Hi-Files #111

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ

Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o. Hektorovićeva 1 B / lokal 6 11050 Beograd, PAK 144411 Tel: 063/8866-486

Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o. Hektorovićeva 1 B / lokal 6 11050 Beograd, PAK 144411 Tel: 063/8866-486

Web adresa www.hi-files.com e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija Rotografika, Subotica Distribucija Global Press, Beograd

Radno vreme Redakcija magazina je zatvorena za posetioce do kraja pandemije.

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, iza nas je period učestalih sajmova – od našeg sajma u oktobru, preko sajmova u Zagrebu, Ljubljani, i konačno Varšavi. Sajam u Varšavi je apsolutni rekorder po broju izlagača i demo-prostorija, a u ovom broju časopisa prenosimo vam samo 10 procenata onoga što smo videli i poslušali. Nakon Nove godine čekaju nas ISE i MWC u Barseloni, a nadamo se da ćemo posetiti i novi hi-fi sajam u Oslu.

Ovaj časopis obiluje testovima zvučnika, a prvi put testiramo zvučnike kompanije Fyne Audio, i to model F500. Dugo nismo testirali zvučnike kompanije PSB, ali kako je PSB Passif 50 izazvao veliku pažnju na Beogradskom sajmu, uzeli smo ga na test. Pored toga, Velikinac Audio Lab nam je poslao na test još jedan par novih zvučnika, sa imenom Differo II SE. Norveški Electrocompaniet se vratio u distribuciju firme Vox Trade, te smo dobili na test pojačalo ECI 80D. Ako ste u potrazi za pristupačnijim pojačalom koje ima mogućnost striminga, onda obavezno pročitajte test Bluesound POWERNODE EDGE

Za multimediju su se pobrinuli francuski Devialet s novim modelom Mania, koji krasi našu naslovnu stranicu, kao i Harman Kardon Onyx Studio 8. Nova verzija JBL Pulse 5 peta je generacija ovog uspešnog blutut zvučnika. Konačno, priredili smo i test dva odlična saundbara koja su osvojila EISA nagrade, a to su Philips Fidelio FB1 i TCL C935U

Srećne praznike želi vam redakcija magazina Hi-Files!

Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.

Misija magazina

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Hektorovićeva 1 B / lokal 6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcija@hi-files.com sa vašom punom adresom.

Elex nove generacije

Ostrvska kompanija Rega Research predstavila je četvrtu generaciju integrisanog pojačala srednje klase, koje nosi naziv Elex MK4. Kao prvi model u hijerarhiji koji stiže u uobičajenom hi-fi gabaritu (ispod njega su znatno manji Brio i io), Elex MK4 odlikuje se tipično britanskim nepretencioznim dizajnom, a prepoznatljivost leži u detaljima. Potpuno novo kućište preuzima ulogu hladnjaka, dok se na minimalističkom prednjem panelu nalaze samo komande za uključivanje, selekciju ulaza i kontrolu glasnoće, uz diskretnu svetlosnu indikaciju odabranog izvora. Zadnja strana sadrži pet analognih RCA ulaza i po jedan izlaz za snimanje i povezivanje eksternog pojačala snage. Moderno vreme donelo je dva digitalna ulaza (koaksijalni i optički), a postavku kompletiraju u potpunosti metalni terminali za jedan par zvučnika. Proizvo-

đač navodi da se u unutrašnjosti nalaze diskretna kola, releji visokog kvaliteta, polipropilenski kondenzatori i Sankenovi izlazni tranzistori, uz tiho linearno napajanje i galvansku izolaciju između analogne i digitalne sekcije. Deklarisana snaga iznosi 72 vata po kanalu na osam oma, odnosno 90 vati pri otporu od osam oma. Digitalna sekcija bazirana je na uspešnom kolu Rega DAC-R i opremljena konverterom kompanije Wolfson, a podržana rezolucija seže do 192 kiloherca i 24 bita. Od dodatnih opcija na raspolaganju su MM gramofonska sekcija i 6,35-milimetarski izlaz za slušalice na prednjem panelu, dok se uz integralac isporučuje sistemski daljinski upravljač, kojim se može upravljati i drugim Reginim uređajima. i www.rega.co.uk M 1.200 £

Samostojeći DAC iz McIntosha

Poznata američka kompanija McIntosh predstavila je samostojeći D/A konverter pod oznakom MDA200. Ne treba naglašavati da je novitet izveden u prepoznatljivom stilu, što podrazumeva crnu boju kućišta, sa staklenim frontom i detaljima od hromiranog metala. U srcu novog DAC-a nalazi se već poznati digitalni audio-modul DA2, koji se može naći u prestižnim uređajima kao što su integrisano pojačalo MA12000 i pretpojačala C2700 i C53, a sada je ponuđen kao zaseban uređaj. Osmokanalni, 32-bitski konverter u Quad Balanced tehnologiji pruža unapređeni dinamički opseg i dodatno

umanjena izobličenja, a podržani formati obuhvataju PCM do 384 kiloherca, DSD512 i DXD. Za povezivanje digitalnih izvora predviđena su po dva koaksijalna i optička ulaza i po jedan USB-B i HDMI ARC, kao i patentirani MCT za vezu s McIntosh CD transportom, dok se za prosleđivanje analognog signala mogu koristiti RCA i balansirani XLR priključci. Sve važne informacije očitavaju se na dot-matriks ekranu na prednjem panelu, a uređaj takođe nosi oznaku Roon Tested. i www.mcintoshlabs.com M 4.000 $

Najmanji iFi

Ubrzo nakon lansiranja najpristupačnijeg kućnog D/A konvertera Uno, kompanija iFi Audio predstavila je mobilni DAC iste kategorije. Novitet pripada najnižoj seriji GO i nosi naziv GO link, a u pitanju je uređaj koji se sastoji iz dva dela, koji su međusobno povezani kablom dužine šest centimetara - ovo je izvedeno kako bi se umanjila mogućnost oštećenja dok je GO link u upotrebi. GO link je predviđen najpre za upotrebu s mobilnim telefonima, pa na manjem delu kućišta sadrži USB-C port, dok se u drugom, većem segmentu nalaze D/A konverter, pojačalo za slušalice i pozlaćeni 3,5-milimetarski audioizlaz. Za digitalno-analognu konverziju zaduženo je kolo ESS ES9219MQ/Q u 32-bitskoj HyperStream III arhitekturi, a prisutne su i poznate iFi-jeve tehnologije Quad DAC+ i Time Domain Jitter Eliminator. Amplifikacija je izvedena u S-Balanced konfiguraciji, uz deklarisanu snagu od 70 milivati na 32 oma, odnosno 14 milivati pri otporu od 300 oma. Vezi između dva segmenta takođe je posvećena pažnja, pa je kabl opremljen bakarnim provodnicima s posrebrenom oplatom, kao i polimerskom izolacijom. Podržane rezolucije obuhvataju 384 kHz/32-bitski PCM, DSD256, DXD i MQA, a trenutna rezolucija prikazuje se različitim bojama LED indikatora. Novi iFi GO link ima masu od svega 11 grama, a preporučena cena iznosi oko 60 evra. i www.ifi-audio.com M 60 €

Novi snagaš iz McIntosha

Kompanija McIntosh predstavila je novo dual-mono izlazno pojačalo sa oznakom MC451, koje donosi jedinstvenu kombinaciju cevne i solid-state amplifikacije u patentiranoj tehnologiji Hybrid Drive. Kao manji srodnik velikog snagaša MC901, novitet je kompaktniji i manje zahtevan za postavljanje u sklopu sistema, a pruža 150 vati po kanalu iz cevnog dela i 300 vati iz tranzistorske sekcije. MC451 sadrži mnoga poznata rešenja američkog proizvođača, kao što su Power Guard SGS, Sentry Monitor, Autoformer, Solid Cinch, Monogrammed Heatsinks i DualView. Spoljašnost je već uobičajena za McIntosh i podrazumeva masivni prednji panel s vidljivo postavljenim lampama, uz dvostruki VU-metar u sredini i krupne ručke na bokovima. Zadnja strana sadrži zasebne terminale za zvučnike od osam, četiri i dva oma, a posebno je zanimljiva ugrađena skretnica, s takođe odvojenim ulazima i mogućnošću podešavanja rezne frekvencije u rasponu od 100 herca do jednog kiloherca. i www.mcintoshlabs.com M 14.000 $

Prvi MoFi zvučnici

Kompanija MoFi Electronics, nastala od poznatog Mobile Fidelity Sound Lab studija za snimanje zvuka, stupila je na tržište zvučnika na najozbiljniji način - angažovanjem uglednog konstruktora Andrewa Jonesa. Prve MoFi kutije nose naziv SourcePoint 10, što ukazuje da su u pitanju koncentrični zvučnici s mid-bas jedinicom prečnika 10 inča (254 mm). Mid-bas membrana izrađena je od papira, a u njenom središtu nalazi se kalotni 32-milimetarski visokotonac. Za pokretanje je upotrebljen Twin-Drive neodimijumski magnet visokog fluksa, koji stvara simetrično magnetno polje, čime se eliminišu intermodulaciona izobličenja. Kabinet zvučnika izrađen je od medijapana debljine 25 milimetara, uz dva velika unutrašnja ojačanja, dok prednji panel ima debljinu od 50 milimetara i akustički je optimizovan. Proizvođač navodi da je SourcePoint 10 zahvalan za pokretanje jer ima osetljivost od 91 decibela, dok nominalna impedansa od osam oma pada najniže do 6,4 oma. i www.mofielectronics.com M 3.700 $

Rotel u all-in-one kategoriji

Japanska kompanija Rotel pridružuje se rastućoj kategoriji svestranih all-in-one uređaja predstavljanjem novog modela S14 Integrated Network Streamer. Već iz naziva može se zaključiti da je u pitanju sprava koja objedinjuje integrisano pojačalo i mrežni audio-plejer, uz nezaobilazni D/A konverter i praktične dodatne opcije. S14 izveden je u dizajnu karakterističnom za savremene Rotelove uređaje, a na aluminijumskom prednjem panelu smešten je i LCD ekran u boji. Amplifikacija je izvedena u klasi AB i pruža 80 vati po kanalu na osam oma, odnosno 150 vati pri otporu od četiri oma, a u sekciji napajanja nalazi se torusni transformator. U digitalnom delu nalazi se konvertersko kolo ESS Sabre, koje

podržava 384 kHz / 32-bitski PCM i MQA Studio, dok mrežna platforma podržava servise kao što su Spotify, Tidal i Qobuz, te internet radio i Google Cast. Za povezivanje su predviđeni jedan analogni RCA i tri digitalna ulaza (koaksijalni, optički i USB-B), dok se mrežno povezivanje može obaviti pomoću kabla ili bežičnim putem. Od dodatnih opcija prisutni su blutut aptX HD, 3,5-milimetarski izlaz za slušalice i USB-A port za reprodukciju s prenosivih skladišta, kao i kompletna daljinska kontrola. Novi Rotel S14 Integrated Network Streamer dostupan je u srebrnoj i crnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 2.700 evra. i www.rotel.com M 2.700 €

Audiolab serije 9000

Kompanija Audiolab predstavila je novu seriju 9000, koja je u samom vrhu trenutne ponude i obeležava 40 godina od lansiranja veoma uspešne i popularne linije 8000. Nova serija odlikuje se modernijim dizajnom, koji je jasno izdvaja od pristupačnijih modela 6000 i 8300, a trenutno sadrži integrisano pojačalo i CD transport. Unificirani dizajn podrazumeva kružne komande i upečatljivi LCD kolor-ekran dijagonale 109 milimetara, a kućišta su izrađena od metala. Integrisano pojačalo 9000A pruža 100 vati po kanalu na osam oma, odnosno 160 vati pri otporu od četiri oma, u klasi AB, uz mogućnost nezavisnog isključivanja sekcije pretpojačala i izlaznog pojačala. Uređaj takođe integriše D/A konverter ESS ES9038PRO, koji podržava PCM do 768 kiloherca, DSD512 i MQA. Za pove-

zivanje je na raspolaganju šest analognih ulaza (uključujući jedan balansirani XLR) i pet digitalnih ulaza (po dva koaksijalna i optička i jedan USB-B), a dodatne opcije podrazumevaju blutut s podrškom za aptX HD i LDAC, MM gramofonsku sekciju i izlaz za slušalice. CD transport 9000CDT sledi dizajnerski pravac integralca, a ostrvski proizvođač navodi da je opremljen mehanizmom visokog kvaliteta. Pored digitalnog koaksijalnog i optičkog izlaza, 9000CDT raspolaže USB-A ulazom za povezivanje eksternih skladišta, pa se može koristiti kao muzički server. Audiolab serije 9000 dostupan je u crnom i srebrnom finišu, po ceni od 2.300 evra za integrisano pojačalo i 1.200 evra za CD transport. i www.audiolab.co.uk M 1.200-2.300 €

Planarne slušalice iz Yamahe

Nakon pauze duže od 30 godina japanski gigant predstavio je planarne slušalice najviše kategorije, koje nose oznaku YH-5000SE. Velike over-ear slušalice otvorenog tipa izrađene su od magnezijuma, bakra i nerđajućeg čelika, dok su tapacirane površine obložene kožom ili prevrnutom kožom. True Sound tehnologija podrazumeva potpuno novu planarnu jedinicu u patentiranoj tehnologiji Orthodynamic, koja je opremljena izuzetno laganom i tankom membranom. Prema rečima proizvođača, ova mambrana pruža autentičan zvuk i verodostojnu reprodukciju u celom čujnom opsegu, uz izraženu jasnoću i ujednačen tonski kvalitet. Specifikacije navode frekvencijski opseg od pet herca do 70 kiloherca, uz osetljivost od 98 decibela i nominalnu impedansu na 34 oma. Udobnost je takođe na visokom nivou, pa se uz YH-5000SE nude jastučići od glatke ili prevrnute kože, uz perforirani obod za prirodnu ventilaciju i smanjeno zagrevanje ušnih školjki. Pored dva tipa jastučića, slušalice se isporučuju s dva kabla od bakra bez primesa kiseonika i sa oplatom od srebra - jednim sa 3,5-milimetarskim priključkom i drugim za balansiranu vezu - kao i sa stalkom za odlaganje. Flegšip slušalice Yamaha YH-5000SE izrađuju se u Japanu, a preporučena cena iznosi oko 5.700 dolara. i www.yamaha.com M 5.700 $

Mission među integralcima

Tokom 45 godina postojanja britanska kompanija Mission postala je poznata po izradi zvučnika, a jedino integrisano pojačalo sa oznakom 778 lansirala je 1983. godine - nakon toga za proizvodnju hi-fi komponenata pokrenula je poseban podbrend Cyrus. Ipak, 40 godina nakon izvornog modela pred nama je novo integrisano pojačalo iz Missiona, sa oznakom 778X. Zahvaljujući proporcijama kutije za cipele i krupnim kružnim komandama na prednjem panelu, novitet pokazuje da je dizajn izveden po ugledu na prethodnika, a kućište je izrađeno u potpunosti od metala. Uprkos malom broju komandi i svedenom frontu, 778X predstavlja svestrano rešenje za uživanje u dobrom zvuku, koje predvodi amplifikacija od

45 vati po kanalu na osam oma (65 W / 4 Ω). D/A konverzija bazirana je na internom kolu ESS Sabre32 ES9018K2M, koje podržava PCM rezolucije do 384 kiloherca i 32 bita, kao i DSD256. Dodatne opcije obuhvataju izlaz za slušalice, MM gramofonsko pretpojačalo i blutut 5.0 s podrškom za aptX. Za povezivanje su predviđena tri analogna RCA ulaza (uključujući gramofonski) i jedan izlaz za pojačalo snage, kao i četiri digitalna ulaza (dva optička i po jedan koaksijalni i USB-B) i dva izlaza (koaksijalni i optički). Svestrano integrisano pojačalo Mission 778X dostupno je u srebrnoj i crnoj boji, po ceni od oko 550 funti. i www.mission.co.uk M 550 £

Za hi-fi početak

Britanska kompanija iFi Audio predstavila je najnoviji i ujedno najjeftiniji D/A konverter pod nazivom Uno. Ovaj minijaturni uređaj zamišljen je kao pristupačna ulaznica u svet dobrog zvuka, a takođe sadrži pojačalo za slušalice. Dizajn podseća na umanjeno izdanje skuplje serije ZEN, što podrazumeva zaobljenu gornju stranu i zasečene bokove, a plastično kućište oplemenjeno je prednjim panelom od brušenog aluminijuma. Pored kružne komande za uključivanje i kontrolu glasnoće, na frontu se nalazi 3,5-milimetarski izlaz za slušalice, kao i tasteri za podešavanje gaina (Power Match) i odabir jednog od tri predefinisana modaliteta ekvilajzera (Music, Movie i Game). Uno na zadnjoj strani sadrži jedan analogni RCA izlaz, dok se za digitalni signal i napajanje koristi USB-C port. Kompanija navodi da srce ovog uređaja predstavlja 32-bitsko konvertersko kolo ESS Sabre ES9219, izvedeno u HyperStream III arhitekturi i QuadDAC+ tehnologiji, uz nezavisni kristalni oscilator i Dynamic Range Enhancement. Ispod poklopca se nalaze kvalitetne komponente proizvođača TDK, Taiyo Yuden i Murata, dok pojačalo za slušalice isporučuje 211 milivati na 32 oma, odnosno 3,5 volti na 600 oma. Maleni DAC podržava PCM rezolucije do 384 kiloherca i 32 oma, DSD256 i MQA, a kompatibilan je s Windows, Apple i Android operativnim sistemima. i www.ifi-audio.com M 80 €

Hi-Fi sajmovi

CES 5-8. januar 2023. Las Vegas, SAD

ISE 31. januar - 3. februar 2023. Fira Barcelona, Barselona, Španija

MWC 27. februar - 2. mart 2023. Fira Barcelona, Barselona, Španija

Oslo HiFi Show 11-12. mart 2023. Scandic Hotel, Asker Oslo, Norveška

Hi-Files Show 7-8. oktobar 2023. Holiday Inn, Beograd

Hi-Fi za svakog

Sajam u Varšavi se održava već 25 godina, a u međuvremenu je narastao u drugi najveći sajam u Evropi. Kako je sve počelo, imali smo prilike da čujemo lično od organizatora, koji nas je pozvao u goste.

Ljubiša Miodragović

Unajrespektabilnijem poljskom časopisu Audio pre 25 godina radio je mladi dvadesetogodišnjak po imenu Adam Mokrzycki. Pisao je tekstove u najboljem časopisu u svojoj zemlji, ali to mu nije bilo dovoljno - imao je želju da njegova redakcija napravi hi-fi sajam koji do tada nije postojao. Krenuo je u potragu za hotelima koji bi želeli da izađu u susret i prihvate organizaciju, ali i da razgovara s distributerima i proizvođačima hi-fi opreme koji bi učestvovali na prvom sajmu u Poljskoj. Kad je složio sve kockice, vratio se u svoju redakciju, ali je vlasnik u međuvremenu izgubio

interesovanje za tako veliki poduhvat. Vlasnik magazina je bio zadovoljan postojećim biznisom i nije želeo da rizikuje. Preporučio je Adamu da otvori svoju firmu i krene sam u organizaciju, a da će mu magazin pružiti medijsku podršku. Iako se to činilo kao veliki zalogaj za jednog dvadesetogodišnjaka, bio je dovoljno hrabar i očigledno se rizik isplatio. Danas je to drugi najveći sajam u Evropi, odmah posle Minhena, sa čak 170 izlagačkih prostora.

Sajam je prvo počeo u hotelu „Radisson Blu Sobiesky“, da bi se mnogo kasnije proširio i na nacionalni stadion, udaljen

dvadesetak minuta. Prednost stadiona je bila očigledna, jer pored širokih hodnika tu se nalaze i TV studiji koji su akustički tretirani. Nepotrebno je naglasiti koliko je impresivno biti u nekoj od loža ili TV studija i gledati dole na fudbalski teren. Konačno, prekoputa hotela „Radisson Blu“ nalazi se hotel „Golden tulip“, u kojem se nalazi još desetak slušaonica. Iako se sajam održava i u petak, kao i u subotu i nedelju, više od polovine posetilaca se odluči da poseti sajam upravo u subotu. Zbog toga smo mi iskoristili petak da posetimo stadion, a subotu smo ostavili za hotel.

Photo/Map: Arne Müseler / arne-mueseler.com / CC-BY-SA-3.0 / https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/de/deed.de

Sony

Da je u pitanju i video-sajam, pobrinulo se nekoliko najvećih proizvođača televizora. Sony je u svojoj prostoriji predstavio mnoštvo novih uređaja, a posebno bismo izdvojili televizor iz serije Z9K. Izrađuju se u dve veličine, od 75 i 85 inča, s cenama nešto nižim od 8.000 i 12.000 evra. Sa 8K rezolucijom i MiniLED tehnologijom nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

JBL

Najveću žurku su naravno priredili u kompaniji JBL, gde su korisnici mogli da vide sve modele PartyBox zvučnika, kao i sve manje blutut zvučnike, od malenog Encore zvučnika pa sve do PartyBoxa 1000. Na drugoj strani su bili izloženi novi saundbarovi BAR 300, 500 i 800. Muzika je bila izrazito glasna, a atmosfera u prostoriji drugačija od uobičajenih za hi-fi sajmove.

Philips

Centralnu poziciju u Philipsovoj sobi zauzeli su televizor i saundbar, koji su zajedno osvojili ovogodišnju EISA nagradu. Model nosi oznaku 65OLED+937 jer poseduje integrisani saundbar koji je napravila kompanija Bowers & Wilkins, a koji podržava Dolby Atmos u 5.1.2 postavci. Na štandu je bio predstavljen i popriličan broj manjih uređaja, poput slušalica.

Bowers & Wilkins

Bowers & Wilkins je na sajmu u Varšavi pokazao svim distributerima kako treba da izgleda predstavljanje jedne renomirane firme. U jednoj sali su svirali zvučnici serije 700, a u drugoj serije 800. Ispred sala, u velikom hodniku, bili su još predstavljeni multimedijalni proizvodi, a centralno mesto zauzele su nove slušalice Px8 u posebnoj verziji 007. Posebno interesantno je što sisteme 700 i 800 nisu pogonili samo Roteli, već i Luxman, Hegel, a za izvor su korišćeni HiFi Rose strimer ili Thorens gramofon.

Gato Audio

Danski Gato Audio je napravio narandžastu sobu i time „obojio“ celokupni doživljaj. Svirali su zvučnici sa oznakom FM-30, dok su korišćeni PRE-1 pretpojačalo i PWR-22 monoblokovi. Za izvor je korišćen novi Roon server sa oznakom SRV-1, koji je puštao muziku s lokala i s Tidala. Zanimljivo je da svaki od pomenutih uređaja i zvučnika košta nešto preko 4.000 evra, pa je ukupna cena sistema bila oko 22.000.

Gryphon & Wilson Audio

Najzanimljiviju prezentaciju držao je Rune Skov kao predstavnik kompanije Gryphon. On je jedne godine bio gost našeg sajma u Beogradu ispred kompanije Nordost, ali sada već nekoliko godina radi za Gryphon. Njegova pojava, kao i izbor muzike uspeli su da zadrže posetioce u ovoj demo-sobi zaista dugo. Kompletan Gryphonov sistem, koji je bio sastavljen od Commander pretpojačala, Apex snagaša i Ethos plejera, pogonio je Wilson Audio zvučnike, model Chronosonic XVX. Ovi zvučnici imaju cenu od oko 350.000 evra. Ovako moćan sistem mogao je da svira i u mnogo većoj prostoriji.

Focal & Naim

Jedan od impresivnijih sistema stigao je iz englesko-francuske unije. Za pokretanje velikih Focal Grande Utopia Em Evo zvučnika korišćeno je gabaritno pojačalo Naim Statement, dok su za izvor bili korišćeni Naimov gramofon, kao i strimer. Ovo je bio jedan od sistema koje je bilo teško uslikati jer su se posetioci stalno šetali oko zvučnika i zagledali ih izbliza.

Blumenhofer Acoustics

Još jedni zvučnici s neverovatnom cenom – Blumenhofer Acoustics Gran Gioia 2 x 16 koštaju 270.000 evra! Vlasnik ovog brenda i konstruktor je takođe jedne godine posetio naš sajam u Beogradu, a u Varšavi je uspeo da osvoji srca publike. Sistem je pokretala Ypsilonova elektronika (pretpojačalo i snagaš), zatim Cary DMS-800 mrežni plejer, a za kablove je bila zadužena kompanija Cammino sa svojom Reference serijom. Svakako jedan od tri najbolja sistema koje smo čuli u Varšavi.

Marten & Wadax

Distributer iz Poljske je napravio dosta interesantan sistem, koji su činili zvučnici Marten Coltrane Memento 2, dok su za pojačanje bile zadužene komponente kompanije Tenor. Kao muzički izvor korišćeni su muzički server Atlantis Reference kompanije Wadax i njihov Reference DAC. Ove komponente izazvale su pravu kontroverzu među audiofilima zbog svoje cene, koja kreće od 60.000 evra pa naviše.

Triangle & NuPrime

Francuski Triangle je predstavio nove zvučnike Magellan Cello 40th Anniversary, koje je pokretala elektronika kompanije NuPrime. Ova elegantna digitalna pojačala s lakoćom su pogonila ne tako male Triangleove zvučnike. O njihovom razvoju nam je detaljno govorila Élodie Deveau, koja nam je dala intervju 2021. godine. Ovaj „match“ između kompanija Triangle i NuPrime posebno nam se dopao.

McIntosh & Rockport

Ako biste ušli u prostoriju posvećenu McIntoshu, imali biste osećaj da treba da se izujete, poklonite ili možda čak pomolite ispred ovih komponenti. U mračnoj prostoriji, koju obasjavaju samo plava McIntosheva svetla s displeja, bilo je izloženo desetine proizvoda. Ipak, svirao je sistem koji je bio povezan na zvučnike Rockport Tehnology Signals, koji su primećeni na više mesta na sajmu. Vizuelni dojam – čista desetka!

Monitor Audio & Cambridge Audio

Još jedna interesantna premijera odigrala se u Varšavi – Monitor Audio je predstavio nove zvučnike Platinum serije, i to model 300 3G, s cenom od otprilike 14.000 evra. Sistem su činile i komponente kompanije Cambridge Audio, i to Edge NQ pretpojačalo s mrežnim plejerom i Edge M mono-blokovi. Svaka od ovih komponenti košta oko 5.000 evra, što za celokupan sistem iznosi oko tridesetak hiljada. Izbor za kablove pao je na Chord Company. Odličan sistem!

DALI

Danski DALI je predstavio nove zvučnike Kore u Minhenu, ali u trenutku kad smo mi bili u njihovoj demo-sobi, ti zvučnici su bili pokriveni. Kasnije smo jednostavno zaboravili da se vratimo u tu sobu i zbog toga smo ovu nepravdu ispravili u Varšavi. DALI Kore koštaju oko 70.000 evra i sada nam je bilo jasno zašto su izazvali toliku pažnju javnosti. Da sistem bude još zanimljiviji, elektronika koja ih je pokretala bila je iz kompanije Classe Audio (pretpojačalo i dva monobloka), dok se za izvor koristio Marantz CD plejer.

Raidho

Jedan od zvučnika koji je jedva uspeo da nam uđe u kadar jeste Raidho TD6 s cenom od 235.000 evra. I ovaj zvučnik je imao premijeru u Minhenu, a ovoga puta pokretala ga je Classe elektronika. Imali smo prilike da detaljnije porazgovaramo s menadžerom Raidha g. Larsom Mollerom, koji je bio naš gost u Beogradu na sajmu, dok je radio za DALI. Slogan kompanije Raidho glasio bi „Pripremite se da budete zapanjeni“, što je sasvim adekvatan savet kad ulazite u njihovu prostoriju. TD6 poseduje čak devet zvučničkih jedinica i težak je 175 kilograma, dok mu visina dostiže malo više od dva metra sa šiljcima.

Sonus faber

Jedna od prostorija koja je plenila zvukom bila je Sonus faber demo-soba. U njoj su svirali Sonus faber Nova V zvučnici naizmenično s malenom kutijom Electa Amator III. Pokretali su ih Marantz CD plejer i pojačalo, te je ovo jedan od odmerenijih sistema na sajmu, pažljivo uklopljenih. Veliki Sonusi (Nova 5) koštaju oko 15.000 evra, dok su mali (Electa Amator III) „samo“ 9.000. Italijanski dizajn i zvuk nikada nisu bili jeftini.

WAY Cables & Flow by Allegro

Naši drugari iz Way Cablesa napravili su još jedno uspešno pojavljivanje na svetskoj hi-fi sceni. Baš kao i u Zagrebu, udružili su snage s mađarskim proizvođačem pojačala Allegro, koji je prikazao model Flow One. U pitanju je pojačalo s drvenim prednjim panelom, atraktivnog dizajna i s kružnim otvorom za displej. WAY Cables je prikazao svoje flegšip kablove, i to Poetry+ analogne RCA i XLR interkonekte, zatim Mind Ethernet audio-kabl, Libertas USB kabl i Endless X zvučničke kablove. Za strujne kablove odabrani su Core kablovi, kao i Union strujni razdelnik.

Dutch & Dutch

Holandski Dutch & Dutch imao je praktično praznu prostoriju jer su se u njoj našli samo aktivni zvučnici 8C, dok je izvor zvuka bio Grimm Audio MU1 muzički plejer. Dutch zvučnici 8C imaju u sebi, pored pojačala, i DSP, pa je tako moguće prilagoditi njihovu reprodukciju svakoj prostoriji. Iza njih se u ovom slučaju nalazilo veliko staklo s pogledom na fudbalski stadion, ali ih je menadžer i osnivač kompanije Martijn Mensink očigledno odlično kalibrisao. Njihova cena od 11.000 evra čini se visoka, ali kad shvatite šta sve dobijete u paketu i kakav rezultat, cena je sasvim opravdana.

Electrocompaniet & Rockport Technologies

Electrocompaniet se u Srbiji vratio u ruke distributera Vox Tradea, a u Varšavi je još jednom imao uspešnu prezentaciju s Rockportovim zvučnicima. Sistem su činili Electrocompanietovi novi W800M mono-blokovi, EMC-1 MkV CD plejer, EC-4.8 MkII pretpojačalo, kao i ECM1-MkII strimer/DAC. Zvučnici su bili Rockport Avior II, dok su za povezivanje korišćeni kablovi Transparent Audio Reference G6. Zvuk sistema je bio veoma relaksiran, ali ujedno i moćan i poprilično dinamičan. Ovo je svakako jedan od najbolje zvučećih sistema na sajmu.

Zona slušalica

Na nacionalnom stadionu je odabrana jedna velika prostorija posvećena isključivo slušalicama i pratećoj opremi. Na ovom mestu je svoje proizvode prikazalo više od 50 kompanija, uključujući naše EarMen i RAAL-requisite. Od poznatijih brendova pažnju su ukrali iFi Audio i HiFiman, kao i poljski Ferrum. Ova prostorija je bila ispunjena toliko dobrom atmosferom i toliko je dobro bila posećena da je mogla i da bude organizovana samostalno. Veoma impresivno!

Metaxas & Sins

Jedna od najinteresantnijih osoba koje smo sreli u Varšavi jeste šarmantni Kostas Metaxas, koji je izložio svoje ekstravagantne trakaše. Došli smo u zabačenu prostoriju, u kojoj su se u tom trenutku namotavala dva trakaša, i odmah su nas impresionirala svojim dizajnom i, naravno, bojama. Za njihovu prezentaciju korišćeni su maleni zvučnici, pa je bilo jasno da se na ovom sajmu nije išlo na impresioniranje zvukom. Predstavljene su dve reel-to-reel mašine, i to Tourbillon s cenom od 35.000 i Papillon od 55.000 evra. Ko želi trakaš a ima novca, nema dalje šta da traži.

Prvih 50 godina

Slavljenički model iz kompanije PSB donosi spoj savremene tehnologije i retro dizajna.

Jedan od najpoznatijih kanadskih hifi proizvođača, kompanija PSB, postoji već pola veka. Iako je prisutna u nižoj i srednjoj klasi i izbegava egzibicije sa egzotičnim i skupim high-end kreacijama, PSB predstavlja najbolji primer kompanije koja nastupa relativno skromno, ne lansira često nove modele i nema nepregledno veliku ponudu zvučnika, a opet uživa izuzetnu reputaciju i poznata je po veoma dobrom odnosu između uloženog i dobijenog. Ipak, pedeseti rođendan je svojevrstan jubilej, koji nije lako dostići na ćudljivom i

nestabilnom hi-fi tržištu, pa su u PSB-u rešili da ga proslave na najbolji mogući način - lansiranjem modela koji će podsetiti nove naraštaje audiofila na početke ove kompanije i ponuditi savremena rešenja, uz dizajn koji nas vraća u zlatno doba hi-fija.

Passif 50

Kao kompanija koja je ponosna na svoju istoriju, PSB navodi da su Passif 50 izvedeni po ugledu na modele Passif I i Passif II, koji su lansirani u prvoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo

Bojan Jović

podrazumeva danas pomalo zaboravljeni standmount koncept - u pitanju su zvučnici koji su veći od regalskih (bukšelf) modela, ali i dalje zahtevaju male stalke kako bi zvučničke jedinice bile postavljene na odgovarajuću visinu. U slučaju testiranih zvučnika, namenski izrađeni stalci imaju visinu od 21 centimetra i odlikuju se atraktivnim i funkcionalnim dizajnom, a isporučuju se u pakovanju sa zvučnicima. Sami kabineti visoki su 66 centimetara, uz širinu od 28 i dubinu od 25 centimetara - nešto plići paralelni presek opet je u duhu prošlih vremena, koncept koji neguje još samo mali broj proizvođača. Retro dizajn oplemenjen je sjajnom završnom obradom, pa u estetskom smislu Passif 50 predstavljaju pravi praznik za oči. Kabineti su obloženi prirodnim furnirom od orahovine u matiranom finišu, s prelepo uklopljenim šarama i diskretno zasečenim rubovima prednje strane. Kako bi vizuelni utisak bio kompletan, front je opremljen velikim pletenim maskama, koje prekrivaju gotovo celu površinu, a posvećenost detaljima vidi se na metalnim pločicama s logotipom, koji je isti kao pre 50 godina, i na diskretnim trakama koje služe za povlačenje i uklanjanje mrežica. Po skidanju maski pokazuje se da je proizvođač ipak omogućio da se zvučnici koriste i bez njih - pre svega, maske su pričvršćene pomoću skrivenih magneta, pa nema neuglednih prihvatnika, a cela prednja površina, kao i zvučničke jedinice izvedeni su u crnoj boji, uz elegantne bronzane okvire oko membrana. Iako bi se na prvi pogled reklo da Passif 50 donose uobičajenu trosistemsku topologiju, ovde se krije sledeće iznenađenje - naime, postavka je dvosistemska, dok je najveća jedinica zapravo pasivna membrana. Na vrhu prednje strane smešten je visokotonac s kalotnom titanijumskom membranom prečnika 25 milimetara, koji za pogon koristi neodimijumski magnet, dok je za odvođenje toplote upotrebljen ferofluid. Membrana je postavljena u prilično veliki usmerivač i opremljena atraktivno stilizovanim štitnikom, a

ostatak gornje površine neznatno je isturen u odnosu na front i obložen filcom, koji služi za umanjenje difrakcija i optimalno usmeravanje zvučnih talasa. Ispod visokonca, u središnjem delu fronta, nalazi se srednjetonsko-niskotonska membrana, koja je izrađena od papira i ima prečnik 165 milimetara. Iako proizvođač ne navodi detalje o motoru, poznato je da je ova jedinica smeštena u korpu od livenog aluminijuma i opremljena gumenim vešanjem. Najzad, u donjem delu postavljena je pasivna membrana prečnika 203 milimetra, po kojoj je ovaj zvučnik dobio naziv. Pasivni radijator izveden je po ugledu na mid-bas, što podrazumeva aluminijumsku korpu, papirnu membranu i gumeno vešanje, a kompanija ga je primenila umesto bas-refleks otvora - prema njihovim rečima, na ovaj način zvučnici su manje zavisni od okružujućeg prostora, a i najniži tonovi su unapređeni.

Usled odsustva bas-refleks otvora, zadnja strana zvučnika poprilično je pusta, a jedine zanimljivosti smeštene su u donjem delu. Ovde pronalazimo dva para metalnih terminala, koji su u potpunosti pozlaćeni, uz takođe pozlaćene kratkospojnike, pa Passif 50 omogućuju prihvatanje svih tipova povezivanja, kao i bi-wiring i bi-amping. Pored toga, ovde se nalazi velika etiketa s logotipom proizvođača i oznakom modela, kao i podsetnik da je u pitanju jubilarno izdanje, koje obeležava 50 godina postojanja kompanije. Specifikacije pokazuju da Passif 50 imaju frekvencijski opseg od 50 herca do 20 kiloherca, uz Linkwitz-Riley skretnicu četvrtog reda i reznu frekvenciju na 1,8 kiloherca, a preporuka je da se uparuju s pojačalima od 30 do 200 vati po kanalu. Deklarisana osetljivost iznosi 89 decibela (1 W / 1 m),

Slušni test

Iako se po gabaritu nalaze između regalskih i podnostojećih zvučnika, Passif 50 po zvuku nesumnjivo pripadaju drugoj navedenoj kategoriji - njihov zvuk je veliki, uz masivne tonove i prostranu pozornicu. Testirani par stigao nam je fabrički zapakovan i nerazrađen, ali je od samog početka pružio veoma krupan i upečatljiv zvuk, dorastao florstenderima manje i srednje veličine. Pozicioniranje je relativno nezahtevno za kutije ove zapremine i Passif 50 su odlično radili već na oko 40 centimetara udaljenosti od zadnjeg zida, uz nešto više od jednog metra razdaljine do bočnih zidova. Pored toga, uprkos nešto nižoj poziciji visokotonaca u odnosu na uši slušaoca, zvučna scena bila je vrlo dobro rekreirana po sve tri ose, uključujući visinu. Na samom početku pozornica je bila prilično dvodimenzionalna, ali je period razrade doneo dubinsko raslojavanje, pa se na kvalitetnijim snimcima mogao jasno odrediti položaj muzičara u prostoru. Tonovi koje stvara Passif 50 izuzetno su prijatni i mogu se slušati satima i danima bez zamora, a za njihov karakter može se

a nominalna impedansa je šest oma, uz spuštanje najniže do četiri oma, što znači da Passif 50 ne bi trebalo da predstavljaju posebno opterećenje za amplifikaciju.

reći da je na toplijoj strani neutralnog. Krupne note najizražajnije su u srednjem delu spektra, koji je izrazito bogat i pruža fluidnu i iskrenu muzikalnost. Iako izgledaju poput zvučnika od pre pola veka, Passif 50 zvuče prilično savremeno i donose veoma dobru analitičnost, uz detalje koji doprinose odličnom prikazu pojedinačnih tonova. U srednjem opsegu, koji je jedan od najjačih aduta ovih kutija, tonovi su raskošni i ujedno dobro uobličeni, pa auditorijum ima odličan uvid u finese i teksturu nota. U istinskom Zappinom stilu, na albumu „The Grand Wazoo“ prisutno je pravo bogatstvo tonova, a Passif 50 oko auditorijuma plete mrežu finih detalja, koji su prikazani veoma jasno i doprinose ambijentalnom ugođaju. Zapravo, ovi zvučnici briljiraju uz valjanu produkciju i pružaju gotovo nepobediv odnos između uloženog i dobijenog ako se potrudite i obezbedite im kvalitetan materijal. Jedostavno, sve je na svom mestu i u pravim količinama, pa će Passif 50 u ovakvim situacijama biti dorasli i zvučnicima iz klase iznad. S druge strane, loši snimci će isto tako biti brzo razotkriveni jer testirane kutije nisu sklone ulepšavanju i zabašurivanju nedostataka - one pružaju iskren prikaz tonskog zapisa i ne pokušavaju da prikriju ni njegove, a ni sopstvene mane.

Usled relativno neobičnog koncepta, na početku testa najviše nas je brinuo prikaz donjeg opsega, ali nakon perioda razrade pokazalo se da nema previše razloga za brigu. Passif 50 donose masivne i snažne basove, koji su veoma dobro uobličeni i pored tona donose rezonovanje karakteristično za velike kutije. Donji prag je praktično nečujan i membrane se ravnomerno i bez gubljenja preciznosti spuštaju sve do granice čujnosti, što ukazuje na izuzetno uspešan proračun zapremine kutije i pasivnog radijatora - u većini situacija, on se ponaša kao pravi niskotonac. Opet, i ovde treba imati u vidu relativnu netrpeljivost kutija prema nekvalitetnoj produkciji, pa na lošijim snimcima može doći do gubitka preciznosti i mumlanja basa. Na suprotnoj strani opsega visoki tonovi prikazani su precizno i čisto iako bismo u pojedinim numerama mogli poželeti nešto naglašenije note. Passif 50 u prvi plan stavljaju fantastične srednje tonove, ali ponekad to ide nauštrb gornjeg dela spektra - visoki tonovi su povremeno povučeni, naročito kad su

zvučnici postavljeni s visokotoncima na spoljnoj strani. Naime, Passif 50 imaju asimetričnu postavku u pogledu visokotonaca, koji mogu biti pozicionirani ka spoljašnjem ili unutrašnjem delu fronta. Postavljanje visokotonaca ka unutrašnjem delu poboljšaće fokus i, posledično, prezentaciju visokih tonova, uz minimalne gubitke u širini pozornice.

Zaključak

Kao izuzetna kombinacija vanvremenskog dizajna i moderne tehnologije, Passif 50 imaju sve predispozicije da postanu instant klasik. Poput svih dobrih zvučnika, oni traže malo ugađanja u pogledu muzičkog materijala i ostatka sistema, ali jednom kad su njihovi kriterijumi zadovoljeni, uzvratiće vam reprodukcijom koja daleko prevazilazi njihovu cenu. Najzad, njihov izgled neće ostaviti ravnodušnim čak ni one koji ne mare za tehniku, pa ćete sasvim lako ubediti svoje ukućane da su upravo PSB Passif 50 savršeni zvučnici za vas.

Minus

Oprema

PSB Passif 50

1 x 165 mm mid-bas, 1 x 25 mm visokotonac

J Rezna frekvencija: 1,8 kHz

J Dimenzije kabineta (ŠxVxD): 280 x 660 x 254 mm

J Masa: 13,7 kg

J Cena: 2.700 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Very Fyne Audio

Iako postoji svega nekoliko godina, iza kompanije Fyne Audio stoje decenije iskustva u dizajnu i izradi zvučnih kutija.

Bojan Jović

Ukoliko pratite dešavanja na svetskom hi-fi tržištu, tokom prethodnih godina sigurno ste nailazili na testove zvučnika Fyne Audio ili na izveštaje s najvećih audio-sajmova, na kojima je ova kompanija bila zapaženi učesnik. Škotski proizvođač stupio je na scenu gotovo preko noći i jednakom brzinom se nametnuo kao mejnstrim hi-fi brend, rame uz rame s kompanijama koje su među nama već decenijama. Ova naizgled neobjašnjiva situacija postaje razumljivija kad se uzme u obzir da su Fyne Audio osnovali ljudi koji su pre toga vodili glavnu reč u proslavlje-

noj kompaniji Tannoy - njihovo znanje i iskustvo, ali i povezanost u industriji omogućili su Fyne Audiju munjevit napredak. Ipak, sve to ne bi bilo dovoljno da Fyne Audio od starta nije bio postavljen na zdrave osnove, u vidu veoma dobro osmišljene i konkurentne ponude zvučnika. Asortiman je prilično veliki i obuhvata osam osnovnih serija zvučnika, uz dodatnu ponudu za višekanalne i ugradne sisteme, a tu je i nekoliko ozbiljnih patentiranih rešenja. Za premijerni test Fyne Audio zvučnika u magazinu Hi-Files odabran je model iz sredine ponude, s oznakom F500.

Opis

Kao regalski zvučnik, F500 dolazi u gabaritu koji je pogodan za upotrebu u sobama manje i srednje veličine. Iako je dizajn stvar ukusa, nama se ovaj model veoma svideo, a proizvođaču odajemo priznanje jer je omanjem zvučniku podario vizuelni identitet koji ga čini prepoznatljivim u moru konkurencije. Kabinet je izrađen od medijapana srednje gustine i u osnovi ima pravilne linije, ali detaljniji pregled ukazuje na blago zaobljenu prednju i zadnju stranu, što umanjuje pojavu stojećih talasa u unutrašnjosti i, posledično, koloracija u zvuku. Završna obrada je besprekorna do poslednjeg detalja i u ovom pogledu Fyne Audio se neće postideti ni pored daleko skupljih zvučnika. Kao značajan doprinos vizuelnom šarmu, kabinet je finiširan u prirodnom furniru - primerci na testu izvedeni su u hrastovini tamnobraon boje, a u ponudi je još crni hrast, dok se uz doplatu mogu dobiti crna ili bela boja visokog sjaja. Zvučnička jedinica zauzima najveći deo prednjeg panela i smeštena je u upadljivi okvir od četkanog aluminijuma, koji deluje luksuzno, a ujedno pruža sa ukusom odmeren kontrast ostatku kabineta. Opis spoljašnjosti se ovim ne završava, jer su F500 opremljeni masivnim postoljem debljine oko šest centimetara, uz aluminijumsku traku koja ga odvaja od ostatka kabineta. Ovakvo postolje neophodno je zbog patentiranog rešenja za protok vazduha, koje je nazvano BassTrax. Naime, bas-refleks port smešten je na donjoj strani drvenog dela kabineta, a u unutrašnjosti postolja nalazi se akustički oblikovani difuzor, koji ravnomerno rasipa vazduh u krugu od 360 stepeni. Vazduh prolazi kroz velike proreze na sve četiri strane postolja, što čini ovaj zvučnik prilično nezahtevnim za pozicioniranje, a ujedno izgleda veoma atraktivno. Već smo naveli da je F500 opremljen jednom zvučničkom jedinicom, ali je, u skladu s nasleđem, u pitanju koaksijalni sklop. Niskotonsko-srednjetonski drajver opremljen je membranom od papirnih

vlakana i ima prečnik od 150 milimetara, uz gumeno vešanje s karakterističnim zarezima, a cela konstrukcija smeštena je u korpu od livenog aluminijuma. U središtu jedinice nalazi se kalotni visokotonac prečnika 25 milimetara, s membranom izrađenom od veoma krutog titanijuma i zasebnom komorom. Kao veoma značajno za krajnji kvalitet reprodukcije, Fyne Audio ovde primenjuje još jedno patentirano rešenje - tehnologiju IsoFlare, koja obezbeđuje konstantnu i ravnomernu usmerenost zvučnih talasa kako bi se postigla precizna stereo-slika. Za razliku od mnogih drugih proizvođača, koji često ne daju nikakve podatke o skretnici, Fyne Audio ističe da su F500 opremljeni skretnicom dizajniranom za minimalne gubitke, uz kalemove s laminiranim jezgrom i polipropilenske kondenzatore audiofilskog kvaliteta. Za povezivanje sa amplifikacijom predviđena su dva para krupnih i dovoljno razmaknutih terminala, koji su izvedeni u kombinaciji metalne osnove i čvrste plastične oplate, dok su kratkospojnici takođe izrađeni od masivnog metala. Pored panela s terminalima, na zadnjoj strani nalazi se mala etiketa sa oznakom i serijskim brojem modela, kao i napomenom da su zvučnici dizajnirani i projektovani u Velikoj Britaniji, dok se proizvodnja obavlja u Kini.

Test

Specifikacije navode da F500 pružaju frekvencijski opseg od 45 herca do 34 kiloherca, uz osetljivost od 89 decibela i nominalnu impedansu od osam oma, što ukazuje na nezahtevnost u pogledu pokretanja. Ovo se potvrdilo u praksi, jer je naš verni Exposure 2010S2 odlično kontrolisao koaksijalnu jedinicu. Pozicioniranje je takođe prilično jednostavno, pa su F500 disali punim plućima na oko 40 centimetara od zadnjeg zida, uz utisak da bi razdaljina mogla biti manja ako uslovi to zahtevaju. Kutije su bile sasvim blago

“Pokazalo se da BassTrax predstavlja jedno od najuspešnijih rešenja za dobar protok vazduha.”

zaokrenute prema idealnoj poziciji za slušanje kako bi se postigao bolji fokus, bez sužavanja pozornice. Nakon kraćeg perioda razrade, F500 su nam priuštili odlično razvijenu zvučnu scenu, koja je bila prilično precizno ocrtana po sve tri ose. Trodimenzionalni ugođaj bio je prisutan u najboljem maniru regalskih zvučnika, uz note koje su jasno postavljene u prostoru i izraženu dubinu, koja je smeštala muzičare u prostor ispred auditorijuma. Blizak i intiman prikaz muzike bio je ispunjen finesama, koje se najbolje mogu čuti na živim akustičnim numerama i klupskim snimcima. Precizna i intimna prezentacija muzike zasluga je upravo koaksijalne jedinice i celokupne filozofije tačkastog izvora zvuka, koji je kod F500 očigledno izveden baš kako treba. U gornjem i srednjem delu spektra fokus je toliko dobar, a neizveštačena fluidnost na tako visokom nivou da se čini kao da ih proizvodi ista membrana. Količina vazduha oko nota takođe je besprekorno odmerenaupravo onoliko koliko je potrebno da se dobije utisak prostora, ali bez izlaženja

iz zone realnosti i želje za fasciniranjem auditorijuma bez pravog razloga. Ukoliko poslušate džez klasike, kao što je „Kind of Blue“ legendarnog Milesa Davisa, Fyne Audio će vam uzvratiti iskrenom muzikalnošću i bezmalo savršenom prezentacijom. Svaka nota je na svom mestu, upravo kako je pamtimo nakon nebrojenih preslušavanja ovog albuma na različitoj hi-fi opremi, a kolorit verodostojan, uverljiv i bez neprirodnog prizvuka, uprkos metalnoj membrani visokotonca. Milesova truba zauzima centralno mesto i obiluje prodornim, ali ne i neprijatno oštrim tonovima, a zvuk joj je veoma izražajan - ovo nije lako postići kad je u pitanju reprodukcija trube. Uprkos skromnom gabaritu i nevelikim zahtevima u pogledu pokretanja, F500 kod reprodukcije najnižih tonova zvuče veće nego što zapravo jesu. Iako ovo može zvučati kao izlizana fraza, tokom našeg testa pokazalo se da BassTrax predstavlja jedno od najuspešnijih rešenja za dobar protok vazduha kod malih zvučnika. Precizno proračunato vođenje vazduha eliminiše bilo kakve negativne

efekte u vidu mumlanja iz porta, pa su basovi veoma čisti, uz jasno ocrtane note i odličnu ukupnu definiciju. Još je značajnije da F500 to postižu bez gubljenja mase najnižih tonova, čije se rezonovanje može osetiti i koji imaju solidan, iako ne munjevito brz udarac. Opet, fokus je veoma izražen i u najnižem delu spektra, pa se gornji basovi odlikuju gotovo beskrajno preciznim prikazom i obiljem finesa. Maleni Fyne Audio će stoga zaista briljirati uz avangardnu elektroniku, poput albuma „miles_gurtu“, na kojima će bez teškoća izaći na kraj s najzahtevnijim deonicama i prikazati ritam sekciju u punom sjaju, uz rapidne promene i zavidnu sposobnost membrana da se brzo pokrenu i zaustave.

Zaključak

Nakon premijernog testa Fyne Audio zvučnika u našem časopisu uvereni smo da u škotskoj kompaniji veoma dobro znaju šta rade i da ih u budućnosti očekuju još veći uspesi. Kao regalski zvučnici koji se bore za svoj komad tržišta među veoma žestokom konkurencijom, F500 se predstavljaju kao kutije bez posebnih mana - nezahtevne za pokretanje, jednostavne za pozicioniranje i neizbirljive u pogledu muzičkih žanrova. Šta bi se više moglo poželeti po ovoj ceni?

Plus

Fyne Audio F500

Dobar zvuk na jednostavan način

Kompanija ELAC nastavlja da obnavlja ponudu nesmanjenim intenzitetom - ovoga puta na redu su aktivne zvučne kutije kompaktnog gabarita i pristupačne cene.

Tokom nekoliko prethodnih godina upoznali smo se sa obnovljenom ponudom poznatog nemačkog proizvođača, koja obuhvata više od deset serija zvučnika, kao i elektronske hi-fi komponente. Sada su pred nama najnovije i, kad se sve uzme u obzir, verovatno najpovoljnije zvučne kutije iz ELAC-a, jer Debut ConneX DCB41 u sebi sadrže amplifikaciju, digitalno-analogni konverter, blutut i gramofonsku sekciju.

Spolja i iznutra

Iako bi se na osnovu naziva moglo pomisliti da pripadaju liniji Debut, DCB41 zapravo nastupaju u odvojenoj seriji, koja će u budućnosti možda biti proširena predstavljanjem većih modela. S visinom od nepunih 25 centimetara, u

pitanju su veoma kompaktni monitorski zvučnici, koji će se dobro snaći u manjim prostorijama, ali i kao nearfield postavka na radnom stolu. Dizajn je jednostavan i moderan, a klasičan oblik kvadra oplemenjen je zaobljenim vodoravnim ivicama i atraktivnim kombinacijama boja - prednji panel uvek je izveden u mat crnoj boji, dok ostatak kabineta može biti u finišu od orahovine, crnog jasena ili u plavoj boji. Kao kontrast crnom frontu, u donjem delu postavljena je aluminijumska traka s logotipom kompanije, a na raspolaganju su i kvalitetne platnene mrežice, koje prekrivaju celu prednju stranu. DCB41 izvedeni su u dvosistemskoj topologiji, a proizvođač ne daje previše detalja o zvučničkim jedinicama. U gornjem delu fronta smešten je kalotni

Bojan Jović

visokotonac prečnika 19 milimetara s velikim usmerivačem, kako bi se postigle bolja usmerenost i disperzija zvučnih talasa. Ispod njega nalazi se srednjetonsko-niskotonski drajver sa 114-milimetarskom membranom od polipropilena, uz vešanje dugog hoda, koje omogućuje veliku ekskurziju.

Poput većine pristupačnih ELAC-ovih zvučnika, DCB41 donose relativno konzervativnu spoljašnjost, dok se zanimljivosti kriju unutar kućišta. Pre svega treba naglasiti da je aktivna postavka izvedena po principu master-slave, što znači da je kompletna elektronika smeštena u jednoj kutiji, dok je druga zapravo pasivna i povezuje se pomoću uobičajenog zvučničkog kabla. Za pokretanje je zadužena amplifikacija u klasi D, koja

raspolaže sa 50 vati po kanalu i akustički je usklađena sa zvučničkim jedinicama, a proizvođač navodi da je u pitanju efikasno rešenje koje se malo greje. U unutrašnjosti se takođe nalazi D/A konverter nepoznatog porekla, koji podržava rezoluciju do 96 kiloherca i 24 bita. Iako bismo mogli poželeti podršku za još veću rezoluciju, verujemo da je fabrika ovako postavila stvari kako bi se izbegla instalacija drajvera za Windows, što dodatno pojednostavljuje upotrebu. Zatim je tu gramofonsko pretpojačalo - pretpostavljamo za manje zahtevne MM zvučnice, a na kraju i blutut s podrškom za kvalitetniji aptX kodek. Priključci su smešteni na zadnjoj strani glavnog zvučnika, a ovde pronalazimo zaista raznovrsne opcije. Za digitalne izvore predviđeni su optički ulaz, USB-B port za direktnu vezu s računarom i HDMI ARC, koji omogućuje povezivanje i kontrolu putem televizora. Analogni RCA ulaz opremljen je prekidačem za isključivanje ugrađene gramofonske sekcije, pa se može koristiti kao uobičajeni linijski ulaz. Dodatno su prisutni izlaz za aktivni sabvufer i USB-A port za servisnu primenu i ažuriranje firmvera, kao i jedan par omanjih terminala za povezivanje drugog zvučnika. Kao osnovni vid kontrole postavljena je prilično velika kružna komanda, koja se može lako napipati pod prstima ako nemate pristup zadnjoj strani, a omogućuje uključivanje, podešavanje glasnoće, promenu izvora i aktivaciju blutut uparivanja - maleni ELAC sam će se pobrinuti za isključivanje, jer nakon 15 minuta neaktivnosti automatski odlazi u stendbaj modalitet.

Upotreba i zvuk

Uprkos malim dimenzijama, DCB41 se tokom reprodukcije predstavljaju kao čistokrvni ELAC i donose sve ono na šta su nas navikli stariji i veći srodnici iz iste kuće. Zvučničke jedinice odlično su usaglašene, a zvuk je uravnotežen i rafiniran. Posebno nam je imponovala nenapadna prezentacija u duhu regalskih modela serija Debut i Uni-Fi, kad zvučnici daju sve od sebe da pruže što bolji kvalitet reprodukcije, ali bez skretanja pažnje na sopstvene mogućnosti - sve je u službi muzike, a DCB41 će veoma brzo nakon uključivanja nestati iz vaših misli i ostaviti vas da uživate u dobrom zvuku. Najniži opseg veoma je dobro prikazan i tokom reprodukcije DCB41 će vas povremeno oduševiti snažnim i čvrstim basovima, koji su u neskladu s njihovim gabaritom. Naravno, zakoni fizike ne mogu se zaobići, ali nešto plići donji deo spektra primetićete tek kad ih uporedite sa znatno većim i u tom pogledu sposobnijim kutijama. Sami za sebe, maleni DCB41 zvuče celovito, bez utiska da u zvuku bilo šta nedostaje, što je najviše što se može očekivati od malih kutija. Pored optimalno odmerenih drajvera i amplifikacije, velike zasluge za dobar bas pripadaju kabinetu - njegova konstrukcija monolitno

čvrsta i oplemenjena bas-refleks otvorom specifične konstrukcije, koji je na pola puta do transmission line si stema. Naime, u gornjem delu kabineta nalaze se precizno proračunate pregrade koje formiraju kanal u obliku slova S, a prilično dugačka putanja završava se prorezom koji se proteže celom širinom zadnje strane. Proizvođač navodi da se ovakvim rešenjem povećala ekstenzija donjeg opsega, uz umanjenje neželjenih šumova iz porta. Srednji i gornji opseg odlično se nadovezuju na niskotonske temelje i DCB41 formiraju ravnomerno prezentovanu pozornicu, bez isticanja ili povlačenja bilo kog dela spektra. Scena je dobro razvijena po širini i nešto manje po dubini, a testirani zvučnici se iskupljuju vrlo dobrom separacijom i izraženim stereo-efektom, koji omogućuje prilično precizno određivanje pozicija za pojedinačne instrumente. Iako donose solidan nivo detalja i njihovu dobru razlučivost, DCB41 više su nas oduševili koloritom. Pojedinačni tonovi su uzorno neutralni, a opet dovoljno puni i sočni, pa muzika zvuči živopisno na jedan diskretan i neopterećujući način. Drugim rečima, aktivni DCB41 savršeni su za celodnevno pozadinsko slušanje bez zamora, ali ako im posvetite pažnju, u njihovom zvuku pronaći ćete više nego zrno istinske audiofilske reprodukcije. Posvećenost dobrom zvuku nije umanjila njihovu praktičnost, pa ni udobnost pri upotrebi, jer se u pakovanju isporučuje elegantni daljinski upravljač manjih dimenzija. Daljinac omogućuje odabir izvora, kontrolu glasnoće i upravljanje re-

đe i komanda za aktiviranje patentirane tehnologije XBass Enhancer, koja donosi snažniji bas - mi smo ovaj sistem koristili povremeno, u numerama koje imaju povučeniji donji opseg, dok nam je u većini situacija standardni ELAC-ov bas bio sasvim dovoljan. Na kraju testiranja DCB41 smo povezali preko linijskog ulaza, a D/A konverziju preuzeo je višestruko skuplji Musical Fidelity M6x DAC. Rezultat je bio očekivan: reprodukcija se poboljšala - najpre u detaljima i slojevitijim tonovima, ali ne toliko da bi opravdala ogromnu razliku u ceni, pa je zaključak da je fabrika znalački usaglasila sve komponente sistema, koje sjajno rade zajedno i međusobno se dopunjuju na najbolji mogući način.

Zaključak

Iako se ne može osporiti da veliki deo zasluga za uspon kompanije u prethodnom periodu pripada doskorašnjem glavnom dizajneru g. Andrewu Jonesu, ELAC pokazuje da je taj uspeh ipak delo udruženih napora, kao i da su za prethodnih stotinak godina naučili ponešto o izradi zvučnika i elektronike. Kao školski primer svestranog i sposobnog hi-fi sistema - jer ovo nisu samo zvučnici već sistem koji sadrži zvučnike, amplifikaciju, DAC, gramofonsku sekciju i blutut - ELAC Debut Connex DCB41 donose mogućnosti i zvuk koji daleko prevazilaze njihov skromni gabarit i još skromniju cenu.

Plus

M Usaglašenost svih komponenti.

M Raznovrsne opcije povezivanja.

M Uravnotežen i neobojen zvuk.

M Prirodna muzikalnost.

Minus

K Ništa po ovoj ceni.

Oprema

Musical Fidelity M6x DAC

ELAC Debut ConneX DCB41

J Kontinualna snaga: 2 x 50 W na 8 oma

J Frekvencijski opseg: 50 Hz - 25 kHz

J Najveći zvučni pritisak (1 m): 102 dB

J Topologija: 2 x 114 mm mid-bas, 1 x 19 mm visokotonac

J Analogni ulazi: 1 x RCA

J Digitalni ulazi: 1 x optički, HDMI i USB-B

J Dodatno: blutut, subwoofer out

J Daljinski upravljač: da

J Dimenzije (ŠxVxD):

140 x 245 x 203 mm

J Masa: 3,5 + 2,9 kg

J Cena: 600 €

Old-school revamp

Povratak retro konstrukcijama uvek je zanimljiv obrt u hi-fiju, posebno kad dobro zvuči.

Milan M. Milošević

Starija konstrukcija širih a plićih zvučnika s većim jedinicama, posebno basom, nudi određene prednosti u odnosu na moderne zvučnike: svojom širinom i veličinom membrana oni obezbeđuju veći direktni zvuk prema slušaocu, dok svojim profilom istovremeno više zaklanjaju slušoca od odbijenog zvuka, koji dolazi od zadnjeg zida. Upravo ovu konstrukciju, nalik na poznate vintidž monitorske zvučnike, primenjuje Elipson u modelu Heritage XLS 11.

Revival

Pod uticajem trenda koji su započeli JBL, Harbeth, a pratili ga PSB i drugi, francuski Elipson je 2020. lansirao model Heritage XLS 15, vintidž izgleda, prilično velikih dimenzija i s basom od čak 12 inča,

uz najavu da želi da ponudi "zvučnike koji odražavaju današnji vintidž feel u stilu i dizajnu". Ove godine na tržištu se pojavio manji vintidž model XLS 11, koji upotpunjuje ovu gamu i čini je pogodnom i za manje prostorije. Uprkos izgledu, XLS 11 koristi nove tehnologije. Bas-jedinica veličine osam inča manja je verzija iz modela XLS 15 i načinjena je od celuloze. Bas-jedinica radi u sklopu s prednjim bas-refleksom, na rezonantnoj frekvenciji od 37 herca. Kalotni srednjetonac od tekstila, prečnika dva inča, pokriva najveći deo opsega, od 850 do 5.000 herca. Ova jedinica i kalotni visokotonac donekle su pojednostavljene varijante drajvera iz serije Prestige Facet. Opsezi su sečeni skretnicama trećeg reda, izuzev gornjeg opsega srednjetonca, koji izlazi iz slike strmije, 18 decibela po oktavi.

Na prednjoj strani zvučnika nalaze se preklopnici za regulaciju srednjeg i visokog opsega u koracima od +/-1 decibel, a uz njih je, u pravom retro maniru, dat i grafikon korekcije krive. Margina čujnosti od jednog decibela može napraviti suptilnu, ali čujnu razliku i dodatno prilagoditi zvuk ličnom ukusu. Ovim zvučnicima su definitivno potrebni stalci. Za tu namenu mogu se upotrebiti standardni, visine oko 65 centimetara. Međutim, da bi se očuvao retro izgled, preporuka su originalni stalci Elipson Heritage XLS Stand 1, visine tek 20 centimetara, ali s nagibom od pet stepeni unazad, što obezbeđuje usmerenost ka slušaocu na prosečnoj udaljenosti. Ova opcija, međutim, nije samo estetska: ona delimično rešava i zadnje i bočne odbijene talase u prostoriji jer postavlja zvučnik pod

uglom u odnosu na zidne površine i pod. Dekorativne mreže tamnog, neutralnog tona pričvršćuju se pomoću magneta i upotpunjuju elegantnu pojavu.

Slušni test

Za slušanje XLS 11 nije potrebno navikavanje jer niži položaj zvučnika kompenzuje njihova veličina i širi zvučni front.

Kad imate velike zvučnike pred očima, prvo očekivanje je veliki bas. Niski opseg na XLS 11 projektovan je inteligentno: srazmerno veliki prečnik bas-refleks tunela omogućuje veoma brz i odsečan niski opseg i udarce koji se mogu osetiti. Međutim, bas ne silazi previše duboko jer bi to dovelo do presviravanja i bojenja i viših bas-frekvencija i "kašljanja" porta. Dakle, XLS 11 ne pokušava i ne radi ništa izvan svojih mogućnosti.

Na albumu "Lucky Peterson" Luckyja Petersona (Gitanes Jazz Productions, 1999) zvuk je uravnotežen, na momente uzdržan i topao, mada srednji opseg može preuzeti dominaciju i blago istrčati u prvi plan. Ovo takođe zavisi od pozicioniranja, pa u pomoć može priteći fino podešavanje u koracima od plus i minus jedan decibel. Zvuk se prostire celom širinom i ima veoma dobru integraciju opsega. Elipson naglašava da XLS 11 nudi "zadovoljstvo i uživanje u svim muzičkim žanrovima". Zaista, ovi zvučnici nisu probirljivi. Na klasičnoj muzici daju vernu boju solo instrumenta, dosta prostora i tišine oko njega i dosta suptilnosti u mikrodetaljima, što je zasluga dobro izvedenih zvučničkih jedinica i njihove jako dobre integracije. Na kraju, XS 11 smo probali s cevnim pojačivačem Tsakiridis Devices Aeolos od 45 vati po kanalu, u pentodnom spoju. Očekivali smo da ova kombinacija neće dati optimalan zvuk usled dva razloga koji leže u samim zvučnicima: prvi je što cevnim pojačivačima retko prijaju trosistemski zvučnici zbog pretežno induktivnog opterećenja; drugi je u impedansi koja pada na trioma na 2,4 kiloherca, što se čujno odražava na kvalitet srednjeg opsega, tako da je tranzistorska amplifikacija naša preporuka za ove zvučnike.

Slušali smo Lucky Peterson, „Lucky Peterson“ (Gitanes Jazz Productions, 1999).

Zaključak

XLS 11 je zvučnik koji analizira i zvuk muzičkog materijala i celog sistema. Njegov zvuk je otvoren i direktan, lak za pokretanje, ali je zbog ovih odlika i prilično osetljiv na uparivanje, posebno zbog jačeg prisustva srednjeg i visokog opsega. Zanimljivo, ovaj zvučnik nema presviravanja u basu, koga ima sasvim dovoljno, a najčešće je na "suvoj" strani. Ipak, u svojoj analitičnosti uspeva da zvuči prirodno i muzikalno. Uz to je lepog i elegantnog vintidž izgleda.

Možda će izgledati suprotno u odnosu na izrečeno u prethodnom pasusu, ali Heritage XLS 11 može se sasvim dobro slagati s kvalitetnim vintidž risiverima i integrisanim pojačivačima iz druge polovine sedamdesetih i s početka osamdesetih godina, kao što su Marantz, Sansui ili Kenwood. Prema tome, ako posedujete jedan od ovakvih bisera, isprobajte XLS 11 i iskoristite posebnu ponudu M-Kabla za komplet ovih zvučnika i njihovih originalnih nagnutih stalaka.

Plus

M Vrlo dobar all-rounder za sve muzičke žanrove.

M Dinamičan, muzikalan i prirodno obojeni zvuk.

Minus

K Zahteva pažljivo uparivanje i pozicioniranje.

K Srednji opseg se na momente može preigrati.

Oprema

Elipson heritage XLS 11

J Topologija: trosistemski, tri jedinice, bas-refleks

J Jedinice: bas 210 mm, srednjetonac 55 mm, visokotonac 22 mm

Ključne karakteristike

Topologija

• trosistemski, tri jedinice, bas-refleks Frekvencijski opseg

• 45 Hz - 25 kHz Rezne frekvencije

• 800 Hz, 5 kHz

J Rezne frekvencije: 800 Hz / 5 kHz J Frekvencijski opseg: 45 Hz - 25 kHz

J Impedansa: 6 Ω

J Preporučena snaga pojačivača: 50-150 W

J Osetljivost: 90 dB

J Dimenzije (ŠxVxD): 320 x 560 x 278 mm

J Masa: 17 kg

J Cena: 1.700 €

“Da bi se očuvao retro izgled, preporuka su originalni stalci Elipson Heritage XLS Stand 1.”

Veliko srce najmanjeg Velikinca

U prethodnom broju predstavili smo vam novog domaćeg proizvođača zvučnika Velikinac Audio Lab, a upoznavanje s ponudom nastavljamo uz najmanji model Differo II SE.

Bojan Jović, foto: Pavle Taboroši

Iako je već prethodni testirani zvučnik Tisa, usled skromnog gabarita, sasvim pogodan za upotrebu u manjim prostorijama, Velikinac Audio Lab donosi na tržište i jedan regalski model, i to u dve varijante. Na našem testu našla se sposobnija verzija SE (Special Edition), ali ćemo se u tekstu osvrnuti i na Differo II u osnovnom izdanju.

Spolja i iznutra

Pre nego što se pozabavimo osobinama ovih malenih kutija, da razjasnimo otkud broj dva u nazivu. Naime, u prethodnom testu naveli smo da se glavni konstruktor g. Savo Velikinac bavi izradom zvučnika preko tri decenije, a pre više od deset godina napravio je originalni Differo. Ipak, novitet mu je sličan samo po gabaritu, dok je sve ostalo potpuno novo - koncept i postavka zvučničkih jedinica sasvim su drugačiji, kao i skretnica, dizajn bas-refleks porta i samih kabineta, pa se može reći da Differo II s prethodnikom ima zajedničko samo ime. Uz visinu od nepunih 30 centimetara, Differo II SE se ubrajaju u manje regalske kutije, a klasičan dizajn podrazumeva pravilnu formu kvadra, bez posebnih dizajnerskih eksperimenata. Ipak, njihova pojava oplemenjena je snažno zaobljenim ivicama, kao kod većih Tisa, dok beli finiš na testiranim primercima čini da izgledaju sveže i moderno. Ovi zvučnici takođe se nude u crnoj boji, a proizvođač navodi da su druge boje dostupne na zahtev kupca. Još jedna sličnost s florstenderima iz prošlog broja ogleda se u postavci zvučničkih jedinica, pa umesto uobičajenog visokotonca, dvosistemsku topologiju predvodi širokopojasna jedinica prečnika 80 milimetara. Proizvođač kao objašnjenje navodi da se ove jedinice spuštaju znatno niže od konvencionalnih visokotonskih, pa i srednjetonskih membrana, kreirajući potpuno ujednačen prikaz u najvećem delu spektra. Postavku kompletira niskotonski drajver opremljen papirnom membranom, isto kao kod širokopojasne jedinice, ali u ovom slučaju prečnika 127 milimetara. Dizajn ove jedinice je konvencionalan, s prilično isturenim i akustički oblikovanim poklopcem u središtu. U skladu s filozofijom da male kutije treba da budu što zahvalnije za pozicioniranje kako bi se bez teškoća uklopile i u tesno okruženje, u dnu prednjeg panela postavljen je bas-refleks otvor u vidu proreza koji se proteže celom širinom fronta, ali i prilično duboko u kabinet. Kutije su izrađene od medijapana srednje gustine, uz debljinu zidova od 19 milimetara, a dizajn i finiš su takvi da se na spoljašnjosti ne može primetiti nijedan spoj - kabineti deluju monolitno čvrsto, čemu doprinosi srazmerno velika masa od šest i po kilograma. Konstruktor takođe navodi da se u unutrašnjosti nalaze naročiti akustički elementi - rezonatori, koji doprinose snažnijem basu i sveukupno punijem zvuku.

Mala površina zadnje strane u donjem delu je udomila okrugli panel od sjajne plastike koja podseća na akril, na kojoj su ugravirani logotip i naziv proizvođača, a pretpostavljamo da će oznaka modela i osnovne tehničke karakteristike biti dodate na zasebnoj etiketi. Ovde, takođe, nailazimo na jedan par prilično kvalitetnih i dovoljno razmaknutih terminala, koji su izvedeni u potpunosti od metala i prihvataju sve tipove povezivanjaviljuške, bananice i gole žice. U pogledu specifikacija, Differo II SE kreću od 20 kiloherca i spuštaju se do 48 herca, što je prilično solidan rezultat za kutije ovog tipa. Nominalna impedansa iznosi osam oma, dok je osetljivost od 85 decibela nešto niža, pa pretpostavljamo da će ovi zvučnici tražiti malo više vatre za adekvatno pokretanje. Najzad, Velikinac Audio Lab navodi da je kao mozak zvučnika postavljena jednostavna skretnica prvog reda, koja je izvedena pomoću kvalitetnih komponenti.

Test

Tokom reprodukcije, Differo II SE od samog početka pružaju odlično uobličen i zreo zvuk, koji je u suprotnosti s kompaktnim gabaritom i pokazuje da s njima neće biti šale. Kritičko slušanje započeli smo albumom „Brothers in Arms“, koji veoma dobro

poznajemo, a već u početnom delu prve numere testirani zvučnici prikazali su nam sasvim verodostojan zvuk Knopflerove gitare. Sveukupno vazdušasta i nešto svetlija prezentacija, karakteristična za uvodnu „So Far Away“, bila je upravo onakva kakvom je pamtimo nakon nebrojenih slušanja na različitoj hi-fi opremi, a besprekorno odmeren odjek kreirao je svojevrsnu atmosferu u prostoru. Prilično široka pozornica dopunjena je veoma dobrom separacijom kanala, kao i tonova, pa Differo II SE pružaju izražen stereo-efekat. Pored toga, na živim snimcima - naročito klupskog tipa - prisutno je pozicioniranje po dubini. Iako testirani zvučnici u ovom pogledu nisu najbolji koje smo ikad čuli, stepen dubinskog pozicioniranja impresivan je u odnosu na njihov gabarit i u ovoj kategoriji teško ćete naći sposobnije kutije. Ovde dolazimo do jednog ne baš tako tajnog i skrivenog oružja ovih zvučnika - njihovih maski. Iako većina današnjih proizvođača dizajnira kutije da bolje izgledaju i zvuče bez maski, Velikinac Audio Lab rešio je da

iskoristi maske kako bi dodatno unapredio zvuk - i uspeo u tome. Naime, Differo II SE isporučuju se sa zaista fantastično dizajniranim maskama, u čiji dizajn i izradu je uloženo mnogo truda. U istinski inovativnom stilu, one su izrađene od četiri sloja šperploče, od kojih je svaki izrezbaren na drugačiji način, a zatim su čvrsto zalepljeni i prelakirani u jednom komadu. Uticaj na krajnji kvalitet reprodukcije može se utvrditi veoma lako, skidanjem ovih maski, kad tonovi izgube deo fokusa i krajnje rezolucije, a pozornica više nije onako jasno definisana. Vizuelni deo je priča za sebe - filigranska izrada i tanke isprepletane niti u četiri nivoa imaju hipnotišući uticaj na auditorijum, pa je našim ukućanima i prijateljima koji su se zatekli u poseti bilo teško da odvoje pogled od ovih malih zvučnika. Skidamo kapu pred ovim domaćim konstruktorom, pre svega zbog sjajnih ideja, a zatim i zbog načina na koji ih sprovodi u praksi, spajajući funkcionalna akustička rešenja i prelepu estetiku. U nastavku testiranja prešli smo na album „301“ švedskog džez pijaniste Esbjӧrna Svenssona, a Differo II SE su nam prikazali prirodne tonove klavira,

koji su se odlikovali dubinom i slojevitošću. Pojedinačne note bile su veoma dobro definisane, uz jasno određeno trajanje i ravnomerno opadanje do granice čujnosti, a obilje alikvotnih tonova i finesa izviralo je iz drugog plana, dodajući reprodukciji prostornu dimenziju i stvarajući specifičnu atmosferu, po kojoj je ovaj album poznat. Upravo ovde se potvrđuju navodi konstruktora da glavninu dobrog zvuka nosi širokopojasna jedinica - ona pruža potpuno fluidan i izbalansiran prikaz u širokom opsegu, te kreira pune i bogate, ali ne i prezasićene tonove. Differo II SE bismo stoga najbolje opisali kao zvučnike na sočnijoj strani neutralnog - njihov tonski karakter nikad nije dokumentarno suvoparan, ali ni topao do granice zamućenja, a obrisi pojedinačnih tonova uvek ostaju jasni. Jednostavna skretnica svoj posao obavlja besprekorno, jer se niskotonska jedinica neprimetno nadovezuje na gornji i srednji opseg, a petoinčna membrana sasvim je dovoljna za kreiranje čvrstih temelja dobrog zvuka. Iako kutije ovog gabarita ne mogu pružiti posebno masivan bas, testirani zvučnici se u ovom pogledu izdvajaju znalački odsečenim donjim pragom, pa

nikada neće pokušati da reprodukuju ono što ne mogu, čime bi degradirali zvučnu sliku. S druge strane, Differo II SE odsustvo najdubljih niskotonskih ponora nadoknađuju odličnom definicijom i preciznim prikazom, kao i veoma muzikalnim i ritmičnim gornjim basovima - zahtevne perkusije, poput onih na albumu „miles_gurtu“, predstavljene su agilno i jasno, a opet na jedan neopterećujući način, čime su nas podsetili na veće Tise. Tokom testiranja imali smo priliku da direktno uporedimo Differo II SE sa standardnom verzijom, a brojne modifikacije teško se mogu uočiti na spoljašnjosti - kabineti i drajveri su isti, a jedina primetna razlika odnosi se na maske, jer su kod osnovne verzije prisutne uobičajene platnene mrežice. Ipak, razlika u zvuku lako se primećuje već od prvih tonova, a Special Edition donosi čistije tonove i bolju definiciju, izraženiji bas i sveukupno krupniju, moćniju reprodukciju. Ovo i nije iznenađenje kad se uzme u obzir velika razlika u ceni (750 naspram 1.300 evra), ali je ona, prema našem mišljenju, sasvim opravdana: standardna verzija predstavlja sjajan izbor ukoliko želite male kutije odličnog zvuka, dok Differo II

SE donose egzotičnu pojavu, ali i znatno ozbiljniju reprodukciju na pragu visoke klase. Pored toga, Velikinac Audio Lab nam je uz zvučnike dostavio pripadajuće stalke, koji su dizajnirani da se vizuelno i akustički savršeno uklope uz Differo II SE. Očekivano, stalci su gotovo jednako unikatni, jer pored uobičajenog metala u nosećoj konstrukciji sadrže i drvene elemente. Stalci su postavljeni na četiri metalne cevi, koje su umrtvljene ispunom od poliuretanske pene, a konstruktor ističe da su za umanjenje vibracija veoma značajne vodoravne površine od višeslojne šperploče, sa akustički proračunatim i, opet, vizuelno fantastično izvedenim otvorima, koji omogućuju neometano strujanje vazduha. Kretanju vazduha doprinosi i rešenje da zvučnici nisu postavljeni direktno na gornju ploču, već su od nje odvojeni nekoliko centimetara, pomoću šipki sa zaobljenim krajevima, koje imaju srazmerno malu kontaktnu površinu. Ovi nesvakidašnji stalci su univerzalni i mogu se koristiti s bilo kojim regalskim zvučnicima manjeg i srednjeg gabarita, a za njih je potrebno izdvojiti 350 evra.

Zaključak

Na kraju, možemo samo da utvrdimo da su Differo II SE mali samo po dimenzijama - u svakom drugom pogledu oni su ozbiljni i odrasli zvučnici. Njihov tonski balans je izuzetan i neosetno će vam se uvući pod kožu, a karakter takav da će vam s jednakim entuzijazmom prikazati lirski suptilan, kao i oštar i žestok zvukali nikad neprirodne i izobličene tonove. Za ovakav kvalitet reprodukcije i izrade, kod svetski poznatih brendova moraćete da izdvojite daleko veću sumu.

Plus

M Elaborirana rešenja.

M Preciznost i muzikalnost.

M Fluidna prezentacija.

M Nenadmašan odnos cene i kvaliteta.

Minus

K Traže kvalitetnu i stabilnu amplifikaciju.

Oprema

 Exposure 2010S2

 Musical Fidelity M6x DAC

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

Velikinac Audio Lab Differo II SE

J Frekvencijski opseg: 48 Hz - 20 kHz

J Osetljivost (1W@1m): 85 dB

J Impedansa: 8 oma

J Topologija: 1x80 mm širokopojasni, 1x127 mm niskotonski

J Dimenzije (ŠxVxD): 167x297x250 mm

J Masa: 6,5 kg

J Cena: 1.300 € ã Velikinac Audio Lab, 063/504-338

Hi-Fi aristokratija

Ugledna norveška kompanija ne predstavlja često nove modele, pa stoga svaki njihov novitet dočekujemo s velikom znatiželjom.

Bojan Jović

Uprkos relativno skromnoj ponudi i cenama koje se u razvijenim ekonomijama svrstavaju u srednju i visoku klasu hi-fi uređaja, Electrocompaniet već gotovo pola veka uspešno održava veliku popularnost u svetskim razmerama. Razlozi za to u suštini su jednostavni: njihovi uređaji izrađeni su vrlo kvalitetno i najčešće sadrže proverena rešenja, oplemenjena prvoklasnim komponentama. Estetika je prepoznatljiva, funkcionalnost dobro promišljena, a zvuk izvanredan, pa su sprave iz Electrocompanieta vrlo tražene i kao korišćena roba. Ipak, srećni vlasnici retko se odlučuju da ih prodaju, što je i razumljivo s obzirom na sve njihove vrline. U tekstu koji sledi utvrdićemo da li je nakon promene vlasničke strukture Electrocompaniet nastavio dobro utabanom stazom, uz zadržavanje svih poznatih kvaliteta.

Spolja i iznutra

Kao jedan od proizvođača koji već decenijama ne menjaju vizuelni identitet, Electrocompaniet je i najnoviji model izveo u istom stilu. Umesto najčešće sretanog brušenog aluminijuma, prednji panel izrađen je od masivnog i sjajno obrađenog komada stakla, što predstavlja zaštitni znak skandinavske kompanije - i upravo ovo daje uređaju jedinstven šarm. Atraktivna pojava dodatno je obogaćena velikim okruglim taste-

rima, oznakama i logotipom u zlatnoj boji, pa ECI 80D deluje elegantno i luksuzno poput istinske hi-fi aristokratije. Pored centralno postavljene komande za uključivanje i tastera za kontrolu glasnoće i odabir ulaza u desnom delu, prednji panel sadrži veliki displej na levoj strani. Iako isprva može delovati pomalo nerafinirano i zastarelo usled tačkastog prikaza, ovaj ekran ubrzo se pokazuje kao savršeno rešenje jer veličinom i odabirom fonta omogućuje lako očitavanje i s velike udaljenosti. Najzad, ne možemo zanemariti maštovito rešenje svetlosnog indikatora: naime, LE dioda postavljena je u prednjem delu donje strane i ispod uređaja projektuje precizno ocrtan krug, koji svetli crvenom bojom kad je uređaj u stendbaju, dok se u aktivnom režimu boja menja u plavu kako bi se uskladila sa ekranom.

Kućište novog Electrocompanieta izrađeno je u potpunosti od metala, a masivni poklopac obuhvata gornju i bočne strane, uz veliki broj proreza za hlađenje u prednjem delu. Usled niskog profila kućišta, zadnja strana nije previše prostrana, ali na njoj pronalazimo raznovrsne priključke. Za analogne izvore predviđena su tri RCA ulaza, što uključuje priključak za gramofon - jer ECI 80D ima integrisanu MM gramofonsku sekciju, a proizvođač deklariše preciznost RIAA korekcije od +/-0,1 decibela. Kao integrisano pojačalo s dodatim D/A konverte-

rom, novi Electrocompaniet poseduje digitalne ulaze, i to dva koaksijalna i tri optička, dok ostatak priključaka obuhvata izlaz za eksternog snagaša, ali i dva izlaza za slušalice. Kompanija navodi da je ova sekcija takođe veoma kvalitetna i donosi snagu od 400 milivati na 16 oma, a posebno je zanimljiva mogućnost istovremenog korišćenja oba izlaza6,35-milimetarskog i 3,5-milimetarskog. U produžetku nailazimo na terminale za povezivanje jednog para zvučnika, koji su solidnog kvaliteta, izvedeni u kombinaciji pozlaćene metalne osnove i oplate od plastike. Iako su nešto manjih dimenzija, terminali omogućuju sve vidove povezivanja, kao i baratanje krupnijim kablovima. Postavku upotpunjuju trigeri za daljinsku komandu, USB za servisnu primenu i IEC utičnica s pripadajućim prekidačem.

Nakon skidanja masivnog poklopca od dvomilimetarskog lima ukazuje se prilično popunjena unutrašnjost, što je takođe posledica dubine kućišta od samo 26 centimetara. U prednjem delu smešteni su elektronika prednjeg panela i veliki aluminijumski hladnjak, dok se u zadnjem delu nalaze dve velike štampane ploče - za napajanje i elektroniku. Izlazni stepen u klasi AB izveden je pomoću komplementarnih parova MJW3281A i MJW1302A, koji vode poreklo od američke kompanije ON Semiconductor, a za svaki kanal zadužen je po jedan par

izlaznih tranzistora. Za prijem digitalnog signala zadužen je transiver AK4118AEQ proizvođača Asahi Kasei, dok je D/A konverzija poverena 24-bitskom kolu Burr-Brown PCM1789. Levi deo zauzelo je prilično veliko prekidačko napajanje, s elektrolitskom filtracijom, ukupnog kapaciteta 13.600 mikrofarada. Sve navedeno dovodi nas do izlazne snage od 80 vati po kanalu na osam oma, a veoma je značajno da se snaga gotovo udvostručuje pri otporu od četiri oma (150 W), što pokazuje da će pojačalo biti stabilno i pri velikim opterećenjima.

Test

U eri amplifikacije u klasi D, kad i bagatelno jeftina pojačala postižu trocifrene vrednosti snage, 80 vati po kanalu ne deluje posebno impresivno, ali ECI 80D na najbolji način pokazuje da unutrašnji dizajn i dobro odabrane komponente i dalje igraju veoma važnu ulogu u konačnom rezultatu. Naime, stabilnost ovog integralca na zavidnom je nivou i ne pokazuje nikakve naznake posustajanja i tokom najzahtevnijih deonica. Pozornica je veoma dobro razvijena i, ukoliko vaši zvučnici i prostorija to dozvole, pružiće vam impresivan uvid u raspored muzičara na živim snimcima. Dubina je takođe izražena, pa se prilično jasno

•

•

može primetiti da su, na primer, bubnjevi postavljeni iza pevača, dok su instrumenti neznatno povučeni iza prve linije. Pored toga, stepen glasnoće nema praktično nikakav uticaj na pozornicu - raspored i separacija u potpunosti su očuvani i prilikom veoma glasnog slušanja, bez naznaka suženja ili drugih neželjenih efekata. U pogledu tonova, stabilnost se najviše primećuje u niskotonskom opsegu, koji obiluje jasnim i definisanim notama. Čvrsto zauzdan bas ukrotiće i zahtevne kutije, a kontrolisano i precizno vođenje membrana preslikava se u čiste i uobličene tonove, koji poseduju verodostojnu teksturu, ali i puno telo. Masivnost niskih tonova je, prema našem mišljenju, optimalna i ovo pojačalo zaista ima bas bez mane - krupan i snažan, a ujedno precizno definisan do dna.

Kad su u pitanju srednji i visoki tonovi, kao jedna od najupečatljivijih osobina ovog pojačala nameće se neutralnost. Srednji opseg zaista je prelepo predstavljen i tonski veoma bogat, bilo da su u pitanju vokali, akustični ili električni instrumenti. Fini detalji besprekorno su uklopljeni u muzičku celinu i zaista retko izlaze u prvi plan - odnosno, to se dešava samo ukoliko je snimak takav. U svim drugim okolnostima ECI 80D zadržava fokus auditorijuma na fluidnoj i muzikalnoj prezentaciji. I u ovom opsegu Electrocompaniet nastavlja da nas oduševljava svojom neutralnošću, do granice kameleonskog pristupa. Jednostavno, ovo pojačalo kao da nema sopstveni karakter, već na efikasan način pojačava dobijeni signal, naizgled potpuno linearno i bez ikakvih promena u zvuku. Visoki tonovi, koji su veoma zaslužni za trodimenzionalnu pozornicu, reprodukovani su u

•

“Ovo pojačalo zaista ima bas bez mane - krupan i snažan, a ujedno precizno definisan do dna.”

Ključne karakteristike

istom maniru - čisto i precizno, ali bez hladnoće ili sterilnosti. Analitičnost ovog uređaja ne može se osporiti, ali je ona integrisana u zvučnu sliku na jedan plemenit i pre svega diskretan način. Stoga se za ECI 80D može reći da prikazuje detalje na zaobilazan način - on vas nikada neće udariti u čelo vrištećim detaljima koji skreću pažnju sa svega drugog, već ćete nakon malo dužeg slušanja gotovo usputno ustanoviti da čujete pregršt finesa, koje su potpuno glatko uklopljene u celokupnu prezentaciju. U nastavku testiranja ECI 80D upotrebili smo samo u funkciji pojačala, uz eksterni D/A konverter, što nam je pokazalo da digitalna sekcija ipak nije sasvim dorasla amplifikaciji. Razlike nisu bile velike, ali su se mogle čuti na dovoljno rezolutnim zvučnicima, a ogledale su se najpre u povećanju pozornice po visini i živopisnijim tonovima, s još jasnije izraženim fiziološkim odrednicama instrumenata. Tonovi akustične gitare dobili su dodatno rezonovanje, a celokupan muzički prikaz obogaćen je živim i gotovo opipljivim prisustvom u prostoriji. Naravno, mora se imati u vidu da je do ovih poboljšanja došlo pomoću eksternog konvertera, koji košta kao dve trećine testiranog Electrocompanieta, i ne znači da je interni DAC loš, već samo

da veći deo tonskih kvaliteta pripada amplifikaciji. Sve navedene osobine reprodukcije prisutne su i kod pojačala za slušalice, a za testiranje smo upotrebili Sennheiser HD 560S. Ove izrazito neutralne i analitične slušalice zaista su briljirale u spoju sa Electrocompanietom, koji je iz njih verovatno izvukao maksimum, uz zadržavanje prijatne i tečne prezentacije, pa se kao jedina mana može navesti postavljanje izlaza za slušalice na zadnju stranu uređajaukoliko ECI 80D nije postavljen na vrh police, jedini način je da kabl bude stalno priključen i da ga odvajate na strani slušalica.

Zaključak

Iako se za 3.200 evra, koliko je potrebno izdvojiti za testirani Electrocompaniet, na tržištu mogu pronaći raznovrsna pojačala, ECI 80D pokazuje da je izrazito moćan tamo gde se to najviše očekuje - u sekciji amplifikacije. Njegova snaga i stabilnost bez teškoća će pokrenuti i zahtevne kutije, uz reprodukciju koja je neutralna, detaljna i muzikalna. Dodatno su na raspolaganju solidan 192 kHz/24-bitski DAC i gramofonsko pretpojačalo, veoma dobro pojačalo za slušalice i dvosmerni blutut s podrškom za aptX HD kodek, pa se Electrocompaniet

ECI 80D pokazuje kao odlično rešenje za audiofilski sistem s različitim analognim i digitalnim izvorima.

Plus

M Neprolazna estetika.

M Snaga i stabilnost.

M Neutralan i detaljan zvuk.

M Dodatne opcije.

Minus

K Nema USB ulaz.

Oprema

Musical Fidelity M6x DAC

PSB Passif 50

Harmonic Tech, Oehlbach kablovi Electrocompaniet ECI 80D

Novo poglavlje

Kompanija Bluesound oduvek neguje moderan i svež dizajnerski pristup, ali POWERNODE EDGE podiže letvicu još više i predstavlja se kao istinski lajfstajl uređaj.

Bojan Jović

Iako ne postoji dugo, kompanija Bluesound stekla je reputaciju proizvođača koji tržištu nudi uređaje napunjene savremenim tehnologijama i upakovane u kompaktna i lepo oblikovana kućišta. Kao njihov najnoviji proizvod, POWERNODE EDGE donosi sve to, ali i određeni zaokret u dizajnu, koji ga čini još atraktivnijim - a mi se nadamo da će i ostali modeli slediti ovaj put.

Moderan dizajn

Po gabaritu, novitet je najsličniji već poznatom mrežnom plejeru NODE, a sličnosti se takođe ogledaju u snažno zaobljenim uspravnim ivicama i kućištu od čvrste plastike. Ipak, POWERNODE EDGE izveden je iz jednog komada, koji obuhvata gornju i sve četiri uspravne strane, što ga čini zaista monolitno čvrstim pod prstima. Pored već spomenutih oblina na ivicama, kutijasti oblik uspešno je izbegnut zasečenim prednjim delom gornje strane, pa uređaj deluje veoma skladno. Kao oličenje minimalizma, POWERNODE EDGE ne sadrži nijedan taster - nizak profil prednje strane iskorišćen je za postavljanje logotipa kompanije u srednjem delu, kao i infracrvenog senzora. Na pregibu gornje strane postavljen je veći panel crne boje, koji je na našem belom primerku doneo odlično odmeren

kontrast, dok je na crnoj verziji gotovo neprimetan. Zadnji deo ovog panela izveden je kao saćasta mreža za hlađenje uređaja, dok je prednji iskorišćen za komande osetljive na dodir - ove komande ne mogu se videti sve dok se uređaj ne uključi, kad postaju osvetljene i aktivne. Ovaj osnovni vid kontrole obuhvata središnji taster za pokretanje i zaustavljanje reprodukcije, koji ujedno služi i kao indikator statusa uređaja (pomoću različitih boja i načina rada), dok se levo i desno od njega nalaze komande za prebacivanje na sledeću i vraćanje na prethodnu numeru. Na krajevima panela nalaze se komande za podešavanje glasnoće, koja se jednim dodirom menja u koracima od jednog decibela, dok se dužim držanjem postiže veće povećanje ili umanjenje glasnoće.

Na zadnjoj strani situacija postaje znatno zanimljivija, pre svega zato što nailazimo na zvučničke terminale. Naime, uprkos vrlo kompaktnim dimenzijama, POWERNODE EDGE je, kao što mu naziv sugeriše, integrisano pojačalo s funkcijom D/A konvertera i mrežnog plejera. Terminali su solidnog kvaliteta i sasvim primereni cenovnoj klasi, a izvedeni su od pozlaćene metalne osnove i plastične oplate, uz mogućnost prihvatanja svih tipova povezivanja. Ostatak zadnjeg pa-

nela u pomalo stešnjenoj postavci donosi mrežni priključak, kombinovani 3,5-milimetarski konektor koji objedinjuje analogni i digitalni ulaz (uz priloženi optički adapter), HDMI eARC, USB-A port, izlaz za aktivni sabvufer, ulaz za eksterni infracrveni senzor i priključak za odvojivi strujni kabl. Usled malog paralelnog preseka uređaja, donja strana ne sadrži uobičajene nožice, već blago ispupčeni središnji deo služi kao veliko i stabilno postolje, dok su zakošeni delovi ispunjeni prorezima za hlađenje.

Tehnologija i mogućnosti

Već smo naveli da je POWERNODE EDGE u osnovi integrisano pojačalo, a tehnologija amplifikacije preuzeta je od sestrinske kompanije NAD. Ovo podrazumeva patentiranu tehnologiju DirectDigital, koja pruža 40 vati po kanalu, uz integraciju konverterskog kola s podrškom za 192 kHz / 24-bitske zapise. Operativni sistem BluOS, koji je zadužen za striming i upravljanje celokupnim uređajem, iza sebe ima četvorojezgarni procesor ARM Cortex-A53, koji obezbeđuje brz odziv i funkcionisanje bez zastoja. Od veza koje se ne vide, POWERNODE EDGE donosi dvopojasni wi-fi, ali i dvosmerni blutut aptX HD, koji se može koristiti za reprodukciju direktno s mobilnih sprava ili

za slanje signala na blutut slušalice ili zvučnike. HDMI eARC omogućuje direktnu vezu s televizorom, uz opciju automatskog pobuđivanja kad uređaj registruje signal na ulazu, a sve je obogaćeno podrškom za Dolby Digital. Posebno je zanimljivo prisustvo infracrvenog senzora (mada ne i fabričkog daljinskog upravljača), koji dopušta da bilo koji daljinski upravljač nauči Bluesoundove kodove i da se nakon toga koristi za upravljanje uređajem. Na kraju, kao opcija koja se retko sreće, POWERNODE EDGE može se montirati uspravno na zid pomoću priloženog nosača, kako ne bi zauzimao prostor na polici.

Upotreba i zvuk

Kako je maleni POWERNODE EDGE all-in-one uređaj, za formiranje prilično sposobnog stereo-sistema potrebno je samo dodati zvučnike. Za ovu namenu iskoristili smo regalske trosistemce ELAC Uni-Fi UB52, koji se po specifikacijama i cenovno odlično uklapaju s testiranom spravom. Iako najnoviji Bluesound poseduje dodatne ulaze, smatramo da je njegov glavni izvor ipak mreža, pa smo za testiranje koristili Tidal, Spotify i lokalne audioteke. Usled prisustva amplifikacije koja vodi poreklo od kanadskog NAD-a, POWERNODE EDGE nas je već na početku podsetio na pristupačne modele ovog proizvođača, pružajući dobro izbalansiran i relativno neutralan zvuk. Detaljnost

je na visokom nivou i donosi upečatljiv uvid u finese muzičkog materijala, čemu doprinosi odlična separacija kanala, kao i pojedinačnih tonova. Uz precizne zvučne kutije, kakve su navedeni ELAC-i, POWERNODE EDGE sposoban je za zaista impresivan prostorni prikaz, uz pozornicu koja je odlično postavljena po svim osama. Trodimenzionalnost je izražena zahvaljujući veoma jasnim i čistim visokim tonovima, koji balansiraju na samoj granici oštrog prikaza, ali nikad ne postaju neprijatni - obilje vazduha i određena živopisna, gotovo plemenita crta uvek su prisutni, čineći ih neutralnim i verodostojnim.

Srednji tonovi neosetno se nadovezuju na gornji opseg i pružaju vrlo prirodan ugođaj, naizgled bez primetnih koloracija, pa se u početku može učiniti da su malo suvlji. Ipak, brojni detalji i postavljenost u istu ravan sa ostatkom spektra ukazuju da je POWERNODE EDGE zapravo prilično neutralna i uravnotežena sprava, a takav zvuk zahteva određeni period privikavanja. Oduševljenje na prvi ton izostaje, pa ovo nije uređaj za instant fascinaciju, već za posvećenog slušaoca i zaljubljenika u muziku, koji će u reprodukciji moći da pronađe detalje koje do tada možda nije

čuo. Iako nema veliku deklarisanu snagu, Bluesoundovih 40 vati po kanalu u praksi deluje prilično zdravo, ostavljajući utisak snažnijeg pojačala. Ovo se potvrdilo u drugom delu testiranja, kad smo povezali znatno veće i skuplje kutije PSB Passif 50, a POWERNODE EDGE je pokazao veoma dobru kontrolu niskotonskog opsega. Basovi su krupni i čvrsti, uz adekvatnu masu i jasno ocrtano telo, a definicija je zadržana do donje granice čujnosti. Gornji basovi su izuzetno brzi i precizni, a odličan tajming i vremenska određenost tonova pružaju sjajan osećaj za ritam. Takođe, prelaskom na druge zvučnike izgubili smo ultimativni trodimenzionalni prikaz ELAC-a, ali smo dobili živopisnije i sočnije tonove, koji su oplemenili reprodukciju u celom spektru. Dakle, ukoliko želite zvuk po svojoj meri, POWERNODE EDGE traži malo pažnje u odabiru zvučnih kutija. Već smo naveli da novi all-in-one iz Bluesounda podržava upotrebu daljinskih upravljača, ali kao glavni vid kontrole

predviđena je aplikacija BluOS. S ovom aplikacijom, kao i s celom BluOS platformom, sreli smo se već mnogo puta i svaki put nas oduševi stabilnošću, intuitivnošću, brzim radom - ukratko, sveukupnom promišljenošću. Pored upravljanja reprodukcijom i pristupa svim tipovima sadržaja (striming servisima, internom radiju, lokalnim skladištima...), BluOS omogućuje tonska podešavanja, multirum povezivanje i sporedne opcije, poput tajmera. Takođe, pored aplikacije za Android i iOS, prisutne su verzije za PC, MacOS i Kindle, čime su pokrivene sve popularne hardverske platforme. Nenadmašna stabilnost dolazi iz činjenice da je BluOS zatvoreni sistem i ne podržava DLNA, UPnP i slične univerzalne protokole, već se za sve moraju koristiti namenske aplikacije. Ipak, ni ovo više nije bauk, jer kompanija neumorno radi na razvoju platforme i konstantno dodaje nove funkcionalnosti, pa je danas teško zamisliti situaciju u kojoj BluOS ne bi bio na visini zadatka.

Zaključak

Proizvođač je odlično odmerio mogućnosti ovog uređaja, postavivši ga na izuzetno pouzdanu BluOS platformu, uz savremen i lajfstajl dizajn. Kao pristupačan uređaj, koji u kompaktnom kućištu objedinjuje amplifikaciju, D/A konverter i mrežni plejer, Bluesound POWERNODE EDGE se predstavlja kao savršeno rešenje za audiofile koji tek ulaze u svet hi-fija, ali i za sve one koji žele da uživaju u kvalitetnom zvuku preko brojnih popularnih striming servisa.

Plus

M Moderan dizajn.

M Operativni sistem bez mane.

M Neutralna i uravnotežena prezentacija.

M Dovoljno snage i za veće kutije.

Avangarda u pokretu

Nakon iznenađenja u vidu moćnog saundbara Dione kompanija Devialet nastavlja osvajanje tržišta novim prenosivim zvučnikom Mania.

Bojan Jović

Isto kao što pomera granice u dizajnu i tehničkim rešenjima, poznata francuska fabrika proširuje polje svog delovanja, pa se u relativno kratkom periodu priključila tržišnoj utakmici u kategoriji saundbarova, a sada i prenosivih zvučnika. Njihov najnoviji predstavnik nosi naziv Mania, a u pitanju je portabilni aktivni zvučnik s višestrukim opcijama povezivanja i, kao što se već očekuje od ovog proizvođača, nesvakidašnjim i naprednim rešenjima. Od Devialeta smo navikli da očekujemo neočekivano, a on nas ni ovog puta nije izneverio - novi uređaj prepoznatljiv je na prvi pogled i izveden u karakterističnom retro-futurističkom dizajnu. Mania je u osnovi lopta, koja je najvećim delom obložena kvalitetnom tkaninom. Između tekstilnih panela vidljiv je egzoskelet od hromiranog metala, dok je središnji deo obavijen trakom od gumirane plastike, koja integriše ručku za nošenje u gornjem delu. Gumena traka upotrebljena je za smeštaj diskretnih tastera, pa na jednoj strani pronalazimo komande za uključivanje, blutut uparivanje i pregled napunjenosti baterije, dok se na drugoj strani nalaze kontrole za glasnoću i upravljanje reprodukcijom. Pored toga, uređaj poseduje indikatore za status veze i mikrofona (koji se mogu isključiti pomoću mehaničkog prekidača), kao i niz od četiri diode za prikaz napunjenosti baterije, dok se u donjem delu nalazi USB-C port za punjenje. Već uobičajeno za svaki Devialetov uređaj, unutrašnjost je u potpunosti ispunjena najsavremenijim i akustički

besprekorno promišljenim rešenjima. Mania za reprodukciju koristi postavku nazvanu Cross-stereo, koja, prema rečima proizvođača, obezbeđuje dvokanalni ugođaj iz bilo kog ugla u krugu od 360 stepeni oko zvučnika. Ovo se postiže pomoću automatske kalibracije nazvane ASC (Active Stereo Calibration), koja koristi četiri integrisana mikrofona kako bi u realnom vremenu prilagođavala zvuk okružujućem prostoru. Za reprodukciju su zadužene četiri aluminijumske širokopojasne jedinice nepoznatog prečnika, koje su raspoređene u gornjem delu kućišta, dok se za najniže tonove staraju dve 80-milimetarske membrane, koje su postavljene naspramno i povezane u push-push konfiguraciji. Za pogon je upotrebljena amplifikacija u klasi D, uz patentiranu povratnu spregu SAM, koja na osnovu parametara zvučnika i matematičkog modela obavlja optimizaciju signala u digitalnom domenu. Digitalni

moduli pružaju 25 vati po širokopojasnom drajveru i 38 vati po niskotoncu, pa ukupna snaga iznosi 176 vati. Konačno, u unutrašnjosti se nalazi baterija kapaciteta 3.200 miliamper-sati, koja je dovoljna za deset sati autonomije pri umerenoj glasnoći, dok je za punjenje potrebno tri sata.

Upotreba i zvuk

Mania za povezivanje koristi wi-fi dualband i blutut u verziji 5.0, dok je stabilan i brz rad obezbeđen četvorojezgarnim procesorom ARM Cortex-A53 i Devialetovim operativnim sistemom DOS2, koji se koristi kod znatno skupljih zvučnika Phantom i saundbara Dione. Ipak, francuski proizvođač je pomalo čudno odabrao mogućnosti povezivanja, jer Mania koristi wi-fi samo za Spotify Connect, dok se za sve ostalo mora koristiti blutut - paradoks je u tome što je Spotify jedini od popularnih muzičkih servisa koji nema lossless opciju. Mania takođe ne podržava DLNA i UPnP - ili bar mi nismo uspeli da ih pronađemo i iskoristimo putem Devialetove ili druge aplikacije (BubbleUPnP itd.) - pa mogućnost wi-fi veze da proturi zapise visoke rezolucije ostaje neiskorišćena, bilo da je u pitanju reprodukcija sa striming servisa ili iz lokalne audioteke. Naravno, sve to ne znači da Mania zvuči loše - naprotiv.

Tokom reprodukcije prvo se primećuje nesrazmerno široka pozornica, koja daleko prevazilazi skroman gabarit zvučnika. Dajte Maniji nešto veći prostor i sedite na nekoliko metara od nje, a ona će vam

uzvratiti velikom zvučnom scenom i čak određenim stepenom trodimenzionalne prezentacije. Aktivna kalibracija očigledno obavlja svoj posao besprekorno, jer je zvuk veoma ujednačen bez obzira na okruženje, a promena pozicije u toku rada ne donosi praktično nikakve promene - kalibracija se obavlja u realnom vremenu, automatski i potpuno neprimetno za korisnika.

Po ugledu na veće srodnike, tonski balans je uzorno neutralan, a nekima će možda biti i malo suvlji. Ipak, nama se veoma svidela Devialetova analitičnost, jer Mania čak i iz lossy formata i prenosa uspeva da izvuče veliku količinu detalja. Još je važnije da je u svemu tome zadržana prijatna prezentacija, s tonovima koji su sasvim čisti, ali ne i previše oštri, pa je ukupni utisak da je u pitanju znalački odmerena reprodukcija. Detaljni i živopisni visoki i srednji tonovi dopunjeni su odličnom niskotonskom osnovom, za koju su zaslužne dve ravne 80-milimetarske membrane. Najniži opseg bogat je tonovima koji imaju izraženu masu, dok odlična vremenska određenost daje sjajan osećaj za ritam. Uprkos raskošnim tonovima, basovi nikad ne postaju previše topli i zasićeni, pa nema opasnosti od gubitka definicije - Mania je uvek precizna i jasna. Ukoliko vam osobine reprodukcije nisu sasvim po volji, Devialet dopušta korigovanje preko pripadajuće aplikacije istog naziva, koja sadrži dvopojasni ekvilajzer, kao i predefinisanu opciju Voice za isticanje glasa. Devialetova aplikacija takođe omogućuje kontrolu reprodukcije i podešavanje sporednih opcija, kao što su kalibracija, LED indikatori, mikrofoni i Alexa glasovni asistent. Aplikacija omogućuje direktan pristup, ali ne integriše popularne striming servise, a celokupna postavka je pregledna, intuitivna i odlično optimizovana, te radi izuzetno brzo i stabilno.

Slušali smo Chill kompilaciju „Cafe del mar - 40th anniversary“ iz 2020.

Zaključak

U tipičnom Devialetovom stilu, Mania je u kategoriju blutut zvučnika donela avangardu i francuski šik, ali i sjajna tehnička rešenja. Uprkos pomalo nedorečenim opcijama povezivanja - što će možda biti rešeno nekim budućim opcijama firmvera - Devialetova raspevana kugla pruža zvuk koji je teško dostižan u ovoj kategoriji i podiže blutut vezu na sasvim novi nivo. Elegantno, ali izdržljivo kućište vodootporno je po sertifikatu IPX4, pa se Mania može bez brige poneti na izlet ili odmor, kao savršeno rešenje za uživanje u dobrom zvuku na svakom mestu.

Plus

M Odličan tonski balans.

M Neutralan i precizan zvuk.

M Jedinstven i praktičan dizajn.

M Veoma kvalitetna izrada.

Minus

K Nelogične opcije povezivanja.

Devialet Mania

J Snaga: 176 W

J Frekvencijski opseg: 30 Hz - 20 kHz

J Nivo zvučnog pritiska SPL: 95 dB

J Topologija: 4 x širokopojasni, 2 x niskotonski 80 mm

Ključne karakteristike

Povezivanje

• wi-fi, blutut, AirPlay 2 Snaga

• 176 W Vodootpornost

• IPX4

J Povezivanje: wi-fi, blutut v5.0, AirPlay 2

J Kapacitet baterije: 3.200 mAh

J Dimenzije (ŠxVxD): 176 x 193 x 139 mm

J Masa: 2,3 kg

J Cena: 850 €

ã 4Audio, 011/770-4320

“Devialetova raspevana kugla pruža zvuk koji je teško dostižan u ovoj kategoriji.”

Za kuću i kancelariju

generacija Harmanovog kućnog zvučnika donosi unapređenu kružnu formu, kao i naprednu 2.1-kanalnu postavku ispod kvalitetne tkanine.

Bojan Jović

Već odavno je poznato da je u Harman korporaciji brend JBL zadužen za izdržljive i pristupačne uređaje za svaki dan, dok se sprave s logotipom Harman Kardona povezuju s luksuznijim lajfstajl proizvodima. Novi blutut zvučnik Onyx Studio 8 najbolji je primer za to - njegov dizajn na granici je avangardnog, a pojava će privući pažnju u bilo kom ambijentu. Kružno kućište izgleda atraktivno iz kojeg god ugla da ga pogledate, a posebno je upečatljiva integrisana ručka za nošenje - takođe u obliku kruga i izvedena od anodizovanog aluminijuma, deluje masivno i luksuzno, dok njen srebrni finiš pruža odličan kon-

trast tamnoj boji kućišta. Najzad, postavljenost kućišta i ručke pod određenim uglom formira stabilan oslonac uređaja, pa Harmanovim dizajnerima možemo samo da odamo priznanje na sjajnom spoju estetike i funkcionalnosti. Druga osobina koja se primećuje na spoljašnjosti ovog uređaja jeste svedenost. Kućište je u potpunosti presvučeno tkaninom od recikliranog poliestera, pa je očigledno da Harman Kardon mnogo polaže na ekologiju i obnovljive izvore - tkanina na testiranom primerku bila je tamnoplava, a Onyx Studio 8 dostupan je još u crnoj i beloj boji. Pri vrhu prednje strane postavljene su komande

koje su izvedene u obliku simbola funkcije, a ovde pronalazimo tastere za uključivanje, blutut uparivanje, kontrolu glasnoće i upravljanje reprodukcijom i telefonskim pozivima. Za razliku od pristupačnijih blutut zvučnika, Onyx Studio 8 poseduje spikerfon, pa se preko njega može voditi telefonski razgovor. Ispod komandi smeštena je diskretna LE dioda koja signalizira status uređaja, dok se u središnjem delu fronta nalazi logotip kompanije, i to je sve. Zadnja strana takođe je sasvim skromno opremljena i sadrži panel s priključcima, na kom pronalazimo utičnicu za strujni kabl, analogni 3,5-milimetarski ulaz i USB port za servisnu primenu. Minimalistička spoljašnjost u suprotnosti je s tehničkim rešenjima, jer se ispod tkanine nalazi napredna 2.1-kanalna postavka. Naime, Onyx Studio 8 opremljen je parom visokotonaca prečnika 20 milimetara, koje dopunjuje jedna 120-milimetarska niskotonska jedinica u donjem delu fronta. Ukupna snaga sistema iznosi 50 vati, uz deklarisani opseg od 50 herca do 20 kiloherca. Predviđenost prvenstveno za kućnu upotrebu vidi se po prisustvu strujnog kabla „osmice“ umesto popularnog USB porta za napajanje, ali Onyx Studio 8 ipak spada među prenosive uređaje jer je opremljen baterijom od 3.250 miliamper-sati. Navedeni kapacitet dovoljan je za do osam sati autonomije, dok je za punjenje potpuno prazne baterije potrebno pet sati.

Test

Uprkos reprodukciji iz samo jednog kućišta, usmerenost zvučničkih jedinica i zasebni visokotonci za dva kanala postižu određeni stepen separacije i stereoefekat na većoj udaljenosti. Pozornica je stoga prisutna, iako nešto manje širine, ali svakako daleko bolja nego kod uobičajenih jednokanalnih blutut zvučnika.

Osma

Slušali smo

Lost Radiance na albumu „Marly“ iz 2016.

Proizvođač navodi da je Onyx Studio 8 opremljen sistemom za automatsku kalibraciju, te da se korekcija obavlja svaki put kad se uređaj uključi, ali nema detaljnijih informacija o načinu funkcionisanja ovog sistema. U svakom slučaju, blutut zvučnik iz Harman Kardona pruža prijatan i lepo uobličen zvuk u celom spektru i, prema našem mišljenju, izvlači zaista mnogo iz kompresovanog blutut prenosa. Tonska ravnoteža dobro je odmerena i opsezi se lepo uklapaju, bez povlačenja ili preglasavanja u bilo kom delu. Najniži deo spektra je - iznenađujuće za prekookeanskog proizvođača - umeren i više precizan nego masivan, ali uz odličnu ritmičnost i, sveukupno, veoma dobro kreiranje muzičke podloge. Srednji i visoki opseg pružaju jasne tonove, koji donose odličan balans između detaljnosti i prijatne topline, čineći reprodukciju dovoljno informativnom, ali i neopterećujućom na duže staze. Kod visokih tonova primećujemo i određenu zvonkost i lepršavost, pa note nisu stešnjene jedna uz drugu, već su okružene vazduhom.

Zaključak

Nakon testiranja jasno je da Onyx Studio 8 nije okrenut ka mlađoj publici, jer je skup njegovih opcija takav da omogućuje jednostavnu upotrebu, bez posebnog angažovanja korisnika. Automatska kalibracija zadužena je za dobar zvuk u svim uslovima, dok

Ključne karakteristike

Snaga

• 50 W

Kapacitet baterije

• 3.250 mAh

Povezivanje

• blutut v5.2, analogni 3,5 mm

spikerfon omogućuje vođenje razgovora u toku radnog vremena, recimo. Dizajn je takav da će oplemeniti svaku kancelariju ili radnu sobu, a ukoliko želite još bolji kvalitet reprodukcije, na raspolaganju je bežično povezivanje dva zvučnika u stereo-par. Ukupno, Harman Kardon Onyx Studio 8 je ozbiljan i sposoban bežični zvučnik, koji donosi dobro promišljene opcije i odličan zvuk.

Plus

M Dobro izbalansiran zvuk.

M Prijatan i nenaporan za duže slušanje.

M Avangardni dizajn. M Jednostavna upotreba.

Minus

K Aplikacija bi donela još veće mogućnosti.

Harman Kardon Onyx Studio 8

J Snaga: 50 W

J Frekvencijski opseg (-6 dB): 50 Hz - 20 kHz

J Topologija: 1 x 120 mm mid-bas, 2 x 20 mm visokotonac

J Povezivanje: blutut v5.2

J Baterija: 3.250 mAh

J Dodatno: spikerfon

J Dimenzije (ŠxVxD): 312 x 275 x 163 mm

J Masa: 3,52 kg

J Cena: 289 €

ã AVL Projekt, 021/4751-777

“Srednji i visoki opseg donose odličan balans između detaljnosti i prijatne topline.”

Puls muzike

Nova generacija JBL-ovog prenosivog zvučnika donosi atraktivne svetlosne efekte, ali i znatna unapređenja tamo gde je to najvažnije.

Bojan Jović

Ponuda prenosivih zvučnika poznatog američkog proizvođača zaista je obimna, ali jedan model izdvaja se od samog početka. U pitanju je blutut zvučnik Pulse, sad u petoj iteraciji, koji, pored zvuka u pokretu, donosi ambijentalno osvetljenje u ritmu muzike. Osnovni oblik zvučnika nije promenjen, pa on i dalje predstavlja valjak s neznatno ispupčenim omotačem, ali je kućište sada nešto veće po svim osama. Providni omotač ispunjava obećanje o osvetljenju u krugu od 360 stepeni, a najveću promenu predstavlja potpuno izbacivanje tastera za upravljanje reprodukcijom. Umesto toga, na zadnjoj strani (ako ona postoji u pravom smislu) nalazi se uspravni panel s tasterima za uključivanje, blutut uparivanje, upravljanje osvetljenjem i PartyBoost uvezivanje, uz USB-C port za punjenje i LED traku za indikaciju napunjenosti baterije. Pored toga, iznad ovog panela nailazimo

na integrisani kaiš za lakše nošenje, što predstavlja apsolutni novitet kod ovog modela. Ukoliko nismo sigurni da li Pulse 5 ima prednju i zadnju stranu, sa sigurnošću se može reći da ima gornju i donju stranu. Naime, zbog specifičnog koncepta i integrisanog osvetljenja, osnovice valjka upotrebljene su za smeštaj zvučničkih jedinica. Na gornjoj strani pronalazimo niskotonsko-srednjetonski drajver prečnika 64 milimetra, dok se na donjoj strani, zaštićen masivnim gumenim odbojnicima, koji služe i kao nožice, nalazi 16-milimetarski visokotonac. Ovo je drugo značajno poboljšanje, jer je prethodna generacija bila opremljena jednom širokopojasnom jedinicom, prečnika 57 milimetara.

Za pokretanje navedenih jedinica zadužena je amplifikacija od 30 vati za mid-bas i od 10 vati za visokotonac, što predstavlja dvostruko povećanje, pa je to još jedna kategorija u kojoj je Pulse 5

napredovao. Ovaj napredak preslikava se i na specifikacije, koje navode da je donji prag spušten na 58 herca, što predstavlja sjajnu vrednost za ovako mali zvučnik. Kao jedini vid povezivanja predviđen je blutut u verziji 5.3, koji dopušta istovremeno povezivanje dva plejera, ali već tradicionalno ne podržava rezolutnije kodeke. Kapacitet baterije takođe je neznatno povećan i sada iznosi 7.500 miliampersati, ali Pulse 5, za razliku od nekih srodnika, i dalje ne omogućuje punjenje drugih uređaja. Prema rečima proizvođača, navedeni kapacitet dovoljan je za do 12 sati autonomije, uz četiri sata punjenja, kad je baterija potpuno ispražnjena. Na kraju, treba istaći da je Pulse 5 otporan na prašinu i vodu po sertifikatu IP67, što garantuje izdržljivost i bezbrižnu upotrebu u svim okolnostima.

Test

Upotreba JBL-ovog noviteta sasvim je jednostavna i podleže već utvrđenim standardima povezivanja i kontrole reprodukcije. U pogledu kvaliteta zvuka, prelazak na dvosistemsku topologiju doneo je veliko poboljšanje, pre svega u znatno uravnoteženijem ukupnom prikazu. Izgleda da je vreme naglašenog basa iza nas, jer se Pulse 5 predstavlja kao prilično neutralna sprava, koja stavlja sva tri opsega u istu ravan. Pritom, nije u pitanju nemogućnost reprodukcije dubljeg basa - kao što smo rekli, nova generacija u ovome je bolja od prethodnika - već jednostavno bolji balans. Sa isključenim tonskim podešavanjima, novi JBL zvuči staloženo i pribrano, možda nešto manje uzbudljivo nego ranije, ali svakako zrelije i kompletnije. Naravno, situacija se može promeniti upotrebom tropojasnog ekvilajzera, ali Pulse 5 će i tada zadržati solidnu analitičnost i prilično dobru ukupnu definiciju. Poboljšana preciznost takođe se primećuje u srednjem i gornjem opsegu, jer su tonovi sada bolje međusobno izdiferencirani i jasnije ocrtani. Detaljnost je više nego prihvatljiva za ovaj tip uređaja

i manjkavi blutut prenos, pa će prenosivi JBL dopustiti i određeni uvid u slabije čujne finese. Iako se Pulse 5 može koristiti i bez prateće aplikacije, preporučujemo da instalirate aplikaciju JBL Portable, jer donosi širok spektar mogućnosti. Već spomenuti tropojasni ekvilajzer omogućuje izmenu osobina zvuka, a svetlosni efekti sadrže pet predefinisanih modaliteta, uz opciju podešavanja po želji i odabira boja. Pored toga, na raspolaganju je podešavanje brzine kojom se svetlosne matrice smenjuju, ažuriranje firmvera i PartyBoost povezivanje više kompatibilnih zvučnika u jedan veliki (mada ne i višekanalni) sistem - nešto poput pojednostavljenog multiruma, kad svi povezani zvučnici reprodukuju muziku sa istog izvora. Najzad, tu je opcija Ambient Sound, gde se mogu kombinovati zvuci talasa, kiše, vatre, šume i noćnih životinja

Slušali smo

Roberta Milesa na debitantskom albumu „Dreamland“ iz 1996.

Ključne karakteristike

Snaga

• 40 W Kapacitet baterije

• 7.500 mAh Otpornost na prašinu i vodu

• sertifikat IP67

kako bi se ostvario ambijentalni ugođaj. Ovaj maštoviti dodatak može da posluži za uspavljivanje ili stvaranje specifične atmosfere, a njegovo trajanje može se vremenski odrediti u rasponu od jednog do 60 minuta.

Zaključak

Kao istinski blutut zvučnik „with a twist“, novi JBL donosi atraktivni lajtšou i iznenađujuće prijatan i zreo zvuk. Dodaci kao što su Ambient Sound povećaće mu upotrebnu vrednost, a sertifikat IP67 omogućiće mu da vas prati gde god da krenete. Pulse 5, stoga, predstavlja zaista odlično rešenje za uživanje u dobrom zvuku u pokretu, ali i za kreiranje atmosfere po želji.

Plus

M Iznenađujuće zreo i prijatan zvuk.

M Odličan tonski balans.

M Atraktivni dodaci.

M Robustna izrada.

Minus

K Nema opciju punjenja drugih uređaja.

JBL Pulse 5

J Snaga: 40 W

J Frekvencijski opseg: 58 Hz - 20 kHz

J Topologija: 1 x 64 mm mid-bas, 1 x 16 mm visokotonac

J Povezivanje: blutut v5.3

J Baterija: 7.500 mAh

J Dimenzije (ŠxVxD): 107 x 214 x 131 mm

J Masa: 1,47 kg

J Cena: 339 € ã AVL Projekt,

“Izgleda da je vreme naglašenog basa iza nas, jer je Pulse 5 prilično neutralna sprava.”

Švajcarski perorez kućne zabave

Holandski brend poznat je po inovativnom pristupu, a kod novog saundbara inovacije se nalaze pod haubom.

Bojan Jović

Iako se i u kategoriji saundbarova sve češće mogu videti maštovite kreacije koje izlaze iz uobičajenih dizajnerskih okvira, Philips je ovog puta rešio da zaigra na sigurno - bar kad je u pitanju spoljašnji izgled. Kao novi saundbar visoke klase iz prestižne serije Fidelio, model FB1 dolazi u prilično konvencionalnom dizajnu - u pitanju je izduženi kvadar crne boje, koji se ničim posebno ne ističe. Ipak, ako obratite pažnju na detalje, primetićete zasečene rubove koji su obloženi mekanom kožom, dok je ostatak kućišta - što podrazumeva prednju, gornju i bočne strane - u potpunosti prekriven čvrstom metalnom mrežicom. Izdvaja se jedino omanji panel u središtu gornje strane, koji je iskorišćen za smeštaj tastera osetljivih na dodir, a ovde pronalazimo komande za uključivanje, odabir izvora, glasnoću i upravljanje reprodukcijom.

Zadnja strana je izrađena od čvrste plastike i opremljena jednim manjim otvorom za bas-refleks, kao i prihvatnicima za montažu na zid, dok se u upuštenom delu nalazi garnitura priključaka, kao i konektor za odvojivi strujni kabl. Kao glavni vid povezivanja predviđeni su po jedan HDMI ulaz i izlaz s podrškom za eARC, kao i dodatni digitalni optički ulaz. USB-A port koristi se za reprodukciju s prenosivih memorija, a tu su još taster

za wi-fi WPS i ulaz za kalibracioni mikrofon. Kao što smo naveli, glavne zanimljivosti nalaze se u unutrašnjosti ovog uređaja. Ovo podrazumeva ništa manje nego 7.1.2-kanalnu postavku, za koju je upotrebljeno čak 15 zvučničkih jedinica. Za centralni, prednje, bočne i gornje kanale zaduženo je ukupno deset širokopojasnih drajvera, uz dodatak po jednog visokotonca za prednje kanale i centralni kanal, dok se za donji deo spektra staraju dva niskotonca prečnika 89 milimetara. Pokretanje je povereno amplifikaciji u klasi D, koja raspolaže sa ukupno 310 vati, dok frekvencijski opseg iznosi od 40 herca do 20 kiloherca. Iako dolazi u formi saundbara, Fidelio FB1 zapravo je mnogo više od toga - on je istinski centar kućne multimedije i podržava sve što bi vam moglo zatrebati. Pored navedenih vidova povezivanja, na raspolaganju je wi-fi za povezivanje na lokalnu mrežu, kao i nezaobilazni blutut i AirPlay 2. Podrška za DTS Play-Fi i Chromecast omogućuje striming muzike s različitih lokalnih izvora i onlajn servisa, uz integrisani Spotify Connect, dok podržani surround formati obuhvataju najnovije Dolby Atmos i DTS:X kodeke.

Upotreba i zvuk

Kao i većina Philipsovih proizvoda, Fidelio FB1 postiže sjajne rezultate u pogledu

osnovne funkcije - drugim rečima, njegov zvuk je odličan u svakoj situaciji. Za razliku od dalekoistočnih rivala, koji neguju precizan, ali ponekad previše oštar zvuk, novitet iz Philipsa pruža dovoljno definisanu, a ujedno izuzetno prijatnu reprodukciju. Kolorit je na neznatno toplijoj strani, ali bez zamućivanja pojedinačnih tonova i gubljenja rezolucije. S druge strane, tonovi su vrlo lepo uobličeni i uverljivi, punog tela i jasnog prikaza. Dinamika je veoma dobra, što je osnova za atraktivan višekanalni zvuk, ali takođe se primećuje tokom reprodukcije dvokanalnog materijala. Zahvaljujući širini od 120 centimetara, Fidelio FB1 je veoma dobar pri reprodukciji muzike i kreira dovoljno široku i lepo razvijenu pozornicu, uz primetnu separaciju kanala. Muzikalnost i osećaj za ritam takođe su prisutni, a najniži tonovi izuzetno su dobri za uređaj ovog tipa, uprkos odsustvu sabvufera. Fini detalji prisutni su najviše u gornjem delu spektra, gde Philips kreira prostranu sliku, punu vazduha i lepršavosti. Sve navedene tonske osobine prenose se i na reprodukciju višekanalnog materijala, uz živopisne i katkad sočne tonove, koji su postavljeni u veliki trodimenzionalni prostor. Iako se nijedan saundbar ne može meriti s čistokrvnim surround sistemom, Fidelio FB1 kreira prilično uverljiv višekanalni doživljaj, uz

dobri

osnovnim

za najbolje

preporučujemo automatsku kalibraciju - naime, Fidelio FB1 stiže s kalibracionim mikrofonom, a postupak je veoma jednostavan i traje samo nekoliko minuta. Već smo naveli da Philipsov saundbar pruža sve što bi vam moglo zatrebati, a ovo podrazumeva povezivanje na lokalnu mrežu i kontrolu preko aplikacije. Chromecast omogućuje reprodukciju s lokalnih skladišta, a u našem slučaju uređaj je bez problema prepoznavao audioteku na Plex serveru, iako u uputstvu nije navedeno da podržava DLNA. U sopstvenom stilu, Philips je malo zakomplikovao stvari, pa Fidelio FB1 podržava aplikaciju Philips Music, ali takođe platformu DTS Play-Fi, kao i posebnu aplikaciju PS Fine Tune za detaljno podešavanja zvuka. Funkcionalnost je izuzetna jer Philips Music služi i kao audio-plejer, te objedinjuje raznovrsne lokalne i spoljašnje izvore, muzičke servise i internet radio, uz brz rad, intuitivni raspored i veoma informativni ekran za reprodukciju. PS Fine Tune može se koristiti za detaljno podešavanje zvuka, dok DTS Play-Fi obezbeđuje multirum mogućnosti i kreiranje jedinstvenog audio-sistema u celoj kući. Pored toga, testiranom saundbaru možete dodati Philipsov bežični sabvufer i zadnje zvučnike, čime ćete formirati istinski surround sistem za još bolji doživljaj višekanalnih formata. Konačno, prisutan je i USB-A port za reprodukciju muzike s prenosivih skladišta, a fajlovi se prikazuju u aplikaciji, pa je kontrola sasvim jednostavna. Od nedostataka, tokom testiranja pomalo nas je nervirao skriveni displej ispod frontalne mrežice.

Naime, Fidelio FB1 se može podešavati i preko daljinskog upravljača, ali displej od svega pet znakovnih mesta čini to praktično nemogućim jer je teško kretati se kroz menije i očitavati parametre. Uobičajena postavka, sa osam mesta, učinila bi stvari mnogo jednostavnijim, a i prikaz trenutne funkcije bio bi elegantniji.

Zaključak

Poput švajcarskog peroreza za kućnu zabavu, Fidelio FB1 sve zadatke obavlja prilično dobro - bilo da je u pitanju reprodukcija muzike, surround tokom gledanja filmova ili samo poboljšanje zvuka tokom TV programa. Njegov diskretan dizajn, kvalitetan zvuk i sjajne dodatne opcije učinile su da se svi naši ukućani veoma brzo naviknu na njegovo prisustvo, pa ga preporučujemo kao univerzalno rešenje za uživanje u različitim sadržajima i vidovima upotrebe.

Plus

M Diskretan i elegantan dizajn.

M Uverljiv surround ugođaj.

M Odličan stereo-zvuk.

M Brojne opcije i mogućnosti.

Minus

K Mali displej.

Oprema: Â Philips 55OLED805

 AudioQuest Forest 48

Philips Fidelio FB1

J Konfiguracija: 7.1.2

J Snaga sistema: 310 W

J Frekvencijski opseg: 40 Hz - 20 kHz

J Topologija: 10 x širokopojasni, 3 x visokotonac, 2 x 89 mm niskotonac

J HDMI ulazi/izlazi: 1/1

J Digitalni audio-ulazi: 1 x optički

J Formati: Dolby Atmos, Dolby TrueHD, DTS:X, DTS-HD Master Audio...

J Dodatno: USB-A, wi-fi, blutut

J Daljinski upravljač: da J Dimenzije (ŠxVxD): 1.200 x 73 x 125 mm

J Masa: 7,2 kg J Cena: oko 800 €

Gledali smo

Epski spektakl „The Northman“ iz 2022.

Ray-Danz u novom odelu

Kompanija TCL nastavlja da razvija svoju tehnologiju virtuelnog surround zvuka kroz nove modele saundbarova, a pred nama je najnoviji EISA pobednik u kategoriji Best Buy.

Bojan Jović

Za razliku od gotovo avangardnog Ray-Danz prvenca, koji je lansiran pre dve godine, novi komplet iz TCL-a donosi znatno konvencionalniji dizajn. Njegov oblik izduženog kvadra uobičajen je za saundbarove, a nekoliko atraktivnih detalja relativno je neprimetno usled crne boje celog uređaja. Najveći deo kućišta, što podrazumeva prednju i gornju stranu, presvučen je tkaninom koja deluje prilično kvalitetno pod prstima, dok su zadnja i bočne strane ispunjene vodoravnim rebrima koja asociraju na hladnjake - ovo je ipak varka, jer su rebra od plastike i imaju samo estetsku ulogu. Svedena spoljašnjost donekle je oplemenjena zaobljenim ivicama, a od detalja se izdvajaju samo tasteri u središtu gornje strane. Komande su izvedene u obliku simbola funkcije, a ovde pronalazimo tastere

za uključivanje, odabir izvora, blutut uparivanje i kontrolu glasnoće. Gornja površina sadrži još logotip kompanije, kao i diskretnu oznaku Dolby Atmos u desnom delu, i to je sve. Pored već opisanih rebara, zadnja strana u sredini sadrži upušteni deo, koji je iskorišćen za smeštaj priključaka. Postavku sačinjavaju dva HDMI ulaza u verziji 2.1 i jedan HDMI izlaz s podrškom za najsavremeniji eARC standard, kao i dodatni digitalni optički audio-ulaz. USB-A port predviđen je za reprodukciju muzike direktno s prenosivih skladišta, a garnituru upotpunjuju taster za wi-fi povezivanje pomoću tehnologije WPS i utičnica za odvojivi strujni kabl. Za razliku od neupadljive spoljašnjosti, unutrašnjost novog saundbara krije napredna tehnička rešenja. Ako smo dobro protumačili pomalo nedorečene

specifikacije, C935U na prednjoj strani sadrži dvosistemske postavke za levi, centralni i desni kanal, dok se na krajevima fronta nalaze širokopojasne jedinice za surround kanale. Na gornjoj strani postavljeni su isti drajveri kao za gornje Atmos kanale, što znači da glavna jedinica sadrži ukupno 10 zvučničkih jedinica. Za pokretanje su upotrebljeni moduli klase D i snage 30 vati po kanalu, što u zbiru iznosi 210 vati. Kao drugi deo sistema prisutan je aktivni sabvufer jednako svedenog izgleda i prosečnog gabarita, koji se bežičnim putem povezuje s centralnom jedinicom. Niskotonska jedinica prečnika 203 milimetra postavljena je na boku, a za pogon je zadužena amplifikacija od 180 vati. Kao kod svih kompleta ovog tipa, komande na samom sabvuferu izostaju, već su na zadnjoj strani prisutni samo taster za ručno povezivanje s centralnom jedinicom (ukoliko automatski sistem zataji), LE dioda za signalizaciju statusa, bas-refleks port i priključak za strujni kabl.

Upotreba i zvuk

Pored osnovne funkcije u vidu kreira nja virtuelnog 5.1.2-kanalnog surround ugođaja, C935U obiluje dodatnim opci jama i, poput većine rivala, predstavlja svojevrsni centar kućne multimedije. Podrška za Dolby Atmos i DTS:X samo je početak njegovih mogućnosti, koje se nastavljaju prihvatanjem Ultra HD 60p, Dolby Vision, HDR10 i HLG video-mate rijala. Wi-fi povezivanje na frekvencija ma od 2,4 i pet gigaherca obogaćeno je platformama Chromecast i DTS Play-Fi, koje omogućuju reprodukciju s lokal nih mrežnih skladišta i raznovrsnih internet muzičkih servisa, uz Spotify Connect integraciju. DTS Play-Fi apli kacija takođe omogućuje multirum po vezivanje s kompatibilnim uređajima,

dok namenska aplikacija TCL Home dopušta detaljna podešavanja zvuka i sporednih opcija. Najzad, na raspolaganju su blutut i AirPlay, kao i glasovni asistenti Google i Alexa, te reprodukcija s USB memorije. C935U već na osnovnim podešavanjima pruža veoma dobar i uverljiv zvuk, ali za potpun ugođaj potrebno je iskoristiti tehnologiju AI Sonic-Adaptation. Postupak kalibracije sasvim je jednostavan i ne traje dugo, a obavlja se preko aplikacije, nakon čega je uređaj spreman da pruži maksimum. Tokom rada patentirana tehnologija Ray-Danz pokazuje prednosti kalibracije i usmerenih drajvera u odnosu na digitalnu obradu,

Gledali smo

Prošlogodišnji blokbaster „Top Gun:

razgovetnim dijalozima, ali C935U zahteva od korisnika odabir odgovarajućeg režima rada - ukoliko nakon filma pustite muziku, a zaboravite da prebacite predefinisani ekvilajzer u modalitet Music, zvuk će biti ispod proseka. Dakle, modaliteti nisu tu samo reda radi, već se proizvođač zaista posvetio podešavanjima koja će uvek predstaviti C935U u najboljem svetlu. Najniži opseg prilično je moćan - čak i moćniji nego što veličina sabvufera sugeriše - a prisustvo basa, iako imponuje tokom spektakularnih filmskih scena, ponekad može biti i preterano. Slažemo se da je to stvar ukusa, ali mi smo u nekoliko navrata morali da posegnemo za daljinskim upravljačem i primirimo razuzdane basove. U krajnjoj liniji, dobro je znati da pripadajući sabvufer ima više nego dovoljno snage, koju je lako ukrotiti.

Zaključak

Kao jedan od proizvođača koji stoje čvrsto na zemlji, TCL nastavlja da nudi sposobne, jednostavne i pristupačne saundbarove. Predstavljen kao prirodna evolucija prethodnih modela, novi C935U nastavlja započetu tradiciju, zadržavajući se u domenu sasvim prihvatljive cene i nudeći bogat set opcija.

Plus Jednostavna upotreba. Velike mogućnosti. Uverljiv virtuelni surround. Odličan Dolby Atmos.

Generički izgled.

Philips 55OLED805 AudioQuest Forest 48

TCL C935U

Konfiguracija: 5.1.2

Snaga sistema: 390 W HDMI ulazi/izlazi: 2/1

Digitalni audio-ulazi: 1 Formati: Dolby Atmos, DTS:X Dodatno: USB-A, blutut, AirPlay Daljinski upravljač: da Dimenzije (ŠxVxD): 1040 x 58 x 110 mm

Masa: 2,6 kg Dimenzije sabvufera (ŠxVxD): 240 x 365 x 420 mm Masa sabvufera: 5,5 kg

Cena: oko 600 €

www.tcl.com/rs

“TCL C935U briljira u prikazu gornjih kanala, čineći pozornicu upadljivo raslojenom po visini.”

Maverick“.

Sethstat: 30 godina liderstva na makedonskoj džez sceni

“Za muziku koju smo stvarali ispostavilo se da je miks svega i svačega, a u stvari najpreciznije odražava turbulencije koje su se dešavale u našoj okolini, u tadašnjoj državi.”

Kad govorimo o instrumentalnoj muzici u Severnoj Makedoniji, mnogima u Srbiji će (s pravom) prvo pasti na pamet legendarni gitarista Vlatko Stefanovski, dok će se u širem kontekstu ova scena često posmatrati u etno/vorld ključu, čak i ako govorimo o džezu. Nema ni previše gostovanja makedonskih džez muzičara u našoj zemlji, barem ne onoliko koliko bi bilo logično imajući u vidu blizinu i zajedničko kulturno zaleđe dve zemlje. Sve ovo ne znači da savremena džez scena kod naših južnih suseda ne postoji. Živa je i zdrava, pa čak i buja. A na samom izvoru onoga što se dešava danas, još od ranih devedesetih nalazi se grupa Sethstat kao svojevrsni stožer avanturističkog makedonskog džez zvuka. Njihova muzika je otelotvorenje

njujorškog duha na Balkanu i primer doslednog muzičkog puta, stasavanja i razvoja koji ne podilazi trendovima, već hrabro grabi napred.

Ulazak u devedesete

Ove godine se mnogo govorilo o jubileju – trideset godina Sethstata. Trombonista benda Vladan Drobicki skreće pažnju da je bend zapravo nastao u januaru 1990. “Da je sve bilo u redu, bilo bi nam 32, ali pandemija je minusirala dve godine”, kaže sa osmehom. Pojašnjava da “naravno nije sve počelo od Sethstata”, odakle se raspliće razgovor o samim korenima benda i onom što je bila makedonska muzička scena tog vremena. “Džez i rokenrol scena bile su vrlo vibrantne, samo što su mogućnosti izdavanja bile dosta ograničene – izdavački

centri su bili dosta severnije od nas. Skopje Jazz Festival je već bio u punom zamahu, pa smo 1988. ili 1989. gledali Vienna Art Orchestra, Michal Brecker Quintet, Joea Passa, Petera Erskinea. Za nas đake u srednjoj muzičkoj školi to su sve bili kulturološki šokovi”, priča Drobicki.

Nastanak benda

“U sklopu Doma omladine imali smo Klub 21, gde smo svakog vikenda organizovali nekakve svirke. Izbistrili smo se nekako, pet-šest drugara, i rešili da je praktičnije da damo nekakvo ime grupi. Počeli smo da vežbamo aktivnije, i to je to”, opisuje trombonista početke Sethstata. “Uzori su nam bili The Lounge Lizards, John Zorn, Naked City, Miladojka Youneed. Slušali smo puno ECM

Nikola Marković

produkciju, Garbareka, Oregon, Jarretta… u stvari sve što je važilo za dobru muziku. Ja sam bio fasciniran Davisovim albumima 'Tutu' i 'Amandla'. Naravno, tu je bio i neizbežni 'Steps Ahead'. U isto vreme imate onu etno-tradiciju, koja je u Makedoniji nenormalno instrumentalno virtuozna, a slušate i jugoslovenski novi val. Za muziku koju smo stvarali ispostavilo se da je neki miks svega i svačega, a u stvari najpreciznije odražava turbulencije koje su se dešavale u našoj okolini, u tadašnjoj državi.”

Od fri džeza do grandža

Pisac ovih redova prvi put je uživo slušao Sethstat na jednom izdanju Nišville Festivala oko 2010. godine. Tada je bend nastupao u formaciji seksteta, koji su činili Vladan Drobicki (trombon), Vasko Bojadžiski (saksofon), Aleksandar Nikolovski (truba), Panče Bujukliev (klavir, sintisajzer), Pavel Drobicki (bas-gitara) i Goce Naumov (bubnjevi). Ova postava je uz manje varijacije nastupala godinama zajedno, da bi poslednji ovogodišnji album “Soba 107” snimili u formi kvinteta (bez trubača), ali zato s nizom gostiju, koji su obogatili izvorni zvuk benda. Već na prvo slušanje lako se da primetiti veliko bogatstvo duvačke sekcije, koja često zvuči kao da je ekstrahovana iz nekog progresivnog big benda i preneta u kontekst kombo sastava. S druge strane, tu su i nadigravanja u prednjoj liniji, kombinacije unisonih deonica i ukrštenih improvizacija, što u kombinaciji s dinamičnom ritam sekcijom priziva i asocijacije na Stevea Colemana i nasleđe M-Base kolektiva. Tu su i odjeci fank i rok estetike, ali tek kao svojevrsni odjek, dodatak onome što je autentični džez današnjice.

“Ja sam oduvek bio fan bigbendovskog zvuka, a naš saksofonista Vasko Bojadžiski voli lirične melodije i saksofoniste. Slušao sam dosta i fri džez bendove, a moje formalno obrazovanje nije džez, nego klasična muzika. Dosta sekcija smo napravili i pod uticajem grandž rokenrola, ipak je to bila muzika naše druge mladosti”, navodi Drobicki raznorodne uticaje koji su formirali zvuk Sethstata.

O uzorima među trombonistima kaže: “Definitivno Ray Anderson. Najveći dan u životu, posle rođenja moje dece, bio mi je kad sam ga upoznao i rukovao se s njim. Volim Mengelsdorfa, Georgea

Podizanje džez infrastrukture

Drobicki i njegovi saradnici aktivni su poslednjih godina i oko agilne etikete PMG Jazz, kao i nekoliko džez festivala u Severnoj Makedoniji. “Kad smo počinjali, kod nas je postojala samo jedna izdavačka kuća koja tretira džez. I onda, ako imate materijal, morate da stanete u red pošto je navala, a i primarna delatnost nije im bilo izdavanje albuma, nego organizacija džez festivala. Mi smo shvatili da danas štampanje diskova nije praktično, a i traje relativno dugo. Dok se dogovoriš o izdavanju, nađeš para i čekaš da se diskovi odštampaju u Austriji, u stvari napraviš još jedan album”, objašnjava okolnosti u kojima se rodila ideja za fokus na digitalno izdavaštvo. “Odabrali smo Bandcamp kao primarnu platformu. Ubrzo smo počeli postavljati originalne materijale raznih lokalnih autora i bendova. Ispostavilo se da je publika na Bandcampu dosta internacionalna i, na našu radost, prepoznala je naš trud u prezentiranju kvalitetne domaće džez muzike. 'Svetlost' Odron Ritual Orchestra proglašena je za album meseca, među najboljih 15 za 2019. i ušla je na listu 300 najboljih na NPR, a Taxi Consilium i Sethstatov 'White Night' ušli su u selekciju za album

meseca na celom Bandcampu, džez sekciji”, dodaje on.

O koncertnim i festivalskim aktivnostima Vladan Drobicki kaže: “Uspeli smo za tri godine da produciramo 40 albuma, a njihov prijem kod publike naterao nas je da razmislimo o koncertnim promocijama, odnosno o organizaciji PMGJazz festivala - Kraj Vardarot Jazz. Ove godine (2022, op. aut.) stigli smo do trećeg festivala.”

Budućnost je svetla

Vladan Drobicki ne razmišlja mnogo o tome kako Sethstat treba da zvuči u budućnosti i radi onako kako u momentu misli da treba. “Sethstat nije samo moj bend, u ovom momentu tu je pet muzičara. Svi imamo već formirane karijere i svako doprinosi u bendovskom segmentu najbolje što može. Raduje nas da još imamo žar za muziku, da smo još najbolji drugari, da posle nedelja provedenih u kombiju na turu još možemo da se nasmejemo na običan štos.”

O budućnosti makedonske džez scene

Drobicki dodaje i zaključuje: “Svira se puno, što raduje. Dve postojeće muzičke akademije proizvode mladi džez kadar. Nisam siguran da li je to dobro za razvoj džez muzike, ali pomoglo je definitivno u diferencijaciji avangardne džez scene.

Počeli su da se formiraju džez festivali, i to u unutrašnjosti: Prilep Jazz Weekend, Factory Jazz Festival u Bitolju, Astibo Jazz Festival u Štipu, Kumanovo Jazz Festival. Valjda će kvantitet da izrodi kvalitet.”

Lewisa, trombonistu Carle Bley - Garyja Valentea. Od novijih tu su Michael Dease, Marshal Gillkes, Michael Davis, u okolini super sviraju Luka Žužić, Nemanja Zlatarev, Vili Stojanov…”

foto: Zewlen Ikarus

Ikona italijanske kinematografije

Iako je godina za nama prošla, morali smo da odamo počast jednoj od najvećih italijanskih glumica, koja je preminula u 90. godini, u februaru 2022.

Ana Eraković

Monica Vitti je na velikom platnu imala magnetnu privlačnost, koju je bilo teško ignorisati, ako je uopšte bilo ikoga ko bi to želeo. Bila je školovana glumica, koja se dokazala u nekomercijalnim filmovima Michelangela Antonionija, da bi nakon njihovog emotivnog razlaza snimala uglavnom komedije.

Počeci

Maria Luisa Ceciarelli rođena je 1931. u Rimu. Glumom je počela da se bavi još kao tinejdžerka, a 1953. Diplomirala je na Nacionalnoj akademiji dramskih umetnosti u Rimu. Njena prva uloga bila je u Makijavelijevoj satiričnoj drami “Mandragola”. Već sledeće godine prvi put se pojavila na velikom platnu

u ostvarenju “Ridere! Ridere! Ridere!”. Usledile su uloge u biografskom filmu o francuskoj glumici iz 18. veka “Adriana Lecouvreur”, zatim u mini-seriji “L'Alfiere” o pohodu Garibaldijeve vojske na jug Italije, kao i u TV filmovima “Questi ragazzi” i “Il tunnel”. Njena prva zapažena uloga bila je u ostvarenju “Le dritte” iz 1958, koji je režirao Mario Amendola.

Antonioni

Svoju dugogodišnju saradnju s čuvenim italijanskim režiserom Michelangelom Antonionijem Monica Vitti otpočela je 1957, pridruživši se njegovoj pozorišnoj trupi u Teatro Nuovo di Milano i pozajmljujući glas Dorianu Greyu u filmu “Il Grido”. U narednom periodu ona postaje

personifikacija Antonionija u njegovim velikim ostvarenjima i neka vrsta njegovog alter ega i njegova muza. Njihovo prvo zapaženije zajedničko ostvarenje bio je film “L’Avventura” iz 1960. o ljubavnoj vezi koja se razvija između glavne protagonistkinje Claudije i dečka njene najbolje prijateljice Anne, koja iznenada nestaje. Uprkos mračnoj atmosferi koju je režiser nastojao da kreira, na premijeri na Festivalu u Kanu publika se glasno smejala na određene scene ili je glasno negodovala, zbog čega je Vitti briznula u plač i napustila projekciju. Antonioni je mislio da će to biti kraj njegove karijere. Ipak, grupica režisera s Robertom Rosselliniem na čelu stala je u odbranu filma, a “L’Avventura” je dobio specijalnu nagradu žirija u Kanu, kao i Zlatni

globus za najbolju novu glumicu. Pored toga što je njena gluma i pojava na ekranu smatrana zadivljujućom, Monica je dobila i reči hvale jer je izdržala izuzetno teško snimanje na ostrvu i što je pomogla Antonioniju da skupi sredstva za realizaciju filma. Karma joj se odužila tako što je, zahvaljujući ovom ostvarenju, stekla svetsku slavu. Naredne godine premijerno je prikazan Antonionijev “La Notte”, u kome su glavne uloge igrali Jeanne Moreau i Marcello Mastroianni. Monica igra Valentinu, izazovnu ćerku gospodina Gherardinija, koji organizuje proslavu u čast nove knjige njihovog zajedničkog prijatelja. Pisac Giovanni, koga igra Mastroianni, sreće mladu Valentinu u momentu kad njegova veza sa suprugom nailazi na probleme. Lepa i inteligentna, ona postaje ultimativno iskušenje za njega. Svoj treći film sa Antonionijem “L’Eclisse” Vitti je snimila već 1962. s legendarnim Alainom Delonom. Vittoria postaje predmet pažnje mladog brokera Pieroa, ali je duboko nesrećna kako zbog svog odnosa s majkom, tako i zbog dešavanja u svetu.

Nakon ovog ostvarenja snimila je filmove “Les Quatre Vérités” 1962, zatim “Dragées au poivre” i “Château en Suède” režisera Rogera Vadima 1963, kao i “Alta infedeltà” 1964, da bi se potom iste godine ponovo udružila sa Antonionijem u kultnom “Il Deserto Rosso”. Iako ovo ostvarenje na prvi pogled deluje kao kritika ubrzane industrijalizacije društva, Antonioni je izjavio da je zapravo hteo da prikaže društveni napredak i pejzaže ukrašene fabrikama na pozitivan način. U toj novoj stvarnosti postoje ljudi koji uspevaju ili ne uspevaju da joj se prilagode, kao što je to slučaj s Giulianom, koju igra Vitti. “Il Deserto Rosso” je nagrađen Zlatnim medvedom na Festivalu u Veneciji, a čuveni japanski režiser Akira Kurosawa ga je proglasio jednim od svojih omiljenih filmova. Nedugo posle toga veza Antonionija i Vitti je doživela krah, a oni nisu radili zajedno sve do realizacije istorijske drame “Il mistero di Oberwald” iz 1980.

Posle Antonionija

Iako je se publika uglavnom seća iz Antonioniovih filmova, Vitti su smatrali odličnom komičarkom. Najveći broj njenih uloga bio je upravo u komedijama - “Il disco volante” i “Le bambole” iz 1964, “Le fate” iz 1966, “Fai in fretta ad uccidermi... ho freddo!” i “Ti ho sposato per allegria”, “La cintura di castità” iz 1967, zatim “La ragazza con la pistola” iz 1968, “La femme écarlate” i “Amore mio aiutami” iz 1969. Njena prva uloga na engleskom jeziku bila je 1966. u ekranizaciji kultnog stripa o ženi špijunu “Modesty Blaise”. Film je doživeo osrednji uspeh, a kritika nije imala ništa lepo da kaže o njemu. Međutim, s vremenom je ovo ostvarenje steklo kultni status.

Sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka Monica Vitti je takođe provela snimajući uglavnom italijanske i francuske komedije. Filmove na engleskom je, navodno, izbegavala, ne samo zbog znanja jezika, za koje je smatrala da nije dovoljno dobro, već i zato što nije volela prekookeanske letove.

Sredinom osamdesetih ona se vratila u pozorište kao glumica i profesorka i u narednim decenijama se tek ponekad pojavljivala u filmovima i serijama. Kad je 2011. objavljeno da pati od Alchajmerove bolesti, potpuno se povukla iz javnog života. Preminula je u februaru, u devedesetoj godini.

Rodonačelnica pokreta tropikalija

Uspeh koji je postigla Gal Costa možemo delom pripisati njenom nespornom muzičkom talentu, ali delom i spletu okolnosti i tome što je, čini se, uvek bila na pravom mestu u pravo vreme. Imala je tu sreću da radi s najvećim imenima brazilske scene tog doba, i to baš kad su se širom sveta dešavale korenite društvene promene.

Počeci

Gal Costa rođena je 1945. u gradu Salvador, prestonici brazilske države Baija. Njena majka je u trudnoći provodila sate slušajući klasičnu muziku u nadi da će

njena ćerka izabrati to kao profesiju. Otac joj je preminuo kad je imala samo petnaest godina, ali ga nikad nije upoznala jer su joj se roditelji brzo rastali. S deset godina je počela da se druži sa sestrama Sandrom i Andréiom Gadelha, koje će postati supruge Caetana Velosa i Gliberta Gila. Ova dva muzičara će Gal upoznati tek osam godina kasnije, kad će postati najbolji prijatelji. Njeno interesovanje za muziku, tačnije bosa nova zvuk, počelo je kad je sa četrnaest godina na radiju prvi put čula pesmu "Chega de Saudade", koju je izvodio legendarni João Gilberto. Nedugo potom

Ana Eraković

se zaposlila u lokalnoj prodavnici ploča ne bi li bila bliže svetu muzike. Svoj prvi muzički nastup imala je 1964. kao jedan od izvođača na koncertu “Nós, por exemplo”, na kome su nastupali još i Veloso, Gil, Maria Bethânia i Tom Zé. Nakon što je Bethânia doživela veliki uspeh koncertom u Rio de Žaneiru, Gal odlučuje da se preseli u najburniji brazilski grad u nadi da će i sama dobiti na popularnosti. Ona je takođe zahvaljujući Bethâniji prvi put snimila svoje vokale, koji su se mogli čuti na Marijinom debi albumu iz 1965. u pesmi “Sol Negro”, koju je napisao njen brat Caetano Veloso.

Gal Costa je šezdesetih godina prošlog veka zajedno s legendarnim muzičarima Caetanom Velosom, Tomom Zéom, Gilbertom Gilom i Jorgeom Benom bila jedan od osnivača muzičkog i društvenog pokreta egzotično nazvanog tropikalija.

“Eu vim da Bahia”, koju potpisuje Gil, i “Sim, foi você”, koju potpisuje Veloso, bili su prvi singlovi koje je Gal Costa objavila. Album “Domingo” objavljen je 1967. za izdavačku kuću “Philips” i na njemu su pevali zajedno Caestano Veloso i Gal Costa. Pesma “Coração Vagabundo” sa ovog izdanja postala je planetarni hit.

Tropikalija

Krajem šezdesetih i u Brazilu se takođe dešavala revolucija, ali pre svega muzička. Ovaj pokret nazvan je tropikalija i predstavljao je mešavinu bosa nove, sambe i (psihodeličnog) roka, a kao zvanični početak uzima se objavljivanje albuma “Tropicália ou Panis et Circencis”, na kome su učestvovali pomenuti izvođači - Gal Costa, Caetano Veloso, Tom Zé, Gilberto Gil, Jorge Ben, Nara Leão i Os Mutantes. Inspirisani kako levičarskim demonstracijama koje su bile aktuelne širom sveta, a posebno u Parizu, tako i sve aktuelnijim rokenrol izvođačima poput The Beatlesa i Jimija Hendrixa i filmovima Jean-Luca Godarda, odlučili su da je vreme za promene stiglo i u najveću južnoameričku zemlju. Njihov pokret za oslobođenje, u kome su učestvovali i filmski i drugi umetnici, odvijao se paralelno s kratkotrajnom vojnom diktaturom predsednika Artura da Coste e Silve. Nažalost, pokret je trajao svega godinu dana, ali je njegov uticaj na brazilsku muzičku scenu i društvo bio dugosežan.

Debi album

Costin samostalni debi, objavljen 1969, bio je mešavina brazilske muzike i

psihodeličnog roka. Ovaj album, koji je nazvala po sebi, smatra se jednim od ključnih izdanja tropikalije. S njega su se izdvojili hitovi “Baby” i “Divino, Maravilhoso”, a oba je napisao Caetano Veloso. Iste godine objavila je i svoj drugi album, nazvan jednostavno “Gal”. Sedamdesetih godina prošlog veka njene kolege Veloso i Zé bili su u pritvoru zbog svojih ideja i izjava, nakon čega im je zabranjeno da nastupaju. Kako bez koncerata nisu mogli da se izdržavaju, oni su pobegli u London, odakle su pisali pesme za Gal. Uprkos pripadnosti ovom kontroverznom pokretu, ona nije

mogla da priušti život van Brazila, pa je u nedostatku ostalih izvođača postala najpopularniji predstavnik pokreta tropikalija u zemlji.

Svoje treće izdanje “Legal” objavila je već 1970. Omot njenog četvrtog albuma “India” iz 1973. bio je cenzurisan jer se na njemu nalazila fotografija donjeg dela bikinija, što bi se moglo protumačiti kao ženski odgovor na omot albuma “Sticky Fingers” benda The Rolling Stones. Costa, Veloso, Gil i Bethânia su 1976. oformili supergrupu pod nazivom Doces Bárbaros i objavili jedan album snimljen uživo, a njihovo udruživanje bilo je i inspiracija za dokumentarac. Časopis Rolling Stone uvrstio je ovaj album među sto najboljih brazilskih izdanja svih vremena.

Gal Costa nikada nije prestala da snima i nastupa iako je njena popularnost s vremenom opadala, bar kad je u pitanju svetska muzička scena. Sarađivala je s manje ili više istim kolegama celog života. Preminula je u novembru prošle godine u sedamdeset sedmoj godini, a uzrok njene smrti i dalje nije poznat.

Od nje su se na mrežema oprostili kolega Gilberto Gil i sadašnji predsednik Brazila Luiz Inácio Lula da Silva.

Ove godine bi trebalo premijerno da bude prikazan film o njenom životu pod nazivom “Meu nome é Gal”.

Héloïse Letissier, koja nastupa pod imenom Christine and the Queens i iz albuma u album smišlja novi identitet i imidž u pravom smislu te reči, ovog puta je odlučila da nastupa kao Redcar. Nakon smrti svoje majke 2019. otišla je u Los Anđeles i tamo je u više navrata videla crvena kola, pa je odlučila da to bude njena nova umetnička persona. Héloïse se na ovom izdanju manje fokusira na hitove (skoro da ih i nema), a više na koncept. Ona je želela da sarađuje s hip-hop producentom Mikeom Deanom, koji je radio s poznatim imenima poput Kanyea Westa, Beyoncé, FKA Twigs i The Weeknda. Opet, njihov zajednički proizvod zvuči potpuno drugačije u odnosu na ono što je producirao za pomenute izvođače. Melanholični elektropop, koji se oslanja na osamdesete, obavijen je tugom zbog gubitka bliske osobe.

Arctic Monkeys - “The Car” (Domino)

Dry Cleaning - “Stumpwork” (4AD)

Sedmi studijski album indi-rok benda Arctic Monkeys, nazvan jednostavno “The Car”, njihov je najozbiljniji do sada. I oni, kao i francuska koleginica Redcar, napuštaju hitove koji će im doneti (nažalost, minimalnu) zaradu na striming servisima zarad koncepta, u čemu su se već oprobali na svom prethodnom izdanju “Tranquility Base Hotel and Casino” iz 2018. Njihov zvuk sada neodoljivo podseća na Father John Mistyja, potpuno suprotno od energičnih rok hitova s kojima su postali poznati. Bivši bubnjar grupe Fleet Foxes verovatno ih je podsetio da mogu biti jednako cinični i ako uspore ritam. Kao svoju inspiraciju navode i rok legende poput Davida Bowieja i Jarvisa Cockera, kao i soul pevače Isaaca Hayesa i Curtisa Mayfielda. Ipak, trebaće vam snaga volje i upornost da odslušate album ako niste verni fanovi.

Njihov dream pop debi iz 2021. “New Long Leg” bukvalno nas je oduvao svojom interpretacijom rok zvuka devedesetih, a novi album “Stumpwork” jednako je zanimljiv, iako na momente zvuči više kao skup B-strana i nedovršenih demo snimaka nego kao sledeći korak u karijeri. Možda zbog male vremenske razlike između ova dva izdanja. Da li je u pitanju pritisak izdavačke kuće da se izbaci nova muzika što pre ili nešto treće, tek “Stumpwork” je snimljen odmah po izlasku njihovog prvenca. Objavljivanje albuma u tako kratkom roku retko kad se pokaže kao pametan i uspešan potez, čak i za pop zvezde koje pesme naručuju poluspremljene, ali Dry Cleaning su izgleda toliko talentovani i inspirisani da za njih tzv. kletva drugog albuma ne postoji. Svaka pesma je bolja od prethodne - od uvodne “Anna Calls from the Arctic”, koju odmah potom prate “Kwenchy Kups” i “Gary Ashby” o odbegloj kornjači.

Shygirl – „Nymph“ (Nuxxe, Because Music)

Blane Muise je dvadesetdevetogodišnja muzičarka iz Londona, koja nastupa pod imenom Shygirl. Njena muzika je miks R&B-ja, popa, elektronike i repa i najviše podseća na ono što radi FKA Twigs. Na sceni je prisutna od 2016, kad se udružila s producentom koji se predstavlja kao Sega Bodega, nakon čega su zajedno osnovali izdavačku kuću “Nuxxe”. Osim njega, na njenom debiju radili su i poznati producenti poput Mure Mase (pesma “Coochie (a Bedtime Story)”), kao i Arca (pesma “Come for Me”). Obe pesme su objavljene kao singlovi i postale svojevrsni hitovi, a bitno je pomenuti i pesme “Firefly” i “Nike”. Njen EP iz 2018. “Cruel Practice” dobio je samo pohvale, pa je i album “Nymph” dočekan oberučke. Shygirl, srećom, nije razočarala svojim prvencem, donoseći prepoznatljivi milenijalski klupski zvuk - elektronika prožeta zaraznim refrenima i obavijena dimom melanholije. Dobro je znati da ima pevačica spremnih da eksperimentišu s novim zvukom i pomeraju granice kako svoje muzike, tako i kompletne mejnstrim scene. Album je savršen za tmurne zimske dane, usamljene večernje šetnje i još usamljenije noćne izlaske. U godini koja je donela uglavnom osrednje i loše albume, Shygirl je pravo osveženje i tračak nade na savremenoj muzičkoj sceni.

Christine and the Queens“Redcar les adorables étoiles (prologue)” (Because)

Za razliku od njenih ranijih izdanja, kad je manekenka Kaya Wilkins, poznata i kao umetnica i muzičarka Okay Kaya, tugovala u samoći, sada je daleko manje zatvorena i nedostupna. Na albumu ima nekoliko gostiju, uglavnom manje afirmisanih muzičara kao što je i ona sama, sa izuzetkom Adama Greena u pesmi “In Regards to Your Tweet”. Ipak, kao i ranije, Kaya je melanholična, blago cinična i sarkastična i rešena da pruži svoje viđenje i kritiku savremenog društva u vidu alternativnog popa. U pesmi “Jolene from Her Own Perspective” ona uzima referencu na čuvenu pesmu pevačice Dolly Parton i obraća joj se iz perspektive glavne junakinje Jolene. Okay Kaya je bila i ostala idealni saundtrek za tmurne zimske dane. Iako je mogla biti još jedna manekenka u nizu koja precenjuje svoj muzički talenat, ipak je uspela da se dokaže kao pevačica i kompozitorka, a ne nedostaju ni pohvale kritike.

Fred Again… – “Actual Life 3 (January 1 - September 9 2022)” (Atlantic Records)

Joji - “Smithereens” (88rising Music / Warner Records)

Britanski producent Frederick John Philip Gibson, koji se predstavlja kao Fred Again…, imao je dugu i bogatu karijeru iza scene (najpoznatiji je kao autor R&B hitova Eda Sheerana) pre nego što je odlučio da se oproba i kao izvođač. Ovo je njegov treći studijski album, koncipiran kao neka vrsta zvučnog dnevnika, tako da prati određeni period njegovog života, kao što i sam naslov kaže. Pesme uglavnom imenuje po svojim prijateljima i poznanicima. Njegov miks hausa i alternativnog R&Bja pokazao se kao dobitna kombinacija ne samo za izvođače s kojima je radio već i za njegovu solo karijeru, a možemo slobodno reći da autori klupske muzike polako preuzimaju mejnstrim scenu, bar onaj njen kvalitetniji deo. Od pesama će se nesumnjivo izdvojiti “Eyelar (shutters)” i “Delilah (pull me out of this)”, koja sempluje mladu američku producentkinju 070 Shake.

Phoenix - “Alpha Zulu” (Glassnote)

Prošle su tačno dve godine kako je nekadašnja YouTube zvezda, a sada muzičar Joji objavio svoj hvaljeni album “Nectar”. Sada slušamo njegovo treće studijsko izdanje “Smithereens”, podeljeno u dva dela - kako sam kaže, prvi deo su introspektivne balade, a drugi deo alternativni R&B, tj. lo-fi pop, kako ga sam vidi. Ovo izdanje ima daleko manje producenata u odnosu na prethodno, a sam Joji je potpisao tek polovinu pesama. Album zvuči kao da pevač želi da pridobije veću publiku generičkim baladama kakve možete čuti na radiju i u tržnim centrima, i u tim situacijama se povlači kao autor, što se opet jasno čuje jer su pesme koje on sam potpisuje daleko bolje i originalnije od onih koje je prepustio drugima. Joji nesumnjivo ima muzički talenat, koji bi mogao biti nepovratno izgubljen ukoliko odluči da postane pop zvezda, što, znajući njegovu jutjubersku prošlost, ne bi mnogo iznenadilo.

Nakon pet godina francuski kraljevi indi-elektropopa objavili su svoj sedmi studijski album “Alpha Zulu”, koji su u potpunosti producirali sami i snimili tokom pandemije 2020, u studiju koji se nalazi u Luvru. Oni ovog puta imaju samo jednog gosta, i to Ezru Koeninga, vođu benda The Vampire Weekend, u pesmi “Tonight”. On se, očekivano, savršeno uklopio u njihov zvuk. Njihov muzički izraz nije se bitno promenio u odnosu na ranija izdanja, ali oni su indi-pop sastav koji sebi ne postavlja nemoguće ciljeve, već samo želi da objavi što više hitova za plesanje. U nešto više od pola sata, koliko traje ovaj optmistični album, ubacili su i pesmu “Identical”, prvobitno objavljenu kao saundtrek za film “On the Rocks”, koji je režirala Sophia Coppola. “Alpha Zulu” definitivno neće pokoriti radio-stanice onako kako su činili njihovi prethodni albumi i singlovi poput “1901” i “Lisztomania”, jednostavno jer je vreme kad je njihov zvuk bio aktuelan prošlo, ali će se sigurno uvući u plejliste milenijalaca čiju mladost je obeležio. Phoenix se više nego ikada oslanjaju na sintpop osamdesetih, ali najveća inspiracija bio im je tragično preminuli Philippe Zdar iz benda Cassius, koji je producirao njihova prva tri albuma.

Szun Waves - Earth Patterns (The Leaf Label)

Jakob Bro / Joe Lovano –Once Around The Room: A Tribute To Paul Motian (ECM Records)

Esbjörn Svensson - HOME.S. (ACT Music)

Londonski trio, koji čine elektronski producent Luke Abott, saksofonista Jack Wyllie i bubnjar Laurence Pike, predstavlja džezerski ekvivalent retro futurizmu, koji je danas prisutan svuda u pop kulturi, a ponajviše u Netfliksovom talasu omaža osamdesetim, uspešno započetom planetarnom hit serijom “Stranger Things”. Ovde je reč o veoma ozbiljnoj trojci koja se nadovezuje na elektronskiju struju britanske džez scene, te kroz produkcijske zahvate i famozne sintove, u duhu već pomenute dekade, provlači uzbudljiv i istovremeno pitak savremeni džez. Produkcijski veoma bogat zvučni zapis nije tu da prikrije eventualnu neiventivnost muzičara, već se nameće kao integralni činilac ukupne zvučne slike, ravnopravan sa saksofonom ili bubnjevima. Jedan od džez albuma koji u najboljoj meri odražavaju pop kulturni duh epohe.

Album nakrcan vedetama ECM zvuka i posvećen legendarnom bubnjaru Paulu Motianu dobitna je formula za uspeh. Jakob Bro je jedan od najinventivnijih gitarista današnjice u naponu snage, a legendarni saksofonista Joe Lovano sve više traga za eliksirom mladosti svirajući s mlađim muzičarima, van sopstvene zone komfora. Obojica su svirala s Motianom, a ovde u formaciji “duplog trija”, s dva basa i dva seta bubnjeva, oživljavaju njegov duh na autentičan način. Ovo je u neku ruku spoj starog ECM-a, koji je sedamdesetih doneo osoben pristup fri džezu, skandinavski atmosferičnog, kao i onog današnjeg, koji nadilazi ove nekadašnje kalupe.

Nije nepoznat fenomen inflacije „iznenadno otkrivenih, retkih“ snimaka muzičara nakon njihove smrti, naročito u svetu pop i rok muzike. Esbjörn Svensson je džez muzičar, ali po sličnoj matrici njegov dugogodišnji izdavač “ACT Music” već skoro 15 godina objavljuje raznorazne snimke benda E.S.T., od posthumno spakovanih studijskih albuma do kompilacija i vinilnih reizdanja. Čak i u takvim okolnostima “novi” album muzičara preminulog 2008. prilično je iznenađenje, pa još u solo piano kontekstu, atipičnom za Svenssonovu karijeru. Kvalitet mahom kratkih komada je neujednačen, ali je prepoznatljivo svensonovski, melodičan i poletan, emotivan i liričan. Ljubitelji lika i dela jednog od najvećih švedskih džez muzičara svih vremena imaće razlog za zadovoljstvo.

Uusi Aika - Uusi Aika (We Jazz Records)

Hteo sam da napravim bend koji bi bio na neki način povezan s fri džezom, ali s jasnim melodičnim pristupom“, kaže finski saksofonista Otto Eskelinen opisujući nastanak benda Uusi Aika, novog otkrovenja iz ove sve uzbudljivije džezerske zemlje. Već s prvim taktovima čujemo odjeke bračnog para Coltane: saksofon poseduje karakterističan Johnov spiritualni uzlet, dok su kompozicije tako aranžirane da prizivaju istočnjačke uticaje prisutne u albumima koje je Alice snimala ranih sedamdesetih. Ali Eskelinenova muzika je mnogo više od toga, što se manifestuje i kroz njegovu naklonost duvačkom instrumentu šakuhači (vrsta japanske flaute), kombinovanje alt saksofona, alt klarineta i klavira. Pijanista Johannes Sarjasto svira i sintove, odnosno harmoniku, a Antero Mentu kao pridruženi član u epskom finalu albuma “Henget” svira citru. Tako ovaj četvoročlani bend uspeva da zvuči neverovatno raskošno i raznovrsno u sedam numera, predstavljajući unikatan i veoma melodičan spiritual-free-world-jazz. Dodatna vrednost albuma je i topla produkcija, koja slušaoca zvučno smešta tik uz instrumente, kao da se nalazite u istoj sobi, na probi ili intimnom sešnu s muzičarima.

Novogodišnja muzika

Plejlista albuma koji će pomoći da se i u vaš topli dom vrati nekadašnji sjaj praznika.

Novogodišnje veče sa ili bez gostiju uvek je najlepše u sedećoj varijanti, usred dnevne sobe, gde se dele pokloni, aperitivi i sledi slikanje za uspomenu. Zatim idu svečana večera u trpezariji i ćaskanje uz dobar TV program. Ovaj buržujski manir, koji podrazumeva i eleganciju, zahteva i određenu muziku: sa izuzetkom ponoćnog valcera s televizije, evo muzičkih preporuka za jedno elegantno novogodišnje veče.

Božićni hitovi

Ovi albumi i kompilacije, doduše, aktuelni su tek jedan ili dva dana u godini. Ne, nije u pitanju Mariah Carey, već klasični kruneri. Jedan miran početak i uvod u novogodišnje veče mogao bi da pruži Andy Williams, poznat po božićnom hitu "It's the most Wonderful Time of the Year", koji se nalazi na njegovoj kompilaciji "The Real...". Jedan disk sadrži samo božićne pesme.

Postoje dva nezaobilazna božićna albuma ukoliko ste u toj temi: "Christmas with Dino", skup divno i toplo interpretiranih božićnih klasika, sakupljenih na ovoj kompilaciji tek 2004. Drugi je "The Christmas Album" Frenka Sinatre, naime, jedan od brojnih u njegovoj karijeri, koji je objavljen 2008. i nudi bez sumnje najbolji izbor njegovih klasika. Za one koji žele da prošire kolekciju, preporuka je nonšalantni album "A Swingin' Christmas" Tonnyja Bennetta iz 2008. godine, dakle, relativno skorašnjeg datuma. Kad smo kod novijih izdanja, ženski deo publike najverovatnije voli Michaela Bubléa, pa je red da im ponudite njegov

džez album "Christmas" iz 2011. s ličnom Bubléovom čestitkom za svaku slušateljku na kraju albuma.

Kraljevstvo krunera

"Sinatra at the Sands" (1966) koncertni je album iz Las Vegasa, na kome su Frenkovi poznati hitovi u izvanrednim aranžmanima Quincyja Jonesa, ujedno i dirigenta orkestra Count Basie, koji je za klavirom. Živi album, na kome se smenjuju muzika i vicevi, počinje Sinatrinim uzvikom: "Kako su svi ovi ljudi ušli u moju sobu?!"

Kao što ne treba razdvajati Cuneta i Tozovca, tako ne treba ni Sinatru i Deana Martina. Jedan od Martinovih najboljih sving albuma nesumnjivo je "This Time I'm Swingin'" sa orkestrom Neslona Riddlea (1966). Da bismo ostali u veseloj atmosferi, preporuka je "The Essential Dean Martin" (2004): ovo je dvostruki CD, s hitovima na jednom i koncertnim tačkama i numerama na drugom disku. Ukoliko ste novajlija u muzici Deana Martina, ovo je pravi album za vas.

Posle ponoći

Nakon čestitanja, valcera i haljina Dragane Kosjerine, kad atmosfera postane opuštenija, a razgovor glasniji, ponovo je vreme za Sinatru i Martina. Tu imamo dva predloga: "The Rat Pack: Live at the Sands" (Sinatra/Martin/Davis Jr.) iz 1963. s hitovima, ali i brutalnim međusobnim šalama na sve moguće teme i stereotipe (ovakav album bi danas bilo nemoguće objaviti).

Drugi glasni favorit je "A Swingin' Night at the Sabre Room" (Sinatra/Martin) iz 1977. - klasična kombinacija muzike i štoseva. Na ovom albumu padaju u vodu sve priče da Dean Martin zapravo nije pio, jer je na ovom snimku pijan. Sve je pijaniji kako veče prolazi, traži izgubljeni upaljač, a i Sinatra s njim. Ovaj raritetni album izdat je u svega 250 primeraka, ali se može nabaviti.

Sutradan

Prvi januar je za predah i valcere. Među brojnim kompilacijama Štrausovih valcera iz Beča teško je pronaći jednu koja obuhvata one najbolje od preko stotinu, koliko ih je napisano. Toplo preporučujemo naslov "Strauss: Waltzes, Polkas & Marches" (Wiener Philharmoniker, Willy Boskovsky, Decca), preko osamdeset znalački odabranih kompozicija na šest diskova, u izvođenju rezidentnog valcer orkestra, zadovoljiće sve vaše praznične apetite za valcerom.

Willi Studer

“Meni” (The Menu)

J

J

J Trajanje: 106 min.

Grupica odabranih, ali pre svega imućnih pojedinaca odlazi u ekskluzivni restoran na obližnjem ostrvu. U njemu radi čuveni kuvar, koji bi njihovu večeru trebalo da pretvori u sve osim u puki obrok, jer, kao što vam je poznato, otići u restoran samo zbog hrane više nije interesantno. Sada to mora da bude kompletno iskustvo koje će se prepričavati i deliti na društvenim mrežama. Ono što uvaženi gosti ne znaju jeste da će dobiti mnogo više od uzbudljivog priloga glavnom jelu. Kuvar i osoblje restorana znaju tačno ko je pozvan i zašto. Svi su prisutni jer to zaslužuju svojim ponašanjem, osim jedne osobe – Margo, koju glumi Anya Taylor-Joy. Ona se na spisku našla sasvim neplanirano, i to kao rezervna opcija gladnookom Tyleru, koga je ostavila devojka. Njemu je toliko stalo da isproba specijalitete kuvara Slowika da svesno pristaje na sve što ova poseta restoranu sa sobom nosi. Film “The Menu” delimično se može protumačiti kao klasna borba, a delimično kao borba umetnika da opstanu u surovom svetu, koji sebično traži samo svoje zadovoljstvo i nameće standarde bez previše smisla.

Kuvar Slowik na sebe preuzima teret božjeg gneva i kosmičke pravde s ciljem da kazni sve one koji su dozvolili da smrtni grehovi ovladaju njima i koji smatraju da su njihove potrebe najvažnije.

Slika Zvuk Film

“Trougao tuge” (“Trougao tuge”)

J Režija: Ruben Östlund

J Glumci: Harris Dickinson, Charlbi Dean, Dolly De Leon, Woody Harrelson, Iris Berben…

J Trajanje: 150 min.

Film “Triangle of Sadness” bavi se sličnom tematikom kao i ostvarenje “The Menu”. Naime, grupica imućnih će se naći na kruzeru kojim upravlja krajnje nezainteresovan kapetan u alkoholisanom stanju. Na kruzeru se hijerarhija zna - gost je bog kome nijedna želja ne sme biti uskraćena, belci su osoblje u kontaktu s gostima, a Azijci osoblje koje radi sve prljave poslove, kojih na tako velikom prostoru nesumnjivo ima napretek. Biće dovoljna jedna olujna noć da kapetan izgubi svaku kontrolu, upusti se u besmislenu raspravu o komunizmu i kapitalizmu dok brod napadaju lokalni gusari. Nekoliko preživelih će završiti na obližnjem ostrvu, gde se hijerarhija izvrće naglavačke. Bogati putnici s kruzera više nemaju nikakvu moć, dok su oni s, najbukvalnije govoreći, dna broda sada u prednosti jer umeju da se snađu u divljini. Ono što je u početku izgledalo kao klasna borba, pretvara se u potpunu šaradu i ljudi iz naizgled najrazličitijih miljea žive složno u nekoj svojoj maloj zajednici. U svakom slučaju “Triangle of Sadness” je gledljiv(iji) u odnosu na Östlundovo ostvarenje iz 2017.

“The Square”, koje je takođe nagrađeno Zlatnom palmom u Kanu. Čini se da je promovisanje filma kao satire sveta lepih influensera zapravo više mamac za publiku nego što je to istinit opis filma.

Slika Zvuk Film

Režija: Mark Mylod

Glumci: Anya Taylor-Joy, Ralph Fiennes, Nicholas Hoult, Hong Chau, John Leguizamo…

“Prekovremeni rad” (À plein temps)

J

J

Za razliku od filmova “The Menu” i “Triangle of Sadness”, koji predstavljanju manje ili više uspešnu satiru savremenog društva, “À plein temps” se bavi jednom sasvim realnom situacijom, a sličnom tematikom. Samohrana majka dvoje dece i master ekonomista, koja je ostala bez posla kad je firma u kojoj je radila zatvorena, prinuđena je da se izdržava kao sobarica u luksuznom hotelu u Parizu. Kako bi došla na posao na vreme, ona ustaje u cik zore, putuje satima tamo i nazad, decu prepušta prvoj komšinici i viđa ih samo rano ujutru i kasno uveče, a sve to da bi čistila za onima koji sebi mogu da priušte boravak u takvom hotelu. Dovoljan je jedan štrajk javnog prevoza da njen život postane mnogo teži i kompleksniji, a znamo da štrajkova u Francuskoj ne manjka. Najtužnije u celoj priči je što ona u svom tom haosu pokušava da nađe posao u struci, koji će se plaćati više, ali s kojim će imati još manje slobodnog vremena koje može da posveti sebi i deci. Ovaj film se na jednostavan, a sadržajan način bavi našom savremenom egzistencijom, time šta smo postavili kao prioritete, na šta sve pristajemo da bismo zaradili i zašto je sistem skrojen tako da, ako nismo dovoljno imućni, najbitnije stvari u životu moramo staviti na poslednje mesto.

“Rimini” (Rimini)

J Režija: Ulrich Seidl

J Glumci: Michael Thomas, Tessa Göttlicher, Hans-Michael Rehberg, Inge Maux, Claudia Martini…

J Trajanje: 114 min.

Radnja filma “Rimini” odvija se u istoimenom italijanskom primorskom gradiću, ali tokom zimskog perioda, kad je on tmuran, maglovit i pust. U njemu živi austrijski šlager pevač Ritchie Bravo - nekada muzička zvezda, koji se sada izdržava radeći kao žigolo i nastupajući u lokalnim hotelima i restoranima pred sredovečnom publikom, koja ga se jedina i seća. Njegova majka je upravo umrla, a otac je senilni ratni veteran i živi u staračkom domu. Tokom jedne iznenadne posete Ritchie saznaje da ima ćerku, koja je u ljubavnoj vezi sa imigrantom s Bliskog istoka. Ona od oca očekuje svu alimentaciju, koju on nikada nije ni plaćao, i sada mora da nađe način kako da toliki novac isplati. Bez mnogo okolišanja režiser Ulrich Seidl govori o svojoj generaciji, čije vreme polako prolazi i čiji su roditelji u dubokoj starosti ili pokojni, a oni sami se suočavaju sa svetom koji nimalo ne liči na ono što su poznavali u mladosti. Scene imigranata koji sede na ulicama i koji su, kako film odmiče, sve prisutniji i brojniji, a nisu nimalo zainteresovani za asimilaciju, blago govoreći, kontroverzne su. “Rimini” je zapravo prvi deo diptiha, a drugi deo, pod nazivom “Sparta”, takođe ste mogli pogledati u našim bioskopima.

J Režija: Eric Gravel

Glumci: Laure Calamy, Anne Suarez, Geneviève Mnich…

Trajanje: 88 min.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

“Ne brini, draga” (Don't Worry Darling)

J

J

Usled privatnih peripetija među glumcima, na premijeri filma “Don’t Worry, Darling” digla se velika prašina, pa su neki spekulisali da je u pitanju samo dobro osmišljeni marketinški trik da se ispromoviše ispotprosečno ostvarenje. Na iznenađenje mnogih, film je pružio mnogo više od onoga što se očekivalo. Iako je gluma pop srcolomca Harryja Stylesa daleko ispod svih drugih uključenih, a posebno uvek briljantne Florence Pugh, na kraju njegova smušenost dobija i smisao. Većina radnje smeštena je u idilično okruženje, planski sagrađeno naselje u stilu kraja pedesetih godina prošlog veka, i podela uloga je jasna - muževi idu na tajni posao, a žene ostaju kod kuće da kuvaju ručak, čiste, gaje decu i u svakom drugom smislu čine da muž bude zadovoljan. Međutim, jedna od njih će početi da sumnja u savršenost svog života, a njena sumnja sa sobom će povući i znatiželju glavne protagonistkinje Alice, koja će je odvesti do mesta gde pristup ženama nije dozvoljen i otkriti joj strašnu istinu. Iako na momente predvidiv, film u sebi krije bogatu metaforu ženske slobode i emancipacije, s kojom su želje i potrebe muškaraca sve više ugrožavane. Ovo je posebno interesantno kad imamo u vidu da je iza kamere bila Olivia Wilde, jedna od retkih režiserki u Holivudu, koja se bori za svoje mesto.

Slika Zvuk Film

“Atina” (Athena)

J

J

J Trajanje: 99 min.

Kad u javnost procuri snimak u kome policija ubija tinejdžera muslimana, stanovnika marseljskog geta pod imenom Atina, njegov brat Karim odlučuje da napadne policiju i napravi opsadno stanje i bojno polje u svom kvartu ne bi li se osvetio. Njegov stariji brat Abdel, inače pripadnik vojske, učiniće sve da sukobi ne eskaliraju i da se od ove ideje odustane, ali kako se situacija bude razvijala, i sam će početi da preispituje svoje stavove. Režiju potpisuje Romain Gavras, sin čuvenog grčko-francuskog režisera Coste Gavrasa. Romain iza sebe nema mnogo filmova i možda je najpoznatiji po spotovima “Bad Girls” i “Born Free”, koje je uradio za pevačicu M.I.A. Upravo ovo iskustvo, mnogo liberalnije od filmske industrije, dalo je Gavrasu slobodu da komponuje kadrove na sebi svojstven način. Uvodna scena pripreme barikada, koja prethodi najavnoj špici, oboriće vas s nogu i na njoj mu mogu pozavideti svi autori ratnih filmova svih vremena. Najpotresnija je činjenica da, iako samo ostvarenje nije bazirano na istinitom događaju, ovakve situacije i splet okolnosti veoma su česti u Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Za razliku od većine modernih (francuskih) režisera, Gavras bira da se bavi ljudima s margine i baci svetla reflektora na njihovu tragičnu svakodnevicu.

Slika Zvuk Film

J Režija: Olivia Wilde

Glumci: Florence Pugh, Chris Pine, Harry Styles, Gemma Chan…

Trajanje: 122 min.

Režija: Romain Gavras

Glumci: Dali Benssalah, Sami Slimane, Anthony Bajon, Ouassini Embarek…

Saundbarovi Telefoni

Bluesound

PULSE SOUNDBAR+

Testiran: HF103, septembar 2021.

Cena: 1.100 €

Plus: precizan i prirodan zvuk, odličan stereo, BluOS platforma Minus: veći gabarit

Specifikacije: 120 W, 1x HDMI eARC, analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Devialet Dione

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 2.400 €

Plus: neponovljiv dizajn, precizna i prostrana scena, snažan bas Minus: nedostaje displej

Specifikacije: 950 W, 1x HDMI eARC, digitalni ulaz, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio B97

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: oko 1.200 €

Plus: elegantan dizajn, pravi surround, Dolby Atmos, bogate opcije, odličan zvuk

Minus: velike dimenzije

Specifikacije: 450 W, 2/1 HDMI, analogni i digitalni ulazi, 35 Hz - 20 kHz, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio FB1

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 800 €

Plus: dizajn i mogućnosti, uverljiv surround, odličan stereo Minus: mali displej

Specifikacije: 310 W, 2x HDMI, 1x optički, USB-A, wi-fi, blutut

Yamaha YSP-5600

Testiran: HF71, maj 2016.

Cena: 1.800 €

Plus: surround iz jednog uređaja, podrška za Immersive formate Minus: slabiji bas Specifikacije: 108 W, 4/1 HDMI

Honor 50

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 550 €

Plus: ekran, dizajn i finiš, Memorijski kapacitet, baterija i punjač Minus: fotografije u lošijim uslovima osvetljenja

Specifikacije: 6,67" 1.080x2.340 px, octa-core 5G, RAM 8/12 GB, 4.300 mAh

Huawei Mate 40 Pro

Testiran: HF100, mart 2021.

Cena: 1.250 €

Plus: četiri kamere, odlična baterija, odličan ekran (90Hz), 5G Minus: nedostatak Google servisa Specifikacije: 6,76" 2.772x1.344 px, octa-core 5G, RAM 8 GB, 4.400 mAh

vivo X80 Pro

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.199 €

Plus: Snapdragon 8 Gen 1, brzi punjač, futrola, AMOLED ekran sa 120 herca Minus: ništa.

Specifikacije: 6,78”, 1.440x3.200, 12 GB RAM, 256 GB

Oppo Find X5 Pro

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.100 €

Plus: Snapdragon 8 Gen 1, brzi punjač, futrola, AMOLED ekran, Hasselbladove kamere. Minus: ništa.

Specifikacije: 6,7”, 1.440x3.216, 12 GB RAM, 256 GB

Xiaomi 12

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: 799 €

Plus: Snapdragon 8 Gen 1, brzi punjač, futrola, AMOLED ekran sa 120 herca Minus: navikavanje na MUIU Specifikacije: 6,28”, 1.080x2.400, 8/12 GB RAM, 128/256 GB

D/A konverteri CD plejeri

EarMen Tradutto

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 800 €

Plus: kućište od punog aluminijuma, jednostavna upotreba; muzikalan, dinamičan i verodostojan zvuk Minus: suviše mali displej Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 768/32, DSD512, DXD i MQA

iFi Audio Pro iDSD

Testiran: HF85, septembar 2018. Cena: 2.750 € Plus: kvalitet izrade, funkcionalnost, veran i muzikalan zvuk Minus: jeftin daljinski upravljač. Specifikacije: C/O/BNC/AES/USB ulaz, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava DSD512

Metronome Le DAC

Testiran: HF94, mart 2020. Cena: 5.700 € Plus: vrhunska izrada, prirodan i organski zvuk, all-round kvaliteti Minus: ništa, ako možete da ga priuštite Specifikacije: C/O/AES/USB ulaz, DAC AKM AK4493, podržava DSD512 i 384/32

Musical Fidelity M6x DAC

Testiran: HF109, septembar 2022. Cena: 2.500 €

Plus: analitičnost i fluidnost, sjajan bas, proverena rešenja Minus: displej bi bio bolje rešenje Specifikacije: C/O/AES-EBU/USB-B ulaz, DAC 2x ESS ES9038Q2M, podržava 768/32, DSD512 i MQA

SOtM sDP-1000EX

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 3.950 €

Plus: odlične opcije, baterijsko napajanje, fluidnost i muzikalnost Minus: nema izlaz za slušalice Specifikacije: C/O/BNC/AES/USB ulaz, podržava DSD128 i 384/32

Audiolab 8300CD

Testiran: HF72, jul 2016.

Cena: 1.295 €

Plus: odličan zvuk u svim aspektima, ogromne mogućnosti Minus: znatno skuplji od prethodne generacije

Specifikacije: DAC ESS Sabre32 9018, C/O/AES/USB ulaz, balansirani izlaz

Denon DCD-900NE

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 500 €

Plus: decentan dizajn, rafiniran i uravnotežen zvuk, odličan kao transport Minus: nema digitalne ulaze Specifikacije: DAC ESS ES9018K2M

Metronome Le Player 2S

Testiran: HF81, januar 2018. Cena: 4.800 €

Plus: analogni zvuk, rezolucija, dinamika, digitalni ulazi Minus: neupadljiv dizajn Specifikacije: DAC AKM AK4490, C/USB ulaz, balansirani izlaz

Simaudio MOON Neo 260D

Testiran: HF66, jul 2015.

Cena: 2.400 €

Plus: veran zvuk, linearnost, finese Minus: ništa vredno pomena Specifikacije: Burr-Brown PCM1795, XLR izlaz, C/O/USB ulazi

Yamaha CD-N301

Testiran: HF63, januar 2015.

Cena: 360 €

Plus: detaljan i suptilan zvuk, ogromne mogućnosti, pristupačna cena Minus: ništa po ovoj ceni Specifikacije: DAC Burr-Brown PCM5101A, LAN port

Mrežni plejeri Bežični zvučnici

iFi ZEN Stream

Testiran: HF110, novembar 2022. Cena: 400 €

Plus: čist i neutralan zvuk, velike mogućnosti, stabilna aplikacija Minus: nešto viša radna temperatura Specifikacije: LAN/Wi-Fi/USB-A ulaz, podržava 384/32, DSD256 i MQA

Mytek Brooklyn Bridge

Testiran: HF91, septembar 2019. Cena: 3.000 €

Plus: Dizajn, ogromne mogućnosti, neutralan i precizan zvuk Minus: nezgrapan interfejs

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/C/O/USB/RCA ulaz, DAC ESS ES9028PRO, podržava 384/32 i DSD256

NAD C 658

Testiran: HF90, jul 2019. Cena: 1.490 € Plus: ogromne mogućnosti, Dirac korekcija, neutralan i precizan zvuk Minus: ne podržava UPnP Specifikacije: LAN/Wi-Fi/C/O/analogni ulaz, DAC ESS Sabre32, podržava 192/24, DSD, MQA...

Roon Nucleus+

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 3.299 $

Plus: nečujna platforma, kvalitet izrade, optimizacija, mogućnosti Minus: kvalitet uvek košta Specifikacije: LAN/USB ulaz

Simaudio MOON Neo MiND 2

Testiran: HF89, maj 2019.

Cena: 2.200 €

Plus: pun i energičan zvuk, muzikalnost, vrhunski kvalitet izrade

Minus: nema USB izlaz

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/blutut ulaz, podržava 192/24, DSD256 i MQA

Bluesound PULSE MINI 2i

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 600 €

Plus: dizajn i izrada, sjajna BluOS platforma, prostrana scena, prijatan zvuk Minus: ništa u klasi

Specifikacije: opseg 45 Hz - 20 kHz, dodatni digitalni i analogni ulaz

JBL Charge 5

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: oko 190 €

Plus: precizan i celovit zvuk, odličan bas, otpornost IP67 Minus: nema audio-ulaz Specifikacije: 40 W, blutut

JBL PartyBox 100

Testiran: HF91, septembar 2019.

Cena: 300 €

Plus: izdržljivo kućište, upotrebljivost, moćan i dinamičan zvuk Minus: skromna baterija Specifikacije: 160 W, blutut, dodatni linijski ulaz i izlaz, ulazi za mikrofon i gitaru

Sonus faber Omnia

Testiran: HF109, septembar 2022. Cena: 1.950 €

Plus: jedinstven dizajn, prostrana stereo slika, izbalansiran zvuk, odličan bas Minus: voleli bismo detaljnija podešavanja zvuka

Specifikacije: 490 W, HDMI, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2 i analogni ulaz

Triangle AIO 3

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 400 €

Plus: dizajn i izrada, mogućnosti, živopisan i razigran zvuk Minus: nešto sporija aplikacija Specifikacije: 2x45 W, LAN, wi-fi, blutut, USB, analogni i digitalni ulaz

Podnostojeći zvučnici

Dynaudio Confidence 30

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 19.000 €

Plus: veran zvuk, ultimativna reprodukcija, fantastična izrada Minus: Zahtevnost u pogledu sistema i prostorije

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 88 dB, opseg 38 Hz - 22 kHz

Dynaudio Evoke 50

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 4.400 €

Plus: neutralan i prirodan zvuk, muzikalnost i agilnost, vrhunska izrada Minus: zahtevnost u pogledu ostatka sistema

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 87 dB, opseg 35 Hz - 23 kHz

Dynaudio Contour 30i

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 7.000 €

Plus: sjajna dinamika, veran kolorit, ogromna pozornica Minus: zahtevaju jednako kvalitetan ostatak sistema

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 87 dB, opseg 32 Hz - 23 kHz

ELAC VELA FS 408

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 5.200 €

Plus: tehnička rešenja, neutralan i dinamičan zvuk, istinski all-rounderi Minus: jaka konkurencija u klasi Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 88,5 dB, opseg 28 Hz - 50 kHz

Monitor Audio Silver 200 7G

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 1.350 €

Plus: kompaktne dimenzije, izrada, neutralnost, odličan bas Minus: zahtevaju više prostora Specifikacije: osetljivost 87,5 dB, opseg 34 Hz - 35 kHz

Neat Ekstra

Testiran: HF97, septembar 2020. Cena: 3.600 €

Plus: neutralan zvuk, verodostojan kolorit, kvalitetna izrada Minus: povremeno suvlji bas Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 88 dB

Triangle Esprit Australe Ez

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 3.350 €

Plus: izuzetan finiš, snažan i precizan zvuk, razigrana reprodukcija Minus: zahtevaju veliku prostoriju Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 92,5 dB, opseg 29 Hz - 22 kHz

Spendor D7.2

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 5.500 €

Plus: izrada i dizajn, muzikalnost i analitičnost, all-round kvaliteti Minus: ništa od značaja Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 29 Hz - 25 kHz

Triangle Borea BR08

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: 870 €

Plus: klasičan dizajn, odmeren i uravnotežen zvuk, relativno nezahtevan u pogledu prostora Minus: zahtevaju snažnije pojačalo Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 92 dB, opseg 40 Hz - 22 kHz

Velikinac Audio Lab Tisa

Testiran: HF110, novembar 2022.

Cena: 1.850 €

Plus: dizajn i izrada, muzikalnost, slojevita prezentacija Minus: nisu za najagresivnije žanrove Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB, opseg 35 Hz - 20 kHz

Regalski zvučnici

Dynaudio Heritage Special

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 6.000 €

Plus: vrhunska izrada, neutralan i uravnotežen zvuk

Minus: zahtevnost u pogledu amplifikacije

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 85 dB, opseg 42 Hz - 23 kHz

Dynaudio Special Forty

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: 3.000 €

Plus: dizajn, izrada, dinamičan zvuk Minus: uz dobro uparivanje - ništa Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 86 dB, opseg 41 Hz - 23 kHz

ELAC Uni-Fi Reference UBR62

Testiran: HF106, mart 2022.

Cena: 850 €

Plus: estetika, precizna scena, analitičnost i muzikalnost Minus: traže snažnije pojačalo Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 85 dB, opseg 41 Hz - 35 kHz

ELAC Uni-Fi 2.0 UB52

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 600 €

Plus: usaglašenost u celom spektru, pozornica, detalji Minus: generički izgled, samo crni finiš Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 85 dB, opseg 46 Hz - 35 kHz

Fyne Audio F500

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 1.000 €

Plus: dizajn i tehnologija, fokus, bas Minus: ozbiljna konkurencija u klasi Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 89 dB, opseg 45 Hz - 34 kHz

Graham Audio LS5/9

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: od 3.900 €

Plus: verodostojan tonalitet, muzikalna reprodukcija, vrhunska ručna izrada Minus: traže jednako sposoban ostatak sistema

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 87 dB, opseg 50 Hz - 16 kHz

JBL HDI-1600

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.950 €

Plus: prelep dizajn, precizan i fluidan zvuk, definisan i raskošan bas Minus: zahtevni za pokretanje Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 85 dB, opseg 40 Hz - 30 kHz

N.N.Acoustics KSN

Testiran: HF74, novembar 2016.

Cena: 500 €

Plus: izrada, dizajn, prirodan zvuk, visoki tonovi Minus: nedostatak najdubljeg basa Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB

Rogers LS3/5a Classic

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 2.900 €

Plus: vrhunska izrada, uravnotežen i neutralan zvuk Minus: niski tonovi Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 82,5 dB, opseg 80 Hz - 20 kHz

Triangle Borea BR03

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 375 €

Plus: muzikalnost, separacija, dobra završna obrada Minus: odsustvo dubokog basa Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 46 Hz - 22 kHz

AV risiveri Mobilni headampovi

Denon HEOS AVR

Testiran: HF79, septembar 2017. Cena: oko 900 €

Plus: moderan dizajn, opcije povezivanja, odličan surround i stereo Minus: ne podržava Dolby Atmos i DTS:X

Specifikacije: 5x50/8, 5x HDMI, 4x audio-ulaz

Yamaha RX-A3060

Testiran: HF74, novembar 2016. Cena: 2.400 €

Plus: snaga i kontrola u celom opsegu, podrška za Dolby Atmos i DTS:X, MusicCast Minus: ništa Specifikacije: 9x150/8, 8x HDMI, 15x audio-ulaz

Yamaha RX-V685

Testiran: HF85, septembar 2018. Cena: 670 €

Plus: MusicCast Surround, precizan i detaljan zvuk, funkcionalnost, snaga Minus: zvučnički terminali Specifikacije: 7x90/8, 5x HDMI, 9x audio-ulaz

Yamaha RX-A4A

Testiran: HF106, mart 2022. Cena: 1.750 €

Plus: konstrukcija i izrada, opcije, snažna i rafinirana amplifikacija, automatska kalibracija Minus: mali ekran

Specifikacije: 7x110/8, 7x HDMI, 4+3 audio-ulaz

Yamaha RX-V6A

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 790 €

Plus: Atmos i DTS:X, precizan i detaljan zvuk, odlična aplikacija Minus: suvlji bas Specifikacije: 7x100/8, 7x HDMI, 6x audio-ulaz

Chord Mojo

Testiran: HF82, mart 2018.

Cena: 500 €

Plus: jasan, detaljan i dinamičan zvuk, all-round kvaliteti Minus: loše rešen izbor ulaza

Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC Chord Custom FPGA, podržava DSD256 i 768/32

EarMen Colibri

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: 333 €

Plus: izrada i dizajn, jednostavnost, rafiniran i fluidan zvuk, tekstura tonova Minus: skromnija autonomija Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS ES9281PRO, podržava 384/32, DSD128, DXD i MQA

EarMen TR-Amp

Testiran: HF94, mart 2020. Cena: 250 €

Plus: Kvalitetna izrada, svestranost, neutralan, precizan i snažan zvuk Minus: nema analogni ulaz Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

iFi hip-dac2

Testiran: HF105, januar 2022. Cena: 190 €

Plus: čvrsto kućište, podržani formati, muzikalnost, detaljnost i dinamika Minus: različiti portovi za signal i punjenje

Specifikacije: USB-A ulaz, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

iFi xDSD Gryphon

Testiran: HF108, jul 2022

Cena: oko 600 €

Plus: robustna izrada, detaljan i precizan zvuk, ritmičnost i dinamika Minus: povremeno suvlji zvuk Specifikacije: USB-C, koaksijalni i analogni ulazi, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD512, DXD i MQA

Integrisana pojačala

Atoll Electronique IN400se

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 4.500 €

Plus: dizajn, kvalitet zvuka, performanse

Minus: DAC samo do 96/24 Specifikacije: 2x160/8, 6+1 ulaza, izlaz za slušalice

Exposure 2510

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: oko 2.000 €

Plus: proverena konstrukcija, fluidnost i muzikalnost, verodostojan kolorit Minus: znatno povećana cena Specifikacije: 2x75/8, 6 ulaza, phono MM

Exposure 3510

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 2.700 €

Plus: izrada, snaga i stabilnost, muzikalnost i tonska tačnost

Minus: ništa Specifikacije: 2x110/8, 5 ulaza, izlaz za slušalice

Hegel H390

Testiran: HF92, novembar 2019.

Cena: 5.800 €

Plus: izrada, snaga, preciznost i neutralnost

Minus: nema phono i headamp Specifikacije: 2x250/8, 3+6 ulaza, LAN

Hegel H590

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 10.500 €

Plus: snaga i stabilnost, detalji i timbar, odličan DAC i strimer

Minus: nema phono i headamp Specifikacije: 2x301/8, 5+6 ulaza, LAN

NAD Masters M33

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 4.900 €

Plus: napredna tehnologija, odlična BluOS platforma, detaljan i muzikalan zvuk, obilje snage

Minus: nema USB-B Specifikacije: 2x200/8, 9 ulaza, phono MM/MC, LAN, Wi-Fi, blutut, izlaz za slušalice

Roksan Blak

Integrated Amplifier USB

Testiran: HF80, novembar 2017.

Cena: 2.950 €

Plus: izrada, opcije, dinamičan i muzikalan zvuk Minus: samo jedan digitalni ulaz Specifikacije: 2x150/8, 5+1 ulaza, blutut aptX

Simaudio MOON 340i X

Testiran: HF96, jul 2020

Cena: 4.800 €

Plus: vrhunska izrada, detaljan i fluidan zvuk, snaga i finesa Minus: znatno skuplji od prethodnika Specifikacije: 2x100/8, 6 ulaza

Simaudio MOON 700i v2

Testiran: HF98, novembar 2020. Cena: 14.800 €

Plus: izuzetna snaga i stabilnost, fluidni detalji, fantastična izrada Minus: cena

Specifikacije: 2x175/8, 5 ulaza

Unison Research Unico Due

Testiran: HF88, mart 2019.

Cena: od 2.300 €

Plus: neutralan i organski zvuk, rezerva snage, integracija opsega, izrada Minus: neugledan mrežni prekidač Specifikacije: 2x100/8, 4+1 ulaza, phono MM

Slušalice

Bose Noise Cancelling Headphones 700

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 420 €

Plus: kolorit, dinamika i detaljnost, odličan ANC Minus: nemaju aptX Specifikacije: over-ear

DALI IO-6

Testiran: HF97, septembar 2020. Cena: 399 €

Plus: dizajn, izrada, transparentan i dinamičan zvuk Minus: ANC bez podešavanja Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz - 20 kHz, povezivanje kablom i blutut

Denon AH-D7200

Testiran: HF79, septembar 2017. Cena: oko 800 €

Plus: kvalitet izrade i detalja, udobnost Minus: vokali bi mogli da budu prirodniji Specifikacije: over-ear, opseg 5 Hz - 55 kHz, impedansa 25 Ω

JBL Club One

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 360 €

Plus: robustna izrada, ergonomija, odlične u pasivnom režimu, dobar ANC Minus: ne podržavaju aptX Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz40 kHz, impedansa 32 Ω, povezivanje kablom i blutut

JBL Live 660NC

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 199 €

Plus: prijatan zvuk, odličan kolorit, dobar ANC Minus: nedostaje aptX

Specifikacije: over-ear, opseg 16 Hz - 20 kHz, blutut povezivanje

Philips Fidelio L3

Testiran: HF101, maj 2021. Cena: 349 €

Plus: izrada i udobnost, odličan ANC, neutralan i uravnotežen zvuk Minus: nešto jači pritisak na ušne školjke Specifikacije: over-ear, opseg 7 Hz40 kHz, impedansa 16 Ω, veza kablom i blutut aptX HD

Philips Fidelio X3

Testiran: HF104, novembar 2021. Cena: oko 350 €

Plus: izrada, ergonomija, uravnotežen zvuk, balansirana veza Minus: traže kvalitetno pojačalo i izvor Specifikacije: over-ear, opseg 5 Hz - 40 kHz, impedansa 30 Ω

Sennheiser HD 560S

Testiran: HF100, mart 2021. Cena: 200 € Plus: neutralan tonski balans, linearnost i analitičnost, udobnost Minus: potpuno plastična konstrukcija Specifikacije: over-ear, opseg 6 Hz - 38 kHz, impedansa 120 Ω

Sennheiser HD 660

S

Testiran: HF81, januar 2018. Cena: 550 € Plus: vrhunska izrada, homogen zvuk, linearnost Minus: mogu zvučati nedovoljno uzbudljivo Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz - 41 kHz, impedansa 150 Ω

Sennheiser Momentum 3 Wireless

Testiran: HF92, novembar 2019. Cena: 400 €

Plus: snažan i uberljiv zvuk, odličan ANC, praktične opcije Minus: mekana prateća torbica Specifikacije: over-ear, opseg 6 Hz - 22 kHz, impedansa 100 Ω

Now 40 years strong, eisa is the unique collaboration of 60 member magazines and websites from 29 countries, specialising in all aspects of consumer electronics from mobile devices, home theatre display and audio products, photography, hi-fi and in-car entertainment. This international association includes expert members in australia, india, Canada, the Far east, usa and the wider european community, ensuring the eisa awards and official logo are your guide to the best in global consumer technology!