i Mlekara ,,Carpe Diem“ iz Krušedol Sela za proizvode od kozjeg mleka.
U kategoriji usluga, oznaku su poneli Turistička organizacija opštine Inđija za tematski turistički kompleks ,,Keltsko selo“ i ,,Elitte Palić“ za restoran ,,Mala go-
stiona“, koja ove godine obeležava 170 godina postojanja i nedeljne porodične ručkove po principu švedskog stola od 1994-te, punih 28 godina.
U kategoriji programa i manifestacija oznaku su zaslužili: Grad Zrenjanin za manifestaciju ,,Dani piva“; Turistička organizacija Grada Kikinde za manifestaciju ,,Dani ludaje“; Nacionalna komora za modu Srbije za ,,Serbia Fashion Week“; Turistička organizacija Šid za ,,Sremsku kulenijadu“; Udruženje građana ,,Fortuns“ za Međunarodnu MEKST konferenciju namenjenu studentima turizma i hotelijerstva i AD Novosadski sajam za Međunarodni poljoprivredni sajam.
U kategoriji stari zanati, oznaku su poneli UŽ ,,Staparska ruža“ za Staparski ćilim i Udruženje ,,Etno mreža“, Ogranak Pančevo, za Koloniju veza i zlatoveza čiji je cilj očuvanje kulturnog nasleđa. U ovoj kategoriji, oznaka je otišla u Berkasovo u Krznariju - proizvodnju proizvoda od krzna za šubare i prsluke od jagnjećeg krzna i u Novi Sad u ,,Radionicu Petrović 021“ za poslužavnike, kutije za hleb, kutije za nakit i suvenire, podmetače i drvene plate hotelijerstva i AD Novosadski sajam za Međunarodni poljoprivredni sajam.
Uz dr Nenada Ivaniševića, priznanja su uručile Nada Matić, srpska stonoteniserka, srebrna u pojedinačnoj i bronzana u ekipnoj konkurenciji na paraolimpijskim igrama u Riu 2016., koja je nedavno u paru sa Borislavom Perić Ranković postala i svetska prvakinja, osvojila bronzanu medalju u miksu sa Mitrom Palikućom i singlu na Svetskom prvenstvu za osobe sa invaliditetom u Granadi i Andrea Vilagoš, prvakinja sveta u juniorskoj konkurenciji, najbolja na Balkanu, druga na Evropskom prvenstvu, druga najbolja mlada sportistkinja u Evropi, najbolja u Srbiji, koje su i same reprezenti profesionalnosti, upornosti i istrajnosti i, prema rečima sekretara Ivaniševića, jesu i same NAJBOLJE IZ VOJVODINE.
Privredna komora Vojvodine (PKV) na čelu sa Boškom Vučurevićem, predsednikom, dobrim organizacionim rešenjima, aktuelnim promocijama vojvođanske privrede kao investicione destinacije, povezivanjem domaćih privrednika sa privrednicima drugih zemalja godinama unazad, zavredila je mesto nezaobilaznog partnera/saradnika, u svim privrednim zbivanjima u Pokrajini, time i mesto na mapi evropskih komora.
Godina je počela sa EXPO Dubai 2022 i promocijom AP Vojvodine u različitim granama privrede, u Paviljonu Republike Srbije, u okviru šeste tematske nedelje - Globalni ciljevi, a završiće se sumiranjem ovogodišnjih i planovima za narednu godinu.
Privredna komora Vojvodine u svojstvu domaćina
PKV je bila domaćin za preko 200 zvaničnih događaja, konferencija, okruglih stolova, poslovnih foruma, u kojima je učestvovalo nekoliko hiljada privrednika. Prva velika konferencija bila je sa delegacijom Republike Angole, koju je predvodila Mara Kioza, guverner zemlje sa kojom Srbija ostvaruje spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od 1.261.000 evra (2021), koja bi mogla da bude nastavljena u oblasti industrije i poljoprivrede, čime se nastavlja dobra konekcija sa drugim afričkim zemljama, poput Egipta, Tunisa, Maroka. Plan je intenziviranje ekonomskih veza sa kontinentom sa preko milijardu stanovnika, te proširenje veza na druge afričke zemlje.
Za vreme 89. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, najvažnijem događaju za PKV, organizovan je Poslovni forum sa regionalnim privrednim komorama Mađarske (Čongrad-Čanad, Budimpešta, Pečuj i Đer-Mošon-Šopron), sa učešćem preko 100 kompanija, i brojnim B2B razgovorima sa ciljem promocije poljoprivrede i privrede. Forumu je prisustvovao i NJ.E. Atila Pinter, amabasador Republike Mađarske u Srbiji.
Sledio je uspešan Forum sa PK Rumunije, u saradnji sa Ambasadom Rumunije u Srbiji, na kojem je potvrđena ranije uspostavljena saradnja.
Predsednik je apostrofirao Poslovni forum sa Crnom Gorom u vreme Sajma, uz prisustvo Nine Drakić, predsednice PK Crne Gore sa saradnicima i grupom privrednika, potom Forum sa B2B razgovorima sa Češkom, na čelu sa češkim ambasadorom i dogovorima sastanka sa nekoliko PK Češke, u narednoj godini.
Najboljim Poslovni susretom smatra se poslovni skup sa privrednicima i delegacijom Japana, koji je okupio predstavnike japanskih kompanija koje posluju u našoj zemlji, kao i predstavnike naših kompanija, na kojem je istaknuta potreba daljeg okupljanja privrednika i obezbeđivanje uslova za povezivanjem i stvaranjem boljeg privrednog ambijenta.
U Komori je organizovan i Biznis forum sa Britansko-srpskom privrednom komorom na kojoj su se predstavili naši privrednici, koji žele da prošire saradnju i delatnost na britansko tržište. Komora je na uzvratnoj poseti u Londonu i Birmingemu, industrijskom centru Britanije, dogovorila učešće na Međunarodnom sajmu hrane i pića u martu 2023. u Londonu, gde će biti predstavljeni proizvodi iz Srbije kako bi se britansko tržište upoznalo sa ponudom i otvorilo mogućnost buduće saradnje.
U organizaciji PKV u okviru Sajma održan je i Treći dan voćara i vinogradara,
u kojem su učestvovali prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta, kao i delegacija iz Italije, a predavanje je održao Venancio Franćeskuti, predsednik Confcooperative Fedagri Pesca Venezia Giulia“. PKV bila je domaćin 5. Regionalnog poslovnog foruma, jednog od najvećih u okruženju, na kojem je učestvovalo 245 kompanija. Ovaj skup je podržan od Skupštine Vojvodine, Pokrajinske vlade i Skupštine evropskih regija i u njihovom je zvaničnom kalendaru dešavanja. Direktno uključenje gospodina Olivera Varheljia, evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje, koji je pozdravio ovaj skup i dao mu posebnu važnost. Rezultat Foruma je 245 učesnika iz 26 država i preko 100 B2B razgovora
Aktivnosti Privredne komore Vojvodine van zemlje
Izuzetno uspešan nastup na Expo Dubai u okviru kojeg se predstavila AP Vojvodine i nastavak aktivnosti PKV, uz prezentacije sa Turističkom organizacijom Vojvodine i opštinskim TO, doprinele su da u odnosu na prošlu godinu Vojvodina zabeleži rast dolazaka turista od 62%, i rast noćenja oko 30%. od toga su 50% stranci. Organizacijom odlaska izlagača/privrednika iz Vojvodine, na sajmove turizma u Beč, Bratislavu, te posetu najviših mađarskih zvaničnika na sajmu u Budimpešti, potvrda je dobrog rada. Na istom sajmu, štand je posetio Goran Đurović, ministar za ekonomski razvoj i turizam Vlade Crne Gore, sa kojim je predsednik PKV dogovorio održavanje Poslovnog foruma u prvom kvartalu sledeće godine u Podgorici, potom, u Vojvodini.
Posebno zapažena bila je poseta PK Parizu, i susret sa stotinak regionalnih komora na svetu (frankofonskih država), kao važna kruna svega što je PKV radila tokom proteklih godina. Rezultat susreta gospodina Vučurevića sa predsednikom PK Pariz su dogovorena poseta nekolicine francuskih kompanija Poslovnom forumu u orga-
nizaciji PKV na najvišem nivou i razgovori o mogućoj trgovinskoj razmeni dve zemlje.
Posle nastupa PKV u partnerstvu sa Vojvodina Metal Cluster-om i kompanijama metalskog sektora na zajedničkom štandu vojvođanske privrede na sajmu u Celju, ovu godinu obeležio je i Sajam metala u Bursi, nastupom 18 firmi, i još deset kompanija u organizaciji PKV, gde su postignuti tradicionalno dobri rezultati.
Značajna je aktivnost PKV na projektu Erasmus kao i promocija Ipe i Iparda članstvu.
- Bitno je da smo deo evropskog tržišta i da su nas komore i učesnici u tim projektnima prepoznali i pozvali da budemo njihovi partneri. Izdvojio bih učešće u Erasmus projektu zajedno sa Turskom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Poljskom, predstavnicima komora i Univerziteta, gde smo bili jedan značajan partner na temu „Mladi ambasadori trgovine“. Tim povodm na univerzitetu u Bursi imao sam zadovoljstvo da održim predavanje studentima, imali smo veliki udeo u izradi izuzetnih materijala, a rezultati tog projekta biće pretočeni u udžbenik i deo obrazovanja studenata zemalja učesnica u budućem periodu.
- Udruženje sektora poljoprivrede, ustanovilo je izbor i nagradu najboljeg poljoprivrednog gazdinstva i najboljeg mladog poljoprivrednika Srbije. PKV je podržala ovaj projekat jer je poljoprivreda važan segment naše privrede i sa 10% učestvuje u ukupnom BDP-u, i direktna je podrška mladima. Ova nagrada je barabar nagradi PKV, koja se dodeljuje na Dan PKV za postignute rezultate u prethodnoj godini iz oblasti poljoprivrede, industrije, usluga, preduzetnik i preduzetnica.
- PKV je ove godine potpisala sporazume sa tržištima: Štajerske u Gracu, sa PK Đer-Mošon-Šopron, sa Grčko-srpskom privrednom komorom, a kao rezultat Sporazuma uspeli smo da „uđemo“ u luku Solun i tamošnji sajam, jedan od najvećih u Evropi za našu prehrambenu industriju, gde smo bili prisutni sa predstavnicima 10 naših kompanija. Postigli smo ono što je bio cilj. Da odvedemo našeg privrednika, da ima sve uslove i da donese ugovor - objasnio je predsednik, i spisku dodao Sporazum o saradnji sa Tehnološkim
fakultetom u Novom Sadu, sa ciljem širenja mreže naučno-obrazovnih institucija i implementacije stručnog kadra u privredu. Povezivanje ovog fakulteta sa insitutima za ispitivanje kvaliteta određenih roba (u ovom slučaju guma), uz posredstvo Komore, kao i PMF-a sa kompanijom Continetal, PKV je potvrdila svoj identitet poveznice između stranih investitora i naših obrazovnih insitucija, od značaja za potencijalno partnerstvo i ugled same obrazovne institucije.
Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije PKV ističe značajnu podršku od strane Komore. Tradicionalno je metalski sektor bio u mogućnosti da se predstavi na Sajmu u Celju, a zahvaljujući odličnoj saradnji sa kolegama iz Privredne komore Burse, veliki broj kompanija je učestvovao na metalskom samitu u tom gradu. Planiraju se dalje aktivnosti vezane za Grupaciju za energetiku koja se po novoj koncepciji značajno više bavi obnovljivim izvorima, a s tim u vezi su i aktivnosti Saveta za cirkularnu ekonomiju koje prožimaju sve sektore, uključujući i druga udruženja.
Kada je građevinarstvo u pitanju, ova grana sa velikom ekspanzijom, biće predstavljena sledeće godine na Sajmu u Beogradu, opet zahvaljujući dobroj saradnji sa partnerima iz Turske. U saradnji sa kolegama iz Udruženja poljoprivrede, naše kompanije će biti u prilici da se predstave na prestižnom IFE sajmu u Londonu. Udruženje industrije će nastaviti da promoviše i nalazi nova tržišta za naše kompanije na osnovu stalnih kontakata sa brojnim regionalnim partnerima, u skladu sa strategijom i aktivnostima PKV.
Mladen Petković, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV najznačajniju aktivnost u 2022. vidi u organizaciji 3. Dana voćara i vinogradara koji je postao redovan u vreme Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, a jedan od organizatora je Udruženje poljoprivrede. Udruženja će kroz komorski sistem omogućiti osnivanje Grupacije za voćarstvo, ćime će stvoriti mogućnost za ukazivanje i rešavanje problema u ovoj važnoj grani poljoprivrede, što će doprineti razvoju voćarstva u APV. Plan je da se u saradnji sa Razvojnom agencijom
Vojvodine organizuje zajednički nastup voćara na inostranim sajmovima.
Na okruglom stolu „Saradnja Azerbejdžana i Republike Srbije - APV“ koje je organizovalo Udruženje dogovorena je poseta delegacije iz APV Azerbejdžanu sa ciljem proširenja saradnje u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
PKV je bila suorganizator na projektu Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika SUMP, za izbor Najboljeg poljoprivrednog gazdinstva i Najboljeg mladog poljoprivrednika u Republici Srbiji u 2022.. Cilj izbora je promocija poljoprivrede i rada u poljoprivredi.
Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga PKV, kaže da najjači utisak nosi sa sajma Expo 2022 Dubai, gde je prateći nastup većine od 190 zemalja sveta, shvatio da imamo još mnogo da radimo na digitalnoj transformaciji u sektoru turizma. Na sajmovima turizma u Budimpešti, Beogradu, Bratislavi, a PKV je po prvi put imala priliku da bude deo Sveafričkog ekonomskog foruma u Tunisu. Aktivnosti promocije i podrške nastavljeni su na sajmovima, u Crnoj Gori, Trebinju, Banja Luci, da bi početkom maja, u Tel Avivu, sa TO Beograda, tamošnjim turoperaterima predstavio globalnu ponudu turističke Vojvodine.
Komora je po 30. put dodelila priznanje „Kapija uspeha“, kao podstrek daljem razvoju i postizanju visokih standarda ukupne turističke ponude Vojvodine. PKV je učešćem u formiranju Turističkog samita Vojvodine, mestu podsticanja odgovornog turizma, kroz razgovore, saradnju i dr., u svom prvom izdanju okupila preko 250 turističkih poslenika.
U okviru sektora Usluga tokom godine je održano više desetina predavanja o uvođenju Zakona o arhivskoj građi, Zakonu o elektronskom fakturisanju, carinskim uslovima, posebno transportom opasnih roba i nedostatkom adekvatnih tehničkih sredstava, usklađenih sa propisima EU. U tom smislu, svojim angažovanjem PKV je uspela da izmeni i zakonski akt, da vozila koja prevoze specijalni teret imaju prvenstvo prolaza na granici čime je olakšana komunikacija sa dobavljačima, smanjeni rizici od akcidenata.
Direktor Garancijskog fonda AP Vojvodine, gospodin Đorđe Raković, osvrnuo se u intrvjuu za novogodišnji broj revije TopSrbija-Najbolje iz Srbije na značaj i ulogu ove pokrajinske institucije, koja sledeće, 2023. godine, obeležava pune dve decenije aktivnog rada na finansijskom tržištu.
- Garancijski fond kao finansijska institucija, čiji je osnivač AP Vojvodina, ima zadatak da privrednicima i poljoprivrednicima sa teritorije Vojvodine obezbedi lakši pristup poslovnim bankama. Naime, kada Garancijski fond izda garanciju klijentu, banka, kao korisnik garancije, ima mnogo manji rizik naplate potraživanja i automatski može da snizi kamatnu stpopu, kao i da omogući duži period otplate kredita.
Imajući u vidu, specifičnost AP Vojvodine, možemo konstatovati da su poljoprivrednici najčešći klijenti Garancijskog fonda. Međutim, izmenama konkursnih uslova, u proteklom periodu, omogućemo je da nosioci poljoprivrednih gazdinstava, privredna društva, zemljoradničke zadruge i preduzetnici imaju mogućnost da apliciraju na svim konkursima Fonda, odnosno za sve postojeće garantne linije: za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, poljoprivredne mehanizacije, priključnih mašina, za višegodišnje zasade voća i vinograda (sadnice i prateća oprema), za nabavku opreme iz oblasti proizvodnje i skladištenje žitarica, industrijskog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, voća, povrća, za kupovinu opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, opreme za stočarsku i pčelarsku proizvodnju, kao i opreme za podizanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Govoreći o novinama u poslovanju Garancijskog fonda, direktor je rekao:
- U toku 2022.godine, Garancijski fond APV je izmenio uslove Konkursa koje ima u svojoj ponudi tako da korisnicima garancije obezbedi brži, jednostavniji i jeftiniji pristup nedostajućim finansijskim sredstvima. Osnovna promena je da Garancijski Fond APV izdaje garancije koje 100% pokrivaju iznos odobrenog kredita uvećanog za ugovorenu kamatu i eventualnu zateznu kamatu.
Pored navedenog značajne promene se odnose na povećanje iznosa garancija po Konkursima koje se sada odobravaju na iznose do 450.000 EUR, osim za Start-UP čiji limit je povećan na iznos do 20.000 EUR i Konkurs za Preduzetnice i početnike u biznisu čiji je limit povećan na iznos do 30.000 EUR. U izmenjenim Konkursima uvedeno je da se pored nove
opreme i nove poljoprivredne mehanizacije, može kupovati i polovna oprema i mehanizacija, a kao sredstvo obezbeđenja za kupovinu nove mehanizacije i opreme na iznose do 30.0000 EUR sredstvo obezbeđenja su menice korisnika garancije i mehanizacija/oprema koja se kupuje, dok za iznose do 50.000 EUR uz učešće od 20% sredstva obezbeđenja su takođe menice korisnika garancije i mehanizacija/oprema koja se kupuje.
Po novim uslovima Garancijski fond APV više ne obračunava trošak obrade Konkursa, tako da je sama garancija jeftinija za korisnika iste, dok je iznos ugovorene naknade za prevremenu otplatu kredita 0%.
O planovima poslovanja Garancijskog fonda AP Vojvodine u narednom periodu, gospodin Đorđe Raković kaže:
- Garancijski fond planira da i dalje bude najveća moguća podrška poljoprivrednicima i privrednicima na teritoriji AP Vojvodine, odnosno da pruža kontinuiranu pomoć u pokretanju, unapređenju i osavremenjavanju njihovog poslovanja. Stoga, stručne službe Fonda permanentno rade na proširenju postojećih, ali i o uvođenju novih garantnih linija, prateći potrebe tržišta, a sve u skladu sa Strategijom razvoja AP Vojvodine ali i politikom Vlade AP Vojvodine i programa resornih pokrajinskih Sekretarijata.
Prof. dr Dragan Soleša, dojučerašnji dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) novi je rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. Pozicija dekana, ovog IT stručnjaka, od 2013. i naredna tri mandata, dala je značajnu referencu. Na FIMEK-u je zatekao dva strudijska programa i 400 studenata, a posle devet godina „ostavio“ 14 studijskih programa, šest na osnovnim, pet na master i tri na doktorskim studijama, 1.200 studenata i preko 80 zaposlenih.
- Sa svojim dragocenim saradnicima uspeo sam da podignem fakultet na kvalitativno nov nivo jedne od najboljih visokoškolskih ustanova u AP Vojvodini i šire, siguran da će se, uz moju pomoć i dalje razvijati. Puno sreće sam poželeo prof dr Marku Cariću, novom dekanu FIMEK-a, i da za određeno vreme fakultet bude još jači - rekao je dr Soleša.
Po njegovim rečima, problem današnjice je problem korelacije izazvan brzinom promena u socijalnom i kulturnom životu i stepenom ljudske adaptacije na njih. Dr Soleša, čovek avangarde, čelni čovek Univerziteta koji trenutno ima osam fakulteta sa preko 9.000 studenata i oko 500 zaposlenih, što ga čini snažnom, integrisanom akademskom ustanovom, autor je premise: „Da je Univerzitet Privredna akademija od prvog privatnog akreditovanog univerziteta u AP Vojvodini, izrastao u prvi privatni i najbolji Univerzitet u Srbiji“. Svega šest univerziteta u Srbiji je organizovano na način kao Privredna akademija sa fakultetima kao samostalnim jedinicama, naučnoistraživačkim i akademskim, kakve imaju državni fakulteti.
Svoje planove definisao je u tri pravca budućeg razvoja: na do-
vođenje stranih studenata, transformaciju obrazovanja i učešće u međunarodnim projektima.
Prvu dimenziju objasnio je činjenicom da se broj stanovništva kao i potencijalnih studenata smanjuje, dok upisne kvote podrazumevaju povećanje broja studenata, što može čitavo visokoobrazovanje da dovede u problem. Već sada su kapaciteti 50% veći od broja studenata. Dovođenje stranih studenata povećalo bi vidljivost naših visokoobrazovnih institucija. Za svoj zadatak postavio je da kroz saradnju sa ino partnerima dovede prve strane, redovne studente, pre svega na FIMEK i Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, kao okosnice Univerziteta. Druga dimenzija preobražaja visokog obrazovanja je transformacija Univerziteta i njegove delatnosti u skladu sa vremenom novih informacionih tehnologija, veštačke inteligncije, promene paradigme obrazovanja, gde klasično gubi trku u odnosu na nove oblike. U prvoj fazi, dr Soleša, preporučuje jedan vid kombinovane nastave, tradicionalne potpomognute novim tehnologijama, koja podrazumeva uvođenje IT u nastavu kroz sistem učenja na daljinu, zatim nastavu na daljinu, video konferencijske
sisteme, primenu softvera u nastavi i učenju, kroz druge vidove gde će veštačka inteligencija imati sve značajniju ulogu u obrazovanju.
- Godine 2013/14. akreditovao sam nastavni program učenja na daljinu, podigao platformu Moodle, projekt otvorenog kôda (Open source). U prethodnom periodu nas nisu omele ni pojedine blokade nekih servera i resursa u SAD, podigli smo kompletnu nastavu u Cloud i uspeli da zadržimo pređašnji nivo i realizujemo nastavne programe. Težimo da bude na tom fonu promena. Radiću na tome da odgovorimo novim izazovima u procesu obrazovanja, transformišući ga prema potrebama sadašnjice i okruženja u kojem živimo, da budemo dostupni 24/7 našim studentima - istakao je rektor, uz nastojanje da okupi korpus mladih, sposobnih stučnjaka koji će otvoriti novu dimenziju delovanja: participaciju i učešće na desetini međunarodnih projekata, kao neophodan uslov opstanka, paradigma uveliko prisutna u privredi.
- Samo udruživanje privrede i nauke (fakulteta) može da dovede do nekog novog rezultata ili proizvoda. Sa mojim timom ću pokušati da participiramo na značajne međunarodne projekte, pored Erasmus+, Tempus, mnogih poziva EU, sa kojom Srbija ima ravnopravan status programske zemlje. To nam daje mogućnost da dobijemo značajnu referencu, da svi učesnici u projektima mogu da prošire svoje vidike i svojim istraživanjem doprinesu razvoju svoje instititucije i sebe samih. Neophodan uslov daljeg razvoja je da se umrežavamo i povezujemo i na taj način brišemo granice, koje u visokom obrazovanju ako postoje ne treba više da postoje - zaključio je prof. dr Dragan Soleša.
Nakon 35 godina radnog iskustva i raznih rukovodećih pozicija na kojima se nalazio, prof. dr Milan Počuča postavljen je 01.X 2022. za dekana Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. Dekanska pozicija za profesora koji je punih 15 godina radi u ovoj sredini predstavlja veliki profesionalni izazov i istovremeno poruku poverenja vlasnika i osnivača fakulteta porodice Carić da je bio uspešan, posvećen i fokusiran na postavljene ciljeve i planirane zadatke.
- Pravni fakultet za privredu i pravosuđe izrastao je u prestižnu naučnoistraživačku organizaciju sa brojem studenata koji je u stalnom porastu, značajnim brojem projekata i sve većom i intenzivnijom međunarodnom saradnjom. Akademska zajednica prepoznala je našu posvećenost, trud i kvalitet i sa međusobnim poštovanjem i uvažavanjem na ravnopravnim pozicijama delimo obaveze, znanja i prava koja nam pripadaju u sistemu visokog obrazovanja i nauke u Srbiji. Kontinuirana je saradnja sa KONUS-om, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i obrazovanje, a rezultati su vidljivi kroz broj dobijenih i realizovanih projekata, učešće i angažovanje naših profesora u telima koje pomenute institucije obrazuju - kaže dekan.
Prof. Počuča izdvaja najvažnije aktivnosti - obrazovanje studenta koji studiraju na osnovnim, master i doktorskim studijama; realizacija dobijenih međunarodnih i nacionalnih projekata; digitalizacija pokrenuta ove godine koja će dovesti sve studente u direktan i stalan kontakt sa službama fakulteta, a digitalni dosije omogućiti svakom studentu da prati stanje položenih ispita, finansijskih uplata, elektronskih prijava ispita. Sve učionice poseduju savremeni audio-vizuelni sistem i ineternet po najvišim standardima koji omogućava svim studentima koji trenutno nisu u učionicama, onlajn praćenje nastave u realnom vremenu.
Dodaje da je izuzetno važna personalizacija studiranja, kroz direktan kontakt Službi fakulteta sa svakim studentom, što omogućava da individualnost i karakter svakog sudenta bude prepoznat i poštovan. Veliki broj vannastavnih aktivnosti, kao što su kursevi, praksa, predavanja stručnjaka i alumnista fakulteta, takmičenja, simulacije suđenja napraviće od fakulteta drugi dom za studenta. Neposredan kontakt, blizina profesora, rad u malim grupama, veća međusobna povezanost akreditovanih VŠJ, stvoriće kreativno okruženje, dobru radnu atmosferu u kojoj će se studenti osećati sigurno i motivisano. Dobri primeri svršenih studenata, jak i aktivan Alumni klub, kompetentni nastavnici, čiji rad će biti praćen i usmeravan, pravilni podsticaji najboljim studentima, motivisaće sve da nastave da stvaraju jaku stabilnu i poželjnu ustanovu za obrazovanje.
- Prvi smo, verovatno, u akademskoj zajednici koji uvodimo dualno obrazovanje u visokom obrazovanju. Obezbedili
smo, kroz ugovor o saradnji, i mogućnost da 45 studenata sa našeg fakulteta radi i studira u najvećoj advokatskoj kancelariji u Srbiji. Za rad, studenti tokom školovanja primaju platu u dinarskoj protivrednosti od 500 evra. Kancelarija će im za vreme predavanja tolerisati odsustvo sa posla. Rad može trajati sve tri godine do završetka studija, imajući u vidu da se prijaviti mogu samo studenti sa položenim svim ispitima sa prve godine. Nakon toga, zainteresovani diplomirani studenti mogu nastaviti rad u advokatskoj kancelariji kao advokatski pripravnici i pripremati se za polaganje pravosudnog ispita. Ovo praktično rešenje je u obostranom interesu; advokatska kancelarija dobija priliku da profiliše buduće kolege, da ih uči poslu koji ih čeka, a studenti imaju mogućnost da studiraju i rade, uče posao, stiču neophodne veštine, popunjavajući budžet sebi i roditeljima koji ih školuju.
Prof. dr Milan Počuča je ponosan na dostignut, savremen studijski program, profesionalno i radno iskustvo profesora, njihove kompetencije. Veliki broj saradnika, njihova stručna i profesionalna iskustva koja prenose studentima, predstavljaju komparativnu prednost u šta svrstava i savremene i kvalitetne udžbenike i radni prostor.
- Očekujem timski rad, poštovanje, red i disciplinu. Akademska čestitost, poštovanje zakona, maksimalna posvećenost sudentima i dodeljenim zadacima, biće presudna za napredovanje. Kvalitet, uz dobru organizaciju u kojoj nema mesta improvizacijama i osrednjosti moto je moj i tima koji sam odabrao za naredni trogodišnji period. Budućim studentima poručio bih da dođu, studiraju, druže se, saznaju mnogo više od samog prava. Kad završe studije, bićemo jači za još jednu generaciju mladih i obrazovanih ljudi, ponosni na sebe i vas, a vi ćete biti naši ambasadori širom Srbije i sveta, naoružani znanjem i veštinama koje će od vas napraviti dobre ljude, sposobne i tražene profesionalce - uveren prof. Počuča.
Poštovani, pred Vama stoji novi izazov. Morate izvršiti novi izbor od koga će zavisiti kako ćete uložiti svoje vreme i kojim ćete se poslom baviti u budućnosti. Izborom ovog Fakulteta, opredeljujete se za napornu karijeru u kojoj svaki dan morate biti na visini zadatka, jer u poslu usluživanja drugih, samo je odlično obavljen posao dovoljno dobar. Vi birate da budete izuzetni, vrhunski profesionalci - iz dana u dan, u svakom mementu, na svakom mestu i bez izgovora! Ako ste spremni da nam se pridružite i prihvatite sve ove izazove budite uvereni da ste nam već puno rekli o sebi - reči su dobrodošlice, prof. dr Draga Cvijanovića, dekana Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, najmlađeg člana Univerziteta u Kragujevcu, kojima na iskren i roditeljski način dočekuje brucoše, buduće diplomce odgovornog i nimalo jednostavnog zanimanja.
Ovaj Fakultet s pravom nosi naziv - Kuća srpskog hotelijestva i turizma. Smešten je u raskošnom okruženju turističkog centra, najlepše i najveće banje na teritoriji Republike Srbije, čiji je turistički razvoj započeo 1868., radom Osnivačkog društva, najstarije turističke organizacije na Balkanu. Pored stručnih znanja, ovaj Fakultet nudi iskustvo delovanja u domenu turizma i njegove najznačajnije komponente - ugostiteljstva, duže od veka i po. U ovom najvećem banjskom lečilištu u Srbiji, tokom cele godine odvija se dinamičan i raznovrsan kulturno-zabavni život, dok brojni sportski objekti i tereni pružaju odlične uslove kako za rekreaciju, tako i pripremu vrhunskih sportista i sportskih ekipa.
Kako bi pomogli u donošenju ispravne odluke upisa na Fakultet u Vrnjačkoj Banji, za sve maturante i njihove roditelje organizuju se „Dani otvorenih vrata“, koji podrazumevaju obilazak Fakulteta svake srede od 12 - 15:00, upoznavanje sa predstavnicima studentske službe, studentskom organizacijom, razgovar sa profesorima i asistentima i dobijanje neophodnih infromacija oko upisa i studiranja.
Na Fakultetu se realizuju akreditovani studijski programi na sva tri nivoa akademskih studija: osnovnom, master i doktorskim. Studijski program osnovnih akademskih studija HOTELIJERSTVO i TURIZAM tokom četiri godine na kvalitetan, fleksibilan i efikasan način obrazuje studente za zvanje DIPLOMIRANI MENADŽER. Osim što omogućava brzo zapošljavanje, ovaj obrazovni profil osposobljava nastavak studija na master i doktorskim studijama iz oblasti hotelijestva i turizma. Osnovni studijski program - GASTRONOMSKI MENADŽMENT, takođe u trajanju četiri godine, nastao je kao odgovor na savremene svetske trendove u oblasti gastronomije i globalizacije problema ishrane, što za rezultat ima uvođenje brojnih zdravstveno-bezbednosnih, tehnoloških, nutricionističkih i drugih standarda, a u cilju razvoja gastronomije kao značajnog segmenta turističke delatnosti. Kompetencije diplomiranih studenata ovog studijskog programa omogućavaju obavljanja širokog spektra poslovnih aktivnosti u hotel-
sko-turističkim i ugostiteljskim objektima, banjsko-klimatskim lečilištima, specijalnim bolnicama, wellness&spa centrima u zemlji i inostranstvu, kao i nastavak studija. Master akademske studije MENADŽMENT U TURIZMU i HOTELIJERSTVU, kao i master akademske studije ZDRAVSTVENI TURIZAM su studijski programi u trajanju od godinu dana, kojima se stiče zvanje MASTER MENADŽER. Doktorske studije MENADŽMENT U HOTELI-
JERSTVU i TURIZMU u trajanju od tri godine, stiče se zvanje DOKTOR NAUKA - MENADŽMENT i BIZNIS.
Pravo upisa na Fakultet imaju kandidati koji su završili srednju škou u trajanju od četiri godine. Rangiranje prijavljenih kandidata vrši se na osnovu zbira bodova ostvarenog uspeha u srednjoj školi i rezultata prijemnog ispita.
Stručna praksa daje mogućnost studentima da još za vreme studija steknu dodatne veštine i praktično znanje, koje
će im osigurati brži i lakši put do zaposlenja. Pod sloganom „PRAKSOM DO ZAPOSLENJA“, Fakultet na osnovu potpisanih ugovora o saradnji sa poznatim hotelskim lancima u zemlji i inostranstvu, turističkim agencijama i organizacijama, omogućava studentima veliki izbor različitih segmenata u okviru hotelsko-turističke industrije, u kojima mogu obavljati praktičnu nastavu i zaposle se.
Kada je reč o međunarodnoj saradnji, Fakultet je potpisao sporazume o akademskoj saradnji sa: Faculty of Social and Cultural Service and Tourism, Stavropol State Agrarian University; Department of Culture and Tourism Management, Constantine the Philosopher University in Nitra; MTS Montenegro Tourism School; College of Tourism and Management Konjic; Faculty of Economics and Management, Slobomir P University.
Prepoznajući globalna turistička kretanja, tri godine unazad, Fakultet organizuje kurs kineskog jezika, kako bi svojim studentima dao prednost prilikom zapošljavanja. Za 40 studenata Fakulteta iz drugih mesta Srbije, Dom studenata obezbeđuje smeštaj, dok materijalne troškove snosi nadležno ministarstvo. Zaštitu svojih prava i interesa studenti ostvaruju kroz Studentski parlament, kao i promociju Fakulteta učešćem na manifestacijama, sajmovima, kao i dobrim rezultatima na domaćim i međunarodnim takmičenjima.
Pametna, savremena, energična žena, puna ljubavi za profesiju koju je odabrala. Ostvarena i kao supruga i majka, što je od važnosti za postizanje unutrašnjeg balansa i slobodan razvoj kreativnih ideja koje čine njenu suštinu.
Ljiljana Tomić Davidov, na čelu je marketing agencije Studio AVANTI (www.avanti.rs), koju uspešno vodi poslednjih šest godina, od ukupno 20, koliko je u marketingu. Diplomirala je i magistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, pet godina radila na poslovima dizajnera, saradnika u PR-u i marketingu „Hemofarma“. Potom radi u Centru „Milenijum“ u Vršcu i Beogradu, na poziciji izvršnog direktora marketinga, pa narednih 5 godina na poziciji direktora marketinga na Univerzitetu Megatrend u Beogradu, a zatim na poziciji direktora marketinga, razvoja i turizma u prevozničkoj firmi STUP “Vršac“. Nakon 12 godina, osniva svoju marketing agenciju.
- Radila sam na različitim poslovima od marketinga u farmaciji, preko klasičnog agencijskog marketinga, marketinga u visokom obrazovanju, a potom i marketinga u turizmu kao izvršni direktor. Budući da pored nepresušne ljubavi prema dizajnu i lepom oblikovanju obožavam i putovanja to je uslovilo da se kroz rad moje agencije AVANTI puno bavim temama u turizmu. Naš rad je vezan za predstavljanje naše dobre domaćinske tradicije, ljubaznosti, topline i gostoprimstva, jedinstvenih predela, objekata i gastronomije, ukratko najlepšeg što imamo da ponudimo - objašnjava Ljiljana.
Svoju ljubav prema kreaciji i specifičan način realizacije svojih zamisli, otkrila je u ranoj dobi, i tokom života ostala verna tom predodređenju. Zahvalna svojim najbližima, koji su je uvek podržavali, što joj je pomoglo da neometano razvija svoje talente.
Neguje sa pažnjom lep odnos i sa svojim najbližim saradnicima, Marijom Lazić, dizajnerom iz Smedereva, fotografima Barbarom Vesin i Brankom Kozlinom, snimateljima Milošem i Bojanom, zahvaljujući kojem je rad produktivniji, a visoko postavljena očekivanja ključ dobrih poslovnih rezultata.
stvu; Veliki broj prodajno uspešnih digitalnih kampanja za klijente na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram. Agencija je do sada dobila i četiri nagrade za najbolje publikacije: prva nagrada za najbolju turističku publikaciju u 2018. i tri nagrade za najorginalniju i najbolju turističku publikaciju 2022..
Ljiljana najviše uživa u kompleksnim marketinškim kampanjama „total brandig-u“, gde sve treba da se poveže, na malom i velikom formatu, u knjizi, objektu, na sceni i garderobi, u kojima se njena prva ljubav prema dizajnu otkriva u punom kapacitetu.
Agencija Studio AVANTI od osnivanja 09. avgusta 2016. kreira marketing planove, strategije i kampanje, unoseći u njih kreativnost i strast. Bilans minulog rada ukratko: Oblikovanje dve velike kampanje: 50 godina Eurocrema i Vojvođanski ručak; Četiri posebno osmišljena i skrojena web sajta za klijente; Realizacija preko 30 kompleksnih foto i video setova na najlepšim turističkim lokacijama u zemlji; Brending i organizacija velikog broja turističkih manifestacija u zemlji i inostran-
- Kampanja „Vojvođanski ručak“ je posebna, jer su se u nju uključile velike državne institucije. Pokrenula je TO Vojvodine, a priključile su se Privredna komora Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, prepoznavši narodni brend koji ima dobru energijua. Zanimljiva je jer je osim knjiga/ kuvara „Vojvođanski ručak“, podrazumevala konstrukciju sajamskog štanda u vidu vojvođanske kuće specifične arhitektonske forme, koja u grafičkom smislu, može izuzetno lepo da izgleda u različitim formatima. U sklopu projekta kreirali smo liniju uniformi, koju su nosili studenti PMF-a. Tokom 2021. i 2022. kampanja je aktivna i na društvenim mrežama, Instagramu i Fejsbuku na profilima TO Vojvodine. Cela kampanja kreće od foto-video produkcije i postprodukcije, za koju se agencija posebno profilisala u prethodne četiri godine. Ljiljana u svaki projekat ulaže 100% sebe, ali to smatra svojim ličnim izborom. Ne slaže se sa činjenicom da je lakše raditi kada imaš šefa, jer kad si sam svoj šef lakše možeš razmišljati o slobodnom vremenu. Od kada ima svoju agenciju, radi više, ali je manje umorna. Zato što je u prilici da bira temu, saradnike i klijente. Jer, imati cilj, biti odan svojim standardima i idealima, sama je po sebi nagrada.
Pored brojnih specifičnosti prostora dinamične kulture i prošlosti koja seže do samih početaka ove civilizacije, sasvim je neopravdano da Vojvodina nije u žiži svetskih trendova, kao što je gastronomija. Kako bi ispravili taj propust, Turistička organizacija Vojvodine, uz podršku Pokrajinske vlade i Privredne komore Vojvodine, pokrenula je gastro-turističku kapmanju: Vojvođanski ručak - Neodoljivi ukusi ravnice.
Ovo je druga od tri planirane knjige - kuvara, predstavljena na Sajmu turizma u Novom Sadu 17. novembra 2022. O smislu izdavanja ovog, po mnogo čemu jedinstvenog kuvara, govorili su dr Nataša Pavlović, direktor TO Vojvodine, Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga PKV i Palimir Tot, zamenik, opravdano odsutnog dr Nenada Ivaniševića, pokrajinskog sekretara za privredu i turizam.
Ova gastro-priča u 2022. godini ispričana je kroz gastro kartu vojvođanskih specijaliteta koji se pripremaju na četiri različite lokacije. Autori ovog izdanja ujedno daju predlog mesta koji pružaju potpun užitak u vojvođanskim đakonijama. Pa tako, u centru Banata, u dvorcu Kaštel Ečka, valja probati pogačice sa čvarcima, supu sa knedlama, sarmice od vinove loze, šarana na zrenjaninski način, grofovsku salatu, grilijaš tortu sa kajsijama, ečke krofne. U Sremu na dve lokacije dva različita menija: na Petrovaradinskoj terasi, pored „Pijanog sata“ sa pogledom na Dunav i Novi Sad u ponudi su: predjelo od mangulice, bela čorba, juneće ćufte u paradajz sosu, pečena patka, rebra u tamnom pivu, rezanci sa makom. U vinariji „Šapat“, osim vrhunskih vina pripremaju se vrhunske kiflice sa sirom, paradajz čorba sa flekicama, juneći per-
kelt, sekelj gulaš, šamrolne i dr. U Ribljoj čardi Elitte Palić na meniju su riblji specijaliteti: čvarci od šarana, som na palićki način, ali i piletina sa sosom od višanja, šomloi gulaška...
Poseban raritet ove kuhinje je još uvek tradicionalan - hand made način pripreme jela, u kulinarskim krugovima najvišeg ranga zastupljenog slow food pokreta.
Pored prva dva izdanja iz 2021 i iz 2022., u pripremi za sledeću godinu je i treće izdanje Vojvođanskog kuvara. Ova jedinstvena trilogija, svaka na svoj način otkriva veliku ljubav prema Vojvodini i vojvođanskom. I to ne samo učesnika na ovom projektu, koji su svoje emocije uspeli da prenesu na svaku stranicu ovog kuvara, već i one koje su desetinama godina, vekovima, čuvali i za svoje najmilije pripremali jela, danas kažemo specijalitete, i to s punim pravom. Mešale su se kuhinje naroda koji su dolazili, kraće vreme boravili ili ostajali na ovom prostoru. Vremenom jela su menjana, korišćeni drugi sastojci, začini, pa i načini pripreme, sve više nalik navikama ovdašnjeg stanovništva. Oštra polemika o postojanju autentične vojvođanske kuhinje je retoričko, a ne suštinsko pitanje, jer pripremljeno u vojvođanskoj ravnici, sa biljkama koje rastu na vojvođanskoj crnici, od mesa životinja kojima ovdašnje trave i klima daju poseban šmek, imaju sasvim poseban ukus.
Ovo je samo delić neiscrpne vojvođanske inspiracije, kada su gurmanluk i hedonizam u pitanju. Dovoljno da se prepoznaju koreni srpske, nemačke, mađarske, slovačke, rumunske, pa i ruske kuhinje, sadržani u sačuvanim nazivima jela. Iz ovog pregleda može se takođe zaključiti, da je lista jela vojvođanske kuhinje beskrajno duga, sa puno različitog mesa, najviše svinjskog, povrća, voća, žitarica.
Dr Milan Ivkov i Goran Radivojević, profesori na Katedri za gastronomiju, Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta Novi Sad, bili su recenzenti ove knjige.
Marketing agencija Studio AVANTI zaslužna je za koncept, foto i video materijal izdanja, dizajn dve knjige kuvara, gastronomskog štanda u formi tipične vojvođanske kuće, kao i linije uniformi „Vojvođanski ručak“, kreirane posebno za ovu priliku, koju su nosili studenti PMF-a.
Raskoš gastro ponude Čarde Aqua Doria sastoji se u sveobuhvatnosti namirnica, njihovoj smeloj kombinaciji, izuzetnom ukusu, uz veliki trud majstora kihinje da sve to i vrhunski izgleda, a zašto je to tako, objašnjenje je jednostavno. Smeštena na obali Dunava, i nazivom čarda, orijentisana je na riblje specijalitete, ali na granici Bačke i Srema, Novog Sada i Petrovaradina, jelovnik se širi, a obaveza ispunjenja „jela sa terena“ podrazumeva.
Jedinstvenost ove Čarde je i njena manifestacija - Svinjokolj na Čardi Aqua Doria, ove godine održana, 27. novembra, dan pre početka božićnog posta.
Za sam događaj, Aqua Doria tim će reći da je to samo izgovor da se sa saradnicima i gostima, svečarski i na lep način proslavi jedna uspešna godina; gosti će pak prednost dati odličnoj organizaciji manifestacije i uslužnosti osoblja, te „svinjskim“ specijalitetima, domaćim i novokreiranim.
Interesantno je što se Čarda nalazi odmah preko mosta, na desetak minuta lakog hoda od centra grada, i da se svinjokolj zapravo odvija nadomak užeg gradskog jezgra i da se tog dana u novosadskim kućama ne kuva ručak, a večera preskače.
- Svinjokolj na Čardi beleži dugi niz godina trajanja, ali ova će godina ostati upamćena po rekordnom broju gostiju. Akcenat smo stavili na pripremanju najrazličitijih jela. Kuvala se sarma, pripremalo svinjsko pečenje, svinjska rebra, dimljene butkice, cepkana svinjetina u lepinji sa kajmakom i crvenim kupusom, rezanci nasuvo s makom, za goste u sali, dok su u bašti pripremane kobasice na talandari, džigerica, krmenadle, svinjski vrat, uz neizostavne krofne, štrudle s makom, orasima i višnjama, salarice. Ove godine topili smo i čvarke u dve ture jer jedna, zbog prevelike gužve, nije bila dovoljna - objasnio je Vladiimir Baštovanov, menadžer.
Domaćini nisu zaboravili ni one koji izbegavaju delicije od svinjskog mesa, pa je za njih pripreman fish paprikaš, pekla riba na talandari uz kuvano vino i kuvanu rakiju.
Poslednjih godina redovni učesnici manifestacije su vinari i rakijaši. Ove godine svoje proizvode predstavile su vinarije: „Erdevik“, „Džervin“ i „Zvonko Bogdan“, kao i destilerije „Premier“ i „Stanišić“.
Domaćini su, misleći na sve, pripremili toplotne punktove sa grejalicama, a za dobar štimu-
ng i poštovaoce tamburaškog zvuka, bili su zaduženi tamburaši, koji su se mogli čuti i u sali, kao i bašti.
Vreme je bilo „kao nacrtano“, idilično, hladnjikavo, samo je nedostajalo malo snežne beline.
- Ceo ambijent je podsećao na pravi svinjokolj u posebnom prostoru. Ideja je bila da jednu lepu tradiciju prebacimo u moderno doba i pokažemo da može da se, sa šarmom i u stilu, napravi i u ovoj varijanti. Ljudi su to prepoznali i preko 650 osoba
koje su u terminima od 12 - 15:00 i od 15 - 18:00, svojim prisustvom podržali ovaj događaj - komentarisao je gospodin Baštovanov, koji zasluge za ovaj uspeli događaj odaje timu kuvara i konobara koji se trude da ugode gostima i da svi budu zadovoljni. U znak zahvalnosti za druženje, domaćini su darivali goste teglicama u kojima je bio pate od čvaraka, i etiketom Svinjokolj 2022. Lep gest za uspomenu i poziv da se isto ponovi sledeće godine.
tivnostima, našu smo ponudu učinili vidljivijom na svim tržištima na kojima smo nastupali. Bezmalo dve godine ograničenog kretanja zahvaljujući promotivnim kampanjama TOV-a, neke destinacije su iskočile u turističkom smislu, a domaći gosti su popunili sve postojeće i isprovocirali otvaranje novih kapaciteta.- objasnila je dr Nataša Pavlović.
Praksa dolazaka je nastavljena, a broj domaćih turista izjednačen je sa brojem stranih, koji se takođe progresivno vraćaju. Rezultati zvanične statistike to potvrđuju beležeći porast dolazaka turista od 124%. Najposećeniji je Novi Sad, a sve bliža je i Subotica.
U okviru svojih kampanja, ove godine TOV je promovisala i „Vojvođanski ručak“ II i destinacije: Atelje vina Šapat, Kaštel „Ečka“, restoran Petrovaradinska terasa i Riblja čarda - Ellite Palić doo (Srem, Banat i Bačku), koje su pomogle u prikazu bogate i autentične gastronomske ponude ovog jedinstvenog podneblja.
Vojvodina je još uvek turistički neistražena destinacija i za one koje žive u njoj, posebno za one koji dolaze iz daleka, ostavljajući na njima trajne pozitivne promene posmatranja života i sveta. Karakter ove ravnice, sa najcrnjom zemljom na svetu, isprepletane vodenim tokovima, ogleda se u razvučenom govoru njenih stanovnika koji nikada nigde ne žure; n veličanju prošlosti i njenom ljubomornom čuvanju poput najvećeg blaga: u lepoti druženja sa poznatim i nepoznatim; beskrajnim uličnim divanima na klupici ipred kuće; na sreći onoga što se ima i želji da se nikad ništa ne promeni.
Koliko je Vojvodina osobeno područje govore i njeni gradovi, i sela, ali i pustare, rezervati prirode, dve čudesne planine, osmatračnice sa kojih vidi cela Panonija. Da to vidi što više ljudi zaljubljenih u putovanja brine se Turistička organizacija Vojvodine punih 20 godina marljivo listajući stranicu knjige zvane Vojvodina, i iznova iznenađuje novim turističkim atrakcijama.
Dr Nataša PavlovićOd samog početka Turistička organizacija Vojvodine je imala značajno učešće u brojnim projektima, pa valja pomenuti da je od 01. januara 2022. angažovana na projektu Smarter Amazon of Europe (AOE), (sufinansiran od Cosme web platforme) kao jedna od devet partnera evropskih država, radi uspostavljanja međunarodnog inovativnog ekosistema turističkih malih i srednjih preduzeća na području evropske Amazonije (Mura-Drava-Dunav rezervat biosfere), i podsticanje digitalnih i ekoloških inovacija kroz saradnju, digitalnu transformaciju i izgradnju kapaciteta. Ovaj projekat će konkretno preduzećima u oblasti Dunava pomoći u vidu grantova u vrednosti od 3.000 evra.
Od kada je na čelu TOV dr Nataša Pavlović sa svojim timom, razvija koncept medijskog uticaja u cilju dovođenja većeg broja turista u ovaj kraj. Efekti promocije, koja se dosledno sprovodi, po principu afirmacije kroz neposrednu popularizaciju pokrajine i svih njenih turističkih proizvoda na domaćim, regionalnim tržištima i šire, nastupima na sajmovima, manifestacijama, izdvojenim događajima sa fokusom na turističku ponudu Vojvodine, takođe i digitalizacijom turističke ponude, u cilju unapređenja kvaliteta i dostupnosti turističkih usluga, putem sajta: https://vojvodina.travel/, društvenih mreža, inovativnih digitalnih turističkih alata aplikacija, platformi...
- Zahvaljujući jedinstvenoj promociji, na koju u svojoj organizaciji i režiji osim lokalnih turističkih organizacija TOV vodi i proizvođače hrane i pića, pružaoca usluga u oblasti turizma, sa idejom da svi oni koji doprinose razvoju turističkih proizvoda u Vojvodini mogu da učestvuju u ovim marketinškim ak-
Dr Nataša Pavlović u prvi plan promocije i informisanje turista stavlja Info centar TOV, u srcu Novog Sada, mestu susreta, predstavljanja manifestacija, događaja, novih turističkih preduzeća, ali i prvu stanicu u koju strani turiste, najviše iz regiona, potom Nemačke i Velike Britanije, svrate, zatraže informaciju, mapu Vojvodine, Srbije i regiona.
- TOV je aplicirao na brojne Interreg Europe projekte, nastavljamo rad na digitalizaciji turističke ponude. Za jubilej - 20 godina TOV-a, u 2023. planiramo da Info centar afirmišemo i unapredimo novim sadržajima, jer to je „kuća“ za sve one koji se bave turističkom delatnošću u našoj Pokrajini - saopštila je direktorica, ne otkrivajući baš sve, čuvajući i poneko iznenađenje.
Izlazimo iz 2022., koja je po svim parametrima bila veoma uspešna za turizam u Novom Sadu. Ove godine obarani su rekordi kada je u pitanju broj noćenja turista, pa zvanični statistički podaci pokazuju kako se za prvih 10 meseci beleži više ostvarenih noćenja nego što je to bilo u 2019., koja se uzima kao reper. Kontinuirane brojne promocije, gostovanja, nagrade, organizovani događaji i objavljeni promotivni materijali svakako su doprineli da se Novi Sad ove godine pronađe na mapi želja i ostvarenih putovanja turista.
Turistička organizacija Grada Novog Sada (TONS) je i ove godine radila na brojnim projektima u cilju proširenja i unapređenja turističke ponude Novog Sada. Kao deo prošlogodišnjeg projekta ,,Vinski putevi Fruške gore“, objavljena je publikacija ,,Magija mirisa, ukusa i podneblja“ u kojoj je detaljno prikazan brend Novosadski vinski put. Radi se o promociji lokalnih vinarija koje je ovaj projekat umrežio i podstakao na zajedničku saradnju i promociju na brojnim događajima i sajmovima. Pri kraju je i projekat ,,Digitalna mapa“ koja objedinjuje više od 700 obeleženih turističkih atrakcija Novog Sada i Fruške gore.
Kada je reč o novim publikacijama, TONS je ove godine objavio dva izdanja Kulturno-turističkog vodiča koji ističe istorijske, umetničke i druge ponude povezane sa kulturnim nasleđem i životnim stilom Novog Sada. Doprinos značaju Fruške gore je doneo i pamflet ,,Ustanička Fruška gora“ kojim je obuhvaćeno preko 60 spomenika i drugog nasleđa antifašističke istorije. Tokom ove godine obavljen je i terenski rad na obilasku fruškogorskih manastira čija će publikacija koja je u pripremi svakako doprineti promociji turističke ponude novosadske okoline.
Realizovan je i nagradni foto konkurs na temu ,,Oseti duh Novog Sada“, na kom je nagrađeno 17 najlepših amaterskih i profesionalnih fotografija.
Posle višegodišnje pripreme za dugo očekivanu prestižnu titulu iz oblasti kulture, Novi Sad je 2022. godine konačno zasijao kao Evropska prestonica kulture. Projekat koji je oživeo brojne napuštene industrijske građevine i pretvorio ih u atraktivne kulturne stanice. Kako navodi fondacija ,,Novi Sad - Evropska prestonica kulture“, godinu titule obeležilo je više od 4.000 događaja i 6.000 umetnika iz više od 35 zemalja Evrope i sveta. Ova prestižna titula je motivisala turiste da se baš ove godine odluče da posete Novi Sad.
Tokom titularne godine, Novom Sadu je uručena i nagrada ,,Zlatna jabuka“ koju dodeljuje Međunarodno udruženje turističkih pisaca i novinara „FIJET“ za izuzetan doprinos očuvanju kulturno-istorijske baštine i tradicije u razvoju savremenih trendova u turizmu.
TONS-u je uručena i nagrada za kreativnu de-
stinaciju za 2021. godinu pod nazivom ,,BIG SEE TOURISM DESIGN AWARDS“.
Novi Sad je ostvario i novi uspeh na polju kongresnog turizma, što ne čudi jer je održano duplo više kongresa u odnosu na neku drugu prosečnu godinu. Prema analizi renomiranog slovenačkog ,,Kongres Magazina“ Novi Sad se popeo na listi kongresnih destinacija i njegova trenutna prosečna ocena je 4.11, dok je ona pre pet godina bila 3.63.
Godina oborenih rekorda
Godina koja je za nama, ostvarila je neverovatan turistički uspeh na šta ukazuju kako kvantitativni, tako i kvalitativni pokazatelji. Broj turističkih noćenja je veći nego ikada, zadovoljstvo
turista je na najvišem mogućem nivou, a grad Novi Sad je bogatiji za nekoliko nagrada, priznanja i titula iz oblasti turizma, kulture i kreative.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije oko 180.000 turista koji su posetili Novi Sad su ostvarili više od 460.000 noćenja u periodu od januara do oktobra ove godine, a prema još uvek nezvaničnim podacima u novembru je ostvareno oko 50.000 noćenja. Ovaj podatak novembar svrstava u mesece u kojima je bilo najviše noćenja u Novom Sadu. Ovakvim tempom rasta se očekuje da će do kraja godine biti ostvareno oko 550.000 noćenja turista.
Kulturno-istorijsko nasleđe, brojni lokalni i internacionalni događaji, netaknuta priroda Fruške gore, najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji, gostoprimstvo i životni stil lokalnog stanovištva su samo neki od brojnih motiva koji su inspirisali turiste da posete i istraže naš grad i njegovu okolinu.
Pozitivni rezultati brojnih TONS-ovih promotivnih kampanja na društvenim mrežama, bilbordima, oglašavanja na ,,Google“-u, promocija na svetskoj platformi ,,Trip Advisor“ doveli su do visokog pozicioniranja Novog Sada kao turističke destinacije. O našem gradu napisano je preko 70 tekstova koji su objavljeni u najposećenijim portalima regiona, dok su nacionalne i regionalne televizije i radio stanice emitovale promotivne spotove u kojima je prezentovan Novi Sad. Kampanje su se pokazale i više nego uspešne s obzirom na to da je najviše turista došlo upravo iz zemalja koje su targetirane ovim promotivnim kampanjama, a to su zemlje regiona (države bivše SFRJ prevashodno), Nemačka, Austrija i Turska.
Dodatno su o našem gradu pisali, snimali i objavljivali gosti - novinari, blogeri, influenseri, koje je TONS u organizovanoj poseti dovodio, samostalno ili u saradnji sa lokalnom privredom, Turističkom organizacijom Srbije i Turističkom organizacijom Beograda. Najreprezentativniji muzički festival „EXIT“ je svojim promocijama i bogatim programom dodatno uticao na mapiranje Novog Sada na svetskoj festivalskoj, ali i turističkoj mapi.
Sve gore spomenuto i još mnogo toga doprinelo je da Novi Sad bude destinacija za poželeti, a kako bi to ostalo i u godinama koje dolaze, Turistička organizacija Grada Novog Sada i ostale važne ustanove i institucije, radiće na njegovom još boljem pozicioniranju.
Fotografije: Aleksandar Milutinović
Festival Zlatnih ansambala Srbije, koji slavi mladost, lepotu, radost, maštovitost i inventivnost preko folklorne umetnosti, kulturnog identiteta jednog naroda sačuvanog u tradicionalnim oblicima, održan je 04. i 05. novembra u Novom Sadu. Festival, kao podrška negovanju narodnog stvaralaštva, muzike, igre, pesme, narodnih nošnji, iznad svega najviših ljudskih vrednosti, održan je četrnaesti put na Dan obeležavanja prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji i oslobođenja grada Novog Sada 1918. godine.
Tri događaja na jednoj manifestaciji
Ova manifestacija, kao i svake godine, objedinila je tri događaja: Svetski dan srpskog kola, Festival zlatnih ansambala Srbije i Tradicionalna igranka u savremeno doba.
Prvi događaj na Trgu Dositeja Obradovića, kolokvijalno nazvanim Studentski trg u centru studentskog kvarta, okupio je folkloraše, studente i građane koji su zaigrali kolo šaljući u svet simboličnu poruku o lepoti zajedništva i ljubavi. Ovo je bila i poziv akademskoj zajednici da se pridruži očuvanju i negovanju kulturnog, istorijskog, običajnog identiteta naroda kojem pripadaju.
- XIV Festival Zlatnih ansambala Srbije je manifestacija koja je posle toliko godina kvalitetnog promovisanja naše tradicije i vrednosti proisteklih iz jednog svobuhvatnog koncepta, postala događaj kojim grad Novi Sad može da se ponosi
- istakao je Milorad Lonić, koreograf, umetnički direktor FA Ansambla „Vila“, predsednik Predsedništva Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije.
Jedan od segmenata ovog Festivala bilo je takmičenje u pojedinačnom nadigravanju srpskog kola, a najbolji izvođači su poneli nagradu „Zlatno kolce“. Potom su prezentovane najuspešnije koreografske minijature tradicionalnog plesa inspirisane srpskim kolom u tri, da bi na kraju, nastupili „zlatni ansambli“, koji su po mišljenju stručnog Odbora „dali najveći doprinos u ovom domenu, kako u Srbiji tako i dijaspori“.
Milorad Lonić (u sredini) sa nagrađenim predstavnicima KUD-ova
„Timișul“ iz Temišvara, koji na jedinstven način, u okviru Festivalul Inimilor, širi lepotu i znanje o srpskom kolu.
Osim domaćina festivala, Ansambla „Vila“ SKUD „Železničar“, u programu su učestvovali: Hor Almaškog hrama „Sveti Stefan Dečanski“, KUD „Branislav Nušić“ Vladičin Han, AKUD „Branko Krsmanović“ Beograd, Udruženje „Petrovčani“ Novi Sad, UZNKN „Šumadija“ Batočina, KUD „Kosta Abrašević“ Niš, KUD „Stevan Mokranjac“ Beč, ADZNM „Gusle“ Kikinda, KUD mladih Novi Pazar, KPD „Jednota“ Gložan, KUD „Izvor“ Nakovo i AKUD „Oro“ Niš. Veliko umeće pokazao je gostujući Ansamblul folcloric
Dobitnik „Zlatnog pera“, novoustanovljenog priznanja je dr Milan Micić, istiričar i književnik, generalni sekretar Matice srpske, predsednik Saveza udruženja potomaka i poštovalaca srpskih ratnih dobrovoljaca 1912 - 1918. U obrazloženju dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, kompozitor, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, je rekao da je ovo priznanje dodeljeno za negovanje kulture sećanja i doprinos održivom razvoju nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Dobitnik priznanja „Zlatna struna 2022“ je Boško Vujačić, guslar, narodni umetnik, jedno vreme nastavnik MŠ „Mokranjac“.
- Posmatrano iz etnomuzikološke perspektive, guslar Boško Vujačić je jedinstvena figura na polju muzičke kulture i svojim angažovanjem i rezultatima zaslužuje priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi - rekla je dr Danka Lajić Mihajlović, etnomuzikolog, naučni savetnik u Muzikološkom institutu SANU.
Podstrek očuvanju i negovanju tradicije
- Prvi put smo, gledajući da sva četiri elementa upisana na UNESCO listu našeg nematerijalnog nasleđa podržimo i da damo podstrek onima koji to neguju i čuvaju. Imamo nameru da uvedemo još
nekoliko priznanja, da istaknemo one koji se trude da našu nematerijalnu kulturnu baštinu dignu na pijedestal, da je neguju i oplemenjuju kroz današnje za buduće generacije - rekao je gospodin Lonić.
XIV Festival zlatnih ansambala Srbije održan je u Gradskoj koncertnoj dvorani u Novom Sadu. Protejejer Željko Latinović, izaslanik Njegovog preosveštenstva, Episkopa bačkog prof. dr Irineja Bulovića, blagoslovio je ovaj skup.
Veliko finale dvodnevnog Festivala odigrano je, u bukvalnom smislu, u svečanoj sali hotela „NORCEV“ na Iriškom vencu. U manifestaciji, koja čini važan deo niske ovih događaja: „Tradicionalna igranka u savremeno doba“ demonstrirana su prelepa narodna kola: Rumuni su igrali rumunske, Slovaci igre iz svoje postojbine, Srbi kola iz različitih srpskih dijalekata. Onima koji su napravili najuspešnije kreacije dodeljena su priznanja.
U organizaciji Festivala učestovali su: Ministarstvo kulture Republike Srbije, Grad Novi Sad - Gradska uprava za kulturu, Srpska pravoslavna crkva, Studentski centar Novi Sad i Ansambl „Vila“ - SKUD „Železničar“ iz Novog Sada.
Trg Dositeja Obradovića, popularni Studentski trg u Novom Sadu je u subotu, 05. novembra bio mesto okupljanja folklornih ansambala, studenata i građana povodom širenja Velikog srpskog kola u okviru, sada već tradicionalne manifestacije. Povod ovom veličanstvenom događaju bilo je svetsko priznanje 2017. godine, ulaskom na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, kao važan integrativni element negovanja kolektivnog identiteta naše zemlje.
Bojan Rašković, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu, na čelu studenata u ovom važnom događaju, svoje prisustvo, kao i učešće svojih kolega, studenata, objasnio je velikim zadovoljstvom i mogućnošću okupljanja u promociji pravih vrednosti, kao što su jedinstvo, tradicija, nasleđe, prijateljstvo, čestitost.
- Okupili smo se da još jednom igrom i pesmom podržimo tekovine naše kulture i dok bude folklora i naše srpske igre i pesme živeće naša tradicija. Cilj je da mladi ljudi, studenti podrže negovanja srpskog nasleđa, svega onoga što su nam naši preci ostavili u amantet.
Koliko je to zastupljeno na terenu i u nastavnim programima, Bojan Rašković, student Fakulteta sporta objašnjava, da su studenti ovog fakulteta u tom pogledu povlašćeni, i u sklopu predmeta narodne igre, uče srpska kola.
Ni studenti ostalih fakulteta nisu imuni na lepotu i raskoš srpske igre i pesme, što se najbolje vidi u okviru humanitarnih večeri, organizovanih od strane Studentskog parlamenta, ujedno i odlične prilike da se zaigra kolo i zapeva stara narodna pesma. U tome im pomažu uvek prisutni članovi KUD-ova, jer se taj način prenošenje veština onih koji znaju, onima koji uče, pokazao najdeletvornijim. U prethodnom periodu Parlament je organizovao i radionice na kojima su studenti učeni osnovnim koracima iz najpoznatijih srpskih kola, i sa tom praksom će se nastaviti. Postoji ideja o povezivanju KUDova sa srednjoškolcima i osnovnoškolcima da se u što ranijem uzrastu osvesti značaj i potreba čuvanja nasleđa.
U organizaciji Svetskog dana srpskog kola učestovali su Studentski centar Novi Sad, Grad Novi Sad - Gradska uprava za kulturu i Ansambl „Vila“ - SKUD „Železničar“.
Svetski dan srpskog kola - dan čuvanja pravihNajbolji igrači srpskog kolca Izuzetno zanimljiva tzv. Igra u tri Obraćanje Bojana Raškovića
Poverenje je svakako jedna od najvažnijih komponenti u izgradnji odnosa sa klijentima. Svesni su toga bili i u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku - Medlab u Novom Sadu (https://www. medlab.rs), od njegovog osnivanja 1994. godine, obezbeđivanjem najsavremenije laboratorijske opreme i obezbeđivanjem dolaska do najpreciznijih rezultata, uz angažovanje stručnog osoblja koje isključuje greške.
- U vreme kada smo trebali da postanemo roditelji, otvorili smo laboratoriju, koju i danas smatramo svojim prvim detetom - iskren je prof dr Milan Ubavić, vlasnik laboratorije, smatrajući to vreme pravim za preduzimanje takvih koraka, s obzirom na probleme u državnom sektoru, pa je posao mogao da se razvija. Dve godine kasnije laboratorija je preseljena u novi prostor, u uži centar grada, gde se i danas nalazi (Ilije Ognjanovića 1).
Godine 2002., radeći do tada dva posla, dr Ubavić napušta Klinički centar i usredsređuje se na širenje Medlab-a van teritorije grada, u Zrenjanin, Vrbas, Sombor, Suboticu, Kanjižu, Kikindu, kasnije Žabalj, Apatin i Odžake. Najnovija Medlab laboratorija otvorena je u Sremskoj Mitrovici. Sa petoro zaposlenih ’94-te, narastao je na 105 zaposlenih u Medlab laboratorijama u kojima se rade analize iz svih oblasti laboratorijske dijagnostike: hematologija, biohemija, mikrobiologija i virusologija (sve vrste briseva i virusa), patologija, histologija, citologija i, priključivanjem laboratorijskog dela ordinacije „Dr Popić - Paljić“, pre godinu dana i genetika.
- Osnovni princip rada labaratorije bio je na uspostavljanju standarda u procedurama dobre laboratorijske Prakse DLP (Engl.
GLP Good laboratory Practice) započetih na Zapadu 90-tih godina. Posetom nekolicini tadašnjih laboratorija u svetu želeo sam da ta iskustva, odnosno procedure u radu, koje se sprovode od prijema pacijenta, obrade materijala, pripreme uzoraka za analizu, same analize, verifikacije, validacija i izdavanja rezultata u papirnoj i elektronskoj formi, implementiram u Medlab - objašnjava dr Ubavić.
valjani, slede naša uputstva i dobiju prave vrednosti - kaže doktor.
Ono po čemu se Medlab izdvaja od drugih je što su ti i takvi standardi uspostavljeni u samom startu rada laboratorije, koji je obeležen dobrom laboratorijskom praksom, uspostavljenom spoljašljnom kontrolom laboratorije „Good laboratory Practice“, i uvođenjem njihove filozofije rada u laboratoriji: od uredne organizacije rada u laboratoriji, organizacije kretanja i jasno definisanog sistema rada koji se odnosi na dužinu centrifugiranja, pripremu, dužinu stajanja uzorka u termostatu i van njega... Kada je u Srbiji uvedeno Akreditaciono telo Srbije (ATS), Medlab je nastavio da radi kao i do tada, tako i danas, jer ATS redovno proverava procedure, njihovo sprovođenje, beleži uvedene promene, što je rezultiralo da Medlab ima akreditacije za veći broj laboratorijskih analiza.
Prof. dr Milan Ubavić
Poštujući standardnu operativnu proceduru (SOP) svaka analiza zahteva određene pripreme, pa se i od pacijenata očekuje da poštuju procedure, da bi rezultati bili validni i uporedljivi u dužem vremenskom periodu. To podrazumeva i pripremu pacijenta. Insistiranje na tim pripremama je važno da bi se rezultat koji se dobije nakon analiziranja mogao uporediti sa rezultatom od ranije, ili nekim budućim rezultatom. Pre se nije na to obraćala tolika pažnja; u laboratoriju se ulazilo „s vrata“, neke analize su rađene posle podne, mimo pravila po kome se u laboratoriju dolazi ujutru, i sa praznim stomakom, bez prethodne konzumacije jela, zato što hrana obično utiče na vrednost rezultata. Takođe i za svaku analizu postoje specifičnosti, od mirovanja pre uzimanje uzorka, dolaska u zakazano vreme, a neke zahtevaju da se ponove posle određenog vremena.
- Sve su to preanalitički faktori, koji su u značajnoj meri pre 20 i više godina, davali nedovoljno uporedljive rezultate. Na tome insisitiramo, a SOP-ovi nam olakšavaju da dobijemo rezulate koje možemo da pratimo. Nekada se pacijenti bune, zato što tražimo možda previše informacija, ali kada dobiju rezultate koji nisu
- Uspeh ne bi bio moguć bez velikog broja na prvom mestu lekara, biohemičara i odličnih laboratorijkih tehničara. U Medlab-u prostoji pravilo, na čemu zasnivamo našu reklamu, da zaposleni ostaju duže vremena, pa je laborant Branko Pantić ovde od samog početka, dakle od 1994., a Renata Potić koja radi na šalteru i Vukica Vujić, glavni organizacioni laborant, punih 25 godina imaju radnog staža u Medlab-u. Preko 60% zaposlenih je sa dužim stažom od 10 godina. To dosta govori o stabilnosti ove kuće, što je veoma značajno jer se pacijenti naviknu na određeni kadar i smatraju ga delom familije, čak porodice, koju krasi jedinstvno, sklad, normalni ljudski odnosi, gde se velika pažnja poklanja boljem životu radnika. Za mene je sveopšte zadovoljstvo imeprativ poslovanja - zaključio je dr Milan Ubavić.
Sve interesantno sa putovanja, koja su samo jedna od njegovih strasti, dr Milan Ubavić vrlo uspešno primenjuje u svojoj vinariji „Vinum“, u Ulici Karlovačkog mira, u vinskim Sremskim Karlovcima. Učinio ju je posebnom, ni nalik drugim vinarijama, a takav je bio i Dan mladog Pinolea, sa stotinak dobro raspoloženih gostiju.
I Svetski praznik mladog vina - Božolea ovde se obeležava drugačije i sa posebnom šarmom. Nazvan je „Danom mladog Pinolea“, kada domaćini dočekuju goste poslovnim i prijateljskim vezama naslonjene na ovu „kuću dobrih vina“.
Dok se u Božoleu (Francuska) mlado vino pravi isključivo od sorte grožđa Game, u Srbiji se pribeglo opuštenijem pristupu: pravi se od različitih sorti i praznuje od novembra do februara. U „Vinumu“ se taj Dan obeležava uz svež, nežan, voćni „Pinole“.
- Pinoleu u čast smo i ove godine priredili specifičnu degustaciju uz druženje, uz malo zalogaja i na licu mesta pe-
daljeg kretanja vinarije - kaže Gordana Čučković, menadžer turizma u „Vinumu“. Njena saradnica, Anđela Živanović, enolog vinarije „Vinum“, se nadovezala:
čenog kestenja, kako bi promovisali naše prvo ovogodišnje vino, ali i druga vina na našem repertoaru: Sauvignon Blanc, Chardonnay, Grašac beli, Mustru, Rose, Frankovku, Pinot Noir, Bermet, i čujemo, za nas vrlo važno mišljenje naših gostiju, koji nam daju smernice i određuju pravac
- Povoljni vremenski uslovi početkom godine slutili su dobru vinsku godinu, ali u nastavku, usledile su izuzetno visoke temperature i suša. I kada smo mogli da očekujemo maksimalan rezultat, pale su kiše. Pokušali smo svim sredstvima i metodama da izvučemo maksimum iz date situacije, što smo na kraju i uspeli, zahvaljujući dobro odrađenoj pripremi, prvoj probirnoj berbi, fermentaciji, na način koji je moguć primeniti u vinogradu površine 6,2 hektara, kakav je naš, ali uz značajno smanjenu produkciju. Kod Pinoa, imali smo čokote do 800 g, ali i grožđe vrhunskog kvaliteta. Osim toga, na grozdu se radi selekcija na probirnoj traci i zato je „Vinum“ boutique vinarija sa vinima visokog kvaliteta nevelikih količina.
Najveći bard među vinarima i najveći vinar među pesnicima, Sava Jojić, špicnamena Mačak, pre 15 godina uspostavio je na našim terenima novu, i samo užem krugu do tada poznatu svetsku manifestaciju „Dan mladog vina“ trećeg četvrtka novembra. Vina stasalog u godini berbe, metodom karbonske maceracije (fermentacijom cele bobice). Da se pozitivna svetska dešavanja vezana za vino „preliju“ i na vinsku scenu Srbije i budu prihvaćena od strane vinara, vinskih poklonika, ljubitelja vinske kulture. Da se izgradi poseban odnos prema mladom vinu i prema lokalnim sortama, koji je doduše i postojao na Fruškoj gori u vidu Svatovca, vina spremnog da se pije u jesen, kada bi počela sezona slava i svatova.
Prvi festival u čast mladom vinuMačkov dan mladog Portugizera, održan
je u centru Novog Sada, da bi deceniju kasnije, nastavio da se obeležava u Vinskoj ulici fruškogorske prestonice Irigu. Ali ne kako je to praksa u svetu u četvrtak, već po sremačkom, obaška, u petak, da bi se Sremci do mile volje mogli veseliti i na posao ne misliti. Svaka manifestacija otpočinje himnom „Divan je kićeni Srem“,
a završava zadovoljstvom posetilaca i pozdravom „na istom mestu dogodine“. A između, brojna dešavanja: proglašavanje novog viteza vina, ove godine Hadži Saše Mišića, majstora gastronomije, novog pobednika na konkursu Srpske čitaonice u Irigu, za najlepšu pesmu o vinu, Snežane Miladinović Lekan iz Beograda, koju je posvetila „Beračima grožđa“, a sve to uz nastup učenika i nastavnika MŠ „Teodor Toša Andrejević“ iz Rume i Miodraga Petrovića, prvaka Srpskog narodnog pozorišta. Svojih „pet minuta“ imao je i čuveni iriški pudar.
Mačkov dan mladog Portugizera ili Nova vinska godina širi se ovim prostorima, možda ne u startu projektovanom brzinom, ali sa dovoljnim kapacitetom i entzijazmom vinara koji su prihvatili ovaj koncept, na koji se vinska publika rado odazvala.
Međunarodni Interreg V-B, ADRION 2014-2020 projekat pod nazivom: Promocija prirodnog i kulturnog nasleđa za razvoj održivog turizma u zaštićenim područjima (akronim: PRONACUL) realizuje se kroz konzorcijum dvanaest partnera i dva pridružena, iz šest država. Vodeća institucija na projektu je Regionalna razvojna agencija Zasavje iz Slovenije. Članovi projektnog tima ispred Prirodno-matematičkog fakulteta su: rukovodilac prof. dr Jasmina Đorđević, prof. dr Vanja Pavluković, prof. dr Igor Stamenković, doc. dr Nemanja Tomić i MSc Tijana Đorđević. PRONACUL naglašava ideju o promociji i očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa i podržava razvoj transnacionalne strategije za zajedničko promovisanje područja ADRION kao turističke destinacije. Države partneri imaju mnoge znamenitosti, a neke od njih su zaštićene od strane UNESCO-a ili programom Natura 2000 dok će neke u budućnosti postati zaštićene u okviru pilot područja PRONACUL-a.
Osmog decembra 2022. godine održana je u Klubu nastavnika, na Prirodno matematičkom fakultetu “Nacionalna konferencija o umrežavanju”. Na njoj su prisustvovali predstavnici primera dobre prakse, učesnici radionica kao i donosioci odluka kojima će biti upućeni svi strateški dokumentni proistekli iz ovog projekta.
Članovi tima su tom prilikom prikazali brošuru o svom pilot području pod nazivom: “Fruška gora - mesto gde se susreću kultura i priroda”, koja na 34 strane na slikovit i konkretan način opisuje dve markirane staze za pešačenje u okviru NP Fruška gora sa opisima svih lokaliteta i prirodnih i antropogenih potencijala koji se mogu videti prilikom pešačenja.
Pored toga, predstavljena je i “Turistička strategija Fruške gore” napisana na engleskom jeziku na 88 strana, koja je deo PRONACUL strategija za unapređenje transnacionalnih, nacionalnih, regionalnih i lokalnih politika. U samoj strategiji definisani su vizija i misija koju treba pratiti u unapređenju trenutne situacija na pilot području NP Fruška gora.
Kroz istraživanje literature, boravka na terenu i velikog broja treninga i radionica koje su obavili sa stejkholderima iz javnog, privatnog i civilnog sektora članovi tima napisali su i akcioni plan. On sadrži akcije koje bi mogle da se realizuju u kratkoročnom periodu od 5 godina ako bi stejkholderi koji treba da učine prvi korak, prepoznali njihovu korisnost. Kroz prikaz ekonomskog, društvenog i političkog značaja predstavljeni su svi dosadašnji zaštićeni lokaliteti i date ideje održivosti kako bi se turizam u budućnosti još više razvijao. Kroz strategiju je urađena i SWOT analiza svih snaga i slabosti kao
i šansi i pretnji koje dolaze iz okruženja koje treba uzeti u obzir prilikom narednih planiranja. Objašnjenja je i metodologija primenjena na turističkoj valorizaciji svih lokaliteta navedenih kao primera dobre prakse.
U okviru ovog događaja posebno je predstavljena Virtuelna komora koja funkcioniše preko sajta https://pronacul.eu Učesnicima su pojašnjeni principi rada i funkcionisanja komore, način na koji mogu postati njeni članovi kao i prava i obaveze koje iz toga proističu. Učesnicima je objašnjen i sadržaj sporazuma o saradnji koji je potrebno sklopiti sa PMFom u slučaju zainteresovanih strana sa područja Srbije.
Pre održavanja nacionalne konferencije desila se press konferencija na kojoj su se obratili prodekan za nauku prof. dr Srđan Rončević, direktor Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo prof. dr Lazar Lazić, Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine, kao i rukovodilac projekta prof. dr Jasmina Đorđević.
Informacije o projektu možete pronaći na sledećim linkovima: http://www.dgt.uns.ac.rs/pronacul-lat/ https://www.facebook.com/pronaculns/ https://www.instagram.com/pronacul_ns/
Tambura je univerzalni instrument na kojem se mogu izvesti svi muzički pravci, od narodne pesme i igre, do pop-a, kao i najkompleksnija dela klasične muzike. Zvaničan početak Tamburica festa vezuje se za 2007. godinu i realizaciju ideje da se na jednoj bini okupe najbolji tamburaši iz celog sveta. Godine 2014. u Novom Sadu osnovana je Svetska tamburaška asocijacija (STA), gde joj je i danas sedište, koja je već sledeće, 2015., priredila Zbornik stručnih radova, iz potrebe bavljenja tamburaštvom na naučnim osnovama. U cilju promocije ovog instrumenta i tamburaške pesme, u Evropskoj prestonici kulture, otvorena je sredinom decembra 2022. izložba Tamburaške tradicija u Vojvodini, u novim prostorijama STA, koje se nalaze u Menratovoj palati podignutoj 1908. po projektu Lipote Baumhorna, u samom centru grada, pod čijom je zaštitom i spada u red kulturnih spomenika Novog Sada.
Dr Jovan Pejčić, predsednik STA, je 15. 12.2022. na svečanosti prilikom otvaranja Muzeja tamburice, rekao da je ideja ovakvog jednog prostora stara više od pet godina potekla od unuke Save Vukosavljeva, legendarnog kompozitora, koji je 1957. osnovao Veliki tamburaški orkestar RT Novi Sad, i njegovoj ogromnoj zaostavštini koju je sačuvala porodica. Trebalo je vremena i truda da se prikupe delovi priča o tamburi rasutoj na sve strane, a kao rezultat toga izložene su brojne fotografije, slike, predmeti, među kojima i tambure Vase Jovanovića, Marka Nešića, Janike Balaža. Za ovu poslednju zaslužan je Zvonko Bogdan lično, koji je muzeju ustupio prvu tamburicu ovog tamburaškog maga.
Tom prilikom dr Pejčić se zahvalio saradnicima, Gradu Novom Sadu na ustupljenom prostoru, Muzeju Vojvodine i timu konzervatorskog i restauratorskog odeljenja koji je radio na konzervaciji svih instrumenata. Na inicijativu
Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine tamburaška praksa je 07. oktobra 2021. godine upisana u Nacionalni registar Republike Srbije kao nematerijalna kulturna baština.
- Moj veliki prijatelj, Ratko Šoć, legendarni akademski slikar, autor jedne od najlepših tamburaških pesama „Osam tamburaša“ jednom prilikom je izjavio: „Vojvodina bez tamburaša je jedna veli-
Dr Jovan Adžić
ka nula, a grad bez tamburaša je grad bez duše“. Zahvaljujući našim tamburašima, Svetskom tamburica festu, koji je najveći i najbolje ocenjeni na svetu festival tamburaša, zahvaljujući ovom prostoru, Novi Sad od sada za navek neće biti grad bez duše - rekao je dr Jovan Pejčić, dodavši da je Novi Sad oduvek prednjačio po broju tamburaških bandi i kafana u kojima su svirali: „Bela lađa”, „Kod Kamile”, „Kod Slavnića”, „Kod tri krune”, „Kod Plavne“... - Pored Vojvodine, tamburaška praksa je prisutna i u drugim delovima Republike Srbije i predstavlja reprezentativno kulturno nasleđe srpske, romske, mađarske, bunjevačke, hrvatske, rusinske, slovačke i
drugih zajednica koje žive na teritoriji Republike Srbije - istakla je Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, podsetivši, da je gotovo svako selo u Vojvodini imalo svoj tamburaški orkestar. U svojoj knjizi „Vojvođanska tambura“ (Matica srpska, 1990), Sava Vukosavljev iznosi spisak od 104 tamburaška orkestra na teritoriji AP Vojvodine i 30 dečjih, da je 1958. u SFR Jugoslaviji održana Prva konferencija koja je okupila sve tadašnje tamburaške entuzijaste i na najvišem nivou posvetila mestu, ulozi, statusu tamburaške muzike i samih izvođača.
- Ovo je nova turistička atrakcija ne samo grada, već jedinstveno mesto kojeg nema ni na Balkanu - izjavio je Goran Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, podsetivši da tamburica, pre svega Tamburica fest ima ogroman turistički značaj s obzirom na broj posetilaca koji privučeni ovim događajem dolaze u ovaj grad i obećao da će na svim budućim predstavljanjima Vojvodine od strane Pokrajinske vlade, u regionu i svetu, tamburica imati zapaženo mesto.
Zdrave životne energije, pun entuzijazma, nalazio je svrhu svog života u poslovnim krugovima, paralelno podizao mostove i predano radio na povezivanju dva naroda, dve kulture, čime je stekao renome „ambasadora“ i epitet viteza - čuvara tradicionalnih vrednosti, kako sa rumunske tako i srpske strane granice.
Svim srcem za povezivanje Srba i Rumuna
Javor Radovanković, inženjer elektrotehnike, vlasnik ekskluzivnog restorana „Lloyd“ u istoimenoj palati, na najprometnijem od tri trga u Temišvaru - Trgu pobede, podstaknut rečima Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova da: „Svi Srbi u svetu imaju dobre kafane, ali ni jedna nije na nultom mestu u jednom gradu“, ubrzo odlučuje da to i ostvari.
Vlasnik je i RBM Company, brendirane pod imenom „Grill Sârbesc“, koji se nalazi u tržnim centrima Temišvara, i restorana „Balkan Bistro“ na Trgu ujedinjenja, u društvu Srpske saborne crkve, jedne od tri pravoslavne crkve u gradu i Doma srpske zajednice, u kome je ranije radila i pravoslavna škola.
I dok je vođenje grill-a i restorana sa kvalitetnom srpskom hranom prepustio sinu Branimiru, školovanom u SAD, Ja-
vor Radovanković iz „Lloyd-a“, u kojem se pripremaju i srpski, ali i rumunski specijaliteti, svim srcem, radi na povezivanju Srba i Rumuna.
Brojni projekti u koje je lično bio uključen su dovršeni, poput graničnog prelaza Usije - Nova Moldava, obnove Ramske i Golubačke tvrđave. Trenutno je angažovan na završnoj fazi plovnog puta između Srbije i Rumunije i biciklističke
staze Zrenjanin - Temišvar. Zamisao je bila obnavljanje vodenog puta Begejom, od Temišvara, najvećeg grada na ovoj reci, do Zrenjanina, Novog Sada..., kao u vreme Austrougarske monarhije, što će ubrzo biti i ostvareno.
- Za tu namenu Begej je proširen i produbljeno njegovo korito, urađene dve prevodnice, jedino je ostao granični prelaz, jer niko nije verovao da Srbija za petnaest godina, od kada je projekat napisan, neće biti deo EU. Vremenom ćemo se prilagoditi - objašnjava gospodin Radovanković, podsećajući da najveći broj graničnih prelaza ova susedna zemlja ima sa Srbijom, čak osam drumskih, dva za železnički transport, pet za rečni saobraćaj i to ne slučajno, jer „Rumunija je kroz istoriju imala samo dva prijatelja: Crno more i Srbiju“.
Od krucijanog značaja smatra praksu promocije Srbije u Rumuniji, koja se sprovodi poslednjih godina, gde je jedan od glavnih promotera. Uspešna saradnja sa Turističkom organizacijom Vojvodine i opštinskim TO, u prethodnom periodu rezultirala je dolaskom i do 40.000 turista iz Rumunije, na „Vršačku berbu grožđa“ i „Dane ludaje“ u Kikindi. Sve je počelo
obilaskom sedme sile i turističkih poslenika iz Rumunije ski centra Kopaonik, pre nekoliko godina, danas omiljene destinacije ljubitelja zimskih sportova iz ove zemlje.
Javor Radovanković za sebe kaže da je Srbin, rođen u Belobreški (Belobreșca) u rumunskom delu Dunavske klisure (Banatska klisura), maloj srpskoj zajednici u kojoj postoji 245 godina stara osnovna škola, biblioteka, čitaonica, „Srpski kulturni centar“, manastiri Bazjaš, Kusić, Zlatica, koji je po predanju 1225. osnovao Sveti Sava.
- Manastir Tumane jedna je od najvećih atrakcija koju je posetilo milion tri stotine hiljada vernika prošle godine. Frušku goru takođe vidim kao „srpski Atos“ i smatram da verski turizam zaslužuje veći prostor u turističkoj ponudi Srbije. Rumuni su veliki vernici i verski objekti i sadržaji sigurno bi privukli pažnju mnogih - smatra naš domaćin, vredni prikupljač srpskih relikvija, jedan od 300 vlasnika fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja, najznačajnijeg ćiriličnog dokumenta srpske pismenosti iz XII veka, sa nedavno pristiglom kopijom stranice 166, koja je nedostajala.
Srpska zajednica u Rumuniji broji oko 18.000 duša, u Temišvaru do 7.000, što je svega 3% stanovništva petog po veličini rumunskog grada. Uprkos tome,
temišvarski Srbi imaju svoje novine:„Temišvarski vesnik“, glasilo aktuelnih društveno-političkih kretanja i nedeljnik „Našu reč“. „Dani srpske kulture“, najznačajnija je manifestacija Srba u Rumuniji koju organizuje Savez Srba u Rumuniji uz podršku Ministarstva kulture Vlade Rumunije u trajanju od mesec dana, a kulturno-umetnička društva prisutna su
u svim mestima gde žive Srbi. Najpoznatije je AKUD „Mladost“ iz Temišvara, osnovano 1969., koje neguje srpske igre, pesme i običaje; pri školama rade „školice srpskog folklora“, pri hramovima deluju crkveni horovi, neguje se srpski jezik u Savezu Srba, a Srpska gimnazija „Dositej Obradović“ jedna je od najvažnijih institucija, mesto gde deca uče ćirilično pismo, maternji jezik, uče ko su i šta su, o tradiciji i običajima i „Dok ima škole biće i Srba u Rumuniji“.
- Kulturna tradicija Srba neguje se u Staroj Moldavi, završavaju se novi kulturno umetnički centri u Sent Miklošu, Bazjašu i Belobrešci, gde smo ove godine započeli tradiciju grožđebala koja je okupila sve Srbe iz ovog dela klisure - objasnio je naš sagovornik.
Gospodin Radovanković se često može sresti u njegovom „Lloyd-u“, mestu donošenja odluke o napuštanju srpske vojske Temišvara u julu 1919. da se grad preda Rumuniji, što je potvrđeno Sporazumom u Trijanonu 1920. To je mesto u kojem Rumuni traže srpske specijalitete: roštilj, srpsku sarmu, Karađorđevu..., dok srpski turisti obavezno naručuju Papanasi, omiljeni rumunski desert.
Gospodin Radovanković je čovek velikih odluka i spreman da iskorači koliko god je potrebno da bi postigao cilj. Ambiciozni planovi i odlučnost njihovog sprovođenja nagrađeni su brojnim priznanjima, među kojima su povelja „Dolina kraljeva“ Udruženja „Etno centar Gegula“ iz Kraljeva, priznanje „Zlatni most“ za povezivanje ljudi, ideja i tržišta aprila ove godine na Dunavskom biznis forumu u Banja Luci, povelja „Kapetan Miša Anastasijević“, nagrada „Dunavski cvet“ za međunarodnu saradnju, priznanje „Lider održivog razvoja“ i mnoga druga.
„Lično ne verujem u slučajnosti. Uspešni ljudi su oni koji sami stvaraju svoje šanse“, rekao je jednom prilikom G. B. Šo. Za Javora Radovankovića su bitni takvi ljudi i prepoznao je tu svoju šansu, ali i snagu u rešavanju njihovih problema, ispunjenju njihovih potreba, na dobro svih.
Lokalni i regionalni razvoj je koncept koji podrazumeva ne samo jačanje administrativnih, funkcionalnih i finansijskih kapaciteta teritorijalnih jedinica, već i strateško planiranje, unapređenja kvaliteta javnih usluga, infrastrukturnih objekata i sadržaja kojima bi se ostvarili interesi, potrebe i zahtevi stanovnika svih uzrasta. Ulaskom u dugoročnu saradnju sa privatnim sektorom u vidu javno-privatnog partnerstva, jedinice lokalne i područne (regionalne) samouprave mogu osigurati razvoj svog područja i poboljšati kvalitet života lokalnog stanovništva. Ovakvim načinom rada lokalne i područne jedinice postale bi uspešnije u realizaciji javnih projekata, privukle bi nove investitore i stanovnike, što bi im omogućilo ulogu pokretača razvoja na svom području.
U cilju regionalnog razvoja Banata nastao je projekta EUROVELO PARK BANAT. EuroVeloPark Banat je dobar primer kako javno-privatno partnerstvo kroz biciklistički turizam na međunarodnom nivou utiče na regionalni razvoj. Program aktivnosti ima za cilj: Održiv regionalni razvoj Banata kroz javno-privatno partnerstvo na EuroVelo Rutama 6, 11 i 13 sa lokalnim nacionalnim parkovima - Rezervati prirode Zrenjanin, Carske bara, Vršačke planine, Delibatska peščara, Ratno ostrvo; Razvoj turizma, ekologije i ekonomije kroz brend „EuroVeloPark“ na međunarodnom nivou; Podsticanje solidarnosti između evropskih naroda i jačanje ekonomske, socijalne i teritorijalne saradnje i sloge. Strateške potrebe i cilj su: Efikasno korišćenje prirodnih resursa, Kulturni identitet i ekološki resursi za razvoj turizma, Urbani održivi razvoj, Konkurentnost i razvoj srednjih i malih preduzeća.
Kao projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji, biće dobar prajmer svim budućim EuroVeloParkovima koji će se izgraditi u sklopu Nacionalnih parkova i Rezervata prirode. Osim toga, zajednička metodologija povezana s biciklizmom kao i postojeća i potencijalna ponuda održivog turizma i transporta.
EuroVeloPark Banat ima za cilj da mobiliše sve kapacitete regije Banata, da kroz organizovan način unapredi turističku ponudu sa izgrad-
njom kapaciteta, edukacijom, kako bajk turista tako i drugih gostiju i ljubitelja prirode. Takođe da razvije nove, okupi sve relevantne faktore u regionalnom razvoju kroz turizam: razvojne agencije, turističke organizacije, nevladine organizacije, lokalne samouprave, privatni i javni sektor, biciklističke saveze, predstavnike transportnih usluga, republičke, pokrajinske i međunarodne institucije.
Kamen temeljac svake turističke destinacije pa i EuroVeloPark Banata su poznavanje turističkih destinacija i e-marketing. Zajedno sa Turističkim organizacijama gradova i opština Banata identifikovani su i ujedinjeni turistički potencijali regije u cilju kreiranja većeg broja atraktivnih turističkih doživljaja kroz različite kulturne i sportske aktivnosti, smeštaj, promociju tradicionalne hrane, trgovinu, kako bi se cikloturisti što više zadržali u regiji.
Za komunikaciju i distribuciju ponude na tržište posebnog interesa, kao što je EuroVeloPark Banat za cikloturizam, neophodna je saradnja na međunarodnom i lokalnom nivou. Tom delu kamena temeljca uložen je veliki napor sa partnerom na projektu Kartografija Huber izrađena je papirna karta i e-karta. U objedinjenoj ponudi u elek-
tronskom okruženju radi stvaranja jedinstvenog pristupnog mesta u ukupnoj ponudi regije, stoga su od izuzetnog značaja informacione tehnologije bez kojih se globalno i poslovno okruženje ne mogu zamisliti kada su u pitanju izrade e-karte ‚“EuroVeloPark Banat‘‘, koja se direktno nadovezuje na postojeći GIS sistem opština, a koji je direktno povezan na sajt EuroVelo EU. Na taj način svi cikloturisti mogu direktno videti potencijale regije Banata.
Važno je napomenuti da Kartografija Huber godišnje proda 60.000 karata za rutu 6 - Dunavsku rutu koja prolazi kroz Srbiju. Sem e-karte i papirne karte u izradi su i drugi e-marketinški alati (aplikacije za mobilne telefone i tablete kao i navigacija). EuroVeloPark Banat će doprineti ekonomskom razvoju regije, kvalitetnijem životu ljudi, većem zaposlenju što je i osnovni zajednički cilj. Osnivači EuroVeloPark Banat su Grad Zrenjanin, Turistička organizacija Grada Zrenjanina, Udruženje C.R.E.A.M u SRBIJI JPP sa partnerima Savezom biciklista EU www.eurovelo.com i Kartografijom Huber www.kartographie.de
Tanja Jakšić, Master PPP Advisor Udruženje EUROVELOPARK BANAT, Zrenjanin
Turističke ideje opštine Temerin, nadomak Novog Sada, povezane sa značajnim prirodnim i kulturnim potencijalima, potpomognute vrednim građanima, ušle su u period oživljavanja i takve, privlače posetioce raznoraznim događanjima. Tu su brojni salaši, vinarije i druge kuće gastro-eno uživanja, te manifestacije poput: Međunarodnog januarskog sajma vina, „Prosto k’o pasulj“, Sajma rakije, Južnobačkog festivala ludaja i dr. značajni turistički proizvodi koji ovaj prostor stavljaju u žižu interesovnja turista bar nekoliko puta godišnje. Kako i ne bi, kada se izbroje rariteti: Temerin je grad sa najdružom ulicom u Srbiji (12.5km), dvorcem Sečenji (1795) okružen Starim parkom - Spomenikom prirode II kategorije, Zavičajnom kućom „Tajhaz“(1850). Muzejom na otvorenom - Etno-parkom Brvnara u Bačkom Jarku... Nedaleko od grada Temerina nalazi se PP „Jegrička“ u okviru kojeg je 2010. otvoren Info centar sa ciljem upoznavanja posetilaca sa prirodnim i kulturnim vrednostima ovog područja, uz katamaran za 12 osoba kojim se ovo zaštićeno područje može podrobnije istražiti.
- Iza nas je uspešna turistička godina. Štampana je nova brošura, lična karta turističke opštine Temerin kojom se predstavljamo na svim sajmovima u zemlji i inostranstvu; saradnja sa Turističkom organizacijom Vojvodine donela nam je nove kontakte; „Krstarenje Jegričkom“ je jedna od najlepših atrakcija u našoj ponudi
i ove godine od 01. jula svakog vikenda u 4-5 tura u trajanju od 60 minuta vozila turiste, te izazvala veliku medijsku pažnju. RTS je povodom toga snimio emisiju „Trag“ koja će biti emitovana u februaru 2023 - ističe Marina Injac.
Naredni zadatak TOO Temerina je prevazilaženje dogoročnog problema nedovoljnih smeštajnih kapaciteta. U međuvremenu, restoran „Rubin“ prerastao je u TEPIĆ Garni Hotel Restoran, a TO ozbiljno radi na edukciji i povezivanju svih aktera i pružaoca usluga u turizmu i privredi, i na taj način podstiče širenje mreže zainteresovanih da legalizuju svoje objekte.
- Opština ima nekoliko nedovoljno iskorišćenih potencijala. Sportski turizam je objektivna šansa koja bi mogla značajno uticati na rast i razvoj cele opštine. Drugi veliki potencijal, možda i najveći su termalne vode i banjski turizam, a put njegovog ostvarenja vidim kroz međugraničnu saradnju i nadam se da će predstavnici lokalne samouprave uspeti da izgrade banjski kompleks predviđen planom detaljne regulacije. Konkursi pokrajinskih sekretarijata i ministrastva, kao i prekogranične saradnje su put koji treba svi zajedno da pratimo - ističe direktorica.
Na zadovoljstvo turističkih poslenika, dovršen je projekat turističke signalizacije, u planu je uređenje autobuskih stajališta. Prvi kontakt turiste sa gradom je reprezentativni Info centar u čijem je sklopu jedna od najlepših suvenirnica u Vojvodini, gde se osim promo materijala sa turističkom
ponudom opštine nalazi i veliki izbor dizajniranih, unikatnih suvenira. U skorije vreme planirani su i suveniri u formi hrane i vina proizvedeni na teritoriji ove opštine.
Želja Marine Injac i njenog tima je da se mobilijarom opremi Staza zdravlja, koja vodi do PP „Jegričke“, ostvarljiva tim pre što sredstva nisu velika, a efekat dugotrajno pozitivan. Na osnovu postojeće povoljne infrastrukture u najavi je i uvođenje bicikala za rentiranje, kao i biciklističke ture do Jegričke.
Mnogo je planova, a mnogo toga je i urađeno. Sredinom decembra, Temerinci su na otvaranju manifestacije „Zimske čarolije“ u centru grada otvorili i klizalište koje će biti na radost malim i velikim Temerincima svakog dana od 10 - 22:00 časa, uz besplatan ulaz, najam klizaljki za 150 dinara i sa programom na ledu.
Banatski gradić Novi Bečej, koji sa leve obale Tise gleda na Bačku, godinama je u vrhu vojvođanskih top turističkih destinacija. Taj epitet opravdavao je odlično organizovanim manifestacijama, ali se u međuvremenu otišlo mnogo dalje u promociji destinacije i tradicionalnih običaja.
Radi ilustracije: ostaci benediktinske opatije Arače pričaju srednjovekovnu istoriju, na Slanom kopovu, ostatku Panonskog mora, susreću se ždralovi, nesvakidašnji prostori u Novom Miloševu: „Žeravica“ jedinstven muzej starih traktora i Zavičajni muzej „Kotarka“ smešten u ambijentalnu celinu dvorca sa pomoćnim objektima grofovske porodice Karačonji, a tu su i dvorci i sportski aerodrom u Bočaru, za novi doživljaj Novog Bečeja iz „ptičje“ perspektive. Marina „Gradište“ doprinela je razvoju Novog Bečeja u jedan od centara nautičkog turizma.
Radi se na svim poljima, sa skromnijim sredstvima i nikada boljom posetom turista. Podiže se nivo postojećih manifestacija, otvaraju nove mogućnosti za dolazak i pun interesantnih sadržaja boravak gostiju. Jedna od ovogodišnjih novina je Team building pustolovina, opet drugačija, inovativnija i sa brojnim varijantama.
Nastupima na ovogodišnjim sajamskim manifestacijama, najavljenim na Beloblatskoj kobasicijadi demonstracijom tradicionalnog Disnatora - kako se u Banatu kaže za svinjokolj, obeležila je turističku godinu Novog Bečeja, koja je kulminirala na Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, krajem novembra, i zasluženim nagradama apsolutnih šampiona, za prikazano.
- Ova godina je protekla u maniru promocije tradicije i kulture ljudi iz Banata. Banat je velika pustara (pašnjak), jakih vetrova koji podižu prašinu. Naši stari su oduvek znali da im nema opstanka, a ni života bez čuvene slanine - sapunjare koja čisti pluća i bronhije. Vodeći se tom idejom osmislili smo novi (stari) turistički proizvod - Banatski fruštuk (doručak) - zasnovan na nekadašnjim svakodnev-
nim navikama banatskih paora, koji su se „s nogu“, a najčešće sedeći na bali slame sladili domaćim proizvodima, koje su sami pripremili. Danas se tradicionalni banatski meni priprema samo u vreme porodičnih, svečanih, lepih trenutaka. Nekadašnje obične stvari, danas su postale delicije: slanina, kobaice, barena šunka, čvarci, barena jaja, crni luk, i paradajz ako ga je bilo, domaći hleb, mast i paprika. To favorizujemo kao našu turističku ponudu - vojvođanski fruštuk, na raznim lokacijama u Novom Bečeju, po želji turista - objašnjava Saša Dujin, direktor Turističke organizacije opštine Novi Bečej.
Krajem godine, TOO Novi Bečej je iskoristila još jednu priliku da u dvorištu Muzeja „Glavaševa kuća“ priredi disnator - svinjokolj po starinski, prljenjem, obrađivanjem na način kao nekada što se radilo, a u svrhu promocije koja će zahvaljujući prisustvu brojnih medijima biti
plasirana dalje, kao jedan od načina privlačenja turista.
Ali, nije smo to. Poslednjih godina širom Srbije nastupila je prava gastronomska revolucija sa velikim brojem gastronomskih izdanja, sa jelima pripremljenim na osnovu starih zapisanih recepata. Forsiranje domaćih proizvoda i jela duboko ukorenjenih u narodu i njegov mentalitet, siguran je bastion od najezde nametnutanih nam novina, koje često ne odgovaraju niti našim navikama, niti karakteru.
Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2012-2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga.
Kompanija „Promont Group“ 2012. godine otpočinje višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2020 - 2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga.
Fruške Terme Resort 4* na svega 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati. Grandiozni izgled Wellness & SPA centra, površine od preko 10.000m2 kao i brojnost bazena, (osam dostu- pnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikad nije bilo bliže.
Resort „Fruške Terme“ 4* na samo 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla, Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati.
Grandiozni izgled Wellness&Spa centra, površine od preko 10.000m2, kao i brojnost bazena (osam dostupnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikada nije bilo bliže.
Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja,
Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termomineralnom vodom od 29-32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja, lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na
lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu.
otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu.
Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer Resort „Fruške Terme“ omogućavaju svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel, biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane.
Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer rizort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane.
Termalna Rivijera predstavlja novi sadržaj najvećeg Wellness & Spa centra u Srbiji. Ovaj kompleks otvorenih „water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečji bazen sa prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, „Fruške Terme“ od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko 2.500m2 vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness korisnika.
Termalna Rivijera predstavlja novi sadržaj najvećeg Wellness & SPA centra u Srbiji. Ovaj kompleks otvorenih „water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko 2.500m2 vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness korisnika.
Da je iza Resorta uspešna godina dokazuju i vredne nagrade na koje su veoma ponosni. Orden „Ambasador dobre usluge i reda“ za gospodina Milinka Cicmila, osnivača i direktora „Promont Group“, najveće je priznanje koje se dodeljuje jednom pojedincu u okviru tu-
rističke industrije u našoj zemlji. Takođe, za ostvarene vrhunske rezultate u razvoju i afirmaciji turizma Srbije, osvojena je „Zlatna amfora“, kao i „Kapija uspeha“ dodeljena od strane Privredne komore Vojvodine. Turistička organizacija Srbije dodelila je Hotelu Fruške Terme „Turistički cvet“ u kategoriji najbolji Ugostiteljski objekat za smeštaj - Hotel, titula Apsolutnog lidera kvaliteta za hotelske usluge stigla je sa 53. Međunarodnog sajma turizama u Novom Sadu, a iz Liona (Francuska) priznanje Piscine Global Europe - 1. mesto u kategoriji „Najbolji novi bazenski kompleks“.
Postignuti rezultati su, prema rečima CFO-a kompanije, Aleksandra Cicmila, vetar u leđa i oni ne bi bili mogući bez vernih gostiju: - Potrudićemo se da i u narednoj, 2023. godini nadogradimo naš već bogat spektar turističkih proizvoda i pružimo odmor iz snova za naše cenjene goste - izjavio je gospodin Cicmil, dobitnik nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za najboljeg mladog menadžera u Srbiji za 2022.
Malo je mesta na svetu gde se zaista može doživeti vrhunac gostoprimstva. Sa filigranskim pristupom detaljima, Resort „Fruške Terme“ personifikuju savršen život, stvarajući savršene trenutke za ceo život. Sve navedeno učinilo je da Hotel Fruške Terme od januara 2023. postane deo Movenpick Hotels & Resort lanca, tako da postaje Movenpick Resort & Spa Fruške Terme.
Za više informacija posetite www.frusketerme.com ili pozovite +381 22 21 55 240
ka Mitić, direktor Turističke organizacije grada Sombora.
Sa tezom da su sva vojvođanska sela nalik jedno na drugo, a da su stara gradska jezgra autentične, jedinstvene celine, mnogi se neće složiti, ali je činjenica da na vojvođanskom prostoru nema dva ista, čak ni slična grada. Sombor je zadržao identitet gospodskog grada stvaran vekovima kako u arhitekturi, odnosu prema prirodi, tako i poštovanju svojih sugrađana.
Grad duge i slavne tradicije
Turistička organizacija Grada od svog osnivanja 2004. godine, podržava, obogaćuje i širi ovaj imidž, što je na 53. Sajmu turizma u Novom Sadu (17 - 19. novembar) rezultiralo dodelom prestižnog priznanja - Zlatnim peharom za kvalitet. Tome su prethodila ne manje značajna priznanja, zlatne medalje u šest kategorija za: unapređenje eko turizma, organizaciju turističkih manifestacija, ponudu autentičnih suvenira, saradnju sa gradskim ustanovama kulture, organizaciju fijakerske službe, za organizaciju vodičke službe i za dizajn i vizuelno predstavljanje.
- Ovo je prvi put da je Sombor, grad duge i slavne kulturne tradicije, najzeleniji grad u Srbiji, koji je u okviru SRP „Gornje Podunavlje“ proglašen za Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ i upisan na Svet-
sku listu rezervata biosfere Međunarodnog koordincionog saveta UNESCO programa „Čovek i biosfera“ i UNESCO Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, jednog od najvećih vlažnih staništa na svetu - Evropski Amazon, od strane Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF), najzad dobio i priznanje Novosadskog sajma, na koje sam, zajedno sa svojim timom, izuzetno ponosna - izjavila je tim povodom Zden-
Da se ne zaboravi, a vezano je za ovaj grad, da se u Velikoj sali Skupštine opštine Sombor (bivše Žušanije) nalazi „Bitka kod Sente“, Ferenca Ajzenhuta, najveća slika u Srbiji. Sombor je i „najveća trpeza na Balkanu“ u vreme Somborskog kotlića na Ćelavom trgu. Jedini grad u Srbiji u kojem zvanično postoji fijakerska služba. On je i rodno mesto fijakera i tamburaške muzike, mnogih umetnika, sportista... Sombor je i grad manifestacija. Ukupno 90, što jednodnevnih, što višednevnih događaja održava se godišnje u gradu. Neguje se i vinska kultura, pa je sa uspehom organizovan za XIII Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“ (03.12), u Sokolskom domu, koji je okupio vinare, rakijaše, proizvođače sira i suvomesnatih proizvoda i „sve to začinio somborskim štihom, tamburašima i somborskom opuštenošću“.
Svako selo svoju priču priča
- Pokrenuta je inicijativa, podržana od gospodina Antonia Ratkovića, gradonačelnika Sombora, da se u svakom od 15 somborskih sela i sedam gradskih MZ, ustali po jedna manifestacija koja će biti karakteristična za tu MZ ili selo, po prin-
cipu reprezentovanja specifičnosti sredine, kako u velikim tako i manjim mestima. U Bačkom Monoštoru je to „Bodrog fest“ za koji će, u svrhu daljeg razvoja manifestacije, biti određena dodatna sredstva. Neka sela/MZ će osmisliti neku novu svetkovinu, ili će unaprediti npr. seosku slavu, koja će biti podržana od lokalne samouprave. Sombor ima puno kulturno-umetničkiih društava, udruženja građana i udruženja žena, gradskih ustanova kulture, ali treba mnogo toga da se uradi na unapređenju poslovanja, infrastrukture, uslova rada. Nedavno smo radili obnovu Albuma fotografija i uvećali ga sa fotografijama zanačajnih turističkih mesta u gradu. Sombor je sačuvao staro gradsko jezgro oivičeno „vencima“, atraktivnih starih fasada iza kojih su ispredane mnoge priče, koje vodiči prenose turistima, a govore o zgradi Županije, Lazi Kostiću i Lenki Dunađerski, kojima je čuveno Narodno pozorište Sombor na daske postavilo ljubavnu dramu „Od raja do beznjenice” i monodramu „Lenka Dunđerski - kobni čas“... Mnogi turisti koriste pogodnost boravka u gradu da pogledaju predstavu, obavezno posete Galeriju „Milan Konjović“. Muzeji su takođe mesta u koje se rado ide: Gradski muzej sa depadansima, Muzej Podunavskih Švaba, Muzej Batinske bitke..., interaktivni su i prilagođeni današnjim zahtevima turista. Manifestacije služe da se sve te priče upakuju i ispičaju na pravi način - kaže direktor.
Grehota je doći u Sombor i ne uživati u niski somborskih gastro đakonija. Salaši, oaze heodnizma, prednjače u toj ponudi, uživanju na lagan i miran način u odličnoj hrani. Na teritoriji somborske opštine, na salašima: „Dida Hornjakov salaš“, „Naš salaš“ (bivši Art salaš Višinka) u salašarskom naselju Gradina, i
salaš „Sedam dudova“ u Bukovici, turisti su rado viđeni. Svaki sa posebnom, karakterističnom, drugačijom ponudom. U okolini Sombora se i danas nalazi stotinak salaša koncentrisanih u salašarska naselja, u kojima se vodi aktivan salašarski život, kao nekad.
Ono što raduje turističke radnike je oko 20.000 ležaja u privatnom smeštaju, od soba do kuća, u samom gradu. Još je znatan broj zainteresovanih za registraciju i kategorizaci-
ju, u poslednje vreme posebno vikendica, na atraktivnim lokacijama van grada, u prirodi. Zbir svih napred navedenih činilaca upakovanih od strane turističkih radnika u turističke proizvode, prepoznat je od strane komisije za nagradu. Sa njom ili bez nje, Sombor je grad koji je umeo da odneguje svoju prošlost, kreira svoju sadašnjost i priprema se da i u budućnosti bude jedinstven, na diku svojih građana.
Kopaonik nisu samo njegove brojne, predivne i svim kategorijama skijaša prilagođene ski staze. Otkrivanje čari Kopaonika i potkopaoničkog kraja, njegovih plodova, aktivnosti tokom letnje sezone nije nov, ali je svakako izazovan zadatak tamošnjih turističkih poslenika.
- Letnja sezona 2022. u Raški je bila bolja nego ikada, posebno kada je reč o Jošaničkoj Banji, u koju su 2017. uložena ozbiljna sredstva, čime je ostvaren dugogodišnji cilj Opštine Raške i TO Raške, za aktiviranjem stanovnika da osposobe sopstvene kapacitete za smeštaj gostiju, otvore restorane - rekao je Radenko Cvetić, direktor TO Raška.
U toku prošle godine otvorena su dva privatna smeštaja, hotel „Oaza“ i apartmani „Matijin breg“ koji u svom sadržaju imaju spa centar. Vila „Jakovljević“, „Lela“, „Tref“, „Bekčić Bojan“, „Trifunović“, „Pribojac“, „Ivanovi dvori“, „Sanja“, „Radojičić“, „Angelina“, „Proleće“, apartmani, restoran i sobe „Lužnjanin“ , sobe „Vila Veljković“, „Vukosavljević Božidarka“, omogućuju prijatan boravak turista u Banji, okruženoj šumom u kojoj dominira „banjski borjak“, koji predstavlja deo prirode posebne vrednosti. Jošanička Banja sa pet izvora, temeprature 78°C i obnovljenim banjskim kompleksom (kupatilo, staro kupatilo - hamam iz XVIII veka, sauna i manji otvoren bazen), postaje sve privlačnije turističko mesto.
- Jošanička Banja ili Zelena vrata Kopaonika, na ušću Samokovke u reku
Jošanicu, je dugo tavorila sa svojim neiskorišćenim potencijalima. Danas je to druga priča, koju potvrđuju 190 kategorisanih kreveta i 100 u procesu legalizacije, sa mogućnošću smeštaja 300 turista u toku jednog dana. Tome je doprinela i rekonstrukcija puta Jošanička Banja - Kopaonik, i pomogla interakciji turista smeštenih
u Banji da provedu dan skijajući na vrhu planine, a gosti koji borave na vrhu, siđu 27 km niže, u njeno podnožje i uživaju u lekovitoj banjskoj vodi.
Banja ima dva otvorena bazena, veći radi tokom letnje sezone, manji u vlasništvu TO i u funkciji je 365 dana, oba sa vodom klinički potvrđenih balneoloških svojstava, uz stalno prisutan lekarski nadzor. Opština Raška je sprovela postupak istražnih radova, kada su u pitanju rezerve tople vode i zaštita izvora, i postoji mogućnost proširenja kupališnih i banjskih kapaciteta.
- U Banji je izgrađen impozantan hotel „Jošanička Banja“ koji nikada nije priveden nameni i nadamo se da će se, pošto je u nadležnosti Vlade Republike Srbije, Fonda penzionog i zdravstvenog osiguranja, naći investitori, jer Banji nedostaje jedan objekat sa većim spa centrom i širom lepezom usluga za veći broj posetilaca, s obzirom da smeštajni kapaciteti, prevazilaze ponudu vanpansionske usluge - dodaje gospodin Cvetić.
U Banji se nalazi multimedijalna Memorijalna soba Milunke Savić otvorena 2020., kao deo Memorijalnog kompleksa podignutog 1995. u okviru kojeg je spomenik heroini u prirodnoj veličini. Tu je i Muzej Prvog svetskog rata, jedini u ovom delu Balkana, dok je u njenoj rodnoj
Koprivnici, u funkciju stavljena njena rodna kuća.
Na dohvat Raške, Jošaničke Banje i Ravnog Kopaonika, u dolini reke Ibar, između Kraljeva i Novog Pazara, nalazi se Dolina kraljeva sa grupom srednjovekovnih manastira iz XII i XIII veka: Studenica, Gradac, Sopoćani, Petrova crkva.
Sve spremno za uvek najlepšu zimu
Priča o zimskoj sezoni na Kopaoniku postala je izlišna jer se uprkos velikog broja smeštajnih kapaciteta, čim padne prvi sneg traži krevet više jer skijalištem i kvalitetom usluga Kopaonik može da parira svakom evropskom ski centru. Izgrađena je garaža i povećan broj legalnih parking mesta, čime su smanjeni, ne i u potpunosti rešeni problemi parkiranja. Spuštanjem žice na dve lokacije prema Vikend Naselju, koje smeštajnim kapacitetima daleko premašuje broj onih u centru, i izgradnjom parkinga sa oko 300 mesta, neposredno na ulazu u skijalište, takođe uvođenjem ski busa, smanjen je i broj turista iz Naselja. Često pominjan slučaj iznošenja smeća je, s većim brojem vozila i radnika, te ugradnjom podzemnih kontejnera, u izvesnoj meri
završen. Sledi rešavanje tretmana otpadnih voda, vodosnabdevanja, izgradnja obilaznih saobraćajnica, dok je problem električne energije izgradnjom nove trafostanice u centru Koaponika, stvar prošlosti.
- TO Raška može biti zadovoljna brojem turista čiji se broj iz godine u godinu povećava, kao i broj smeštajniih kapaciteta koje je teško ispratiti. Ono na čemu radimo sve vreme, je promocija na okolnim tržištima. Ranije su na Kopaonik dolazili turisti niže platežne moći smešteni u Vikend Naselju i manjim apartmanima, dok su to danas gosti koji popunjavaju kapacitete u samom centru, u najskupljim, najluksuznijim objektima, koji se i prvi prodaju, što je slučaj i ove godine. Uspostavljanjem Otvorenog Balkana stvoreni su uslovi za dolazak turista iz Severne Makedonije, koji lako savladavaju razdaljinu Skoplje - Kopaonik od 190 km. Turista je turista i nije važno odakle dolazi. Nama je bitan njihov broj i da imamo goste svih struktura jer Kopaonik poseduje smeštajne kapacitete svih kategorija. Priča o Kopaoniku kao skupoj destinaciji ne stoji jer, osim skupih jedinica i izuzetno visokog nivoa usluge, može se naći smeštaj po zadovoljavajućim uslovima boravka po mnogo
skromnijoj ceni. Gost hoće da dobije ono što je platio. Mi se trudimo da svi budu zadovoljni i ispune svoja očekivanja - kaže gospodin Radenko Cvetić.
Turističko naselje Brzeće, opština Brus, poslednjih godina doživelo je ozbiljnu transformaciju. Na oko 1.100 mnv, manje, pristupačnije, i sa svojim brojnim prednostima, razvija se u pravcu preporučljivo idealnog porodičnog i sportskog odredišta. Uspostavljanje gondole, zvanično puštene u rad 12. februara 2021., omogućilo je povezivanje Brzeća sa Malim karamanom (12 min), odnosno staza Bela reka 1 i 2 sa sistemom žičara na vrhu skijališta turističkog centra Kopaonik, i uticalo na potrebu bržeg razvoja cele bruske opštine, kako unapređenja turističke ponude, tako i privrede.
- Kratak rok od puštanja u rad gondole do kraja zimske sezone 2020/21. bio je period navikavanja na njene benefite, uočavanje nedostataka i njihovog ispravljanja. Pozitivno je da su puštene u funkciju staze Bela reka 1 i Bela reka 2. Nedostatak se javio u činjenici kako sići sa vrha Kopaonika u Brzeće kada krenu vetrovi a gondola stane zbog loših vremenskih uslova. Zato su ove godine staze Bela reka 1 i 2 osnežene koje će, nakon tradicionalnog otvaranja nove ski sezone - XIII Ski Opening-a 2022/2023., planiranog za period od 08. do 11. decembra, krenuti sa radom. To znači da turisti smešteni u Brzeću, mogu da dođe do vrha Kopaonika i da se skijajući vrate. Staze su prilagođene kako vrhunskim skijašima tako i rekreativcima, jer je Bela reka 2 (crna staza), jedna od težih na Kopaoniku, dok je Bela reka 1 prilagođena početnicima i onima koji uživaju u skijanju - rekla je Jelena Radulović, direktor Turističke organizacije Brus.
Jelena Radulović je tim povodom saopštila da je vidan razvoj koji je gondola donela Brzeću. Pojavio se veliki broj investitora koji su počeli sa ulaganjima u nove smeštajne kapacitete, i onih koji su u procesu čekanja građevinskih dozvola. Trenutni kapacitet Brzeća je 4.000 ležajeva, sa planom da za godinu - dve, s obzirom na započete objekte i one potencijalne, taj broj poraste na 12.000.
Po rečima naše sagovornice, sve to ima smisla zbog cene, prepolovljene u odnosu na cene na Ravnom Kopaoniku, uz potpuno isti ugođaj planine, osim što je mirnije, sa mnogo manje gužve i mnogo više prirode, a opet dovoljno sadržaja da
upravom, planira organizaciju dnevnih koncerata u Brzeću i tako zadržali turisti tokom dana. Za božićne praznike sva deca koja tog trenutka borave u Brzeću dobiće paketiće i time propust, napravljen prošle godine, biti ispravljen, a proslava Srpske Nove godine planirana je sa okupljanjem oko kazana kuvanog vina - ističe gospođa Radulović, svesna da mali koraci vode do većih, a ovi do željenih.
S obzirom na kapacitete, mladost gondole i borbu relativno malog turističkog mesta da postane veliko, što s obzirom na položaj, uslove i iskustvo zaslužuje da bude, broj gostiju je u skladu sa sadašnjom ponudom. Odnos domaćih i stranih gostiju je 50:50, a od stranih najbrojniji su gosti iz Rumunije. Veliki broj skijaša, Nišlija, s obzirom na dobru putnu mrežu, opredeljuje se za dnevne aranžmane - da ujutru dođu, skijaju, a uveče se vrate u Niš.
Osim hotela „Junior“, Brzeće raspolaže kapacitetima Apart-hotela „Kopaonik“, Team sharing hotel „Ozon“, Guest House 4 vodenice, sa 30 smeštajnih jedinica, koji od naredne godine kreće sa realizacijom projekta izgradnje bazena i saune, te konakom „Dobrodolac“, prvim u Srbiji sa all inclusive ponudom.
svi članovi npr. četvoročlane porodice ispune odmor onako kako njima odgovara. Osim skijanja, lepote planine mogu da se upoznaju na pešačkim turama, sa vodičem ili u samostalnoj režiji, do svetilišta Veliko Metođe, deo staze Bela reka 1, vodopada Jelovarnik. TO preporučuje izbor treće, najatraktivnije u zimskom periodu, šetnje kroz šumu do vodopada, trećeg po visini u Srbiji.
- Za porodični boravak preporučujemo Hotel „Junior“, prilagođen sportskom turizmu, koji za svoje pripreme koriste sve sportske reprezentacije. Od Nove godine, TO u saradnju sa lokalnom samo-
Brzeće je jedini zimski centar u opštini Brus, ali odlična saradnja sa TO Raška ne pravi granice deleći planinu na dva dela. Adut turističkog razvoja Brusa ide u pravcu izgradnje banjskog i klimatskog centra. Brus je još 1934. proglašen za vazdušnu banju. U martu 2023. kreću bušenja u trajanju od mesec dana, koja bi trebala da daju odgovor o isplativosti investicije i dobijanja statusa banje sa lekovitom vodom.
Preliminarna istraživanja su obećavajuća i turistički radnici TO Brus, uz svesrdnu podršku svih dobrih ideja prof. dr Valentine Milosavljević, predsednice opštine Brus, polažu puno nade, da će ova opština kroz dve godine dobiti status termalne banje.
Privilegija je živeti u istorijskom gradu Valjevu, smeštenom u kotlini okruženoj planinama: Povlen, Maljen, Jablanik, Medvednik, Magleš i rekama Obnica i Jablanica, od kojih nastaje Kolubara. Reka Gradac je najčistija reka Srbije dugačka 28km - na mestu uvoda u priču o gradu Valjevu tvrdi Ana Marković, direktor Turističke organizacije Valjevo i nastavlja:
- Valjevo je grad u kojem se stvarala istorija. Grad srpskih knezova Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina, prote Mateje Nenadovića, generala Živojina Mišića, koji je zbog uspešnog vođenja operacije na Kolubari, unapređen u čin vojvode, Desanke Maksimović, velike srpske pesnikinje, pisca Milovana Glišića, slikara: Ljube Popovića, koji je rođen u Tuzli i insistirao da je Valjevac, Nadežde Petrović, rođene u Čačku, preminule u Valjevu, aprila 1915. u Prvoj rezervnoj bolnici, Kasarni 17. puka Drinske divizije na Jadru, i mnogi drugi. Mesto odakle počinje i u kojem se završava obilazak grada - Tešnjar, stari deo, iz vremena Turaka, stešnjen između Kolubare i okolnih brda, dao je sebi ime. Za samo sat i po hoda turista može da obiđe usko jezgro grada: Narodni muzej, Muselimov konak-najstariju zgradu u Valjevu, Modernu galeriju, Trg Desanke Maksimović, Trg Živojina Mišića, hram Vaskrsenja Gospodnjeg, ušće reke Gradac u reku Kolubaru.
Na tridesetak minuta (38km) od grada nalazi se turističko-planinsko mesto Divčibare koje se nalazi na planini Maljen. Mada ga grad Valjevo deli sa opštinama Mionica, Kosjerić i Požega, Valjevci su najviše učinili na polju turizma, a u susret „zimskim čarolijama“ Divčibare imaju što šta da ponude. Dve ski staze: plava staza „Centar“ dužine 650 m sa ski liftom kapaciteta 700 skijaša na sat i crvena „Crni vrh“ dužine 850m, sa sistemom za veštačko osnežavanje i dvosedežnicom kapaciteta 1.200 skijaša na sat, ski lift za decu kod hotela Heba. Na samoj stazi
može se iznajmiti ski oprema i uz profesionalne instruktore napraviti prvi ski koraci. Uviđajući značaj razvoja različitih turističkih sadržaja interesantne zimske i letnje destinacije, paralelno sa ski stazama počeli su radovi na izgrađenji dve, žute i plave downhill staze-biciklističkog parka, obe dužine tri kilometra, sa rokom završetka do proleća 2023., čija je vrednost oko 14,5 miliona dinara, od čega, Ministarstvo turizma i omladine finansira 11 miliona, dok je ostatak sredstava u iznosu od 3500.000,dinara obezbedio Grad Valjevo. Osim navedenih „adrenalinskih“, biciklističke staze na visoravni planine Maljen postoje obeležene biciklističke staze: Divčibare - Mali Maljen - Tometino polje - Divčibare dužine 32 km (magenta staza); Divčibare - Kaona - PodbukoviDivčibare 33,3km (plava); Divčibare - Rožana - Kaona -Divčibare 31.5km (zelena staza) pravi su izazov kako za rekreativce tako i ljubitelje planinskog biciklizma.
- U narednom periodu završava se projekat kanalizacione mreže, neophodan da bi Divčibare zasijale punim sjajem. U kampanji smo izrade ovog kapitalnog projekta i očekujemo pomoć Republike Srbije u njegovoj realizaciji. Radovi na izgdji trafo stanice se privode kraju, što će omogućiti bolje snabdvanje stujom. Izgrađeni su novi parkinzi kod staze Crni vrh i u toku je relizacija drugog parkinga u centru Divčibara. Minule godine rekontruisana je etno pijaca, gde smo omogućili poljoprivrednim domaćinstvima da svoje proizvode plasiraju na adekvatnom mestu, na tezgama zatvorenog tipa, koje imaju svu neophodnu infrastrukturu, u samom turističkom centru Divčibara. U okviru pijace TO Valjevo dobila je još jedan Info centar, gde svoju turističku delatnost možemo da sprovodimo na transparentan način: posetioci nas lako nalaze, angažuju turističke vodiče, a na sajtu imamo ponude izleta, dnevnih i višednevnih, na više stranih jezika. Zagovornik sam storytelling koncepta koji animira turiste, povećavajući vrednost desti-
nacije stimulisanjem aktivnosti vezane za priču o turističkoj atrakciji - objasnila je gospođa Marković.
Pored trasiranih i markiranih, uglavnom srednje teških, tridesetominutnih pešačkih staza, u pravcima divčibarskih vrhova: Ljuti krš, Golubac, Paljba, Crni vrh, Velika pleća, Kraljev sto, Pitomine, Stražara, vredan pomena je projekat evropskog pešačkog puta E7 -„Staze Srbije“ koji prolazi kroz valjevske planine dug
od 250 kilometara. Projektom je obuhvaćena 21. staza na području planina Povlen, Maljen, Jablanik i klisure reke Gradac. Vrednost projekta je 28.000 evra, u kojem Planinarski savez Srbije učestvuje sa 20 %, a UN sa 80% sredstava.
Veliki broj smeštajnih kapaciteta na Divčibarama, koji nude brojne sadržaje u smislu bazena, wellnessa, objekata i prostorija vezanih za skijaše, što u hotelima, što privatnim kućama. U hotelima „Maljen“, „Divčibare“, Royal Mountain, Crni vrh, hotelu i konačištu „Pepa“, konačištima: Heba, Divčibarski zamak, Bob Potošević, Vila Plamenac brojnim vila-
ma, apartmanima i vikend kućama, prema statističkom izveštaju do oktobra ove godine realizovano je 104.000 noćenja, a najveći talas se očekuje tokom decembra.
- Pozitivnoj dinamici dolazaka turista doprinele su brojne manifestacije, a MMF/Mountain Music Fest isprati i do 5.000 posetilaca. Tokom maja, TO Valjevo četvrtu godinu za redom realizuje projekat „Doživi Divčibare” posvećenu najmlađima, sa ciljem da upoznavajući okruženje u kojem se nalaze, preko sportskih takmičenja i radionica, nauče da se ponašaju u prirodi i čuvaju je - kaže naša sagovornica, dodajući da planina Maljen
obiluje izvorima i tekućim vodama, kao i bogatim biljnim i životinjskim svetom, da Valjevo ima dva gljivarska društva i manifestaciju „Dani gljiva i lekovitog bilja“ prvog vikenda oktobra.
Na Divčibarama, kao i selima kolubarskog okruga, razvijen je seoski turizam, koji nudi potpuno drugačije gledanje na narodno stvaralaštvo, tradiciju i običaje. Sela uređena u etno stilu, osim uživanja u pravim domaćim specijalitetima, gostima daju priliku da uživaju u šetnjama u prirodi, jahanju, ribolovu, jednostavnom i čistom prirodom ispunjenom, dokoličenju.
Georgija Pavloviča Kovaljevskog iz Jelisavetgrada, iz 1929. godine, jedne od prvih te namene u Evropi; u toku je rekonstukcija jednog od centralnih gradskih trgova, Trga Radomira Putnika, te fasada s kraja XIX i početka XX veka, kako bi se sačuvala patina prostora u kojem je započela obnova Srbije.
Rekonstruisan će biti, i za posetioce pristupačan, istorijsko-kulturni dvorski kompleks iz XIX veka, izgrađen sa obe strane reke Lepenice, kojeg čine Milošev, Šareni, Mihailov i Amidžin konak, sa jedne, i Stara crkva i Skupština sa druge strane reke Lepenice, u blizini samog centra grada.
Bogato industrijsko nasleđe Kragujevca biser Evrope
Bojan Pavlović
Kragujevac ni izbliza nije iscrpio svoje turističke potencijale, dok neki realizovani doživljavaju svojevrsan preporod. Usvajanjem strateškog dokumenta - Plana razvoja grada 2021-2031., od strane Skupštine grada, u Kragujevcu su stvoreni uslovi za njegov razvoj i razvoj cele opštine.
Planom predviđenih činilaca, u kategoriji direktinih turističkih proizvoda, obuhvaćena je i polako se privodi nameni, parkovska površina oko jezera Bubanj, na površini od 12,81 ha, koja podrazumeva revitalizaciju parka, ekološko-biološku sanaciju jezera, uređenje pešačke i trim staze oko jezera sa pratećim mobilijarom, te sportsko-rekreativnih sadržaja na površini od 1,12 ha, poput multifukcionalnog sportskog terena, terena za male sportove uz sportsku halu „Jezero“.
U toku je i obnova Stare tržnice na Miloševom vencu, po projektu arhitekte
Bojan Pavlović, direktor Gradske turističke organizacije Kragujevca, u fokus obnove grada stavio je činjenicu da je Kragujevac kolevka srpske i jugoslovenske industrije, a da je industrijski turizam iza kojeg stoji prebogato industrijsko nasleđe, biser ovog dela Evrope.
Kragujevac ima tradiciju industrijskog grada. Poseban značaj imao je Vojno-tehnički zavod, tada Topolivnica izgrađena 1851-53., gde su izliveni prvi topovi u Srbiji, u okviru koje je prvi upravnik, Francuz Šarl Lubri, 1854. otvorio Prvu zanatlijsku školu. Grad postaje i značajan centar nauke. U pogonu tadašnje Čaurnice 1884. je zasijala prva električna sijalica u Srbiji, proradila prva električna mašina. Fabrički proizvodi našli su se na velikim sajmovima diljem Evrope i postali konkurentni na svetskom tržištu. Tokom Prvog svetskog rata Vojno-tehnički zavod pretrpeo je velika oštećenja, obnovljen od 1962. godine radio je pod imenom „Zavod Crvena Zastava“. - GTO nema dovoljno snage, a ni kapaciteta da iznese transformaciju industrijskog nasleđa u turistički proizvod. Iza toga mora stati grad i država, kako bi se razrešili pravno-imovinski odnosi, te podigao potpuno novi „grad“ sa celokupnom kulturnom ponudom, restoranima, kreativnim industrijama, različitim sadržajima koji će moći da privuku posetioce. Nečim unikatnim, svojstvenim Kragu-
jevcu. Uvereni smo da će to jednog dana zaživeti i da ćemo moći da dovedemo turiste i kažemo da je ovde tačka početka industrije ove zemlje. Neosporno je i da to zahteva ogromna ulaganja - objašnjava gospodin Pavlović.
Današnji prostor „industrijskog grada“ obuhvata veliki broj objekata: upravne zgrade, čaurnicu, radionice, škole, stare ambulante, proizvodne hale, magacine, Veliki dimnjak..., od kojih je jedan deo promenio nekadašnju namenu. U okviru ove celine nalazi se muzej „Stara livnica“, prvi muzej oružarstva u Srbiji, čija stalna postavka prati istoriju kragujevačke vojne fabrike od njenog osnivanja, sa oko 5.800 predmeta.
Akcenat delovanja GTO je usmerena i na okolinu, jer Kragujevac, kao city break destinacija, privlači turiste raznim
manifestacijama, dešavanjima, povoljnim poslovnim ambijentom, dok je turistička ponuda sela sasvim drugačija.
- Trenutno Kragujevac ima veliki ciklus investicija, pa samim tim, veći priliv poslovnih ljudi koji borave u gradu. Svima njima treba ponuditi sadržaje. Sve naše ustanove kulture se trude, kao i grad, na čelu sa GTO, da unapređuju kvalitet turističke ponude ali nikako ne treba da zaboravimo selo, i naša je obaveza da goste iz svih delova sveta pozovemo u valovitu Šumadiju zbog njenih prirodnih lepota, živopisnih sela u kojima je još uvek sve prirodno i u skladu sa njom. Učestalošću dolazaka turista raste i turistička ponuda ruralnih krajeva. Podatak da su ¾ turističkih seoskih domaćinstava koncentrisani u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, dovoljno govori o bogatstvu ponude i našem minulom radu. U tom smislu dosta radimo na promociji vinskih puteva i našeg unikatnog pro -
izvoda - Šumadijskih rakijskih tura. U Kragujevcu je prvog vikenda aprila Salon vina, jedna je od najrespektabilnijih vinskih manifestacija u zemlji, koja je ove godine okupila preko 100 izlagača i sve se veći broj vinarija otvara na ovom području. Destilerije su takođe „uhvatile“ ritam. RPK Kragujevac je saopštila da je u protekloj 2021., preko milion evra jakih alkoholnih pića izveženo, uglavnom iz srca Šumadije. Proizvođači rakije su jako važni privrednici jer predstavljaju našu tradiciju, naš rakijski raj.
Udruženje „Šumadijska rakija“ je prva asocijacija koja je dobila oznaku geografskog porekla za šumadijsku šljivovicu i to vodi ka brendiranju šumadijske šljivovice i celog našeg kraja. Organizuju se polako i kraft pivari, još jedan bitan segment turističke ponude koji pomaže da prikažemo potpuniju ponudu, gde god predstavljali grad Kragujevac - objasnio je direktor.
Treći Šumadijski festival rakije i četvrto šumadijsko ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija u Exclusive event centru u Kragujevcu održani su u subotu, 26. novembra. Festival je okupio četrdesetak najpoznatijih i najboljih destilerija sa teritorije cele Srbije: predstavnike domaćina Asocijacije Šumadijska rakija, rakije iz zapadne Srbije, Župe aleksandrovačke, destilerije iz Vojvodine, istočne Srbije. Međunarodni karakter Festivala opravdala je Vinarija „Tikveš“, koja je predstavila svoje rakije od grožđa. Proizvođači hrane, kao i proizvođači prateće opreme i proizvoda za destilerije takođe su bili prisutni. Organizatori Šumadijskog festivala rakije bili su Gradska turistička organizacija Kragujevac i Asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija”.
Srpska rakija deo tradicije, časti i ugleda
Otkako je osnovano, sredinom 2017., Udruženje „Šumadijska rakija” uradilo je mnogo na promociji rakije od šljive i podizanju rakijske kulture u Srbiji. S tim u vezi, Goran Mijailović, organizator Festivala, vlasnik destilerije „Zavet“ i član Upravog odbora Saveza proizvođača rakije, podsetio je na narodne običaje vezane za šljivu i šljivovicu: da je rakija u Srbiji deo porodične tradicije, časti i ugleda, na emotivan odnos domaćina prema njoj. U Srbiji vlada verovanje da je najbolje mesto za podizanje temelja nove kuće ono gde šljiva najbolje rađa. I da će biti srećna za svoje žitelje. Kada bi se ispekla prva rakija domaćin bi oblačio opeglanu košulju, svoje najbolje pantalone i šajkaču. Knjaz Miloš je za svoje vladavine doneo Uredbu po kojoj se seljaci ne smeju zadužiti tako što će u zalog davati kazan za rakiju. Kazan se smatrao osnovom svakog domaćinstva bez kojeg nema života.
- Šumadija ima veliki potencijal u proizvodnji voća i voćnih rakija. U cilju očuvanja tradicije, afirmacije nacionalnog brenda 2017. godine okupilo se osam destilerje iz Šumadije i osnovalo Asocijaciju „Šumadijska rakija“, sa tri glavna cilja: unapređenje proizvodnje voća i standardi-
zacije kvaliteta, zaštitu geografske oznake i promociju šumadijskih destilerija i njihovih rakija. Da bi našim članovim pomogli oko standardizacije kvaliteta, 2018. smo, sa timom vrhunskih stručnjaka, organizovali prvo ocenjivanje kvaliteta rakije. Posebni smo po tome što se uzorci za ocenjivanje uzimaju iz maloprodaje i tako dajemo podršku i našim potrošačima, kada je u pitanju kvalitet. Da bi zaštitili regionalni brend uradili smo elaborat za zaštitu geografskog porekla i 2019. dobili rešenje
je - rekao je gospodin Mijailović, i uputio zahvalnost Gradu Kragujevcu za pomoć u održavanju i sprovođenju svih aktivnosti Asocijacije, Centru za strna žita i razvoj sela za logističku pomoć u ocenjivanju rakija i radu Asocijacije, Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja na pomoći od osnivanja do danas, Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac i Privrednoj komori Srbije na promociji svih aktivnosti, te GTO Kragujevcu, suorganizatoru festivala i velikom promoteru šumadijskih rakija i šumadijskih destilerija.
Bojan Pavlović, direktor GTO Kragujevca, jednog od najvećeg promotera šumadijskih rakijskih tura u fokus svog obraćanja, stavio je kazan za pečenje rakije:
o priznavanju geografske oznake - Šumadijska šljivovica. U cilju promocije našeg brenda, rakijske kulture i boljeg pozicioniranja destilerije, promocije, distribucije i prodaje, nastao je „Šumadijski festival rakije“, koji se osim šumadijskih destilerija predstavljaju proizvođači iz cele Srbi-
- Kazan je deo naše tradicije, mesto našeg okupljanja, sastajanja, deo detinjstva, mesto gde smo stvarali lepe uspomene. Kazan za pečenje rakije je u Zavodu za intelektualnu svojinu (tada Uprava za zaštitu industrijske svojine), osnovanog 1920., zaveden naredne godine pod rednim brojem 1 kao „Uređaj kazana za pečenje rakije“, pronalazača Milana T. Jovanovića iz Novog Sada. Danas je dan našeg nacionalnog brenda. Danas prikazujemo koliko znanja, tradicije i ljubavi staju u ovu čašicu
i zato za nju, njenu lepotu i raskoš, za vas, ljubitelje rakije - Živeli!.
Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca, otvarajući Festival izjavio je rakija specijalno piće koje nas je kroz vekove čuvalo i okupljalo, vezivala porodice, prijatelje i komšije, činila nas onim što jesmo.
- Rakija je naš koren. Svaki narod mora da ima svoj koren, da ga ne bi vetrovi rasejali, i moram da se zahvalim Asocijaciji „Šumadijska rakija“, RPK Kragujevac, svim onim ljudima u Krugajevcu koji su dali sve od sebe da šumadijska rakija bude prva rakija sa geografskim poreklom. Veliko zadovoljstvo mi je što smo se okupili ovde i što ima 30% više izlagača nego prošle godine. Poželeo bih da se iz godinu u godinu taj broj povećava i da ovaj brend podignemo na visok nivo i da se tako predstavimo svetu, da vide kakav proizvod imamo i kakvi smo mi domaćini - poručio je gospodin Dašić, izražavajući zadovoljstvo i zbog velikog broja posetilaca koji su sa velikom pažnjom išli od štanda do štanda, i na taj način potvrdili da je zatišje vezano za ovo piće, prošlost.
Šljivovicu, „kraljicu srpskih rakija“, vodeći stručnjak u kategoriji jakih alkoholnih pića u Srbiji, prof. dr Ninoslav Nikićević, svrstao u tri najsavršenija pića u svetu (pored viskija i francuskog konjaka). Njegovo mišljenje potvrđeno je i na XVII Sednici Međuvladinog odbora za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa održanoj od 28. novembra do 03. decembra 2022. godine u Rabatu (Maroko), kada je rakija šljivovica upisana na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije uz obrazloženje „da priprema ove rakije uključuje porodice i zajednice, da se u svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja sa šljivovicom nazdravlja sa željama za zdravlje i blagostanje, da je važan deo tradicionalne medicine“,. To će svakako doprineti njenoj vidljovsti na nacionalnoj i međunarodnoj promociji „živog nasleđa“ Srbije. Srpska šljivovica je na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO-a iz Srbije upisana kao peta, nakon porodične slave (2014), kola (2017), pevanja uz gusle (2018) i zlakuskog lončarstva (2020).
Drugog dana Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, na platou ispred sajamske hale, svake godine se organizuje tradicionalna „Šumadijska čajanka“, sa gradonačelnikom u ulozi domaćina. Ove godine u okviru XIII sajamske manifestacije, u takmičenju je učestvovala 31 ekipa iz kragujevačkih sela i na plastičan način radoznalima pokazali ne samo kako se ona priprema, uvek od blage ali kvalitetne rakije od ranke šumadinke, već i kao deo običaja i svakodnevnice Šumadinaca kojima „greje i leči dušu“.
- Tokom istorije umeli smo da se stidimo izvesnih kulturnih obrazaca naše prošlosti, ali i shvatili da je to pogrešan put. Danas znamo da treba da da ih baštinimo, čak i one koje zvuče malo šaljivo, kao ova naša „čajanka“, jer oslikava srpski narod. Mi smo se uz šljivu rađali, lečili, proslavljali i tugovali, umirali, mnogo toga radili, a nekada samo krepili - rekao je Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca, pozdravljajući ideju seljaka iz Šumadije da ustanove ovako druženje i doprinesu da se ovaj lep običaj kuvanja „šumadijske rakije“ otme zaboravu.
Po njegovim rečima, zemlja se naizgled menjala, običaji i navike nestajali i nastajali, a seoska domaćinstva uspela da odole promenama: - Upravo su domaćini u seoskim domaćinstvima oni koji drže tradiciju, to su oni koji će nas malo i naučiti kako šta treba. S druge strane, ne zaboravimo da imamo profesionalne destilerije koje razvijaju rakijsku priču na svetski način, u skladu sa važećim standardima. Ali, paralelno sa tim, svaki narod na svetu ima svoje proslave, svoje manifestacije, tradicionalne vrednosti do kojih jako drži i čuva za buduća pokolenja.
Obilazak Kraljeva, treba započeti iz njegovog centra, možda i najlepšeg u Srbiji, Trga srpskih ratnika i monumentalnog Spomenika srpskom vojniku, popularno nazvanog „Milutin“, tački u kojoj se u sva četiri pravca ulice seku pod pravim uglom. Sve blizu i lako dostupno, Gospodar Vasin konak, Adžića kuća, Narodni muzej, Kraljevačko pozorište, nešto dalje Spomen-park „Kraljevački oktobar“, neće oduzeti ni mnogo vremena, ni napora, Zatim, gradskim kejom uz reku Ibar, treba potražiti osveženje na nekom od splavova, uz pogled na reku i planine koje okružuju grad, osetiti duh minulih vremena duboko ukorenjenih u svakom kutku grada.
Mirosavljević
Po savetu Ane Mirosavljević, direktora Turističke organizacije opštine Kraljevo, zatim treba krenuti u avanturu kroz vreme:
- Kraljevo ima sve osim mora. Poslednjih nekoliko godina grad je doživeo procvat infrastrukture i privrede, a prerspektiva turizma prepoznata kao ogromni potencijal. Grad Karanovac, koje kralj Milan Obrenović 1882. preimenuje u Kraljevo, bogate je tradicije i kulture, gde su Nemanjići stvarali srednjovekovnu srpsku državu. U jednom danu možete posetiti Dolinu kraljeva sa dva najznačajnija srpska manastira - Sedmovratom Žičom, u kojoj je krunisan srpski kralj Stefan Prvovenčani, koji je sa bratom, Svetim Savom, postavio temelje duhovne i svetovne vlasti
Srbije, manastir koji je 1979. proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja pod zaštitom države; „Majku svih crkava“ - Studenicu, na reci Studenici, zadužbinu Stefana Nemanje, proglašenu spomenikom od kulturne i izuzetne važnosti 1979. i zaštićenu od strane Republike Srbije, pod zaštitom UNESCO-a od 1986; nešto manje poznata ali nikako manje značajna je Gornja Savina isposnica gde je napisao „Studenički tipik“, i Donja Savina isposnica ili „Kuća tišine“ sa česmom Svetog Save i uvek hladnom planinskom vodom.
Smešteno na tri velike reke: Ibar, Moravu i Ribnicu i dosta pritoka, okružen planinama Goč i Stolovi, Kraljevo je poznato po prelepoj prirodi. Goč je jedna od najšumovitijih planina u ovom delu Balkana, podjednako lepa i u vreme letnjih vrućina i zimskih praznika. Zbog pitomina i čistog vazduha zovu je „Dečjom planinom“, idealnom za rekreativnu nastavu, školske ekskurzije, šetnje, sankanje i prve spustove.
- Kraljevo je opština sa najviše seoskih domaćinstava u Srbiju, a među njima je Lopatnica, skriveni biser seoskog turizma u dolini istoimene reke - najčistije u Srbiji. Iz godine u godinu je sve veće interesovanje za ovo selo i zahvaljujući vaučerima Ministarstva turizma i Gradu Kraljevu koje izdvaja značajna sredstva
za razvoj seoskog turizma. Izdvojila bih i Rudno, vazdušnu banju na obroncima Golije, na magistralnom putu Kraljevo - Raška, sa velikim brojem ljubaznih i gostoljubivih seoskih domaćina - rekla je gospođa Mirosavljević.
Jedan od najjačih magneta za privlačenje gostiju je manifestacija sportsko-rekreativnog, ekološkog, turističkog i kulturno-zabavnog karaktera „Veseli spust“, od srednjovekovne tvrđave Maglič do grada, jedina tog tipa sa eko vozilima umesto motornih čamaca. U skladu s tim, Kraljevčani organizuju i takmičenje u izboru ručno pravljenih plovila, a maštovitost konstruktora dodatno izaziva pozornost turista. Ove godine manifestaciju, u trajanju od sedam dana, posetilo je oko 100.000 posetilaca, na koncertima, reci i pored nje.
Viteške borbe, takmičenja u gađanju kopljem, sekirom, noževima i lukom i strelom, sokolarstvo, srednjovekovna muzika i igre za posetioce, srednjovekovni muzej na otvorenom i dr. aktivnosti ili „srednji vek na jedan dan“, u okviru Maglič fest-a, ustanovljenog pre pet godina radi promocije same tvrđave, iz objektivnih razloga privremeno su premeštene u ništa manje atraktivan prostor manastira Studenice, a viteštvo i kodeks ponašanja
ovu manifestaciju čine porodičnom i bezbednom.
Tvrđava Maglič najlepši je i najočuveniji srednjovekovni grad
Tvrđava Maglič, na kojoj Zavod za zaštitu spomenika sprovodi rekonstrukciju, najlepši je i najočuveniji srednjovekovni grad, fantastičnog pogleda na Ibarsku dolinu. Uz pomoć Ministarstva turizma, osposobljena je i svima dostupna kamena staza koja vodi do tvrđave. Radi se na tome da izgradnjom panoramskog lifta bude pristupačna i starijim osobama i osobama sa invaliditetom.
Maglič je opčinio mnoge, pa i Miloša Sretenovića, arheologa iz Kraljeva koji je obišao svet i skrasio se na imanju podno grada, gde je podigao samoodrživ kamp u potpunosti usklađen sa prirodom, koji posećuju volonteri iz celog sveta.
Ne tako davno stožer razvoja ovog kraja, Mataruška i Bogutovačka banja, između ostalog prva leči sterilitet, druga tzv. „antistres banja“ za bolesti nervnog sistema, modernizovane i u novom ruhu, ponovo izlaze na banjsko tržište. Početkom naredne godine hotel „Mineral“ u Bogutovačkoj banji će početi sa radom, dok je planirani početak rada Mataruške banje u punom kapacitetu za dve-tri godine.
- Banjski turizam je veoma značajan za grad Kraljevo. Dok su bile aktivne, uticale su na broj noćenja u velikom procentu. Od kada su 2014. zvanično prestale sa radom, broj noćenja je počeo da opada. Godine 2016. trend je zaustavljen, a 2019., zabeležen je rekordan broj noćenja u gradu. Vredno hvale je da smo ove godine, za prvih devet meseci, premašili taj rekord i očekujemo povećanje broja turista, ne samo
ove, već i narednih godina - objasnila je Ana Mirosavljević, dodavši postojeće kapacitete za razvoj sportskog turizma, koje će uz banjsku, planinsku manifestacionu, kulturnu, versku, ruralnu i dr. turističku ponudu, Kraljevo postaviti na mesto jedne od destinacija koja
se ne može zaobići. Sve to potkrepljeno je izgradnjom auto-puta „Miloš Veliki“, te budućeg Moravskog koridora, kojim se Kraljevo znatno „približava“ Beogradu, Novom Sadu i dr. gradovima, a aerodrom „Morava“, otvoren u junu 2019., povezao sa regionom i svetom.
Vasilije Baldić
Ugradu, u kojem se konj poštuje, izaziva divljenje, za čiju ljubav se daje i poslednji dinar, održava se tradicionalna sportsko-turistička manifestestacija „Ljubičevske konjičke igre“. Pod motom „Ne vadi me bez povoda - ne vraćaj me bez časti“, prvog vikenda u septembru 2023., Požarevljani će biti domaćini jubilarnih 60-tih igara, koje su u minulom periodu održavane i bez publike, ali nikada prekidane.
Istorijski značaj Ergele „Ljubičevo“ je takođe veliki. Osnovao ju je 1853. na poljoprivrednom dobru „Morava“ knjaz Miloš, a njegov naslednik, knez Mihailo Obrenović, iz velike ljubavi prema majci, preimenovao u „Ljubičevo“. Postoje izvori da je u vreme Rimskog carstva, u Viniminacijumu, na 15 km od Ljubičeva, praznik „Konjički oktobar“ obeležavan trkom konja; da su se prema turskim defterima iz 1467., u ataru Ljubičeva gajili konji na ergelski način za potrebe carske vojske; da je na filmskoj traci zabeleženo, da je Petar I Karađorđević na krunisanju (1904) jahao belog pastuva iz Ljubičeva. Početkom XX veka, ergela je izrasla u instituciju evropskog ranga sa oko 500 grla.
Prve LJKI održane su 1964. godine, a u istom duhu opstaju do danas, animirajući ceo grad i „uvlačeći“ ga u svečarsku atmosferu veličanstvenom konjičkom paradom na ulicima grada. Pored galopskih, kasačkih trka i preskakanja prepona, najveći razlog dolaska na Igre je jedinstveni Ljubičevski višeboj, nadmetanje u gađanju topuzom, strelom i kopljem, kurirskom jahanju i seči sabljom, za koje se i konji i jahači ozbiljno pripremaju tokom cele godine.
- „Ljubičevo“ je najstarija srpska državna ergela i na našu sreću, očuvana je do danas, uprkos periodu tranzicije i kolapsa starog sistema, kada ostaje bez najkvalitetnijih grla engleske punokrvne rase. Zahvaljujući pre svega gradu Požarevcu i formiranju JP „Ljubičevo“, koje gazduje ergelom, i direktorom dr vet. Mirkom Stojanovićem, te resornim ministarstvima, na izgradnji infrastrukture na samoj ergeli, poslednjih desetak godina, vidljiv je njen oporavak. U revitalizaciju kompleksa, koji obuhvata oko 320 hektara zemljišta, padoke, štale, uložilo se dosta. Uređena je trofejna sala, napravljen mini zoo vrt, uglavnom domaćih životinja, avantura park i trim staza, otvoren manjež za treniranje konja u zimskim uslovima, proširena suvenirnica sa kafićem, za uživanje u prijatnom ambijentu - rekao je Vasilije Baldić, direktor Turističke orgaizacije grada Požarevca.
Po njegovim rečima, za rešenjem samoodrživosti kompleksa se intenzivno traga, a ideje idu u pravcu osnivanja regionalnog konjičkog centra, prvog te vrste na ovom terenu, koji bi se bavio istraživanjima na polju genetike, sportskim povredama životinja, obuci džokeja i sl. Za sve ove ideje postoji opravdanost što se tiče uslova, stručnog kadra i njihovog znanja. Ergela ima i dosta konja na pansionu, čak i vlasnika iz drugih država, pa bi i mogućnost razvijanja takve vrste usluga došlo u obzir.
Ergela trenutno poseduje 30-tak konja punokrvne engleske rase, uglavnom priplodnih kobila, nekoliko pastuva i ždrebadi. Proces dolaska do vrhunskih grla, koja će harati hipodromina Srbije i Evrope, traje 20-tak godina. „Ljubičevo“ je to nekada imalo a grla: Kastor, Ramoz, Farkat, Hajdžan, Vićenco, i najpoznatiji Ljubičevac, koji je 1974. osvojio tripl krunu, u čemu ga, narednih 20 godina niko nije prestigao, proslavilo je ovu ergelu.
Ergela „Ljubičevo“ je danas svojevrsna turistička atrakcija grada, oaza mira i tišine.
- Za ergelu vezujemo „Ljubičevske konjičke igre“. Plan je da 60-te LJKI program isprepletan običajima i tradicijom, galopskim i kasačkim trkama, nadmetanjem u preskakanju prepona, daljinskim jahanjem, višebojem, u kojem učestvuju okretni jahači na odabranim konjima kroz pet disciplina pokazuju svoje viteštvo, izložbom grla, obogatimo angažovanjem voltižera, mađarskih čikoša, kaskadera, da ugostimo konje iz čuvene ergele „Lipice“ u Slovenije, radi demonstracije dresurnog jahanja. Praksu oživljavanja likova poznatih Požarevljana: Milovana Živanovića, Pavla Savića, dr Mihailo Andrejević „Andrejka“, Milene Pavlović Barili, knjaza Miloša i kneginje Ljubice i dr., će se nastaviti. Svakako bi ovaj događaj trebao da bude nešto posebno i predstavi sublimaciju prethodnih deset godina - konstatovao je gospodin Baldić. Od 2016. „Ljubičevske konjičke igre“ održavaju se pod pokroviteljstvom predsednika države, kako jednom autentičnom i jedinstvenom događaju, koji osim viteških veština favorizuje vitešku čast i kodeks ponašanja, i priliči.
Braničevski okrug je poznat po uzgoju konja, ne samo u njegovom centru, Požarevcu, već i selima Kasidol, koje je iznedrilo najveći broj ljubičevskih pobednika, i zato nazvano i „selo vitezova“. U ovom selu se svake godine na Todorovu subotu, održava prva u godini konjička trka na ovom području. Selo Bubušinac puno je ljubitelja konja kojima su lipicaneri „ukrali srce“, a tako je i u selima naslonjenim na ovu opštinu: Selevcu (opština Smederevska Palanka), postoji Sportsko udruženje selevačkih kasača, Carevcu (opština Veliko Gradište), poznatom po povrću i lipicanerima i dr.
Teško je objasniti značaj LJKI za Požarevac, još teže vezu između konja i tamošnjih stanovnika. Sa tom ljubavlju se rađaju, žive, odlaze, objašnjavajući to svojom suštinom.
apčani se verovatno nikada neće složiti kome je pri poseti njihovom gradu izvađena čivija na točku fijakera, ali je najviše onih koji „žrtvom“ smatraju kralja Milana Obrenovića.
Osim šaljive, Šapčane krase i osobine ozbiljnih domaćina koji rado prihvataju napredne ideje, a Turistička organizacija grada Šapca došla je na ideju da pričajući priče o razvoju grada na interesantan način istakne njegovu bogatu istoriju.
Nagli razvoj Šapca vezuje se za 1816., i dolazak Jevrema Obrenovića, pismenog, naprednog „jervropejca“, najmlađeg brata knjaza Miloša, za obor-kneza Šabačke nahije, u kojem je proveo 15 godina. Intenzivan razvoj tokom XIX veka, postavlja ga na mesto „prve varoši Srbije“, kada i počinju da se nižu „šabačke prvine“, novotarije prvi put viđene u Srbiji poput: prvog fijakera, prvog metalnog kreveta, jedne od prvih bolnica i apoteka, prvog grada u kojem su se ulice sekle pod pravim uglom, prvog konjičkog kluba i prve konjičke trke održane su u ovom gradu. Dr Draga Ljočić bila je prva žena lekar na Balkanu, dr Kosta Nikolić, prvi dr hemije u Srbiji. Dr Avram Josif Vinaver, otac Stanislava Vinavera doneo je u Šabac i Srbiju prvi rentgen aparat, a u selu Nakućani, nedaleko od Šapca, odigrana je prva pozorišna predstava; šah i bilijar prvi put su se igrali u ovom gradu, u kojem su pendžer hartije na prozorima zamenjene prozorskim staklom; u Konaku gospodar Jevrema pila se prva bela kafa, dok se njegova ćerka Anka, oblačila po „pariskoj“ modi, koja je u Srbiju stizala preko Šapca; za Ankino muzičko obrazovanje kupljen i prvi klavir, a žene su u kafanu prvi put mogle ući u pratnji muškarca. Prvi Park nauke u Srbiji, u XXI veku otvoren je 2013. u šabačkom Centru za stručno usavršavanje, što svedoči o kontinuumu nečega što je započelo dva veka ranije.
- Zbog toga što je u jednom trenutku bio varoš sa najviše kafana, prozvali su ga „Mali Pariz“. Naziv „Srpski Verden“ zaslužio je u stradanju u Prvom svetskog ratu, a „Srpska Verona“ zbog zabranjene ljubavi Đule i Pavla opisane u delu „Aši-
kov grob“ Janka Veselinovića. Šabac je sam po sebi izuzetno osoben, njegova prošlost turbulentna, a priču koju mi pričamo ove godine su „Šabačke prvine“, najčešće pominjane odrednice ovog grada - objašnjava Dušan Simić, direktor Turističke organizacije grada Šapca.
Po njegovim rečima, epizoda sa kraljem, iskorišćena je za ustanovljenje manifestacije 1968. godine, uz nadaleko čuven Šabački vašar, jedne od simbola grada, i jedne od 21 gradske manifestacije iza koje TOG stoji kao organizator ili realizator istih, dodajući da nije lako ponoviti, ali izazov za TOG je da ih na viši nivo podigne, inovira, poboljša, ako treba promeni.
Veliku pažnju turistički poslenici Šapca pridaju suvenirima i promotivnom materijalu, jer je Info centar prvi utisak o gradu gde turisti dolaze na mesto proverenih informacija o svemu što ih interesuje. Za suvenir, set „Ja volim Šabac“ (šolja, majica, magnet, privezak i pasoš Čivijaške republike), TOG je dobila priznanje najboljeg na Sajmu turizma u Kragujevcu, kao i ove godine u kategoriji „Najoriginalniji suvenir“ na XVIII Međunarodnom festivalu „Kofer slova“ u Kruševcu.
- TOG organizuje redovne vodičke ture predvođene licenciranim turističkim
vodičem Tamarom Pejić, u okviru kojih turiste vodimo pešačkom zonom kroz bogato arhitektonsko nasleđe Gospodar Jevremove i Karađorđeve ulice, sa zgradama bliznakinjama: Načelstva okruga podrinjskog (1906) i Okružnog suda (1907), arhitekte Milorada Ruvidića, Doma šabačke trgovačke omladine, prve kuće doktora Andre Jovanovića (XIX), kuće sarača i sedlara Stanića (početak XX veka), kuće dr Lazara Petrovića građene između dva rata, zgrade Prve narodne apoteke (1928), apotekara Ilije Rankovića, danas sedištu TOG Šapca. Krsmanovićevu kuću (1891) projektovao je arhitekta Jovan Ilkić i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao
spomenik kulture... U Narodnom muzeju nalazi se klavir Anke Obrenović, i od 2015-te pisaća mašina „Biser“, kupljena 1964., Šapčanina Dušana Kovačevića, tvorca neprevaziđenih ostvarenja: „Maratonci trče počasni krug”, „Radovan treći”, „Profesionalac”.
Pravci razvoja
Od 120 kafana u Šabačkoj mali, po kojima je Šabac bio nadaleko čuven, ostala je samo kultna „Kod Lile“. U nekoj od njih stasavala je i Sofka Nikolić, najveća kafanska pevačica Kraljevine Srbije. Plan obnove šabačke „Skadarlije“ je ideja koja traži vreme i...
Započet je i veliki projekat Savske avenije izlaska grada na reku, revitalizacija tvrđave, uređenje pešačkih staza, investicije u okolinu Crkve Svete Trojice Letnjikovac, mestu druženja i proslava rođendana.
- Šabac je celina dovoljna sama sebi, ali ga okolina čini jedinstvenim. U jednom pravcu je istorijski Mišar, mesto junačke prošlosti, poprište jedne od najvećih bitaka u Prvom srpskom ustanku, u ime koje je podignut
spomenik i muzej koji čuvaju sećanje na tu bitku. Ideja je da poseta đačkih ekskurzija približi tadašnje događaje. Drugi pravac je prema Drini i planini Cer, koju bratski delimo sa gradom Loznica, na kojoj postoje brojni potencijali. Ana Pavlović vredno radi na rehabitlitaciji ukupnih događanja i prirodno zanimljivih tačaka. Zajednički rad na podizanju turističkih, ugostiteljskih i smeštajnih kapaciteta je neminovan korak za kreiranje relevantnog turističkog proizvoda na Ceru. Treći pravac vodi ka selu Lipolist, najmirisnijem u Srbiji, u kojem veliki broj ružara, na ozbiljnim parcelama gaje ruže i izvozi na tržište Holandije i Ruske Federacije. „Ruže Lipolista“, manifestacija stara 28 godina, sa ružarima koji se ovim poslom bave preko pola veka, okuplja sve više turista iz grada i okruženja. Uprkos tome, broj porodica i površina pod ružama se smanjuju. Mlađe generacije nalaze neke druge izvore zarade za život. Nadam se da će festival, koji počinje u gradu podelom 1.000 ruža i programom najmlađih, ulaskom u treću deceniju preći granicu sela i proširiti se na celu Srbiju i re-
gion. Lipolist je selo umetnika, muzičara, pre svega mladih osvešćenih ljudi koji traže mesto u svetu po meri slobodnog čoveka - naglasio je Dušan Simić.
Podignut na mestu susreta Trgoviškog i Svrljiškog Timoka u Beli Timok, okružen obroncima Stare planine, Tresibabe i Tupižnice, Knjaževac je od vajkada bio mesto udobno za život. Osim Slovena, u Timočku dolinu dolazili su i odlazili Franci, Bugari, Romeji, nazivali raznim imenima, od Timacum Minus-a, Gurgusovca (po golubovima „gurgusanima”), do današnjeg, iz 1859., po knjazu Milošu Obrenoviću. Proizvod turbulentnih istorijskih dešavanja nasleđe vidljivo je u graditeljstvu, običajima, jeziku. Da li zbog voda na kojima je podignut grad, planina i zdravog, svežeg vazduha, raskošne prirode ili nečeg sasvim drugog, Knjaževčani slove za vedre, gostoljubive domaćine i provereno dobre ljude.
Gondole na Svrljiškom Timoku i Babinom zubu
Knjaževac se često pominje uoči zime i predstojeće ski sezone na Staroj planini, značajnom turističkom centru, zaboravljajući posebnost samog grada i njegove ponude.
Trudeći se vekovima da sačuvaju duh srpskog naroda, sebično štiteći tekovine nasleđa (poput jedinstvene zbirke dvopređnih čarapa), u čemu su u najvećem obimu i uspeli, Knjaževčani i dalje tragaju za starim izvorima, okrenuti novim vizijama za buduća vremena.
- U našem kraju se zadržala tradicija o kojoj vodimo računa jer znamo da je to ono po čemu se razlikujemo i čini nas jedinstvenim. Prošlost je ta koja nas je odredila i učinila ovakvima kakvi smo - istakla je Jelena Kinđer, direktor Turističke organizacije opštine Knjaževac, i iz bogate ponude turističkih sadržaja grada izdvaja letos porinute dve gondole i pedalinu, koje kao nov turistički proizvod plove Svrljiškim Timokom centrom grada, pružajući novu perspektivu upoznavanja grada na sedam mostova, od koji je najpoznatiji kameni iz 1913-te.
Da bi se omogućilo par kilometara nezaboravnog doživljaja, od Spomen parka, pored Doma kulture, Gradskog parka do Doma učenika i Džervinove kule, Knjaževčani su u prethodnom periodu, podizanjem brane i akumulacijom vode, nedovoljno
jaku reku učinili mogućom za plovidbu. Tako su vratili vreme sto godina unazad, kada su Knjaževčani provodili idilično vreme na reci, u gondolama identičnim onim u Veneciji.
- Dve nove, izgrađene su u majstorskoj radionici u Bačkom Petrovcu, i
replika su onih na starim razglednicama - objasnila je Jelena Kinđer, i šaljivo primetila, da ovo nisu prve gondole u ovoj opštini, jer je 2012-te na Staroj planini, u ski centru „Babin zub“, na stazi „Jabučko ravnište“, puštena u promet prva ski gondola u Srbiji.
Privode se kraju i radovi na kapitalnom projektu izgradnje wellness i rehabilitacionog centra na lokaciji Banjica, Rgoška banja, u neposrednoj blizini izvora termalne vode (28°C).
- Pošto smo proces stavljanja u funkciju potencijala započeli, nadamo se da će se na ovaj projekat nadovezati izgradnja hotela sa 4*, nalik termama, finansiran sredstvima države i opštine, kao i prethodni. Na Banjici je i sada „slobodno“ kupanje na jezeru sa termalnom vodom, omiljenom mestu Knjaževčana, koji ga masovno koriste kako leti tako i zimi.
Knjaževačka vina su posebna. Kažu i zemlja i klima idu mu na ruku. Takođe neodvojivo od istorije i tradicije, i veruje se da „kada sve prođe, ostaće Bog i vino“. Od tri velike vinarije: „Džervin“, „Jović“, „Todorović“, za sada samo Vinarija „Jović“ prima goste. Degustacione sale druge dve vinarije su u završnoj fazi radova. U vinariji „Jović” u Potrkanju može se probati i „Višnjica”, jedinstveno voćno vino od višnje, voća po kojem je Knjaževac i čitavo područje najpoznatije. Puno se ulaže u poljoprivredu i svake godine zahvaljujući subvencijama države, uvećavaju se voćni zasadi, posebno višanja.
Neki specijaliteti se mogu probati samo u Knjaževcu, kao što prepržolj (pljesakvica od junećeg mesa, dve kriške prepečenog, uljem i alevom paprikom premazanog hleba), belmuž, jagnjetina pod sačem i mnogi drugi, kojima uz vino sa ovog terena, nijedan putnik, turista, nije odoleo.
Među brojnim artefaktima, na potezu sela Ravna, pronađen je kip boga Dionisa, neoboriv
dokaz da su i rimski legionari voleli ovdašnja vina. Zbog toga je u selu, pored Arheo-etno parka sa rekonstruisanim prikazom tradicionalnog graditeljstva ovog kraja, podignut i Muzej vina sa vinotekom, ambarom i kazanom za pečenje rakije sa Stare planine, kao i lapidarijumom. Knjaževčani su se bavili vinogradarstvom i pod turskom vlašću. U to vreme naročito cenjeno bilo je „Timočko crno“. Godine 1927. ovde je osnovana Vinogradarskozemljoradnička zadruga, treća u Srbiji u to vreme. Direktni naslednik pomenute zadruge, je Preduzeće „Džervin“, koje je tokom 2013. godine obnovljeno, i danas je respektabilna kompanija od značaja za čitav region.
S obzirom na raznolikost i osobenost nasleđa kraj je riznica kreativnih umetnosti, koje naslonjene na starinu neguju Udruženje za negu tradicije „Izvor“, Etno Centar, a 2021. mladi ljudi inspirisani vrednošću nasleđa, osnivaju Udruženje „Art Address“ usmereno ka kulturnim i modnim sadržajima.
U svakoj turističkoj ponudi, smeštajni kapaciteti mogu da predstavljaju ozbiljan problem. Knjaževac ih za sada ima dovoljno zahvaljujući „buđenju“ seoskih domaćinstava koji perspektivu svog razvoja vide u turizmu. U samom gradu nalaze se Grand hotel „Mali predah“ i hotel „Timok“; na Staroj planini: hotel „Stara planina“ na vrhu planine, Planinarski dom „Midžor“, Vila „Bajka“ na Crnom vrhu, Etno selo Srna & Hotel Aleksej u selu Inovo,
- Za prvih šest meseci na području knjaževačke opštine ostvareno je 60.000 noćenja, daleko više od istog perioda prošle godine, dok je 2019. sa 96.000 noćenja, još uvek teško dostižna. Zadovoljni smo što se ovog trenutka oko 60 - 70 domaćin-
stava bavi seoskim turizmom, uglavnom u selima podno Stare planine: Crni Vrh, Kalna, Čustica, Zubetinac, Rgošte, Bučje, Jalovik, Vrtovac, Inovo i dr., i sigurni smo da će ih biti sve više - zaključila je Jelena Kinđer.
Za poljoprivrednike i zemljoradničke zadruge 2022. je bila veoma turbulentna. Naime, u poslednje dve godine došlo do značajnog rasta cena većine osnovnih poljoprivrednih proizvoda, što bi bez uključivanja dodatnih činilaca u obzir, moglo da dovede do pogrešnog zaključka - da su poljoprivrednici i zadruge u boljem ekonomskom položaju nego ranije.
Više faktora uticalo na aktuelni ekonomski položaj poljoprivrednika i zadruga
- Naprotiv, i pored rasta cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, kraj ove godine većina poljoprivrednika i zadruga dočekuje u mnogo težem ekonomskom položaju u odnosu na ranije godine - tvrdi mr Jelena Nestorov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), i dodaje da je više faktora uticalo na aktuelni ekonomski položaj poljoprivrednika i zadruga, a među njima se svakako izdvajaju: ogroman rast troškova proizvodnje koji višestruko prevazilazi rast cena poljoprivrednih proizvoda; posledice zabrane izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda u prolećnom periodu; nepovoljni vremenski uslovi za proizvodnju - sa akcentom na sušu koja je pogodila veći deo Vojvodine, što je uslovilo smanjene prinose, ili čak i izostanak prinosa u proizvodnji pojedinih poljoprivrednih kultura.
Prateći situaciju i potrebe zadruga i poljoprivrednika, ZSV je više puta apelovao pred nadležnim državnim organima sa zahtevima i predlozima za preduzimanje mera kojima bi se uticalo na očuvanje ekonomske isplativosti proizvodnje i prometa poljoprivrednih proizvoda kod zadruga i poljoprivrednika.
- Apelovano je da se ne zabrani izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, u martu - kada su poljoprivrednici i zadruge koji su imali zalihe ovih proizvoda mogli ostvariti najbolju cenu na tržištu za njihove proizvode. Kasnija kretanja na tržištu su samo potvrdila koliko je navedeni zahtev za ukidanje ove mere bio opravdan, kako u smislu nepostojanja ekonomske opravdanosti za uvođenje zabrane izvoza,
Mr Jelena Nestorov
tako i za gubitak mogućnosti ostvarivanja veće zarade na prodaji pšenice i kukuruza starog roda. Pored poljoprivrednika i zadruga zbog zabrane izvoza i država je izgubila značajne devizne prilive u situaciji u kojoj bi ih ostvarila da je izvoz bio slobodan, pri čemu su se u pojedinim skladištima stare zalihe pšenice nalazile pred sam početak nove žetve...
Na manifestaciji „Žetveni dan - 2022. godine” koji je ove godine ZSV održao u julu u saradnji sa OZZ „Nizine” Plavna i OZZ „Lovrenac” Mladenovo, istaknuto je da su troškovi proizvodnje po jednom hektaru pšenice u ovoj proizvodnoj godini bili čak 163.000 dinara na godišnjem nivoušto je bilo 50% više u odnosu na prethodnu proizvodnu godinu.
- Tada je poručeno nadležnim državnim organima da se ukinu (tada još uvek aktuelne) kvote za izvoz, a da se preko Republičke direkcije za robne rezerve otkupi potrebna količina proizvoda na domaćem tržištu. Naglašeno je i da bi država trebalo da pomogne proizvođačima u pravcu smanjenja troškova proizvodnje, na način da se obavezno regresira dizel gorivo uz skidanje svih nameta za njegovo korišćenje u poljoprivredi, i kroz regresiranje drugih troškova proizvodnje, ali i da se povećaju podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju, čija visina ne samo što je
najniža u okruženju, već ne prati ni rast cena ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i inflatorna kretanja.
Suša desetkovala prinose kukuruza i soje
Krajem avgusta, ZSV je apelovao na nadležne državne organe da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše koja je pogodila najveći deo područja A.P. Vojvodine, zbog čega je već tada bilo izvesno da će jari usevi pretrpeti velike ili potpune štete u odnosu na očekivane prinose.
- Zahtevano je da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge na područjima pogođenim sušom, oslobode svih obaveza na lokalnom, pokrajinskom i republičkom za porez na imovinu, naknade za odvodnjavanje i drugih vodnih i ostalih naknada i doprinosa, sa predlogom za otpis navedenih obaveza; kao i da se ustanovi najmanje jednogodišnji moratorijum na sve obaveze po kreditima kod poslovnih banaka, fondova, lizing kuća i drugih davalaca sredstava. U jesenjem periodu je bilo potpuno izvesno da su štete na pojedinim kulturama, a naročito kukuruzom i sojom, u mnogim područjima bile izuzetno velike, što je dovelo do toga da su mnogi poljoprivrednici dospeli u situaciju da nemaju uslova da se razduže ni za učinjena ulaganja u proizvodnju.
Mr Nestorov kaže da su uprkos složenim uslovima poslovanja u ovoj godini, zadruge svo vreme bile značajna i neophodna podrška svojim zadrugarima i kooperantima, od kojih mnogi u aktuelnim uslovima bez pomoći zadruga ne bi imali mogućnosti za zasnivanje nove proizvodnje.
Kroz pravovremene nabavke, mnoge zadruge su svojim članovima obezbedile mogućnost da u trendu rasta cena inputa za proizvodnju, obezbede jeftinije mineralno đubrivo, kvalitetan i jeftiniji semenski materijal i ostale inpute za proizvodnju, a sa druge strane, i da ostvare najbolje uslove za prodaju njihovih proizvoda u datim tržišnim uslovima.
Zemljoradničke zadruge koje su bolje opremljene različitim kapacitetima, svakako imaju i boje uslove za rad i veću podršku svojim zadrugarima i kooperantima, iako je i za zadruge rizik poslovanja ove godine bio značajno povećan, a posebno imajući u vidu nemogućnost servisiranja obaveza od strane poljoprivrednika koji su ostali bez prinosa.
- Ulaganje u zadružne kapacitete pruža bolju perspektivu za razvoj zadruga, zadrugara i kooperanata, te ohrabruje činjenica da i u teškim uslovima koji su obeležili ovu godinu, investicije u zadružne kapacitete nisu stale. Tako je na primer, počeo sa radom novi pogon za preradu mesa u ZZ „Mrkšićevi salaši“ Srpski Itebej, otvorena je nova hladnjača za trešnje u ZZ „Agrodunav“ Karavukovo, počela je sa radom nova linija za pranje i pakovanje šargarepe u ZZ „Agrosoj“ Neuzina, više zadruga je započelo ulaganja u nove skladišne kapacitete i u proširenje ili rekonstrukciju postojećih skladišnih kapaciteta, a mnoge zadruge su se opremile i novom poljoprivrednom mehanizacijom - istakla je mr Jelena Nestorov.
Među 10 dobitnika priznanja „Poljoprivrednik nove generacije“, krajem prošle 2021. godine, našlo se i ime tridesetdvogodišnjeg Sava Kvrgića iz Turije. Za njega, savetovanja, edukacije su nezaobilazan deo napredovanja svakog poljoprivrednika. To su mesta na kojima se dobijaju informacije o novim trendovima u agraru, konkursnim linijama, izvorima finansiranja, osiguranju proizvodnje, mogućnostima nabavke novih mašina i opreme. Ništa manje dragocena je razmena iskustava sa kolegama, poljoprivrednicima, o tome, šta je ko sejao, šta je uradio dobro, a gde je pogrešio.
Ljubav prema poljoprivredi nije nasledio ni od oca niti od dede. Otac je voleo fudbal, on zemlju i životinje, posebno konje. Redovno učestvuje na fijakerijadama širom Vojvodine. Čim je napunio 18 godina registrovao je Poljoprivredno gazdinstvo. Kada je hteo da kupi prvi traktor, „obišao“ je više banaka, nijedna nije htela da mu da kredit.
- Rekli su da mi treba promet preko računa, a nisam ni imao račun. ProCredit Bank mi je izašla u susret, kupio sam „rusa“, i od tada nisam menjao banku. Kada sam počinjao imao sam nešto malo zemlje i ništa od mehanizacije. Kada sam mogao, kupovao sam polako i zemlju i mehanizaciju. I gotovo sve sam sam stvorio. Na teži način, ali zato znam više da cenim - kaže Savo Kvrgić.
U startu je učio mnogo, radio još više. Kada je sezona, radi se i vikendom, od zore i do iza ponoći, jer satnicu u jeku setve/žetve diktiraju vremenske (ne)prilike. Isprva mu je bilo žao što ne može subotom i nedeljom u selo sa vršnjacima. Posle je navikao. Svake godine, koliko je u mogućnosti kupovao bi nešto zemlje i nešto od mehanizacije. Nešto zemlje i unajmi, a radi i uslužno, na svojim mašinama, svake godine gledajući da kupi malo veće, efikasnije, sa kojima može da uradi više, uz manju potrošnju goriva i vremena.
- Na imanju je zastupljena ratarska proizvodnja, najviše soja, ali sada ću gledati da smanjim jer su poslednje dve godine bile u minusu, nisam mogao da pokrijem osnovna ulaganja. Soja je dobra biljka, ne prlja zemlju, šta god da se seje posle nje, bude dobar usev. Ali smetaju joj suše, i čim 20-30 dana nema kiše, kao ove godine, još ako nema ni rose u vreme cvetanja i kada treba da se opraši, mnogo podbaci. Ove godine je bilo po jutru 300 kg soje, za dobre godine mogu da budu dve tone i preko. Jedan sam od retkih koji gaji mak. Eksperimentišem. Prve godine posejao sam 33 jutra i nije bilo loše, prošle godine osam jutara i postigao sam solidnu cenu u izvozu, jer ovde nije moglo da se proda. Prošle godine sam posejao u jesen, ali mu zima nije pogodovala, pa sam ga preorao. Sada sam opet posejao i čekam. Sviđa mi se što se seje u jesen, pa ako ne nikne može da se preore i poseje neka druga kultura. Ne propušta se godina sa njim - iskusno objašnjava poljoprivrednik, koji na imanju gaji i stoku, ali isključivo za sopstvene potrebe.
Istog meseca kada se oženio postao je otac. Rođen na Miholjdan - 12. oktobra, Savo je čitavog života žalio što ga nisu nazvali Mihailo. Zato je tako nazvao svog sina. Novozasnovana porodica živi sa roditeljima, Cvitom i Zoranom Kvrgić u malom i specifičnom selu - Turiji, sa oko 2.000 stanovnika, nedaleko od Novog Sada, okruženo sa tri vode: Kanalom DTD, Jegričkom i Krivajom. Ima dosta pecaroša, domaćih i onih koji dolaze sa strane. Ovde vlada mir i pravi je raj za decu. „Ako ga pustiš na ulicu, uvek će se naći neko ko će ga pričuvati, a jedna mama čuva svu decu“. Zbog toga i ne bi mogao da živi u gradu.
Savo se oseća zadovoljnim čovekom. Voli ono što radi. Nekada nije lako, ali domaćinstvo na njegove oči raste. Zato poručuje: - Zemlju treba čuvati. U Turiji svi samo kupuju zemlju. Prvo zemlja, mehanizacija, pa sve ostalo. A zemlja je dobra. Od Rimskih Šančeva pa do Turije sve I i II klasa, nema rita, rđave zemlje. S tim u vezi i njena cena je skočila. Volim da slušam priče starijih, ali to više nije isto. Pre je od (17,5 jutara) dozvoljenog maksimuma mogla komotno da živi cela porodica. Danas ispod 100 ha može se živeti samo pristojno, ništa luksuz. Troškovi su veliki, sve veći, i kada se sve poplaća jako malo ostaje čiste zarade. Moraš da radiš puno da bi mogao da živiš skromno. Takvo je vreme. Mlad čovek koji ima očevinu, dedovinu, treba da počne da se bavi poljoprivredom. Ako je zemlje malo, neka to bude voćarstvo, povrtarstvo, ko ima više, ratarstvo. Bolje je mladom čoveku da živi i radi na selu nego u gradu za platu od 40 - 50 hiljada. Na selu nije zagarantovano ništa, ali koliko radiš toliko ćeš i da zaradiš.
Darko Gavrilović, diplomirani inženjer poljoprivrede, smer agroekonomija, sa svojih 38 godina, na čelu je Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“. Mlad, pun energije i novih ideja, svojim stavovima i mudrim odlukama, tokom dve i po godine, i treće proizvodne godine na mestu direktora, zavredio je autoritet zadrugara i kooperanata, što je uticalo da sve više poljoprivrednika u udruživanju vidi interes. Tako je za kratko vreme kooperacija podignuta za 30-40%, poboljšana komunikacija, a informisanost je maksimalna.
Po završetku fakulteta, Darko Gavrilović je radio u trgovačkoj firmi koja se bavila prometom žitarica, sticao iskustvo, znanje, kao preduslov ličnog i profesionalnog razvoja.
- Sve mora da ima određen kontinitet i umereni razvoj. Samo takav način sticanja zrelosti je uslov za dobar rad i napredovanje. Značajno je što sam adekvatne struke i što sam od starta u ovoj branši, jer smo prolazili kroz razne faze razvoja poljoprivrede, turbolentne periode i stagnacije razvoja, tako da sam „na terenu“ stekao dosta iskustva trudeći se da ispratim svaki aspekt poslovanja na domaćem i međunarodnom tržištu, da sam u toku i da se, shodno uslovima, prilagođavam uslovima u realnom vremenu - objašnjava dikrektor, dodajući da mu „godine“ nisu smetale da zadobije poverenje zadrugara. Smatra da su to godine kada se trudom, praksom, može pružiti najviše za razvoj firme, gde do izražaja dolaze poznanstva sa fakulteta, radnog mesta, daju pozitivne efekte i dovode do rezultata.
ZZ „Zrenjanin“ posluje bezmalo 50 godina, s tim što je menjala svoje organizacione oblike u skladu sa državnim uređenjima. Pod nazivom ZZ „Zrenjanin“ posluje od 21. februara 1990-te. Trenutno ima 56 zadrugara i 50-tak kooperanata, oko stotinak po-
Darko Gavrilovićljoprivrednih proizvođača sa teritorije opštine Zrenjanin. Zadruga obrađuje 1.300 do 1.500 hektara zemlje. U fokusu su ratarski proizvodi karakteristični za ovo područje: pšenica, kukuruz i suncokret.
- Kompletno poslovanje bazira se na kooperaciji sa poljoprivrednicima, što znači da zadruga obezbeđuje kompletan repromaterijal i usluge. Ko je u boljoj situaciji izmiruje svoje obaveze plaćanjem. Velika većina je onih koji teže zaduživanju kroz repromaterijal, da li zbog finansijskih teškoća ili odluke da sredstva ulažu u mehanizaciju i zemlju, a onda se razdužuju merkantilnim proizvodima - objašnjava direktor.
Po njegovim rečima, prva stavka programa budućeg razvoja odnosi se na izgradnju prijemnog mesta, odnosno podnog skladišta, jer je do sada ZZ funkcionisala na tuđim prijemnim mestima, što je ograničavalo i perspektivu same zadruge. Na konkursu Ministarstva za brigu o selu ZZ je dobila 13 miliona dinara za nabavku mehanizacije i opreme, u ovom slučaju telehendera
i kolske vage. Ukupna vrednost investicije je 35 miliona dinara, a ostatak sredstava, za građevinski objekat i pristupne saobraćajnice, zadruga će sama investirati, što iz sopstvenih sredstava, što kroz investicione kredite. Do jula sledeće godine i žetve pšenice, skladište bi trebalo da bude osposobljeno, a oprema implementirana. Sigurnost skladištene robe, blizina poljoprivrednog zemljišta zadrugara, prioritet članova zadruge i kooperanata prilikom predaje, samostalnost nastupa, plasmana robe i izvoza, koja će dovesti do smanjenja ukupnih troškova i otvoriti mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda ZZ od lagerovanja drugih proizvođača, ključni su benefiti u realizaciji ove investicije.
- Sledeća faza u razvoju zadruge išla bi u pravcu strateške promene i radu na diverzifikaciji biljnih kultura, jer je zbog suša izostao značajan deo prihoda. Imamo DTD kanale, ali svega 2-5% obradivih površina se navodnjava. Navodnjavanje je skupa investicija, zahteva i drugačiji tretman i zaštitu, drugačiju strukturu proizvodnje. Država bi trebala da obezbedi osnovnu infrastrukturu, i dovede sistem do nekih stanica, a poljoprivrednici bi sigurno uložili da dovedu do sopstvenih parcela, gde bi postojao interes. Ne možemo očekivati da u svakom trenutku, i svakom segmentu rada budemo najbolji, jer ne zavisi sve od nas. Poljoprivreda je takva da smo pod otvorenim nebom i činjenica je da u disperziji delatnosti treba tražiti isplativost i bolje rezultate. Naš zadatak, dugoročno je, da postavimo ratarstvo, podignemo skladišne kapacitete, a nakon toga možemo planirati možda povrtarstvo, gde bi se intenzivije radilo i omogućio brži obrt. Zahvalio bih se ZSV i Ministarstvu za brigu o selu na šansi i podršci koju smo dobili, i trudićemo se da je maksimalno iskoristimo - rekao je Darko Gavrilović.
Podrum pića TIM“, destilerija za proizvodnju rakije vlasnika Nikole Tanasijevića, u selu Ramaća, 25 km od Kragujevca, na obroncima planine Rudnik, bavi se proizvodnjom autentične šumadijske rakije. Ovde se mladost i zrelost poštuju i dopunjuju, stvarajući novu vrednost, potvrđenu u tananom osećaju kvaliteta nekog poznavaoca - laika ili profesionlanog somelijera plemenitih destilata.
Tri generacije danas rade na proizvodnji „Dara visova“, rakijama od šljiva, brendu ove destilerije. Porodična tradicija pečenja rakije, kao i u svakom seoskom domaćinstvu ovog kraja, ima dugu istoriju. U ovom domaćinstvu, proizvodnjom se bave starac, njegov otac i kao najmlađi, njihov zet, koji je 2013-te registrovao Destileriju i počeo proizvodnju „rakija za tržište“, na osnovu starih znanja i uz nove tehnologije. Reklo bi se idealan spoj iskustva i modernog, odnosno prakse i nauke oličene u Nikoli Tanasijeviću, tehnologu za kvalitet vode za piće, posvećenom „od sada na dalje“ proizvodnji srpske šljivovice.
Na tri i po hektara i nadmorskoj visini od 550 metara, nalaze se šljivici ove rakijske kuće. U njemu su zastupljene Čačanska lepotica i Čačanska rodna (Institut za voćarstvo Čačak), Stenlej (Stanley) i autohtona Crvena Ranka poznata i kao darosavka, šumadinka, crvenjača, ranošljiva, šarošljiva, naša najstarija, najznačajnija i najrasprostranjenija rakijska sorta šljive.
- U Bogom danim uslovima, kakva je Šumadija, najpovoljnijim za proizvodnju šljiva, dobija se dobra sirovina i to mora da da dobru rakiju. Kad kažem dobru, mislim na njen kvalitet, pa tek onda količine.
Upravo u kvalitetu, koji određuje prirodan, čist i izražen miris voća, vidim budućnost ovog našeg pića - kaže Nikola Tanasijević, koji se već pobrinuo ko će da ga nasledi.
Godišnja produkcija se za sada kreće oko 5.000 litara, koja će se, sa stasavanjem sada još mladih zasada, povećavati. Rakije „Dar visova“ mogu se naći u Rakija mar-
ketima u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu...
Probali su je i stranci, prepoznali da je posebna, ali naš sagovornik smatra da je još rano, da rakije treba da odleži, da se naprave zalihe. Jer, ovo je mlada destilerija i najstarijom rakijom od 15 godina, a izreka „što starija to bolja“ definitivno je vezana za ovo jako alkoholno piće. Da se ljudi sve više interesuju i razumeju u ovo priće, znaju šta hoće da piju i cene kvalitet, primećuju i kreatori ove priče.
- Šljivici destilerije smešteni su na obroncima planine Rudnik koji se zovu
Ramaćki visovi (813 mnv). Svake godine ubiramo šljive, darove prirode, i od njih stvaramo nešto posebno - kaže Nikola Tanasijević.
Destilerija „Dar visova“ je na jednom od prvih pojavljivanja na rakijskoj sceni skrenula pozornost uspehom šljivovice prepečenice, proglašenom za najkvalitetniju rakiju na Danima rakije u Šapcu 2014. godine. Kvalitet je sada oličen u Zlatnoj 15-tici, rakiji od šljive, kupaža Crvene ranke i Čačanske rodne (50 : 50%), koja je odležavala u drvenim buradima zapremine od 690 do 740 litara, 15 godina. Na burićima jedna duga je od hrasta, druga od drveta bagrema, kombinacije koja joj daje specifičnu aroma i izdvaja od drugih rakija.
Poljoprivednik koji u korenu i imena i prezimena ima reč rad, osuđen je na isti. Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Despotovca više od decenije je rekorder je ratarskoj proizvodnji suncokreta i kukuruza u Pomoravskom okrugu i Srbiji, najbolje ocenjeni poljoprivredni proizvođač u Republici Srbiji u merenjima Ministarstva poljoprivrede i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi (IPN). Njegovo gazdinstvo je lider gazdinstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Jagodine, nekoliko godina vodi knjigu polja u koju uredno zapisuje primenjenu agrotehniku, količine padavina, prinose na svojim parcelama i vrši poređenja. Deo je digitalnog programa Faden, i po tome je poseban.
Domaćinstvo Radisavljević ponos Medveđe
Selo Medveđa broji oko 300 domainstava, a domaćinstvo Radisaveljević je sa 25 ha sopstvene i do 60 ha iznajmljene zemlje najveći proizvođač, jer „na sitno nema ništa“.
- Veće porvršine, veći rizik, ali mi se ne žalimo. Tako smo navikli. Živimo na selu, tu ćemo i ostati, a tako vaspitavamo i našu decu. „Prostiri se koliki je guber“ i ja tako radim -kaže domaćin, rekorder sa 14,7 t/ha kukuruza 2010., rekorder u prinosu suncokreta i kukuruza 2014. i zavidnim rezultatima u proizvodnji pšenice, lucerke, soje i dr. žitarica, pojavio se na agro sceni Srbije kao ozbiljan, mada tada još mlađan, proizvođač. Bilo je i boljih i slabijih rezultata u međuvremenu jer „onaj odozgo ravna“, uprkos primeni svih agrotehničkih mera.
Na Gazdinstvu Radisavljević se sprovodi veliki broj ogleda sa ciljem da se poljoprivredom proizvođaču pokaže kako određeni hibridi na zemljištu više ili niže klase, uz kvalitetnu agrotehniku i primenjene agrotehničke mere mogu da dovedu do dobrih rezultata.
- Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i na kraju sve zavisi od vremenskih uslova. Praksa potvrđuje da i dobar hibrid kod lošeg proizvođača može da podbaci, dok osrednji, čak i loš hobrid, kod dobrog proizvođača može da
izvuče prosek. Nisu se džabe semenske kuće uhvatile za mene i rade poređenja, pod šifrom, gde se ne zna koji je koji hibrid. Zadovoljniji su mojim radom, našom saradnjom i otuda ogroman broj pehara i priznanja sa svih strana - mišljenja je Radiša Radisavljević.
Svoje proizvode koristi za dalju preradu i od suncokreta pravi domaće hladno
ceđeno ulje. I ne radi sam, već uz pomoć supruge Vesne, sinova Stefana i Aleksandra, brata Staniše i oca Jovana, koliko mogu. Stariji sin se opredelio za IT, drugi je kuvar. Obojici je dao do znanja da se nikada ne stide svog porekla, ne zaborave odakle su. Ako mogu bolje, slobodno neka traže, imaju osnovu da krenu, i da se vrate imaće šta da jedu.
no ceđenog suncokretovog ulja. Kuvao se sat i po uz stalno mešanje - do dna, i ko god ga je na kraju probao bio je zadovoljan. Ima tu određenih caka bez kojih ni ukus, ni miris, a ni doživljaj ne bi bio isti. Potrebno je ukuvati vodu (najbolje izvorsku), so i zejtin, da se u svim strukturama dobije proporcijalno jednaka slanoća. Zejtin, koji drži ivice od kazana da ne zapeku, mora biti hladno ceđen suncokretov (ako može domaće proizvodnje). Uvek koristimo naš, domaći kukuruz, pod motiku odrađen, prošpartan, bez prskanja, crveni ili beli. Kačamak je tradicionalno srpsko jelo koje će lepo da vas zasiti ali od kojeg se nećete ugojiti - objašnjava Radiša.
Za kačamak je važno i gde se melje brašno. Njegovo, u 150 godina staroj porodičnoj vodenici - potočari na reci Resavi. Čukundeda Gara, po kojem vodenica nosi ime, i pradeda, su se othranili na njoj. U vreme dok nije bilo struje, ispred vodenice se čekao red i vodio dinamičan društveni život.
- Vodenica je još uvek živa, trudimo se da ako se šta pokvari popravimo, iskrivljeno ispravimo, da se ne zaboravi kako smo nekada živeli. I ništa nam nije falilo. Deca su bila zadovoljna. Na sofre je bila postavljena sinija, najčešće sa projom, a buljuk dece, drvenim viljuškama jeo je iz nje - priseća se naš Ginisovac.
U njihovoj kući uvek se jela dobra, seljačka hrana: proja, pasulj u zemljanom grnetu, domaće kobasice, kupus, pihtije, čvarci... Domaćinstvo Radisavljević je slika i prilika kraja i ljudi koji tu žive.
Radiša je neke stvari malo uobličio, doterao, a svaku reč potvrđuje kao trostruki nacionalni (i svetski) rekorder u pripremanju kačamaka.
- Onaj za Ginisa, skuvan je u septembru na Šumadijskom poljoprivrednom sajmu u Kragujevcu, prečnika 1.75 metara, 95 kg težak, a nagrada mi je uručena na Sajmu turizma u novembru. Za njegovu pripremu bilo je potrebno 45 kg brašna, 65 l vode, kilogram soli i kilogram i po hlad-
Radiša smatra da je sreća što je Medveđa na putu Resavska pećinaDespotovac, kuda se prolazi za manastir Manasiju, i za vodopad Lisine (Veliki Buj), Ćupriju, ali i da ga brine velika migracija mladih u inostranstvo. Nade za oporavak sela ima jer postoji jedno izbegličko naselje, gde su došli ljudi iz delova Hrvatske i BiH, nastanili se, shvativši da je ovo Bogom dana sredina, gde mogu da žive i rade od svog rada.
Radiša Radisavljević je uveren da će se vrlo brzo i oni koji su otišli u inostranstvo vratiti na svoju dedovinu, gde i pripadaju, i gde će biti svoji na svome.
Posvećenost i istrajnost sa kojima Stevan Baluban prilazi svakom zadatku su poslovične. Njegova reč se sluša, a dela poštuju i u najužim stručnim krugovima. Po vokaciji programer, druga generacija kadrova za računske centre u Srbiji generacija 1975/76., nalazi ventil za sve stresove izazvane ovom profesijom u prirodi. On je gljivar, umetnik, ljubitelj prirode i života.
Od malih nogu u svetu gljiva
U Gljivarsko društvo „Novi Sad“, došao je 2006., ne bez znanja i sa željom da nauči više i druži se sa istomišljenicima. U svet gljiva uveo ga je otac sasvim malog, naučio ga da bere smrčke, od kojih je njegova baka umela da napravi paprikaš čiji ukus ni do danas nije uspeo da ponovi. Tada započeto nikada se nije prekinulo. U periodu detinjstva prepoznavao je desetak vrsta gljiva, među kojima sunčanice, koje je njegova majka zvala kozarke, tornjače (Agaricus porphyrocephalus) koje je nalazio na mestima gde čuvaju ovce, koje i danas smatra jednim od najukusnijih te vrste, zatim puhare, lisičarke, vrganje, kada ih nađe. Dugo godina je bio gljivar/berač, a onda je knjiga: „Gljivarska početnica“, Ibrahima Hadžića (1995), sa opisom 16 vrsta gljiva i njihovim crtežima, probudila u njemu gljivara istraživača. Sa pojavom „Drugog gljivarskog koraka“ (2002) istog autora, knjige „Gljive - blago naših krajeva“ (2007) Mirjane Davidović, posebno prisustvom na Gljivarskim susretima Asocijacije gljivara Beograd u Domu sindikata 18. oktobra 2009., i upoznavanju sa predsednikom Branislavom Uzelcem i njegovom knjigom, „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“ sa opisom i fotografijama 1205 vrsta, te Goranom Miloševićem, njegovim saradnikom, sve se promenilo. Doba istraživanja sveta gljiva je postao prioritet. A neko ko mi je u tome najviše pomogao svakako je Branislav Uzelac, gljivarski kolega i prijatelj.
Zadato - ostvareno
Na mestu predsednika matičnog GD, od 2014-2018. postavio je nekoliko ciljeva. Jedan od prvih je bio da se GD „Novi Sad“ nađe u vrhu GD u Srbiji po pitanju stručnosti. Danas ovo GD u svom članstvu ima 5 determinatora, 15-tak članova sa zvanjem gljivar i 10-tak doktora nauka. Drugi zadatak odnosio se na stručnu literaturu čime je počelo formiranje lične, a i bibioteke GD, sa knjigama iz zemlje i sveta. Ima tu sada knjiga iz Srbije, Hrvatske, BIH, Engleske, Francuske, Rusije, Češke, Grčke, Švedske, Nemačke, Danske, Mađarske pa i jedna knjiga iz Severne Koreje (The Mushroom of Korea). Uspostavljanje kontakata sa što većim brojem gljivrskih društava u Srbiji, i van nje, kroz druženje, postavljanja izložbi gljiva i fotografija, kao i približavanje GD građanima Novog Sada i okoline, sprovodi se do danas. Uvođenje novih članova
i odlazak na terene, aktivnosti su rezervisane samo za članove GD, čime se potencira istinski interes i istrajnost na tom polju. Saradnja sa obrazovnim institucijama, pre svih sa PMF-om Novi Sad realizovana je podrškom prof. dr Maje Karaman i dr Eleonore Čapelja, trenutnom predsednicom GD Novi Sad. Na „spisku želja“ bilo je gostovanje stručnjaka i držanje predavanja. Jedno od najzapaženijih održala je dr Jovana Vunduk, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koje je u celosti snimljeno. Napred zadato, da članovi drže predavanja u svom i drugim GD, takođe je ostvareno za vreme njegovog mandata. - Priča 2018-te i dolaskom Momičila Daljeva na čelu društva je nastavljena i intenzivirana, a sprovodi se i u vreme mandata njegovih naslednika, koji se menjaju svake četiri godine - ističe gospodin Baluban. Izdvojio bih tu jednu grupu ljudi koji su se „zarazili“ učenjem, među kojima su: Bojan Šeguljev, Momčilo Daljev, Eleonora Čapelja, Jelena Gajić i Vuk Đura koji je pre pet godina uključen u društvo i pokazuje neverovatan napredak. Tu je i naš mladi gljivar, a možda i budući de-
terminator, Srđan Blanuša, koji će nas sve prestići u budućnosti, ako nastavi da uči ovim tempom. Naše mlade gljivarke Ženja, Maja i Tea, pored zavidnog znanja o gljivama, uvek su spremne da naprave i neku šalu nama iskusnijim gljivarima i determinatorima sa njihovim maštovitim kreacijama tipa „Koja je ovo gljiva“.
Prva ljubav Stevana Balubana je fotografija, sa kojom druguje od osnovne škole kada je dobio Smenu 8. Posle nje imao je aparate marke Zenit, Minolta, ..., a preokret nastaje 2003. nabavkom
prvog digitalnog aparata HP 850. Mogućnost fotografisanja bez ograničenja označio je kao početak fotogafisanja gljiva. Promenio je od tada 10-tak aparata, među kojima 2014. APS-C DSLR Canon D700, 2015 Canon 70D i 2022. Canon R6 full frame. Prvu izložbu fotografija gljiva imao je 2009. na „Susretima gljivara na Iriškom vencu“, sledile su izložbe u Domu kulture u Beočinu, u Muzeju Srema Sremska Mitrovica, na Divčibarama, Kopaoniku i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, koju su bezmalo posetili svi osnovnoškolci u gradu.
- Svake godine snimim preko 9.000 fotografija vrsta koje sam ranije sretao, ali i puno novih. Trenutno u evidenciji imam preko 900 vrsta gljiva. Često se desi da pronađem gljive o kojima ništa ne znam, a onda dođe neka nova knjiga u kojoj prepoznam po opisima i fotografijama upravo tu vrstu, vratim se unazad i odradim determinaciju. Zato sam sve ove godine nabavljao stručnu literaturu sakupivši zavidan fond od 100-tinak knjiga. U poslednje vreme nabavljam uglavnom monografije koje su doprinele lakšem raspoznavanju rodova i vrsta gljiva, i one su najkorisnije kada se nešto rešava - kaže naš sagovornik.
Vremenom je njegovo znanje potvrđeno zvanjem determinatora, a kasnije i pozicijom determinatora-mentora, te predsednika Nadzornog odbora u Mikološko-gljivarskom savezu Srbije:
- Ništa nisam tražio, ali mi znači da ljude vide i cene moj rad. I ranije sam išao u šumu, brao gljive, fotografisao ih, a to ću raditi i dalje, ali je takođe zanimljivo biti i u društvu istomišljenika - ističe Stevan Baluban.
Dok Stevan pokušava da prikaže šumski svet u punoj veličini i sjaju, drugi taj isti svet naružuju. Gljivari su poznati kao veliki ljubitelji prirode i njeni čuvari. Fotografišući gljive Stevan Baluban „hvata“ i otpatke po Fruškoj gori i drugim planinama. Uz sebe uvek nosi poveću kesu u koju
sakuplja nešto čemu nije mesto u prirodi. Jedno od lepših predela za njega je borovi šumarak na Letenci, koji mnogima služi kao đubrište, koje Stevan, bar jednom godišnje očisti. Dešavalo se da ga zaustavi čuvar, pita šta radi, i dobivši odgovor, začuđeno ode:
- Radim to i dalje i za neku buduću manifestaciju u Prirodnjačkom zavodu, pored izložbe fotografija gljiva, planiram i izložbu stvari koje ljudi donose i ostavljaju u prirodi ne bi li ih podstakao da to više ne rade. Nama planeta neće biti dovoljna ako nastavimo ovako bezobzirno da se ponašamo. Postigao sam ono što sam zacrtao. Ono što želim trajno je da nastavim da učim, sakupljam literaturu o gljivama i biljkama i naravno nabavljam foto tehniku i objektive koji će još bolje reagovati na teške šumske uslove.
Kao član GD zaslužan je što na teritoriji Vojvodine gotovo da i nema trovanja gljivama. Po njegovim rečima presudno je što je stvorena kritična masa od više stotina ljudi iz Novog Sada i okoline, koji su prošli neko od predavanja i obuka iz gljivarstva. Oni sada često obilaze Novosadske pijace, proveravaju i edukuju prodavce gljiva. Neki od tih prodavaca gljiva sada su naši članovi i uče i edukuju se zajedno sa ostalim članovima GD. I dalje se drže predavanja na sastancima i manifestacijama, a vrše i obuke na terenu novih i starih članova GD usredsređene na prepoznavanje pre svega otrovnih gljiva. Za jestive ćemo lako.
Egzotična biljka čija je postojbina Kina, uveliko se uzgaja na plantaži „Salaš na obali jezera“, u temerinskom ataru. Za sada jedina te vrste u Srbiji, smernica je i izazov sklonima da pokušaju nešto drugo. A da može, može. Potvrdio je to i prošlogodišnji, a i ovogodišnji rod.
Betina Šuranji, ekonomista, stoji iza ovog projekta, iniciranog od njenog oca, Jožefa Žunjija (OZZ „Žunji-Silak“), koji je više od 15 godina učinio prvi pokušaj da „pripitomi“ ovu biljku. Inspirisana tom pričom Betina je pokušala i uspela da očevu želju ostvari. Godine 2014. zasađena je na pola hekktara prva plantaža sa 230 biljaka, na osnovu pozitivnog iskustva odgajivača kivija iz Mađarske. Tri godine kasnije kivi je dao prvi rod, da bi sledeće, jak mraz naneo nepopravljivu štetu. Obnavljanje je trajalo relativno brzo, zahvaljujući zdravom korenu. Da Betina nije to što jeste, i da iza nje ne stoji porodica, pre svih rođeni brat Norbert ii brat od tetke Čaba Silak, ona bi odustala. Ovako, oporavljena biljka dala je nove izdanke i obnovila se. Za to vreme sati i sati internet pretrage unapredili su znanje, jer niti literature, još manje iskustva drugih kod nas nije bilo.
- Sve ove godine pokazali smo da je uzgoj kivija u našim uslovima moguć uz određene poteškoće. Kivi zaheva vodopropustljivu zemlju, ručno okopavanje oko biljke, zalivanje, što utiče na veći prinos i primamljiviji ukus ploda. Kada plod dostigne 6,5 - 8% šećera, spreman je za berbu, uglavnom početkom novembra, pre mrazeva. Čuva se u hladnjači, pod odgovarajućim uslovima. Sam angažman oko ove zahtevne biljke je isplativ, jer je izuzetno zdrava i ima veliki pozitivan uticaj na ljudski organizam. Ovo je prva organska plantaža kivija u procesu konverzije u Srbiji, što mu daje dodatnu vrednost - objašnjava Betina Šuranji.
Kivi je dugogošnja biljka pu-
zavica i potrebno je da prođe 4 - 5 godina do prvog ozbiljnijeg roda, ali maksimalni prinos daje od osme do desete godine.
- Svaka godina je priča za sebe. Ovogodišnji izazov su bile visoke temeprature, bez padavina. Protiv temepratura se nije moglo ništa, odgovor na sušu bilo je zalivanje svakih pet dana i prihrana. Eksperimentišemo i dalje. Ove godine proređivali smo plodove i dobili lep red, nešto manje količine nego prošle godine. Ipak smo zadovoljni jer smo uspeli da ga sačuvamo od prolećnog mraza, za razliku od 40-50 stabala kajsije, kod kojih je bilo cvetova ali ne i rodakaže Betina.
Danas se kivi gaji na 1.4 ha, a u pripremi su novi zasadi, čiji se rod očekuje sledeće godine, iako još ni „stari“ nisu dovoljno stari da donesu maksimalan rod. Ovu avanturu podržala je i uža i šira familija, koja se svake godine sastaje na berbi ovog „čupavog“ ploda na velikoj fešti, posvećenoj kiviju i porodičnom druženju. Posle berbe nastupa period mirovanja, koji se koristi da se pripreme grane, one koje su rađale da se sklone i ustupe prostor jednogodišnjim izdancima.
Skraćivanje perioda konverzije su naredni koraci Betine Šuranji, i ako on uspe, već ovogodišnji kivi mogao bi da bude plasiran kao organski, što on i jeste, prema analizama izvršenim pre berbe. Ako ne ove, to će se to desiti iduće godine. Sa potvrdom ili bez nje, kivi je spreman za prodaju i dostavljaće se stalnim kupcima.
- Bez obzira na poteškoće nećemo odustati od kivija kojem smo našli drugi dom, ali se moramo navići da ćemo se svake godine iznova, i iznova borati sa nekim problemom, na koji nismo računali. Ovo je npr. bila prva godina da se pojavila rutava buba, koju do sada nismo imali. Zaštita od nje je jednostavna, ali uvek se nešto pojavi po prvi put - kaže Betina Šuranji, samostalna, snažna, ali sa podrškom iskusnog poljoprivednika, Jožefa Žunjija, koji dodaje da su sve ideje zajedničke, ali bi podržao ćerka i u slučaju da sama odluči nešto, kao npr. u ideji da ukoliko bi kojim slučajem plasman svežeg kivija izostao, išao bi u preradu (džem, sok i sl.). Jer, dogovor kuću gradi, a dogovor je izgradio i ovu plantažu.
Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:
• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;
• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;
• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;
Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:
• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,50;
• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);
• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;
• Državljanin/ka Republike Srbije
Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:
• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,70;
• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;
• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;
• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu
• Državljanin/ka Republike Srbije
• Državljanin/ka Republike Srbije Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513
Info na: ww w.pravni-fakultet.edu.rs ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs ili na: 021/469 513 srednjaskolamcvision srednja_skola_mc_vision
