Latinski 1 by Zavod za udžbenike

За

во

за

уџ бе

ни ке

ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК I

Рецензенти др Милена ЈОВАНОВИЋ, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Борис ПЕНДЕЉ, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Милена СИМОНОВИЋ ЈОВИЋ, наставник латинског језика у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац” Стручни сарадници Нада ПАКИЖ Урош РАЈЧЕВИЋ

ни ке

Уредник Соња МАКСИМОВИЋ Одговорни уредник др Татјана КОСТИЋ

За издавача др Милорад МАРЈАНОВИЋ, в. д. директора

уџ бе

Главни уредник др Милорад МАРЈАНОВИЋ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

ПАКИЖ, Марјанца, 1950-

37.016:811.124'02(075.3)

за

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-00416/2018-03 од 28. 02. 2019. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у првом разреду гимназије.

За

во

Латински језик I : за I разред гимназије / Марјанца Пакиж, Драгана Димитријевић ; [илустрације Тијана Кнежевић]. - 11. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2020 (Београд : АМД систем). - 160 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 6.000. - Латинско-српски речник: стр. 146-157. - Српско-латински речник: стр. 158-160. ISBN 978-86-17-20260-4

1. Димитријевић, Драгана, 1977- [autor] COBISS.SR-ID 283606540

Фотографија на 4. страни корица: Мозаик са локалитета Царичин град (Археолошки институт, Београд) Захваљујемо на стручним мишљењима доц. др Бјанки Жанет Шредер, Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену др Марцели Андоковој, Универзитет Коменски у Братислави ISBN 978-86-17-20260-4 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2019–2020). Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Марјанца Пакиж • Драгана Димитријевић

Латински језик I

За

во

за

уџ бе

ни ке

за I разред гимназије

Београд

САДРЖАЈ ОСНОВНИХ ЛЕКЦИЈА

I деклинација (именице); презент гл. I конјугације и глагол esse

Римске госпође су на вечери код Теренције, Цицеронове жене

Како су Римљани становали

Придеви I деклинације; презент гл. све четири конјугације

Теренција и Помпонија су на улици, у куповини

Одевање

III

II деклинација (именице и придеви); присвојне заменице

Марко и Квинт на римском форуму

Римски форум

III деклинација (именице сугласничке основе); имперфекат гл. esse

III деклинација (именице i основе); футур I гл. esse

III деклинација (придеви); императив презента; заменица quis

26 / XXVI

Марко и Квинт на форуму испред курије срећу Цицерона

Римске државне институције Римска имена

Цицеронов син Марко, брат Квинт и синовац Квинт на селу

Живот на селу

Теренција, Помпонија, Марко и Квинт у позоришту

Позориште и игре

IV деклинација; имперфекат

Цицерон и Марко разговарају испред храма на Капитолу

Римска религија и култови

V деклинација; футур I

Цицерон пише писмо Атику

Писање и издаваштво

Перфекат; личне заменице и лична повратна заменица

Марко и Квинт у термама

Терме и купатила

Показне и односноупитна заменица qui, quae, quod

Марко је у Помпејима и прича с другом о школи

Школе и образовање

за

34 / XXXIV

VII

За

46 / XLVI

во

40 / XL

54 / LIV

VIII

62 / LXII

68 / LXVIII

76 / LXXVI

4 IV

уџ бе

20 / XX

ни ке

Граматика

15 / XV

Илустрације

Теме из културне историје

Лекција

САДРЖАЈ ОСНОВНИХ ЛЕКЦИЈА

114 / CXIV

XVI

120 / CXX

XVII

126 / CXXVI

XVIII

130 / CXXX

XIX

136 / CXXXVI

142 / CXLII

Римска војска

Презент глагола posse; заменицa idem

Цицерон, син Марко, брат Квинт и синовац Квинт на лађи

Како су Римљани путовали

Плусквамперфекат

Учитељ Дионисије Марку и Квинту прича о Одисеји

Илијада и Одисеја

ни ке

XIV

108 / CVIII

Цицеронов брат Квинт прича о освајању Галије

уџ бе

102 / CII

Компарација придева

Цицерон планира пут на Исток у Киликију, којом ће управљати

Атина

Марко и Квинт слушају учитеље беседништва на Родосу

Хеленистичка култура и Родос

Теренција, Тулија и Помпонија су у Риму – припреме за свадбу

Брак и породица

Пасивни футур I

Цицерон у Киликији обавља своје проконзулске дужности

Седам светских чуда

Пасивни перфекат, плусквамперфекат и футур II

Цицерон и Марко се укрцавају

Римске провинције и градови на нашем тлу

Понављање (пасив)

Цицерон, Марко, старији и млађи Квинт искрцавају се у Бриндизију

Политичка ситуација у Риму 50/49. год. пре н. е.

Футур II

Пасивни презент

за

XIII

Култура исхране и кулинарство

XII

90 / XC

Хермиона купује намирнице на пијаци у Помпејима

во

82 / LXXXII

Бројеви (основни и редни)

Пасивни имперфекат

За

5 V

ПРЕДГОВОР

За

во

за

уџ бе

ни ке

Читајући ову књигу упознаћете се са два дечака ваших година. Звали су се Марко Тулије Цицерон и Квинт Тулије Цицерон, били су браћа од стричева и живели у I веку пре н. е. у Риму. Књига прати њихов живот од априла 51. године до новембра 50. године пре н. е. Марков отац био је чувени римски адвокат, говорник, филозоф и политичар и звао се, као и његов син, Марко Тулије Цицерон (зваћемо га Цицерон, као што га већ много векова зову). Квинтов отац био је Цицеронов рођени брат. И он се звао Квинт, а обављао је многе војне и дипломатске послове. Маркова мајка звала се Теренција, а Квинтова Помпонија; Марко је имао и старију сестру Тулију. Марко и Квинт нису ишли у школу, али то не значи да нису морали да уче. Напротив, имали су кућног учитеља Дионисија, који им је стално био за петама пазећи да њихово образовање напредује онако како се то очекивало од деце чији родитељи имају висок друштвени положај. И тада се, наиме, знало да су младе године најбоље за учење и да их не треба пропуштати. На почетку ове књиге две породице живе у Риму, друже се, како то рођаци иначе чине, и повремено одлазе на своја сеоска имања. Видећете како се живот тих људи, који су живели пре више од две хиљаде година, није много разликовао од нашег, мада, на пример, нису имали струју, ни телефон, због чега су се, на нашу срећу, стално дописивали; писма Цицерона, као и неких његових пријатеља, сачувала су се до данас, што је и омогућило да много тога сазнамо о животу ових породица. У јулу 51. године Цицерон је морао да презуме дужност управника провинције Киликије у Малој Азији (део данашње Турске). За једног од помоћника узео је брата Квинта. На пут су кренули и синови, заједно с учитељем, док је женски део ових породица остао у Риму. Читајући, дакле, књигу пратићете и Марков и Квинтов пут на Исток, њихов тамошњи боравак и, најзад, повратак у Италију. Сазнаћете успут како су Римљани, и богати и они сиромашнији, становали, како су се облачили, шта су јели, шта учили, о чему су размишљали, како су путовали, а понешто и о томе шта се у то време дешавало у Грчкој, у Атини, на острву Родосу, у Азији итд. Невоља је само у томе што је ова књига написана на латинском, језиком којим су и говорили њени јунаци. Ако, дакле, желите да сазнате шта пише у „облачићима” на сликама, тј. шта личности говоре, мораћете да погледате у граматичка објашњења и у речник. Да ли је, међутим, потребно учити „толику” граматику само због једне књиге? Већина од вас има PC или ће морати да напише CV, а можда неће знати шта те скраћенице значе. Ипак је лепо када се зна да су у енглеском изразу personal computer обе речи латинског порекла, а да је curriculum vitae латински израз, који значи биографија. Можда ће неко из ваше околине рећи партикуларно уместо делимично, неко ће имати неку интеракцију, неко компликацију, презентацију, коалицију, депилацију, конфронтацију, колатералну штету, неко ће бити пацифиста, неко милитантан, неко евазиван, неко конфликтан, неко моралан или интелигентан, неко корумпиран... Хоћете ли стално вући речнике са собом као Марко и Квинт Дионисија? Римљани су постепено ширили своју империју и у II веку н. е. држали такорећи пола Европе. Управа коју су успоставили оставила је трагове и у језицима локалног становништва. Други разлог великог утицаја латинског језика на савремене европске језике јесте и то што је у Европи латински језик све до XVIII века умногоме остао језик науке, администрације и римокатоличке цркве, која је вековима имала пресудан утицај на духовни и интелектуални живот људи. Учени 6 VI

ПРЕДГОВОР

За

во

за

уџ бе

ни ке

људи у целој Европи познавали су и користили латински језик, тј. разговарали и писали на латинском (слично као што се данас користи енглески). Зато су многи појмови из науке и уопште из области апстрактног мишљења први пут забележени латинским речима, али некад и грчким; многа књижевна, историјска, научна, филозофска дела написана су на латинском језику. Граматика латинског језика била је много векова узор за граматике савремених европских језика. Ономе ко се, дакле, буде бавио лингвистиком или изучавањем језика користиће знање латинске граматике. Из свега овога можете закључити да ће вам учење латинског олакшати учење не само страних језика већ и предмета као што су историја, историја уметности, филозофија, биологија, физика, хемија и др. Реакције и релације, функције, алвеоле, диктатуре, фигуре, перспективе, палатализације – сви ће вам ти појмови и те речи лакше ући у главу ако знате њихово прво значење. Уз то, ако будете знали права значења латинских речи, нећете западати у невоље полуписмених људи, као што се догодило човеку који је рекао да иде „да се констатује”, уместо да се консултује – када већ не каже „посаветује”; или ономе који мисли да „дубиозна анализа” значи „продубљена”, а заправо значи „сумњива” (лат. dubius – сумњив, а не дубок); или човеку који мисли да је морално „оно што се мора” (лат. mos – морална норма) итд. Ово су, дакле, неки од разлога за учење латинског језика и у данашње време. Искрено се надамо да ће вам ова књига у томе заиста помоћи. Претпостављамо да ће вас цртежи којима лекције почињу, и који подсећају на стрип, привући и забавити, посебно ако успете да преведете оно што је у „облачићима”. Ти релативно лаки текстови биће од користи и зато што се у репликама нацртаних ликова налази највећи број граматичких примера из лекција. Додатни латински текстови углавном објашњавају ситуације на цртежима или околности које су до њих довеле. Такође, уз подршку наставника, можете поделити улоге ликова и направити мале игроказе. Било би од користи и да прочитате текстове који прате лекције и пружају увиде у начин живота, институције и обичаје античких људи, Римљана и Грка. Уз познавање елементарне граматике и лексике латинског језика, што би требало да допринесе и стицању знања о граматичким структурама и лексичким појавама у модерним језицима, овај уџбеник би својим интердисциплинарним приступом требало да пружи и увиде у домете античких цивилизација. Колико смо од њих наследили, колико се и по чему, и да ли се уопште данашњи људи и данашњи начин живота разликују од тадашњег, моћи ћете, бар у неким аспектима, и сами да закључите.

•

Аутори ће бити захвални за сваку сугестију, коју можете послати на ову адресу: dragana_ dim77@hotmail.com. Од велике помоћи при изради овог уџбеника били су Војин Недељковић, Златко Кнежевић, Небојша Шулетић, Јованка и Живојин Димитријевић и Ема Мимица, те им свесрдно захваљујемо. За потребе овог издања уџбеника Археолошки институт у Београду уступио је Заводу за уџбенике фотографије с античких локалитета у Србији, што представља значајан допринос проучавању латинског језика и римске цивилизације у нашој средини, па овом приликом захваљујемо колегама из Археолошког института.

7 VII

ни ке уџ бе за д во За Римска територија до 500. године пре н. е.

8 VIII

За

во

за

уџ бе

ни ке

ПРЕДГОВОР

Територија Римског царства у II веку н. е.

9 IX

КО ЈЕ И КАКО ГОВОРИО И ПИСАО ЛАТИНСКИ

уџ бе

ни ке

Латинским језиком говорили су најпре само становници Лација, којих није било много, јер ни сама та област није била велика: обухватала је подручје око доњег тока реке Тибра, у којем је, према предању, 753. године пре нове ере основан град Рим. Апенинско полуострво у то доба било је настањено многим народима који су говорили различитим језицима, од којих су неки били слични латинском (нпр. осачки, умбријски), а други потпуно различити од њега (етрурски, грчки). Од културно развијених Етрураца и Грка Латини су преузели многа знања из области занатства, грађевинарства, војних вештина, позоришта, музике, итд., али је за нас који учимо латински најважније то што су преузели слова. Етрурци су, наиме, своме језику прилагодили грчки алфабет. Научници данас етрурске записе могу да читају, али их сасвим ограничено разумеју – тај је језик још увек права загонетка. Латини су, дакле, од Етрураца и Грка, који су живели у колонијама – градовима на југу Италије и на Сицилији – преузели исти тај алфабет и, незнатно га преправљајући, створили писмо којим се данас служи више од пола земаљске кугле – латиницу. (Као и грчки алфабет, латиница је фонетско писмо, што значи да се један глас бележи једним знаком. Ову врста писма Грци су преузели од Феничана, али су га знатно усавршили. Неки народи користили су, а и данас користе, сликовна или пак слоговна писма, где је број знакова неупоредиво већи него код фонетског писма.) Резултат свега тога, дакле, била је латинска абецеда, која је у Цицероново доба имала двадесет једно слово:

за

ABCDEFGHIKLMNOPQRSTVX

За

во

У Августово време додата су још два слова, Y и Z, ради тачнијег бележења гласова у грчким речима. Римљани у писању нису правили разлику између U и V – оба ова гласа бележили су знаком V. Када се ово слово налазило између сугласника, читало се као u (нпр., punio), а испред самогласника као глас сличан данашњем енглеском w (нпр., vivere – uiuere). Данас већина латиниста у писању и изговору разликује U и V, тако да латински алфабет укупно има двадесет четири слова. Овим писмом служили су се становници свих оних области које су Римљани освојили. Римљани су, наиме, током неколико векова проширили своју власт најпре на целу Италију, потом на земље око Средоземног мора, затим на север, до Рајне и Дунава, те на данашњу Шпанију, Португалију, Француску, Белгију, Холандију, половину Британије, читав Балкан, Румунију, северну Африку, као и на добар део оне области коју данас називамо Блиским истоком. Успостављајући своју управу, Римљани су у ове земље донели и своје писмо и свој језик. Многи становници Римске империје, осим својим, користили су се и латинским језиком. Римљани су, међутим, од страних језика учили само грчки, јер су Грке нарочито ценили; многи људи Цицероновог доба, на пример, говорили су грчки језик и читали и писали и на том језику. Угледајући се умногоме на Грке, Римљани су створили и своју књижевност. Само део римских књижевних дела, ствараних више векова, доспео је до нас. Та су књижевна дела најважнији извор за учење латинског језика. 10 X

ПРЕДГОВОР

класични изговор

традиционални изговор

АЕ*

FABULAE

AË**

AËR

C испред ae, e, i, oe, y

CICERO

C у осталим случајевима

COMA

PULCHER

I испред самогласника на почетку речи или између самогласника

IULIA MAIOR

NGU испред самогласника

LINGUA

NGU

NGV

ни ке

пример

COMOEDIA

OË

POËTA

PHILOSOPHIA

QUIS

RHODUS

ROSA

SUDO SUUS

SUAVIS

CATHEDRA

BESTIA

ISTĪUS

TI испред самогласника

TERENTIA

AEGYPTUS

за

уџ бе

За

во

SU испред сугласника или испред самогласника у наглашеном слогу

S између самогласника

SU испред самогласника у ненаглашеном слогу TH

TI иза s, t, x или када је слог ti дуг

* Када два самогласника стоје заједно, они чине двоглас или дифтонг. Постоје следећи дифтонзи: ae, au, ei, eu, oe, ui. Изговор дифтонга ае и ое приказан је у табели. Остали дифтонзи изговарају се као што се пишу. Дифтонзи се наглашавају на првом самогласнику. ** Знак ¨ назива се дијереза и показује да два самогласника треба читати одвојено, јер не чине дифтонг. 11 XI

уџ бе

ни ке

Данас се латински језик чита или изговара на два начина. У неким школама и на већини факултета негује се тзв. класични изговор. Они који латинске текстове читају на тај начин настоје да свој изговор што више приближе изговору образованих Римљана у класичном периоду, тј. у доба процвата римске државе, изговору који је био у употреби у школама, администрацији, који се користио при читању књижевних дела. Слабо писмени или чак неписмени становници Римске империје, од којих многима латински није био матерњи језик, али су се њиме служили, изговарали су га на најразличитије начине. О томе пак како је њихов латински говор звучао мењајући се током дуге историје овог језика, како су се поједини гласови изговарали, данас, нажалост знамо врло мало и сасвим посредно. Зна се да су се из тог говорног латинског језика развили романски језици: италијански, шпански, француски, португалски, румунски итд. Али већ крајем антике, у време распада Римског царства, почео је да се мења и изговор књижевног латинског. Тако су се у средњем веку, у разним областима и по разним школама, развили у понечему различити изговори латинског језика, које, будући да су ипак имали многе заједничке одлике, данас зовемо традиционалнима. Традиционални изговори примењивали су се све до почетка XX века у свим школама и на свим факултетима где се латински језик учио, а неке школе примењују их и данас (код нас већина средњих школа, јер се та врста изговора чује у праву, медицини и у другим наукама где се латински језик још увек користи). Учећи, дакле, латински језик, можемо се држати било класичног, било традиционалног изговора, само их не треба мешати. У табели се види по чему се традиционални и класични изговор разликују.

за

НАГЛАСАК И ДУЖИНА СЛОГА

За

во

У латинском језику реч која има два слога може бити наглашена само на првом слогу (нпр. córpus, légo), тј. на другом слогу од краја. Реч која има три слога или више слогова може бити наглашена на другом од краја, тј. претпоследњем (sedére), или на трећем од краја (légere), што зависи од дужине претпоследњег слога. Ако је претпоследњи слог дуг, он је и наглашен; ако је кратак, наглашен је слог који му претходи (тј. трећи од краја). Слог је дуг ако се у њему налази дуг самогласник (нпр., feminārum) или дифтонг (нпр., comoedia). Слог је такође дуг ако се иза самогласника налазе два или више сугласника* (нпр., taberna), удвојени сугласник (нпр., ancilla) или сложени сугласник x (нпр., correxi). Самогласник, па самим тим и слог, кратак је ако стоји испред неког другог самогласника (нпр., Terentĭa). Самогласник у претпоследњем слогу који је дуг по природи, односно чија се дужина не може одредити помоћу наведених правила, у овој књизи биће обележен знаком за дуги вокал (нпр., natūra, sedēre).

* Ово правило не важи када након кратког вокала сугласници c, g, p, b, t или d стоје испред r или l. 12 XII

Terentia matrōna est.

TULLIA

за

Pomponia Terentiae amīca est.

Pomponia, filia mea es!

Poēta sum. O, puellae sicut stellae, ubi estis?

AVIA

во

POMPONIA

TERENTIA

уџ бе

Terentia et Pomponia amīcae sunt.

ни ке

Tullia Terentiae filia est.

За

Hermiona Terentiae ancilla est. Discipulae sumus!

HERMIONA

POĒTA

13 XIII

MATRONAE CENAM EXSPECTANT

stella

lucerna

Hīc sum, in culīnā. Cenam paro!

luna

ни ке

flamma

olla

уџ бе

Tullia comam Pomponiae laudat.

rosae

За

во

за

Hermiona, ubi es?

aqua

mensa

cathedra

Avia fabulam narrat.

ЛЕКЦИЈА I

Feminae apud Terentiam sunt. In exedra cenam exspectant. Ancilla Hermiona est in culīna. Cenam festinanter parat. Terentia ancillam vocat. Tullia Pomponiae comam laudat; Pomponia vittā comam ornat. Avia feminis de Diāna dea narrat.

РЕЧИ

ни ке

in (са ак. и абл.) – у, на laudo, laudāre – хвалити lucerna, -ae, f. – светиљка luna, -ae, f. – Месец matrōna, -ae, f. – госпођа, дама mea – моја mensa, -ae, f. – сто narro, narrāre – причати nauta, -ae, m. – морнар olla, -ae, f. – лонац orno, ornāre – красити paro, parāre – припремати, спремати poēta, -ae, m. – песник Pomponia, -ae, f. – Помпонија puella, -ae, f. – девојка quis (упитна заменица) – ко quid (упитна заменица) – шта rosa, -ae, f. – ружа sicut (поредбени везник) – као, као што stella, -ae, f. – звезда sum, esse – јесам, бити Terentia, -ae, f. – Теренција Tullia, -ae, f. – Тулија ubi – где; када vitta, -ae, f. – врпца, трака voco, vocāre – звати, дозивати, позивати

За

во

за

уџ бе

agricola, -ae, m. – земљорадник amīca, -ae, f. – пријатељица ancilla, -ae, f. – служавка apud (са ак.) – код aqua, -ae, f. – вода avia, -ae, f. – баба cathedra, -ae, f. – столица cena, -ae, f. – вечера coma, -ae, f. – коса culīna, -ae, f. – кухиња cum (са абл.) – са de (са абл.) – o dea, -ae, f. – богиња Diāna, -ae, f. – италска богиња плодности, материнства и дивљачи; заштитница жена discipula, -ae, f. – ученица exedra, -ae, f. – екседра (велика просторија) exspecto, exspectāre – чекати, очекивати fabula, -ae, f. – прича femina, -ae, f. – жена festinanter – журно, хитро fibula, -ae, f. – копча filia, -ae, f. – ћерка flamma, -ae, f. – ватра Hermiona, -ae, f. – Хермиона hīc – овде

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПРОМЕНА ИМЕНИЦА – ДЕКЛИНАЦИЈА ФУНКЦИЈЕ ПАДЕЖА У латинском језику, као и у српском, именице имају род (мушки, женски или средњи), број (једнину или множину) и мењају се по падежима. Промена по падежима назива се деклинација. Латински језик има шест падежа. Називи и функције (тј. употреба) првих пет падежа готово су исти као у српском језику. Шести падеж, аблатив, обједињује функције следећих падежа у српском језику: генитива, инструментала и локатива. 15 XV

У табели је приказана употреба падежа у латинском језику. Примери показују њихове најчешће функције. падеж

функција падежа

пример

субјекат и именски део предиката

Terentia est matrōna.

Теренција је матрона (госпођа).

ГЕНИТИВ (кога? чега?)

припадање: целина из које се издваја део

Tullia est Terentiae filia.

Тулија је ћерка Теренције. (Теренцијина ћерка)

ДАТИВ (коме? чему?)

неправи (индиректни) објекат; сврха

Avia feminis fabulam narrat.

Баба прича причу женама.

АКУЗАТИВ (кога? шта?)

прави (директни) објекат; циљ кретања

Avia feminis fabulam narrat.

Баба прича причу женама.

ВОКАТИВ (хеј!)

дозивање

Ancilla, ubi es?

Служавко, где си?

АБЛАТИВ (чиме? где?)

средство, друштво, време, место, одвајање...

Pomponia comam vittā ornat.

Помпонија украшава косу траком.

уџ бе

ни ке

НОМИНАТИВ (ко? шта?)

ИМЕНИЦЕ ПРВЕ ИЛИ А ДЕКЛИНАЦИЈЕ

За

во

за

Латинске именице разврстане су у пет деклинација. Именице заступљене у овој лекцији припадају првој или a деклинацији, с обзиром на то што готово сви падешки завршеци садрже вокал a (изузетак је падешки завршетак -is у дативу и аблативу множине). Овој деклинацији припадају већином именице женског рода, као и мањи број именица мушког рода: нпр., poēta, -ae, m. (песник); nauta, -ae, m. (морнар); agricola, -ae, m. (сељак). Све латинске именице наводе се на следећи начин: прво се наводи номинатив једнине, потом генитив једнине, и на крају род. Тако, на пример, реч fabula (прича) наводи се као fabula, fabulae, feminīnum (женски род) или скраћено fabula, -ae, f. Именицу poēta, -ae, m. читамо као poēta, poētae, masculīnum (мушки род). падеж

једнина

множина

Номинатив

fabula – прича

fabulae – приче

Генитив

fabulae – приче

fabulārum – прича

Датив

fabulae – причи

fabulis – причама

Акузатив

fabulam – причу

fabulas – приче

Вокатив

fabula – (причо)

fabulae – (приче)

Аблатив

fabulā – причом

fabulis – причама

ПРОМЕНА ГЛАГОЛА – КОНЈУГАЦИЈА

У латинском језику постоје исте глаголске категорије, тј. исте врсте промене глагола као у српском језику, од којих овде помињемо следеће: лице, број, време. Промена глагола назива се 16 XVI

ЛЕКЦИЈА I

конјугација. У латинском језику постоје четири конјугације, али ће у овој лекцији бити речи само о првој. Првој конјугацији припадају глаголи чија се презентска основа завршава на вокал а. Презентска основа може се видети из инфинитива (неодређеног начина). Зато се при навођењу латинских глагола после првог лица презента увек наводи и инфинитив, нпр., voco (прво лице презента), vocāre (инфинитив). Презентска основа добија се тако што се од инфинитива одбије завршетак -re: инфинитив VOCĀ – RE презентска основа завршетак инфинитива

ни ке

ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА I ИЛИ A КОНЈУГАЦИЈЕ

једнина

voc-o – зовем

voca-s – зовеш

voca-t – зове

множина

vocā-mus – зовемо vocā-tis – зовете

за

лице

уџ бе

Латински презент (садашње време) гради се тако што се на презентску основу додају лични наставци: -o, -s, -t, -mus, -tis, -nt. Будући да првој конјугацији припадају глаголи чија се презентска основа завршава на вокал а, тај ће вокал стајати испред наставка за свако лице, осим за прво лице једнине, где се с наставком стопио (стапањем а и о настао је само један вокал о  видети табелу!).

voca-nt – зову

во

ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА ESSE – ЈЕСАМ, БИТИ

лице

За

Латински глагол esse има специфичну (тзв. неправилну) промену, као и српски глагол јесам, бити, енглески глагол to be, француски глагол être итд. једнина

множина

sum – (је)сам

sumus – (је)смо

es – (је)си

estis – (је)сте

est – је(сте)

sunt – (је)су

ПРЕДЛОЗИ Предлози су непроменљива врста речи. У латинском језику предлози најчешће стоје испред акузатива (нпр., apud Terentiam – код Теренције) или аблатива (нпр., de dea – о богињи). Међутим, неколико предлога може стајати и испред акузатива и испред аблатива (нпр., предлог in), зависно од тога да ли је у реченици заступљен глагол кретања (стоје испред акузатива) или глагол мировања (стоје испред аблатива). На пример: Ancilla in culinam venit. (Служавка долази у кухињу.) и Ancilla in culinā est. (Служавка је у кухињи.) 17 XVII

ЗАДАЦИ I. Преведите следеће реченице*: 1. Discipula sum. 2. Pomponia est Terentiae amīca. 3. Fabulam discipulis narrāmus. 4. Пријатељице, где сте? 5. У кухињи жене припремају вечеру.

уџ бе

III. Одговорите на питања: 1. Ubi sunt feminae? 2. Quid Hermiona parat? 3. Quis comam Pomponiae laudat?

ни ке

II. Допуните следеће реченице (у неким примерима могуће је више тачних решења): 1. ____________ vocāmus. (amīca, -ae, f.) 2. Discipula, de Diāna amīcis ____________ (narro, narrāre) 3. Cum feminis in culīna ____________ (sum, esse)

TABULA RASA.

за

Неисписана таблица.

КАКО СУ РИМЉАНИ СТАНОВАЛИ

За

во

Половином I века пре н. е. (када се одвија наша прича) Рим је био најмногољуднији град који је дотадашња историја познавала. У њему је живело више стотина хиљада становника. Богати Римљани становали су у посебним кућама (domus), а сиромашни у вишеспратницама (insulae) за изнајмљивање. Типична господска римска кућа била је чврсто грађена и имала је приземље и један или два спрата. У кућу се улазило кроз ходник, вратима подељен на два дела: vestibulum и fauces. С обе стране ходника биле су радње (tabernae), у које се улазило са улице и које је власник куће давао трговцима под закуп. Из ходника се улазило у атријум (atrium), који је служио за проветравање, осветљавање и скупљање кишнице. На крову је имао велики четвртасти отвор (compluvium), кроз који се киша сливала у базен за скупљање кишнице (impluvium). С обе стране атријума налазиле су се спаваће собе (cubicula). Наспрам улаза у атријум била је радна соба (tablīnum), у којој су чувана попрсја предака (imagines), уколико је кућа припадала нобилима, највишем сталежу у римском друштву. И са леве и са десне стране таблинума биле су трпезарије (triclinium), у којима су лежаји били распоређени у облику ћириличног слова П (по угледу на Грке, Римљани су обедовали у полулежећем положају, ослоњени на лакат – види илустрацију на почетку лекције!). Место где се налазила кухиња (culīna) није било утврђено планом, већ је домаћин тек накнадно одређивао у којој ће се просторији кувати. Кроз таблинум се улазило у врт (peristȳlum) окружен тремом са стубовима, портиком (porticus). Врт је био веома брижљиво уређиван; у њему је било цвећа, разног другог биља, кипова, водоскока итд. У неким кућама се наспрам таблинума налазила велика просторија, * Обратите пажњу на то да у латинском језику ред речи није увек исти као у српском језику. 18 XVIII

ЛЕКЦИЈА I

За

во

за

уџ бе

ни ке

отворена према врту (exedra), намењена за посете или пак веће породичне скупове, налик на нововековнe салоне, нпр. у Француској у XVIII веку. Важно је напоменути да код Римљана зидови нису били бели и без украса, већ су били разних боја (нпр., црвена, плава итд.) и на њима су сликани призори из свакодневног живота (већином су то били пејзажи и позоришна сценографија) или из миПлан приватне римске куће тологије. Највећи део становништва живео је у вишеспратницама (insulae), које су имале од три до осам спратова. Фасаде од дрвета, цигала или камена биле су украшене терасама и прозорима на којима је било цвећа. Али такав пријатан спољашњи изглед није био у складу с лошим животним условима који су у тим здањима владали. У приземљу су биле радње или кафанице (thermopolia), а на спратовима су били станови (cenacula). Пошто је станарина била висока, дешавало се да људи који узимају стан у закуп изнајме једну или више соба још једној породици. У становима није било ни грејања, ни воде, ни канализације. О изгледу приватних кућа и вишеспратница сведоче записи античких писаца, као и археолошки налази. Приликом ерупције Везува 79. године н. е. Помпеји и Херкуланум, омиљена летовалишта богатих Римљана, затрпана су лавом и пепелом. Услед те несрећне околности, виле у Помпејима остале су релативно добро сачуване све до данашњих дана. На основу њих знамо какав је био изглед, распоред просторија и ентеријер куће римских богаташа. Исто тако, остаци инсула у Остији, римској луци удаљеној двадесетак километара од центра града, сведоче о становању сиромашнијих слојева. Перистил куће у Помпејима

Римска лампа из Сингидунума (Археолошки институт, Београд)

19 XIX

ни ке

AD TABERNAS

уџ бе

Pomponia togam emit.

Molesta est!

toga

За

во

за

Non habeo satis pecuniae...

Ancilla Terentiam adiuvat. Terentia sedet et soleas eligit. 20

soleae tunica Agricola brassicam in sportella portat.

ЛЕКЦИЈА II

ни ке

Metella cum parvis filiis ad tabernam venit.

за

уџ бе

Salve, Tullia!

Columbae turbam in via spectant.

За

palla

во

Tullia pallas spectat et poētam non videt.

Poēta lyram novam tenet et Tulliam salūtat.

stola

Magna turba in via est. Feminae ad tabernas pecuniam impendunt. Terentia sedet et varias soleas eligit. Ancilla Hermiona Terentiam adiuvat. Pomponia togam praetextam emit. Poēta Tulliam salūtat et canit. Tullia formōsa poētam audit, sed non videt. Agricola brassicam in parva sportella portat. Matrōna Metella cum filiis ad tabernam unguentariam venit. Columbae turbam in via spectant. 21 XXI

РЕЧИ

ни ке

poēta, ae, m. – песник porto, 1. portāvi, portātum – носити praetexta – с пурпурним порубом salūto, 1. salutāvi, salutātum – поздрављати salve (поздрав при доласку) – здраво sed – али sedeo, 2. sedi, sessum – седети solea, -ae, f. – сандала, папуча specto, 1. spectāvi, spectātum – посматрати sportella, -ae, f. – котарица stola, -ae, f. – стола (женски одевни предмет) taberna, -ae, f. – радња thermae, -ārum, f. – терме* toga, -ae, f. – тога turba, -ae, f. – гужва, метеж unguentum, -i, n. – маст, крема unguentaria taberna – парфимерија varia – разноврсна via, -ae, f. – пут, улица video, 2. vidi, visum – видети venio, 4. veni, ventum – долазити

за

уџ бе

ad (са ак.) – код, по adiuvo, 1. adiūvi, adiūtum (са ак.) – помагати audio, 4. audīvi, audītum – слушати brassica, -ae, f. – купус cano, 3. cecini, cantum – певати cithara, -ae, f. – китара columba, -ae, f. – голубица cum (предлог са абл.) – са eligo, 3. elēgi, electum – бирати emo, 3. emi, emptum – куповати formōsа – лепа habeo, 2. habui, habitum – имати impendo, 3. impendi, impensum – трошити lana, -ae, f. – вуна lyra, -ae, f. – лира magna – велика molesta – досаднa non (негација) – не nova – нова palla, -ae, f. – пала (женски одевни предмет) parvа – мала pecunia, -ae, f. – новац

во

* Именице које имају само множину називају се pluralia tantum.

За

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ГЛАГОЛИ – НАВОЂЕЊЕ

Већина латинских глагола наводи се у следећа четири облика: 1. прво лице једнине презента – нпр., voco (зовем); 2. инфинитив – нпр., vocāre (звати); 3. прво лице једнине перфекта – нпр., vocavi (позвао/ла сам); 4. партицип перфекта пасива (n.) – нпр., vocātum (позвано). Од ова четири глаголска облика граде се сва времена; потребно је, дакле, памтити сва четири. Од презентске основе граде се несвршена времена: презент, имперфекат и футур I*. Од перфекатске основе граде се свршена времена: перфекат, плусквамперфекат и футур II. Перфекатска основа свих глагола добија се из трећег наведеног облика – првог лица једнине перфекта. Партицип перфекта пасива одговара трпном глаголском придеву у српском језику (Past Participle у енглеском језику) и користи се за грађење пасива (трпног стања). Ова четири облика латинских глагола одговарају „колонама” за неправилне глаголе у енглеском језику (нпр., go, went, gone). * Футур I може имати и свршено значење. 22 XXII

ЛЕКЦИЈА II

Уместо пуног облика за инфинитив (нпр., vocāre) у речнику стоји број као ознака којој конјугацији глагол припада (нпр., voco, 1. vocāvi, vocātum).

ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА СВЕ ЧЕТИРИ КОНЈУГАЦИЈЕ Према завршетку презентске основе латински глаголи подељени су у четири конјугације: 1. ПРВА или a конјугација – нпр., specto, spectā-re, spectavi, spectatum; 2. ДРУГА или e конјугација – нпр., video, vidē-re, vidi, visum;

ни ке

3. ТРЕЋА* конјугација: a) глаголи са сугласничком основом – нпр., cano, can-ĕ-re, cecini, cantum; б) тзв. глаголи на -io – нпр., facio, facĕ-re, feci, factum; 4. ЧЕТВРТА или i конјугација – нпр., audio, audī-re, audivi, auditum.

За

во

за

уџ бе

Презентска основа глагола прве, друге и четврте конјугације добија се тако што се од инфинитива одузме завршетак -re. Презент глагола ових конјугација гради се тако што се директно на презентску основу додају лични наставци, осим у трећем лицу множине код глагола четврте конјугације, где се између презентске основе и наставка -nt умеће вокал u. Презентска основа глагола треће конјугације добија се тако што се од инфинитива одузме не само завршетак -re већ и уметнути вокал e. Презент глагола треће конјугације са сугласничком основом гради се тако што се између основе и наставка у другом и трећем лицу једнине и првом и другом лицу множине умеће вокал i, а у трећем лицу множине вокал u. Глаголи који се у првом лицу завршавају на -io имају у презенту за сва лица исте облике као глаголи четврте конјугације, али нагласак у првом и другом лицу множине се разликује (видети табелу!). Облици за инфинитив глагола друге и глагола треће конјугације (графички и гласовно) исти су – завршавају се на -ere. Међутим, код глагола друге конјугације вокал e испред -re је дуг и наглашен (нпр., vidē-re), док је код глагола треће конјугације то e кратко и ненаглашено, тј. наглашен је претходни слог – трећи слог од краја (нпр., can-ĕ-re). У следећој табели приказан је презент глагола све четири конјугације:

лице

прва или a

КОНЈУГАЦИЈЕ

друга или e

трећа – сугл.

трећа -io

четврта или i

spect-o

vide-o

can-o

faci-o

audi-o

specta-s

vide-s

can-i-s

faci-s

audi-s

specta-t

vide-t

can-i-t

faci-t

audi-t

spectā-mus

vidē-mus

can-i-mus

faci-mus

audī-mus

spectā-tis

vidē-tis

can-i-tis

faci-tis

audī-tis

specta-nt

vide-nt

can-u-nt

faci-u-nt

audi-u-nt

* Глаголи треће конјугације чија се презентска основа завршава на u у свим временима мењају се исто као глаголи треће конјугације чија се презентска основа завршава на сугласник. 23 XXIII

ПРИДЕВИ У латинском језику, као и у српском, придев се с именицом уз коју стоји слаже у роду, броју и падежу (нпр., magna turba). У овој лекцији придеви су наведени само у женском роду (f.), а о правилном навођењу придева биће више речи у следећој лекцији.

ЗАДАЦИ II. Преведите следеће реченице: 1. Matrōnae magnam pecuniam impendunt. 2. Poēta formōsae feminae rosam portat. 3. In via columbas vidēmus. 4. Служавка прича о великој гужви. 5. Теренција зове жене на вечеру. 1.

уџ бе

III. Допуните следећу табелу:

ни ке

I. Промените кроз све падеже следеће синтагме: parva puella, pulchra palla, nova lyra.

emo

salūto

sedes

за

1. emitis

salūtant

во

sedēmus

За

IV. Одговорите на питања: 1. Ubi feminae pecuniam impendunt? 2. Quis Tulliam salūtat? 3. Quid agricola in sportella portat?

NON SCHOLAE* SED VITAE* DISCIMUS. Не учимо за школу него за живот.

• SOLA PECUNIA REGNAT. Само новац влада. * дативи сврхе 24 XXIV

puniunt

ЛЕКЦИЈА II

ОДЕВАЊЕ

За

во

за

уџ бе

ни ке

У Риму је начин одевања био један од сигурних показатеља ком друштвеном слоју човек припада. Одевни предмет који су носили сви римски грађани, ослобођеници и жене, био је туника (tunica). Правила се од вунене тканине, имала је изрез за главу и руке, а појасом се подешавала њена дужина. Посебну врсту тунике (tunica palmāta) носиле су војсковође за време тријумфа, као и конзули приликом јавних свечаности. Обичан народ носио је само тунику и стога је често називан tunicātus populus. Припадници виших сталежа преко тунике носили су тогу (toga). До своје шеснаесте године младићи су носили тогу са гримизном ивицом (toga praetexta), какву су носили и конзули и грађани који су обављали друге важне државне (грађанске и верске) функције. У шеснаестој години римски младићи су на посебној свечаности уместо тоге претексте добијали тогу без украса (toga pura или toga virīlis). Тога је била направљена од тканине (у почетку вунене, касније ланене) елипсастог облика и правила је елегантне наборе око тела, остављајући слободну само десну руку. Сенат је прописао да преко тунике римске госпође морају да носе столу (stola) како би се разликовале од жена ниског порекла и робиња. Стола је била дуга хаљина, сужена у струку и на доњој ивици украшена пурпурном траком. Приликом изласка на улицу жене су преко столе носиле неку врсту правоугаоне тоге – палу (palla). Римске жене украшавале су одећу разним украсима, без осећаја за меру и елеганцију. Често су стављале на себе сав накит који су имале и више пари минђуша истовремено. И жене и мушкарци код куће су носили сандале (soleae), састављене од ђона и каишића који су се обавијали око чланка. Сматрало се непристојним излазити из куће у сандалама, што је више важило за мушкарце него за жене. Ван куће носила се обућа у облику чизме (calcei), која је допирала до листова. Чизме које су носиле жене биле су сличне мушким, али су биле направљене од мекше коже, живљих боја и богатијих украса.

Фибула (копча за одећу) из Ромулијане (Археолошки институт, Београд)

Римски грађанин у тоги 25 XXV

IN FORO templum Saturni

basilica Sempronia

Vinum emere debeo.

уџ бе

taberna vinaria

Pompeius tuum responsum exspectat.

ни ке

Nuntius tribūno epistulam praebet.

Iulia amīco librum praebet.

во

Pueri et puellae e ludo veniunt.

за

Discipuli, pigri estis! Discere debētis!

populus audit

За

Quintus tuus venit.

Quam formōsus est.

Ecce, magister apud basilicam clamat! Ridiculus est!

Quintus et Marcus 26

Bellum magnum cum Gallis gerimus, patriam nostram defendimus...

candidātus sane verbōsus rostra Matrōna non intellegit. Cur Romam defenditis in Gallia?

За

во

за

уџ бе

ни ке

ЛЕКЦИЈА III

Marcus, Terentiae filius, et Quintus, Pomponiae filius, saepe una sunt. Sunt enim non solum cognāti sed etiam amīci. Hīc vides Marcum et Quintum: in foro ambulant, populum spectant. Prope basilicam Semproniam magistrum conspiciunt: magister sevērus est; discipulos, qui e ludo veniunt, verbis castīgat. Sed pueri magistrum non audiunt. Apud templum Saturni stant tribūnus et nuntius. Nuntius tribūno epistulam praebet. Tabernam vinariam servus intrat: domino vinum emere debet. Interim de rostris candidātus ad populum clamat, de bello Gallico et victoriis populi Romāni multa dicit. Prope Marcum et Quintum duae puellae* ambulant. Quintum conspiciunt, garriunt, rident in occulto. *d uae puellae – две девојчице 27 XXVII

РЕЧИ

ни ке

multus, 3 – многи  multum, multa – много noster, -tra, -trum – наш nuntius, -ii, m. – гласник occultum, -i, n. – тајна  in occulto – тајно patria, -ae, f. – отаџбина piger, -gra, -grum – лењ Pompeius, 3 – који припада роду Помпеја populus, -i, m. – народ praebeo, 2. praebui, praebitum – пружити, дати prope (са ак.) – близу puer, -eri, m. – дечак, младић quam – како qui (односно-упитна заменица) – који Quintus, -i, m. – Квинт responsum, -i, n. – одговор rideo, 2. risi, risum – смејати се ridiculus, 3 – смешан Roma, -ae, f. – Рим Romānus, 3 – римски rostra, -ōrum, n. – ростра, говорница saepe – често sane – баш, заиста Sempronius, 3 – који припада роду Семпронија servus, -i, m. – роб sevērus, 3 – озбиљан, строг solum – само sto, 1. steti, statum – стајати tabularium, -i, n. – табуларијум (архив) templum, -i, n. – храм tribūnus, -i, m. – трибун tuus, 3 – твој una – заједно vae (узвик са дат.) – јао! куку! verbōsus, 3 – речит verbum, -i, n. – реч victoria, -ae, f. – победа vinarius, 3 – вински vinum, -i, n. – вино

За

во

за

уџ бе

Aemilius, 3 – који припада роду Емилија ambulo, 1. – āvi, -ātum – шетати amīcus, -i, m. – пријатељ basilica, -ae, f. – базилика candidātus, -i, m. – кандидат (за неку функцију) Capitolīnus, 3 – капитолски castīgo, 1. -āvi, -ātum – грдити clamo, 1. -āvi, -ātum – викати cognātus, -i, m. – рођак Concordia, -ae, f. – богиња Слога conspicio, 3. conspexi, conspectum – опазити cur – зашто debeo, 2. debui, debitum – морати defendo, 3. defendi, defensum – бранити dico, 3. dixi, dictum – казати, говорити discipulus, -i, m. – ученик disco, 3. didici – учити dominus, -i, m. – господар, газда e/ex (са абл.) – из ecce – ево, ето enim – наиме etiam – и, такође epistula, -ae, f. – писмо fenestra, -ae, f. – прозор filius, -ii, m. – син formōsus, 3 – леп forum, -i, n. – форум (трг) Gallia, -ae, f. – Галија Gallicus, 3 – галски garrio, 4. -īvi, -ītum – ћеретати, брбљати gero, 3. gessi, gestum – водити Iulia, -ae, f. – Јулија intellego, 3. intellexi, intellectum – разумети interim – у међувремену intro, 1. -āvi, -ātum (само са ак.) – улазити liber, -bri, m. – књига ludus, -i, m. – школа (основна); игра magister, -tri, m. – учитељ Marcus, -i, m. – Марко

28 XXVIII

ЛЕКЦИЈА III

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ИМЕНИЦЕ ДРУГЕ ИЛИ О ДЕКЛИНАЦИЈЕ

ни ке

Именице друге деклинације већином су мушког (m. – masculīnum) или средњег рода (n. – neutrum). Именице мушког рода у номинативу једнине завршавају се на -er или на -us, а именице средњег рода на -um. У генитиву једнине свих именица (и мушког и средњег рода) завршетак је -i. Именице мушког рода чији се номинатив једнине завршава на -er деле се на две групе: 1. именице с постојаним e, нпр., puer, -eri, m.; 2. именице с непостојаним e, нпр., magister, -tri, m.

једнина

puer

magister

Генитив

pueri

magistri

Датив

puero

Акузатив

puerum

Вокатив

puer

множина

vir

puerō

discipulus

bellum

viri

discipuli

belli

magistro

viro

discipulo

bello

magistrum

virum

discipulum

bellum

magister

vir

discipule

bellum

magistrō

virō

discipulō

bellō

во

За

Аблатив

за

Номинатив

уџ бе

Именица vir мења се исто као и именице на -er, с тим што испред падешких завршетака уместо -er стоји -ir. Све латинске именице имају исти облик за номинатив и вокатив и у једнини и у множини, осим именица друге деклинације на -us. Код ових именица падешки завршетак у вокативу једнине јесте -e (нпр., номинатив – discipulus, а вокатив – discipule).

Номинатив

pueri

magistri

viri

discipuli

bella

Генитив

puerōrum

magistrōrum

virōrum

discipulōrum

bellōrum

Датив

pueris

magistris

viris

discipulis

bellis

Акузатив

pueros

magistros

viros

discipulos

bella

Вокатив

pueri

magistri

viri

discipuli

bella

Аблатив

pueris

magistris

viris

discipulis

bellis

29 XXIX

Именице средњег рода мењају се по другој, трећој и четвртој деклинацији, и у све три деклинације имају следећа заједничка својства: 1. падешки завршеци ових именица исти су у номинативу, вокативу и акузативу и једнине и множине; 2. падешки завршетак за номинатив, акузатив и вокатив множине је вокал a. Именице друге деклинације на -um средњег рода у генитиву, дативу и аблативу и једнине и множине имају исте падешке завршетке као именице мушког рода друге деклинације.

ПРИДЕВИ ПРВЕ И ДРУГЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ

једнина

за

уџ бе

ни ке

Као што смо већ напоменули, са именицом уз коју стоји придев се слаже у роду, броју и падежу. Придеви прве и друге деклинације мењају се по падежима потпуно исто као и именице тих деклинација и деле се на две групе. То су: 1. придеви на -us, -a, -um, нпр., придев magnus, magna, magnum, који је у речнику наведен као magnus, 3  облик на -us је облик за мушки род (мења се као именица discipulus, -i, m.), на -a за женски род (мења се као именица puella, -ae, f.), а облик на -um за средњи род (мења се као именица bellum, -i, n.); 2. придеви који се у номинативу једнине мушког рода завршавају на -er: a) п ридеви с постојаним e – нпр., придев miser, misera, miserum, који је у речнику наведен као miser, -era, -erum, б) п ридеви с непостојаним e – нпр., pulcher, pulchra, pulchrum, који је у речнику наведен као pulcher, -chra, -chrum. f.

pulcher discipulus

pulchra puella

pulchrum forum

Генитив

pulchri discipuli

pulchrae puellae

pulchri fori

Датив

pulchro discipulo

pulchrae puellae

pulchro foro

pulchrum discipulum

pulchram puellam

pulchrum forum

pulcher discipule

pulchra puella

pulchrum forum

pulchrō discipulō

pulchrā puellā

pulchrō forō

Вокатив

во

За

Акузатив

Номинатив

Аблатив

множина

Номинатив

pulchri discipuli

pulchrae puellae

pulchra fora

Генитив

pulchrōrum discipulōrum

pulchrārum puellārum

pulchrōrum forōrum

Датив

pulchris discipulis

pulchris puellis

pulchris foris

Акузатив

pulchros discipulos

pulchras puellas

pulchra fora

Вокатив

pulchri discipuli

pulchrae puellae

pulchra fora

Аблатив

pulchris discipulis

pulchris puellis

pulchris foris

30 XXX

ЛЕКЦИЈА III

ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ

ни ке

Присвојне заменице мењају се једнако као придеви прве и друге деклинације. Заменице meus, 3 (мој), tuus, 3 (твој) и suus, 3 (свој) мењају се као придеви на -us, -a, -um, нпр., као magnus, 3. Заменице noster, -stra, -strum (наш) и vester, -stra, -strum (ваш) мењају се као придеви с непостојаним e, нпр., као pulcher, -chra, -chrum. У српском језику присвојна повратна заменица свој јесте заменица сваког лица, али у латинском језику користи се само за треће лице једнине и множине, нпр.: Video amīcum meum. (Видим свога пријатеља.) Vides amīcum tuum. (Видиш свога пријатеља.) Marcus videt amīcum suum. (Марко види свога пријатеља.)

ЗАДАЦИ

I. Промените кроз падеже следеће синтагме: bonus magister, magnus poēta, amīcus vester.

за

III. Одговорите на питањa: 1. Ubi sunt Marcus et Quintus? 2. Quid nuntius tribūno praebet? 3. Quis ad populum clamat?

уџ бе

II. Преведите следеће реченице: 1. Magnam turbam in foro vidētis. 2. Sevērus magister apud basilicam Semproniam stat. 3. Девојчице посматрају Квинта и смеју се. 4. Учитељ грди ученике.

во

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи:

За

– specto, 1. spectāre, spectātum – candidātus, -i, m. – populus, -i, m.

 нпр., спектакл, енгл. spectacle;  нпр., кандидат, енгл. candidate;  нпр., популација, енгл. population.

LUPUS IN FABULA. Вук у причи. (Ми о вуку, а вук на врата.)

31 XXXI

РИМСКИ ФОРУМ

За

во

за

уџ бе

ни ке

Као и сви медитерански народи, Римљани су много времена проводили ван куће. У почетку је форум, главни римски трг, био трговачки центар, а касније постаје и стециште политичких и друштвених дешавања. У VII веку пре н. е. на месту будућег Римског форума (forum Romānum) била је мочвара. Према легенди, римски краљ Тарквиније Приск исушио је простор између брежуљака Квиринала, Виминала, Есквилина и Палатина и изградио канализацију (Cloāca Maxima). На том простору изграђене су најважније административне и верске грађевине у римској држави. На јужној страни Форума, према Палатину, налазе се остаци округлог Вестиног храма, у којем је горела вечна ватра. Традиција каже да је овај храм најстарији и да је изграђен готово одмах по исушивању мочваре. Међутим, модерна наука сматра да је најстарији споменик на Римском форуму Сатурнов храм, саграђен почетком V века пре н. е. У близини Вестиног храма налазио се такође веома стари храм посвећен Кастору и Полуксу, од којег су до данас сачувана само три стуба. У средишњем делу овог форума, на месту где су се окупљале римске скупштине (comitia), 338. године пре н. е. место за говорнике украшено је кљуновима лађа (rostra) које су Римљани запленили код Анција. Још у неколико наврата ова говорница, коју су Римљани називали ростра, биће окићена кљуновима непријатељских лађа (нпр. за време Првог пунског рата). Са североисточне и југозападне стране Форум уоквирују два крака улице via Sacra, којима су пролазиле свечане процесије крећући се ка Капитолу. 32 XXXII

ЛЕКЦИЈА III

За

во

за

Данашњи изглед Римског форума

уџ бе

ни ке

Прву монументалну административну зграду, базилику, подигао је Катон Старији. Одмах потом на северозападној страни Форума изграђена је базилика Емилија (basilica Aemilia), 179. године пре н. е. Само коју годину касније подигнута је и базилика Семпронија (basilica Sempronia) на југоисточној страни Форума. У другој половини II века пре н. е. Луције Опимије обновио је храм Слоге (templum Concordiae) и поред њега подигао базилику (basilica Opimia). У I веку пре н. е. Сула је обновио Курију (Curia), зграду у којој су се најчешће одржавале сенатске седнице. Табуларијум (Tabularium), римски државни архив, изграђен је 78. године пре н. е. иза храма Слоге. Када је Рим завладао целим светом, Римски форум назван је „пупак света” (umbilicus mundi). Август је поред старог форума изградио још један, а још неколико форума изградили су и други цареви у каснијем периоду. Како се римска држава ширила, најпре по територији Италије, а затим на друге области, Римљани су наметали своју управу и свој начин живота. Тако су у свим градовима које су оснивали изградили бар један форум.

PUERI CICERONI OCCURRUNT

carcer

ни ке

curia

уџ бе

Praetor odiōse, semper iniustus eras!

Nunc in civitāte otium cum dignitāte habēmus.

во

Maestus sum, mox Romam relinquimus.

за

Adhuc Caesaris imperio contenti erāmus.

За

Ego laetus sum. Graecia, Rhodus, navigatio me delectant!

Confūsus sum.

34 XXXIV

fur

Dum in Gallia est… Erat praeclāra oratio consulis! Sed nimis longa. O, vacuum stomachum meum!

ЛЕКЦИЈА IV

Musae, amīcae meae olim erātis…

во

Heri in magnis negotiis erāmus.

за

уџ бе

ни ке

Marcus et Quintus usque in foro sunt, sed nunc ante curiam stant. E curia multi senatōres veniunt et disputant de Caesare, qui in Gallia bellum gerit. Pueri occurrunt Marci patri, Cicerōni. Cicero, clarus orātor, antea consul erat, at nunc proconsul Ciliciae est. Longum iter cum liberis in Graeciam et Asiam facere debet. Mox Romam relinquit, propterea maestus est; Quintus autem valde laetus, Marcus confūsus est. In foro quoque praetōrem et furem vidēmus. Antea fur apud praetōrem in iudicio erat. Nunc praetor cum lictoribus a foro abscēdit, at lictōres furem in carcerem ducunt. Per viam Tiro, Cicerōnis libertus, currit et festīnat: nam multa ad iter parāre debet.

За

basilica Aemilia

O, furem sacrilegum! O tempora, o mores!

praetor cum lictoribus

Tiro

pontifices

35 XXXV

РЕЧИ

ни ке

libertus, -i, m. – ослобођеник lictor, -ōris, m. – ликтор longus, 3 – дуг maestus, 3 – тужан meus, 3 – мој mos, moris, m. – обичај mox – ускоро Musa, -ae, f. – Муза, заштитница уметности nam – наиме, јер navigatio, -ōnis, f. – пловидба negotium, -ii, n. – посао nimis – превише nunc – сад occurro, 3. occurri, occursum (са дат.) – срести odiōsus, 3 – мрзак, досадан olim – некад, једном opus, -eris, n. – дело, рад oratio, - ōnis, f. – говор orātor, -ōris, m. – говорник otium, -ii, n. – мир; доколица pater, -tris, m. – отац per (са ак.) – преко, кроз pontifex, -icis, m. – свештеник praeclārus, 3 – диван, славан praetor, -ōris, m. – претор proconsul, -ulis, m. – проконзул propterea – стога, зато quoque – такође relinquo, 3. relīqui, relictum – оставити Rhodus, -i, f. – Родос sacrilegus, 3 – безбожан semper – увек senātor, -ōris, m. – сенатор stomachus, -i, m. – стомак tempus, -oris, n. – време Tiro, -ōnis, m. – Тирон, Цицеронов ослобођеник usque – стално, непрестано vacuus, 3 – празан valde – врло, веома

За

во

за

уџ бе

a/ab/abs (са абл.) – од, са abscēdo, 3. abscessi, abscessum – одлазити adhuc – досад ante (са ак.) – испред antea – раније, пре Asia, -ae, f. – Азија at – али, но autem – а, пак bene – добро Caesar, -aris, m. – Цезар carcer, -eris, m. – затвор Cicero, -ōnis, m. – Цицерон Cilicia, -ae, f. – Киликија civitas, -ātis, f. – држава clarus, 3 – славан confūsus, 3 – збуњен consul, -ulis, m. – конзул contentus, 3 – задовољан cresco, 3. crevi, cretum – напредовати curia, -ae, f. – курија curro, 3. cucurri, cursum – трчати delecto, 1. -āvi, -ātum – забављати, веселити dignitas, -ātis, f. – достојанство, част, углед disputo, 1. -āvi, -ātum – расправљати duco, 3. duxi, ductum – водити dum – док facio, 3. feci, factum – чинити, радити  facere iter – путовати fascis, -is, m. – сноп, свежањ festīno, 1. -āvi, -ātum – журити fur, furis, m. f. – лопов Graecia, -ae, f. – Грчка habeo, 2. habui, habitum – имати heri – јуче imperium, -ii, n. – империјум (војна и цивилна власт) iniustus, 3 – неправедан iter, itineris, n. – пут iudicium, -ii, n. – суд, судска истрага laetus, 3 – срећан lex, legis, f. – закон liberi, -ōrum, m. – деца 36 XXXVI

ЛЕКЦИЈА IV

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ИМЕНИЦЕ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ – СУГЛАСНИЧКЕ ОСНОВЕ

m. senātor

Генитив

civitas

tempus

senatōris

civitātis

temporis

Датив

senatōri

civitāti

tempori

Акузатив

senatōrem

civitātem

tempus

senātor

civitas

tempus

senatōre

civitāte

tempore

Аблатив

множина

За

Вокатив

Номинатив

во

једнина

за

уџ бе

ни ке

Трећој деклинацији припадају именице сва три рода. У трећој деклинацији падешки завршеци су исти за именице мушког и за именице женског рода. Код именица средњег рода важи већ поменуто правило да су облици за номинатив, акузатив и вокатив исти, као и да је у номинативу, акузативу и вокативу множине падешки завршетак вокал a. Именице треће деклинације сугласничких основа мењају се кроз падеже тако што се падешки завршеци додају на основу, која се добија одбијањем падешког завршетка -is у генитиву једнине. Та основа, од које се граде падежи, врло често се разликује од номинатива једнине, па је зато неопходно за сваку именицу памтити и номинатив и генитив једнине. Тако се падежи именице civitas, -atis, f. граде тако што се од генитива једнине (civitātis) одбије завршетак -is, па се затим на основу (civitāt-) додају падешки завршеци (дат. civitāt-i, акуз. civitāt-em итд.). Падежи именице tempus, -oris, n. граде се тако што се од генитива једнине (temporis) одбије завршетак -is, а потом се на основу (tempor-) додају падешки завршеци (дат. tempor-i итд.); међутим, у акузативу и вокативу једнине понавља се облик за номинатив једнине, јер је реч о именици средњег рода.

Номинатив

senatōres

civitātes

tempora

Генитив

senatōrum

civitātum

temporum

Датив

senatoribus

civitatibus

temporibus

Акузатив

senatōres

civitātes

tempora

Вокатив

senatōres

civitātes

tempora

Аблатив

senatoribus

civitatibus

temporibus

37 XXXVII

ИМПЕРФЕКАТ ГЛАГОЛА ESSE У латинском језику, као и у српском, имперфекат означава трајну (несвршену) прошлу радњу. лице

једнина

множина

eram – бејах (био/ла сам)

erāmus – бејасмо (били/ле смо)

eras – бејаше (био/ла си)

erātis – бејасте (били/ле сте)

erat – бејаше (био/ла је)

erant – бејаху (били/ле су)

ЗАДАЦИ

ни ке

I. Промените кроз падеже следеће синтагме: longum iter, praeclāra oratio, clarus orātor.

уџ бе

II. Преведите следеће реченице: 1. Odiōse fur, iniustus es! 2. Navigatio in Graeciam Quintum delectat. 3. Музе, увек сте биле пријатељице песника. 4. Претор и лопов били су на суду.

за

III. Одговорите на питања: 1. Cur Cicero erat maestus? Quia (Јер)... 2. Ubi erant senatōres? 3. Quis per viam currit et festīnat?

во

За

– imperium, -ii, n. – navigatio, -onis, f. – multus, 3

 нпр., империјализам, енгл. imperialism;  навигација, енгл. navigatio;  нпр., мултипликација, енгл. multiplication.

O TEMPORA, O MORES! О временâ, о морала!

РИМСКЕ ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ Римско државно уређење у доба Републике је, како се сматрало још у антици, представљало спој три основна облика владавине – монархије, олигархије и демократије. Теоријски, власт је припадала римском народу (populus Romānus), који је на скупштинама доносио законе и бирао 38 XXXVIII

ЛЕКЦИЈА IV

уџ бе

ни ке

државне службенике, магистрате (magistrātus). Мандат већине магистрата трајао је годину дана. Међутим, већ од III века пре н. е. државом је практично управљао Сенат (senatus). Сенат је једна од најстаријих државних институција. Према традицији, основао га је Ромул, а у доба краљева његова улога била је искључиво саветодавна. У почетку Сенат је имао три стотине доживотно изабраних чланова, а касније се тај број стално повећавао. До III века пре н. е. сенатори су били искључиво представници патрицијских, тј. аристократских родова. Међутим, од периода пунских ратова у Сенат улазе и људи плебејског порекла. Сенатска одлука звала се senatusconsultum и није имала законску снагу, али и магистрати и народ били су под толиким утицајем Сената да је готово увек та одлука, прошавши кроз народне скупштине, постајала закон. Најважније политичке функције у римској држави биле су: конзули (consules), који су имали највећу моћ, затим претори (praetōres), народни трибуни (tribūni plebis), који су имали право вета (veto – забрањујем), едили (aedīles) и квестори (quaestōres). Људи се нису могли одмах кандидовати за било коју од ових дужности, већ би морали да стичу искуство обављајући најпре ниже а потом више дужности (ово се звало cursus honōrum). Уз више функције ишли су и ликтори (lictōres), који су у стопу пратили званичнике приликом битних државних догађаја. Међу ислуженим конзулима сваке пете године бирала су се два цензора (censōres), чији је мандат трајао годину и по дана. Њихове дужности биле су да састављају спискове грађана на основу имовинског стања, да ревидирају списак сенатора (album), и да надзиру морал грађана (cura morum). На њихове одлуке народни трибуни нису имали право вета.

за

О РИМСКИМ ИМЕНИМА

За

во

Римски грађани имали су три имена: 1) лично име (praenōmen), нпр., Marcus; 2) име рода (nomen gentīlis), према којем се закључивало о нечијем пореклу, на пример, знало се да чланови рода Tullii припадају витешком сталежу, тј. ниједан припадник тог рода пре Цицерона није се домогао највиших државних функција (насупрот томе, чланови рода Iulii, којем је припадао Цезар, припадали су патрицијима); 3) надимак (cognōmen) огранка рода, нпр. Cicero или лични надимак, нпр. Atticus. Било је случајева и да су појединци, због својих ратних заслуга, породичном надимку додавали још један, нпр. P(ublius) Cornelius Scipio Africānus. Личних имена било је свега осамнаест (уколико су стајала уз име рода и надимак, уместо пуног имена, писао се само иницијал с тачком – нпр., M. Tullius Cicero). Стога се веома често дешавало да се отац и син зову потпуно исто, нпр., пуно име и славног римског говорника Цицерона и његовог сина гласи: Marcus Tullius Cicero (Марко Тулије Цицерон). Жене су добијале имена по свом роду, нпр., Цицеронова ћерка звала се Tullia, његова жена Terentia, а снаја Pomponia (чији је брат био Цицеронов најбољи пријатељ – Titus Pomponius Atticus). Ростра – данашњи изглед

sol

IN ARCANO

alti montes

aves

nubes

silva obscūra (lupos non vides)

Valde fessus ero.

vilicus paulum ebrius

herba

caprae

canis

во

Vilicus noster numquam laboriōsus, sed semper vinōsus erit.

За

Servi pigri erant, ancillae aegrōtae, sed vinum bonum, hic, habēmus…

vacca incustodīta

Cras pluviae erunt.

uva

Uva acerba est. vulpes

40 XL

flores

oves

за

olīvae

mala

Mox domi erimus.

уџ бе

pastor

ни ке

arbores (olīvae)

aedes

ЛЕКЦИЈА V

во

за

уџ бе

ни ке

Quintus, frater Cicerōnis, fundum Arcānum in Latio habet. Cicero et Quintus cum liberis nunc non in urbe, sed in Arcāno sunt. Sol occidit; mox erit nox. Aves ad montes altos volant. In montibus silvae densae sunt; ibi multae bestiae habitant: lupi, vulpes, ursi. Sub monte sunt agri, arbores et multa aedificia. Agricola impiger terram fodit. In fundo sunt animalia varia. Oves, vaccas, capras pastor cogit et domum agit. Pastōrem canis adiuvat. Cicero et Quintus vilicum audiunt. Quinti vilicus saepe vinōsus, semper piger est. De difficultatibus operae domino suo multa dicit, sed Quintus vilico non credit. Interim Cicero caelum conspicit. Fortasse cras imber erit: nam in caelo sunt nubes densae. Pueri autem ad flumen stant. Quintus pisces captat, Marcus cum parva fele ludit.

За

Magna feles eris. Vae muribus!

O, pisces optima cena eritis!

41 XLI

РЕЧИ

ни ке

incustodītus, 3 – нечуван laboriōsus, 3 – вредан Latium, -ii, n. – Лациј ludo, 3. lusi, lusum – играти се lupus, -i, m. – вук malum, -i, n. – јабука mons, -ntis, m. – планина mus, -ris, m. – миш nox, -ctis, f. – ноћ nubes, -is, f. – облак numquam – никад obscūrus, 3 – мрачан occido, 3. occidi, occāsum – залазити; падати olīva, -ae, f. – маслина opera, -ae, f. – посао optimus, 3 – најбољи ovis, -is, f. – овца parvus, 3 – мали pastor, -ōris, m. – пастир paulum – мало piscis, -is, m. – риба pluvia, -ae, f. – киша silva, -ae, f. – шума sol, -is, m. – Сунце terra, -ae, f. – земља urbs, urbis, f. – град ursus, -i, m. – медвед uva, -ae, f. – грозд, грожђе vacca, -ae, f. – крава varius, 3 – разноврстан vilicus, -i, m. – управник имања vinōsus, 3 – пијан volo, 1. -āvi, -ātum – летети vulpes, -is, f. – лисица

За

во

за

уџ бе

acerbus, 3 – горак aedificium, -ii, n. – зграда aegrōtus, 3 – болестан ager, -gri, m. – њива, земљиште ago, 3. egi, actum – гонити, водити, радити altus, 3 – висок, дубок animal, -ālis, n. – животиња arbor, -oris, f. – дрво Arcānum, -i, n. – мало место у Лацију avis, -is, f. – птица bonus, 3 – добар caelum, -i, n. – небо canis, -is, m. f. – пас capra, -ae, f. – коза capto, 1. -āvi, -ātum – хватати credo, 3. credidi, creditum – веровати cogo, 3. coēgi, coactum – терати, водити cras – сутра densus, 3 – густ, чест difficultas, -ātis, f. – тешкоћа domi – код куће domum – кући ebrius, 3 – пијан feles, -is, f. – мачка flos, -oris, m. – цвет flumen, -inis, n. – река fodio, 3. fodi, fossum – копати fortasse – можда frater, -tris, m. – брат fundus, -i, m. – имање habito, 1. -āvi, -ātum – становати herba, -ae, f. – трава impiger, -gra, -grum – вредан imber, -bris, m. – киша

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ИМЕНИЦЕ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ I ОСНОВЕ Именице треће деклинације деле се на именице сугласничких основа и именице вокалске, тј. i основе. Промена именица треће деклинације сугласничких основа обрађена је у претходној 42 XLII

ЛЕКЦИЈА V

лекцији. Сада треба да се упознамо с променом именица i основе и да покажемо на основу чега закључујемо да ли одређена именица припада сугласничкој или пак i основи. Именице i основе мушког и женског рода деле се на две групе: 1. именице код којих у генитиву једнине испред завршетка -is стоји сугласничка група од два или више сугласника, нпр., mons, -ntis, m.  MONS, MONT-IS или urbs, -bis, f.  URBS, URB-IS; 2. именице чији номинатив и генитив једнине имају исти број слогова, нпр., piscis, -is, m.  PI-SCIS, PI-SCIS или nubes, -is, f.  NU-BES, NU-BIS.

уџ бе

ни ке

Са овим двема врстама именица упоредите именице сугласничких основа (нпр., senātor, -ōris, m.), код којих нити је једнак број слогова у номинативу и генитиву једнине, нити у генитиву једнине испред наставка -is стоји сугласничка група. Промена именица i основе мушког и женског рода разликује се од промене именица сугласничких основа само у једном падежу – генитиву множине. Код именица сугласничких основа падешки завршетак у генитиву множине је -um, а код именица i основе је -ium. Упоредите генитив множине именице senātor, -ōris, m. (senatōrum) и генитив множине именице mons, -ntis, m. (montium). Именице i основе средњег рода у номинативу једнине завршавају се искључиво на -e, -al, -ar; све остале именице средњег рода (код којих се номинатив једнине другачије завршава) припадају сугласничким основама. Неколико падешких завршетака именица средњег рода i основе разликује се од падешких завршетака именица средњег рода сугласничких основа. То су завршеци у аблативу једнине (-i), номинативу, акузативу и вокативу множине (-ia) и генитиву множине (-ium). m. mons

Генитив

montis

Вокатив Аблатив

nubis

animālis

monti

nubi

animāli

montem

nubem

animal

mons

nubes

animal

monte

nube

animāli

во

Акузатив

n. animal

За

Датив

nubes

Номинатив

за

једнина

множина

Номинатив

montes

nubes

animalia

Генитив

montium

nubium

animalium

Датив

montibus

nubibus

animalibus

Акузатив

montes

nubes

animalia

Вокатив

montes

nubes

animalia

Аблатив

montibus

nubibus

animalibus

43 XLIII

ФУТУР I ГЛАГОЛА ESSE Футур I у латинском језику, као и у српском, означава будућу радњу, будуће стање, збивање. лице

једнина

множина

ero – бићу (ћу бити)

erimus – бићемо (ћемо бити)

eris – бићеш (ћеш бити)

eritis – бићете (ћете бити)

erit – биће (ће бити)

erunt – биће (ће бити)

ни ке

ЗАДАЦИ

I. Промените кроз падеже следеће синтагме: magna feles, rara avis, densus imber.

уџ бе

II. Преведите следеће реченице: 1. Quintus est valde laetus et pisces captat. 2. Interim pastor montes altos spectat et oves multas cogit. 3. Марко се на имању игра с мачком. 4. Ускоро грожђе неће бити кисело. 5. Сутра ћете бити код куће.

за

III. Одговорите на питања: 1. Ubi sunt Cicero et Quintus frater cum liberis? 2. Quis terram fodit? 3. Cur Quintus vilico non credit?

во

За

– ago, 3. egi, actum – credo, 3. credidi, creditum – dominus, -i, m.

 нпр., акција, енгл. action;  нпр., кредит, енгл. credit;  нпр., доминирати, енгл. to dominate.

MENS SANA IN CORPORE SANO У здравом телу здрав дух.

• RARA AVIS. Ретка птица (зверка).

44 XLIV

ЛЕКЦИЈА V

ЖИВОТ НА СЕЛУ

За

во

за

уџ бе

ни ке

Чак и када је Рим постао милионски град и престоница велике државе, Римљани су чували спомен на своје сељачко порекло. Наиме, стари Латини, преци будућих освајача света, настанили су се на брежуљцима на којима ће се касније развити језгро града Рима и бавили су се сточарством и земљорадњом. Према традицији, у доба краљева исушена је мочвара која се налазила између брежуљака Капитола, Палатина и Квиринала, и на том месту касније је никао Римски форум. У рано доба римске историје утицај Етрураца био је веома важан, и то не само при формирању државних институција и култова већ и у пољопривреди. Везе с Етрурцима, као и с Грцима из јужне Италије, допринеле су да у Лацијуму земљорадња постепено потисне сточарство. Власник сеоског имања, газда (dominus), често је био заузет, па није могао стално да надзире свој посед. Стога, имањем су управљали управник (vilicus) и његова жена (vilica). Њима је била подређена чета људи, тзв. familia rustica. Сеоско газдинство (villa rustica) чиниле су просторије за становање, штале и просторије за прераду пољопривредних производа, груписане око унутрашњег дворишта. С једне стране унутрашњег дворишта налазиле су се просторије за становање послуге (спаваће собе, кухиња, трпезарија, купатило и клозет) и штале. Кухиња је била пространија него у градским кућама, будући да је служила не само за кување већ и за окупљање. У осталим просторијама, које су окруживале унутрашње двориште, држане су разне алатке и справе за прераду пољопривредних производа (грожђа, маслина, жита и др.). Одаје намењене за боравак власника сеоског имања биле су на спрату, али о њима немамо никаквих података. Од I века пре н. е. богати Римљани почели су да граде раскошне сеоске куће (villa suburbāna), које ни по чему нису заостајале за луксузним градским кућама. Биле су украшене разним скупоценим предметима (статуама, фонтанама итд.) и снабдевене великим бројем књига. Такве куће, резервисане искључиво за власника имања, често су биле физички одвојене од сеоског имања и окружене уређеним парком. Ове раскошне виле ницале су и у познатим летовалиштима дуж обале Тиренског мора. Цицерон је имао девет таквих вила.

Унутрашње двориште сеоске куће 45

IN THEATRO

ни ке

Veni et tandem epistulam lege!

tibīcen

citharista

Aut ama me, aut solve amōris vinculiiiiis!

actor

Sede et tace!

cantrix

за

Quando pugiles veniunt?

уџ бе

scaena

Comoedia nimis tristis flebilisque*!

во

Ludi circenses, ubi estis?

За

Cur ego non habeo pallam colōre viridi?!

cervicalia

Iucūndum est tam dulcia carmina audīre. Cantica sunt, Tullia, non carmina!

At difficile tot horas sedēre.

ЛЕКЦИЈА VI

Terentia et Pomponia cum liberis in theatro sedent et comoediam spectant. In scaena cantrix triste canticum de amōre canit. Actor venit, brevem epistulam portat, clamat, vocat, sed cantrix nihil audit. Marco et Quinto comoedia gravis et molesta est. Item puer, qui cum patre sedet, pugiles frustra expectat. Sed Tulliae comoedia placet, praesertim cantica. (Tullia errat et »carmina« dicit – ideo Terentia filiam corrigit.) Pomponia de vestimentis semper cogitat et palla cantrīci invidet. At Aviae difficile est tam diu sedēre: non iam est iuvenis et dorso dolet.

РЕЧИ

ни ке

iam – већ ideo – стога, зато invideo, 2. invīdi, invīsum – завидети iucundus, 3 – пријатан, љубак  iucunde (прилог) – пријатно iuvenis, -e – млад item – такође, исто тако lego, 3. legi, lectum – читати nihil (одрична заменица) – ништа placeo, 2. placui, placitum (са дат.) – допадати се, свиђати се praesertim – нарочито pugil, -ilis, m. – рвач quando – кад satis – доста scaena, -ae, f. – позорница (сцена) solvo, 3. solvi, solūtum (са абл.) – ослободити (из/од чега) tam – тако tandem – најзад theatrum, -i, n. – позориште tibīcen, -inis, m. – фрулаш, свирач tot – толико tristis, -e – тужан vestimentum, -i, n. – одело, хаљина vinculum, -i, n. – конопац, врпца  pl. окови viridis, -e – зелен

За

во

за

уџ бе

ac – и, исто тако actor, -ōris, m. – глумац amor, -ōris, m. – љубав aut – или brevis, -e – кратак canticum, -i, n. – монодијска песма у комедији cantrix, -īcis, f. – певачица carmen, -inis, n. – певање; песма cervīcal, -ālis, n. – јастук circensis, -e – тркачки, у цирку citharista, -ae, m. – китариста, свирач на китари cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати color, -ōris, m. – боја comoedia, -ae, f. – комедија corrigo, 3. correxi, correctum – исправити difficilis, -e – тежак  difficile (прилог) – тешко diu – дуго doleo, 2. dolui – болети dorsum, -i, n. – кичма dulcis, -e – сладак, пријатан erro, 1. -āvi, -ātum – грешити; лутати flebilis, -e – тужан, жалостан frustra – узалуд gravis, -e – тежак hora, -ae, f. – сат, час

* -que – енклитички везник који значи и. 47 XLVII

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПРИДЕВИ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ У латинском језику придеви се мењају по првој и другој деклинацији (такве придеве обрадили смо раније), и по трећој деклинацији. Придеве треће деклинације делимо на три врсте. 1. Придеви с три завршетка, тј. номинатив једнине мушког рода завршава се на -er, женског нa -is, а средњег нa -e. У следећој табели приказано је како се придев celeber, -bris, -bre мења кроз падеже. m.

ни ке

једнина celeber vir

celebris femina

celebre nomen

Генитив

celebris viri

celebris feminae

celebris nominis

Датив

celebri viro

celebri feminae

celebri nomini

Акузатив

celebrem virum

celebrem feminam

celebre nomen

Вокатив

celeber vir

celebris femina

celebre nomen

Аблатив

celebri virō

celebri feminā

celebri nomine

за

множина

уџ бе

Номинатив

celebres viri

Генитив

celebrium virōrum

Датив

celebribus viris

Акузатив Вокатив

celebria nomina

celebrium feminārum

celebrium nominum

celebribus feminis

celebribus nominibus

celebres viros

celebres feminas

celebria nomina

celebres viri

celebres feminae

celebria nomina

celebribus viris

celebribus feminis

celebribus nominibus

во

За

Аблатив

celebres feminae

Номинатив

N.B. * ПРИДЕВИ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ МЕЊАЈУ СЕ КАО ИМЕНИЦЕ ТРЕЋЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ I ОСНОВЕ, С ТИМ ШТО СЕ АБЛАТИВ ЈЕДНИНЕ У СВА ТРИ РОДА ЗАВРШАВА НА ВОКАЛ I. 2. Придеви са два завршетка, тј. номинатив једнине мушког и женског рода завршава се на -is, a средњег нa -e. У следећој табели приказано је како се придев tristis, -e мења кроз падеже. једнина

Номинатив

tristis vir

tristis femina

triste nomen

Генитив

tristis viri

tristis feminae

tristis nominis

* Nota bene! – „Добро пази (запамти)!” 48 XLVIII

ЛЕКЦИЈА VI

Датив

tristi viro

tristi feminae

tristi nomini

Акузатив

tristem virum

tristem feminam

triste nomen

Вокатив

tristis vir

tristis femina

triste nomen

Аблатив

tristi virō

tristi feminā

tristi nomine

множина

tristes viri

tristes feminae

tristia nomina

Генитив

tristium virōrum

tristium feminārum

tristium nominum

Датив

tristibus viris

tristibus feminis

tristibus nominibus

Акузатив

tristes viros

tristes feminas

tristia nomina

Вокатив

tristes viri

tristes feminae

Аблатив

tristibus viris

tristibus feminis

ни ке

Номинатив

tristia nomina

уџ бе

tristibus nominibus

m. felix vir

Генитив Датив

felix femina

felix nomen

felīcis viri

felīcis feminae

felīcis nominis

felīci viro

felīci feminae

felīci nomini

felīcem virum

felīcem feminam

felix nomen

Вокатив

За

во

Номинатив

једнина

за

3. Придеви с једним завршетком, тј. номинатив једнине сва три рода завршава се једнако, а најчешће на два начина: а) придеви чији се номинатив једнине сва три рода завршава нa -ns, а генитив једнине на -ntis, нпр., придев constans, -ntis; б) придеви чији се номинатив једнине сва три рода завршава на -x, а генитив једнине на -cis, нпр., придев felix, -īcis, чија је промена приказана у следећој табели:

felix vir

felix femina

felix nomen

Аблатив

felīci virō

felīci feminā

felīci nomine

Акузатив

множина

Номинатив

felīces viri

felīces feminae

felicia nomina

Генитив

felicium virōrum

felicium feminārum

felicium nominum

Датив

felicibus viris

felicibus feminis

felicibus nominibus

Акузатив

felīces viros

felīces feminas

felicia nomina

Вокатив

felīces viri

felīces feminae

felicia nomina

Аблатив

felicibus viris

felicibus feminis

felicibus nominibus

49 XLIX

ИМПЕРАТИВ ПРЕЗЕНТА

ни ке

Императив (заповедни начин) јесте глаголски начин којим се изриче нека заповест. Императивом презента, или императивом I, у латинском језику изриче се наредба коју треба одмах извршити, или се очекује да ће се извршити. Облици за императив I постоје само у другом лицу једнине и множине. Код глагола прве, друге и четврте конјугације „сама” презентска основа представља облик за друго лице једнине императива I. Код глагола треће конјугације у другом лицу једнине на презентску основу додаје се вокал e*. У другом лицу множине код глагола прве, друге и четврте конјугације на презентску основу додаје се наставак -te, а код глагола треће конјугације између основе и тог наставка стоји вокал i. У следећој табели приказан је императив I глагола све четири конјугације: КОНЈУГАЦИЈЕ друга или e

2. лице јед.

nota – пази

sede

2. лице мн.

notā-te – пазите

sedē-te

трећа -io

четврта или i

leg-e

cape

veni

leg-i-te

capi-te

venī-te

трећа – сугл.

уџ бе

прва или a

за

ИМПЕРАТИВ ПРЕЗЕНТА ГЛАГОЛА ESSE es – буди

2. лице мн.

es-te – будите

За

во

2. лице јед.

УПИТНА ЗАМЕНИЦА QUIS, QUID (КО, ШТА) m. f.

Номинатив

quis

quid

Генитив

cuius

Датив

cui

Акузатив

quem

quid

Аблатив

quo

qua re

* Следећи глаголи треће конјугације у другом лицу једнине немају завршетак -e: dicere, ducere, facere. Друго лице једнине императива I ових глагола гласи: dic, duc, fac. 50 L

ЛЕКЦИЈА VI

ЗАДАЦИ I. Промените кроз падеже следеће синтагме: comoedia flebilis, triste canticum. II. Допуните следеће реченице: 1. Puer, patrem _______! (audio, 4. -īvi, -ītum) 2. Spectatōres, _______ et _______! (sedeo, 2. sedi, sessum; taceo, 2. tacui, tacitum) 3. Palla _______ Pomponiam delectat. (viridis, -e)

уџ бе

III. Преведите следеће реченице: 1. Iucundum est comoediam spectāre. 2. Difficile est tot horas tacēre. 3. Тулију забављају љупке песм(иц)е. 4. Тулија не зна много о позоришту.

ни ке

4. Cantrix canit de amōre ________. (felix, -īcis)

IV. Responde Latīne: 1. Ubi sunt nunc Marcus et Quintus? 2. Cui cantica placent? 3. Quem Terentia corrigit?

за

V. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи:  нпр., сцена, енгл. scene,  нпр., театар, енгл. theatre,  нпр., корекција, енгл. correction.

За

во

– scaena, -ae, f. – theatrum, -i, n. – corrigo, 3. correxi, correctum.

ERIS QUOD SVM, ERAM QUOD ES. Бићеш оно што сам (ја), био сам оно што си (ти).

• FESTINA LENTE! Жури полако!

51 LI

ПОЗОРИШТЕ И ИГРЕ

За

во

за

уџ бе

ни ке

Још у II веку пре н. е. позоришне представе и друге врсте игара у Риму губе своја обредна и култна обележја. С временом оне постају јефтина или пак бесплатна забава за народ. Тако ће у I веку пре н. е. римски сатиричар Јувенал с правом рећи како римски плебс жели само две ствари: panem et circenses (хлеб и игре). Позоришне представе или сценске игре (ludi scaenici) биле су мање популарне од осталих врста забаве и обично су се приказивале у преподневним часовима. У почетку су се представе одржавале под ведрим небом, на импровизованој позорници, а гледаоци су стајали. Од половине II века пре н. е. праве се дрвена седишта, прво на равној основи, а касније се нижу у облику степеница. Помпеј је 55. године пре н. е. подигао прво камено позориште, које се налазило на Марсовом пољу. Основа простора одређеног за гледаоце (cavea) била је у облику полукруга. Полукружне степенице, на којима су гледаоци седели, низале су се до позорнице (scaena). Иза позорнице се налазила позоришна зграда с просторијама за глумце и позоришне реквизите. Уобичајена сценографија била је фасада вишеспратне зграде с три улаза, украшена бројним нишама, стубовима и статуама. Сцена је каткад додатно украшавана водоскоцима или насликаним пејзажима. На позорници су се налазиле справе помоћу којих је изглед сцене мењан, или је дизана и спуштана завеса. Позорница је била заштићена кровом, а постојали су застори који су и гледалиште (cavea) могли да заштите од кише или сунца. Од IV века пре н. е. у Риму су почели да се појављују комедијаши из провинције (ludiōnes) и етрурски глумци (histriōnes), који су били вешти у плесу, музици и пантомими. На развој римског позоришта утицали су и ludi Fescenīni (потичу из истоименог града), скечеви из свакодневног живота зачињени ласцивним детаљима, и fabulae atellānae (потичу из града Ателе), које су имале одређени број сталних ликова и одговарајуће маске (Грбавац, Алавко, Будала…). Међутим, од пресудног значаја за настанак ремек-делâ римске и европске драме било је превођење грчких трагедија на латински језик, на шта се први одважио један Грк – Ливије Андроник, 240. године пре н. е. Два најзначајнија римска комедиографа, Плаут и Теренције, живела су у II веку пре н. е. Обојица су се у великој мери ослањала на нову атичку комедију, чије су теме углавном биле из свакодневног живота и у којој није било алузија на актуелна политичка збивања (насупрот старој атичкој комедији, са Аристофаном на челу, која је била пуна политичке метафорике). Игре у цирку (ludi circenses) биле су много популарније од позоришних представа. У подножју између Палатина и Авентина налазио се најстарији и највећи цирк, Circus maximus, који је могао

Амфитеатар у Виминацијуму (Археолошки институт, Београд) 52

ЛЕКЦИЈА VI

За

во

за

уџ бе

ни ке

да прими 150.000 посетилаца. У цирку су се најчешће одвијале трке кочија, које су се звале bigae, trigae или quadrīgae (зависно од тога да ли су у њих била упрегнута два, три или четири коња). Редослед кочија на стази одређивао се коцком. У царско доба возачи су носили тунике одређене боје. Те боје биле су важне као што су данас обележја спортских клубова. Наиме, навијање за кочије ове или оне боје значило је извесно идеолошко опредељење, такорећи одређен политички став. „Бели” и „Црвени” били су опозиција царству и временом су губили значај; „Зелени” су уживали наклоност цара и народа, а „Плави” Сената и аристократије. Између „Плавих” и „Зелених” владало је право, острашћено ривалство, будући да је победнику приписивана симболичка политичка надмоћ. Популарност кочијаша била је огромна, сразмерна њиховим хонорарима, и слична оној коју данас имају звезде из света спорта. Људи су украшавали куће њиховим сликама, песници су певали о њиховим победама. Гладијаторске борбе (munera gladiatōrum) до половине I века пре н. е. одржавале су се или у цирку или на трговима, на којима су подизане привремене ограде. Када су се Римљани досетили да споје основе за два позоришта, тако да им ивице гледалишта буду приљубљене, створен је амфитеатар. Најстарији нама познат амфитеатар налази се у Помпејима. Саграђен је око 70. године пре н. е. и могао је да прими око 20.000 гледалаца, тј. све становнике Помпеја и околине. У Риму је тек за време владавине цара Веспазијана започета изградња великог амфитеатра, који је назван Колосеум. Веспазијанов син Тит завршио је изградњу Колосеума и поводом тога организовао игре које су трајале сто дана. У овом велелепном здању, које и данас краси Рим, 45.000 места било је предвиђено за седење, а 5.000 за стајање. На свакој улазници био је означен број улаза, реда и седишта. Гладијатори су регрутовани махом из редова бивших ратних заробљеника, злочинаца осуђених на смрт, а каткад су то били и римски грађани жељни славе или новца. Будући немилосрдни борци и миљеници публике обучавани су у посебним гладијаторским школама. У доба Царства, непосредно пре борбе гладијатори у пурпурним тогама прилазили су царској ложи и цару одавали поштовање следећим речима: Ave imperātor, moritūri te salūtant! (Здраво да си, царе! Поздрављају те они који ће умрети!)

Виминацијум – Представа јахача на зидној композицији (Археолошки институт, Београд) 53 LIII

MARCUS MULTA QUAEREBAT

ни ке

Cicerōnes, pater et filius, in monte Capitolīno erant: ambulābant, templa spectābant, colloquium de deis et religiōne habēbant. Marcus multa interrogābat: de vetustāte urbis Romae, de regibus, de aedificatiōne templōrum; dein de institutionibus populi Romāni, de senātu, de consulibus et aliis magistratibus. Pater laetus dicēbat omnia...

At unde tot templa?

уџ бе

Quid est intus in templo?

За

во

за

Templa sicut deōrum domus sunt. Artifices signa deōrum faciēbant et in templis statuēbant.

54 LIV

Reges, qui olim in urbe Roma imperium habēbant, templa primi aedificābant: Iovis, Iunōnis, Minervae hīc in Capitolio, Saturni in foro et multa alia…

ЛЕКЦИЈА VII

уџ бе

Aliquot saecula! Nunc senātus et consules et alii magistrātus populum regunt!

CONSULES! Sed video: historiam nostram NON SATIS LEGĒBAS!!!

Consulesne* an reges cum Hannibale bella gerēbant?

За

во

за

Quamdiu reges non habēmus?

ни ке

Sed ecce, paulātim in sermōnem de bellis Punicis veniunt: nam Marcus temere de Carthaginiensium rege Hannibale nimis rogat. Nunc et laetitia patris paulātim decrescit atque iracundia crescit. Passeres, qui modo undique saliēbant, nunc in caelum volant.

Passeres fugiunt * - ne ... an – да ли ... или

55 LV

РЕЧИ

ни ке

modo – само olim – некад, једном omnis, -e – сав passer, -eris, m. – врабац paulātim – (мало) помало primus, 3 – први Punicus, 3 – пунски (феничански), картагински quaero, 3. quaesīvi, quaesītum – питати; тражити quamdiu – колико дуго; докле, до када rego, 3. rexi, rectum (са ак.) – управљати, владати religio, -ōnis, f. – вера, побожност respondeo, 2. respondi, responsum – одговарати rex, regis, m. – краљ rogo, 1. -āvi, -ātum – питати saeculum, -i, n. – век salio, 4. salui, saltum – скакутати, скакати Saturnus, -i, m. – Сатурн, бог усева и сетве senātus, -us, m. – Сенат sermo, -ōnis, m. – разговор sicut – као (што), како signum, -i, n. – статуа; знак statuo, 3. statui, statūtum – постављати, одређивати, одлучивати temere – непромишљено unde – одакле undique – свуда, на све стране, одасвуд vetustas, -ātis, f. – древност, старина, старост

За

во

за

уџ бе

аn – или aedificatio, -ōnis, f. – грађење aedifico, 1. -āvi, -ātum – градити aliquot – неколико alius, 3 – други (међу више њих) artifex, -icis, m. f. – уметник atque – и, а, исто тако Capitolīnus, 3 – капитолски Capitolium, -ii, n. – Капитол (један од седам римских брежуљака) Carthaginiensis, -e – картагински Carthaginiensis, -is, m. – Картагињанин colloquium, -ii, n. – разговор decresco, 3. decrēvi, decrētum – опадати, нестајати dein/deinde – потом deus, -i, m. – бог domus, -us, f. – кућа, дом fugio, 3. fugi – одлетети; бежати Hannibal, -alis, m. – Ханибал historia, -ae, f. – историја institutio, -ōnis, f. – институција (установа), обичај intus – унутра iracundia, -ae, f. – љутња, гнев Iuno, -ōnis, f. – Јунона, заштитница брака и жена Iuppiter, Iovis, m. – Јупитер (Јов), врховни римски бог laetitia, -ae, f. – радост magistrātus, -us, m. – магистрат (државни службеник) Minerva, -ae, f. – Минерва, богиња уметности и заната

56 LVI

ЛЕКЦИЈА VII

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ЧЕТВРТА ИЛИ U ДЕКЛИНАЦИЈА Четвртој деклинацији припадају већином именице мушког и именице средњег рода*. Њихова основа завршава се на u и зато се ова деклинација назива још и u деклинација. Овај тип промене приказан је у следећој табели. једнина

magistrātus

cornu

Генитив

magistrātus

cornus

Датив

magistratui

cornu

Акузатив

magistrātum

cornu

Вокатив

magistrātus

cornu

domus

Аблатив

magistrātu

cornu

domo / domi

Номинатив

magistrātus

Генитив

magistratuum

Датив

magistratibus

Акузатив

domus domui

domum

уџ бе

множина

domus**

ни ке

Номинатив

domus

cornuum

domuum, domōrum

cornibus

domibus

magistrātus

cornua

domos

Вокатив

magistrātus

cornua

domus

Аблатив

magistratibus

cornibus

domibus

За

во

за

cornua

Као и код именица треће деклинације, код именица четврте деклинације мушког рода номинатив, акузатив и вокатив множине једнаки су, а датив и аблатив множине завршавају се на -ibus.

ИМПЕРФЕКАТ Имперфекат глагола прве и друге конјугације гради се тако што се између презентске основе и личних наставака (за прво лице једнине -m, за друго -s, за треће -t итд.) умеће слог ba. Код глагола треће и четврте конјугације између презентске основе и слога ba додаје се вокал e. * Међу именицама четврте деклинације, које су женског рода, издвајамо: domus, -us, f. и manus, -us, f., као и сва имена дрвећа у овој деклинацији, као нпр., quercus, -us, f. ** Ова именица у неким падежима има облике као именице мушког рода II деклинације. Облик domi је локатив (код куће). 57 LVII

У следећој табели приказан је имперфекат глагола све четири конјугације: КОНЈУГАЦИЈЕ прва или a

друга или e

трећа – сугл.

трећа -io*

четврта или i

spectā-ba-m

vidē-ba-m

can-ē-ba-m

faci-ē-ba-m

audi-ē-ba-m

spectā-ba-s

vidē-ba-s

can- ē-ba-s

faci-ē-ba-s

audi-ē-ba-s

spectā-ba-t

vidē-ba-t

can- ē-ba-t

faci-ē-ba-t

audi-ē-ba-t

spectа-bā-mus

vide-bā-mus

can-e-bā-mus

faci-e-bā-mus

audi-e-bā-mus

specta-bā-tis

vide-bā-tis

can-e-bā-tis

faci-e-bā-tis

audi-e-bā-tis

spectā-ba-nt

vidē-ba-nt

can-ē-ba-nt

faci-ē-ba-nt

audi-ē-ba-nt

ни ке

уџ бе

У латинском језику, као и у српском, имперфекат означава трајну (несвршену) прошлу радњу. Латински имперфекат преводимо на српски језик или имперфектом или перфектом несвршених глагола. Тако имперфекат глагола spectāre преводимо: spectābam – посматрах или посматрао сам, spectābas – посматраше, spectābat – посматраше итд.

за

ЗАДАЦИ

I. Промените кроз падеже следеће синтагме: fortis exercitus, domus mea.

За

во

II. Преведите следеће реченице: 1. Multi artifices deōrum signis templa ornābant. 2. Romāni bellum cum Hannibalis exercitu gerēbant. 3. Цицеронов син je мало знаo о римској историји. 4. Неколико векова владао је Сенат. (imperium habēre) III. Допуните следећу табелу и одредите којој конјугацији одређени глагол припада: 1.

faciēbam

respondēbas

3. 1. 2.

audiebāmus aedificabātis

3. * Глаголи на -io у имперфекту се понашају као глаголи четврте конјугације. 58 LVIII

ЛЕКЦИЈА VII

IV. Responde Latīne: 1. Ubi sunt Cicerōnes? 2. Quis multa de Hannibale rogat? 3. Cur pater irātus est? V. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – historia, -ae, f. – domus, -us, f. – signum, -i, n.

ни ке

 нпр., историја, енгл. history;  нпр., домаћи, енгл. domestic;  нпр., сигнатура, енгл. signature.

уџ бе

MANUS MANUM LAVAT. Рука руку мије.

•

MANUM DE TABULA!

За

во

за

Руку са слике! (Престани на време!)

РЕЛИГИЈА И КУЛТОВИ БОГОВИ

У почетку стари Латини и други италски народи поштовали су природне силе као божанства, апстрактне персонификације без имена или пола. Касније, под утицајем Етрураца и Грка, римска религија добија одлике антропоморфизма. Постепено се римска божанства изједначавају са грчким, па им се приписују иста својства. Од тог времена у Риму почињу да се подижу храмови и статуе богова. У најстарије доба Римљани су највише поштовали Јупитера, Марса и Квирина. Под утицајем етрурске религије, у Риму посебан значај добија култ тзв. тројства – Јупитера, Јуноне и Минерве. Њима је био посвећен храм на Капитолу, који је, према традицији, изграђен још у доба етрурске доминације. Римљани су разликовали своја стара божанства (di indigetes) од страних, у новије време прихваћених богова (di novensiles). Најзначајнији домаћи богови били су: Јупитер, Марс, Квирин, Јунона, Минерва, Јанус, Веста, Нептун, Сатурн, Лари и Пенати. 59 LIX

За

во

за

уџ бе

ни ке

Јупитер (реч Iuppiter потиче од речи Iovis pater) jeсте бог неба и према својим атрибутима одговара грчком богу Зевсу. Био је поштован као заштитник римске државе, поштења и заклетве, и као бог који дарује победу. Њему је посвећен одређени дан у сваком месецу – Иде. Марс (Mars) јесте бог рата, али и бог земљорадње, и пандан је грчком богу Аресу. Њему је био посвећен месец март (Martius), којим је у старо доба почињала римска година. Марсу је било посвећено светилиште на Марсовом пољу, као и на Форуму, у Регији, где се чувало његово свето оружје – штитови и копља. Кад је кретао у војни поход, војсковођа је тресао овим копљем и викао: Mars, vigila! (Марсе, бди/чувај [нас]!) Квирин (Quirīnus) јесте старо божанство Квирита (Quirītes), тј. Римљана, прозваних тако пошто су били наоружан народ (старолатинска реч quiris значи „копље”). Изгледа да је и Квирин био бог рата, али је његов значај с временом опао. Још од најстаријих времена његов култ је поштован на Квириналу. Касније легенде кажу да је Квирин у ствари Ромул, који се после смрти винуо на небо. Јунона (Iuno) јесте старо божанство неба и Месеца. Касније је поистовећена с грчком богињом Хером, Зевсовом женом, па постаје заштитница брака. Посвећен јој је први дан у месецу – Календе, као и месец јун (Iunius). Минерва (Minerva) јесте заштитница заната и стога је изједначена с грчком богињом Атином. Њен култ је поштован на Авентину, где су се окупљали занатлије, писци, глумци. Јанус (Ianus) је у почетку био божанство улаза, врата, а касније је постао бог сваког почетка. Његов храм стајао је на Форуму и био је у облику врата. У време мира врата су била затворена, а у време рата отворена. Посвећен му је месец јануар (Ianuarius), који је касније постао први месец у години. Веста (Vesta) јесте божанство породичног и државног огњишта, чији је култ био поштован у старом округлом храму (aedes Vestae) на Форуму. Ту је горела света, вечна ватра, симбол постојаности и среће римског народа. Нептун (Neptūnus), бог воде, после поистовећивања с грчким богом Посејдоном постао је бог мора и заштитник морнара и пловидбе. Сатурн (Saturnus) јесте божанство сетве, па се сматрало да људима доноси благостање и богатство. Празник посвећен овом богу (Saturnalia) трајао је од 17. до 23. децембра и пратиле су га бројне свечаности и гозбе: пријатељи су једни другима давали поклоне, робови су били ослобођени својих уобичајених задужења, чак су их њихови господари симболично служили. Ови римски празнични дани имају пандан у нашим божићним и новогодишњим празницима. Пенати (di Penātes) и лари (Lares) били су породична божанства. Пенати су богови оставе (penus) и њима је била поверена свакодневна брига о породици, а лари су породични духови-чувари, задужени за наставак породичне лозе. Страни богови које су Римљани највише поштовали били су: грчки бог Аполон (Apollo), који је у Риму поштован искључиво као бог здравља; грчки бог трговине и гласник богова, Хермес, поштован 60

Глава Венере из Сирмијума

ЛЕКЦИЈА VII

под именом Меркур (Mercurius); Велика Мајка свих богова или Кибела (Magna Mater deōrum или Cybele), чији култ потиче из Азије, а у Риму је била коначно прихваћена тек крајем III века пре н. е. Храмови страних божанстава били су изван pomoerium-а, тј. граница старог језгра града.

за

уџ бе

У Риму свештеници нису чинили посебан сталеж: то су били грађани који су, доживотно или на одређено време, бирани да за време државних свечаности обављају прописане обредне радње. Свештеници који су се бринули о поштовању једног одређеног култа чинили су колегијум. Понтифици (Pontifices) добили су име по томе што су у давна времена надгледали изградњу и одржавање моста (pontem facere) који је повезивао леву и десну обалу Тибра. На челу колегијума био је Pontifex Maximus, који је истовремено био поглавар целокупне римске религије. Весталке (Virgines Vestāles) бринуле су се о светој ватри и биле су изузетно поштоване. Колегијум је чинило шест весталки, које су претходно положиле завет девичанства.

ни ке

СВЕШТЕНИЦИ

КАЛЕНДАР

Представа грчког бога Диониса на мозаику из Ромулијане (Археолошки институт, Београд)

За

во

Римска година је првобитно имала десет месеци. Почињала је месецом мартом, а завршавала се децембром, „десетим” месецом. У доба легендарних краљева, за време етрурске доминације, у свој календар Римљани су уврстили још два месеца: Ianuarius и Iunius. Касније је Quintīlis („пети” месец) назван Iulius по Јулију Цезару, а Sextīlis („шести” месец) добио је назив Augustus у част Октавијана Августа. Пре Цезарове реформе календара март, мај, јул и октобар имали су по тридесет и један дан, фебруар двадесет и осам, а осталих седам месеци по двадесет и девет дана. Тако је календарска година имала 355 дана, па је сваке друге године било неопходно уметати „преступни” месец Mercedonius од двадесет и два дана. Године 47. пре н. е. Јулије Цезар реформисао је календар, узимајући у обзир прорачуне александријског математичара и астронома Созигена. По новом, јулијанском календару година је имала 365 дана, а сваке четврте (преступне) године фебруару је додаван по један дан (као што то чинимо и по данас важећем, тзв. грегоријанском календару), како би се календар усагласио са соларном годином. Тек у средњем веку јулијански календар замењен је грегоријанским. Неке хришћанске православне цркве, међу којима је и Српска православна црква, и даље рачунају време према јулијанском календару. Римљани су датуме означавали помоћу три фиксна дана у сваком месецу (а ти дани били су у складу с Месечевим менама): Календе (Kalendae) – први дан у месецу, време младог Месеца; Ноне (Nonae) – пети, односно седми (у марту, мају, јулу и октобру) дан, време прве четврти Месеца; Иде (Idus) – тринаести, односно петнаести (у марту, мају, јулу и октобру) дан у месецу, време пуног Месеца.

61 LXI

CICERONIS EPISTULA

уџ бе

ни ке

Cicero Attico salūtem dicit. In Pompeiāno aliquot dies eram; ibi de itinere multa cogitābam. Mox Brundisii ero. Eo Pomptīnus, legātus meus veniet; mox in Ciliciam una navigabimus. Brundisii etiam Pompeium vidēbo. Multos de re publica sermōnes accipiam. Cognoscēmus non modo res, sed etiam rumōres de Caesare. In senātu autem magnam spem pono. Iam flagro desiderio Urbis. Omnia de rei publicae statu mihi scribes, negotia mea domi diligenter conficies – certo scio. Ego nec longas neque multas litteras mittam; narrābo cum* aliquid habēbo novi. Cicero puer tibi salūtem dicit. Tuas litteras exspectābo. Vale.

За

во

за

Magnum opus Cicerōnis De legibus

ЛЕКЦИЈА VIII

Cicero Tirōni epistulam dictat. Tiro epistulam Cicerōnis amīco, Attico, in Graeciam mittet.

РЕЧИ

ни ке

mitto, 3. misi, missum – слати mox – ускоро nec ... neque – ни ... нити non modo … sed etiam – не само ... него и novus, 3 – нов Pompeiānum, -i, n. – имање у Помпејима Pomptīnus, 3 – који припада роду Помптина pono, 3. posui, positum – ставити res, -ei, f. – ствар, дело res publica, f. – држава rumor, -ōris, m. – гласина salus, -ūtis, f. – поздрав; здравље; спасење salūtem dicere – поздрављати scio, 4. -ivi, -itum – знати scribo, 3. scripsi, scriptum – писати spes, -ei, f. – нада spem ponere (in) – уздати се (у) status, -us, m. – стање, положај tibi – теби vale (поздрав при одласку) – здраво, збогом

во

за

уџ бе

accipio, 3. accēpi, acceptum – чути; узети, прихватити aliquid (неодређена заменица) – нешто Atticus, 3 – атички  Atticus, -i, m. – Атичанин; Атик (име) Brundisium, -ii, n. – Бриндизиј Brundisii – у Бриндизију certo – сигурно cognosco, 3. cognōvi, cognitum – сазнати conficio, 3. confēci, confectum – обавити desiderium, -ii, n. – чежња, жеља dicto, 1. -āvi, -ātum – диктирати dies, -ēi, m. – дан diligenter – брижљиво eo – онамо, тамо flagro, 1. -āvi, -ātum (са абл.) – горети (од нечега) ibi – онде, онамо legātus, -i, m. – легат littera, ae, f. – слово  pl. писмо; књижевност mihi – мени

За

* cum (кад) – везник за временску реченицу. Треба га разликовати од cum (са), предлога који увек стоји са аблативом.

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПЕТА ИЛИ E ДЕКЛИНАЦИЈА Петој деклинацији припадају већином именице женског рода. Потпуну промену (облике за све падеже) имају само две именице: res, -ei, f. и dies, -ēi, m.* Остале именице ове деклинације су апстрактне, па немају множину. * Именица dies, -ēi, m. у једнини може да буде и женског рода ако представља неки одређени дан: dies festus – „празнични дан” и dies constitūta – „уговорен дан”. 63 LXIII

У следећој табели приказана је промена именице res, -ei, f. падеж

једнина

множина

res

Генитив

rei

rerum

Датив

rei

rebus

Акузатив

rem

res

Вокатив

res

Аблатив

rebus

ни ке

Номинатив

Када уз именицу res, -ei, f. стоје одређени придеви, она мења значење; нпр., res publica, rei publicae, f. – „држава” или res secundae, rerum secundarum, f. – „срећа” и др.

уџ бе

ФУТУР I

во

за

Футур I глагола прве и друге конјугације гради се тако што се на презентску основу додају завршеци: -bo, -bis, -bit, -bimus, -bitis, -bunt. Код глагола треће и четврте конјугације на презентску основу додају се завршеци: -am, -es, -et, -ēmus, -ētis, -ent. У латинском језику футур I је прост глаголски облик, тј. састоји се само од једне речи. Међутим, у српском језику футур I јавља се у два облика: као прост глаголски облик (који се гради тако што се на окрњени инфинитив додају краћи облици помоћног глагола хтети, нпр., посматрат-ћу  посматраћу) и као сложен глаголски облик (који се састоји од краћег облика помоћног глагола хтети и инфинитива; нпр., ћу посматрати итд.). У следећој табели приказан је футур I глагола све четири конјугације: КОНЈУГАЦИЈЕ

друга или е

трећа – сугл.

трећа -io*

четврта или i

spectā-b-o

vidē-b-o

can-am

faci-a-m

audi-a-m

spectā-bi-s

vidē-bi-s

can-es

faci-e-s

audi-e-s

spectā-bi-t

vidē-bi-t

can-et

faci-e-t

audi-e-t

specta-bi-mus

vide-bi-mus

can-ē-mus

faci-ē-mus

audi-ē-mus

specta-bi-tis

vide-bi-tis

can-ē-tis

faci-ē-tis

audi-ē-tis

spectā-bu-nt

vidē-bu-nt

can-ent

faci-e-nt

audi-e-nt

За

прва или а

N. B. К ОД ЗАВРШЕТАКА ЗА ФУТУР I УОЧИТЕ ЛИЧНЕ НАСТАВКЕ (-O/M, -S, -T, -MUS, -TIS, -NT); ИСТИ ЛИЧНИ НАСТАВЦИ ЗАСТУПЉЕНИ СУ И У ПРЕЗЕНТУ И У ИМПЕРФЕКТУ. У латинском језику, као и у српском, футур означава будућу радњу, a преводи сe нашим футуром. * У футуру I глаголи на -io се, као и у имперфекту, понашају као глаголи четврте конјугације. 64 LXIV

ЛЕКЦИЈА VIII

ЗАДАЦИ I. Промените кроз падеже следеће синтагме: spes dulcis (само у једнини), dies laetus. II. Преведите следеће реченице: 1. Cicero aliquot dies in Pompeiāno erat. 2. Atticus multa de re publica Cicerōni scribet. 3. Цицерон ће причати о историји Грчке. 4. Теренцију ће забављати песме о Одисеју. III. Допуните следећу табелу и одредите у ком се времену одређени глагол налази:

cognoscis vidēbat

mittēmus

2. 3.

sciebātis

veniunt

за

IV. Responde Latīne: 1. Ubi Cicero erat aliquot dies? 2. Quid Atticus conficiet diligenter? 3. Quis Cicerōnis epistulam scribit?

уџ бе

dabo

ни ке

V. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи:

За

во

– littera, -ae, f. – cursus, -us, f. – res publica, rei publicae, f.

 нпр., литература, енгл. literature;  нпр., курс, енгл. coursе;  нпр., република, енгл. republic.

REM TENE! Држи се теме!

• NULLA DIES SINE LINEA. Ниједан дан без црте (писања).

65 LXV

ПИСАЊЕ И ИЗДАВАШТВО ЦИЦЕРОНОВА ПИСМА АТИКУ

за

уџ бе

ни ке

У античко доба постојало је, као и данас, више врста писама. Нека су, као какви есеји, писана с намером да буду објављена и у виду књига доступна читалачкој публици. Нека су била тзв. званична писма, она која су људи на државничким функцијама писали једни другима или су се обраћали државним институцијама, нпр., Сенату. Постојала су наравно и приватна писма људи различитих нивоа образовања, којих није сачувано много. Две велике збирке писама доспеле до нас јесу Цицеронова писма пријатељима (Epistulae ad familiāres) и писма Атику (Epistulae ad Atticum). Ова друга збирка била је од велике користи за склапање приче о главним јунацима овог уџбеника. Цицерон и Атик били су пријатељи још од школских дана. Ипак, највећи део живота провели су одвојено. За разлику од Цицерона, који је већином боравио у Риму или на неком од својих имања у Италији, Атик је живео у Грчкој, претежно на свом имању у Бутроту, месту на обали данашње Албаније, прекопута Крфа. И док је Цицерон, уз адвокатске послове, редом освајао политичке функције све до конзулата, Атик се бавио „бизнисом” – међу осталим пословима и издаваштвом. Кад год нису били заједно, пријатељи су се дописивали, при чему је до нас доспео само Цицеронов део преписке, али не и Атиков. Ова писма, писана од 68. до 44. године пре н. е. – с понеком паузом јер за писање није било потребе док су обојица били у Риму – представљају важан извор за историјске науке, за сазнања о политичким приликама и о свакодневном животу Римљана, посебно Цицеронове породице. Осим тога, будући да су писана најбољем пријатељу, без потребе за претварањем и улепшавањем, она откривају и многе црте Цицероновог карактера.

МАТЕРИЈАЛ ЗА ПИСАЊЕ

За

во

Латински назив за књигу (liber) потиче из времена када се писало на кори дрвета. Пошто се у изворима помињу и libri lintei, сматра се да су у стара времена Римљани писали и на ланеном платну. За записивање закона, државних одлука, јавних закључака користиле су се бронзане и оловне таблице, које су се чувале у државној архиви (Tabularium). Дрвене таблице превучене воском (cerae или tabulae cerātae), често повезане кожним ремењем, имале су широку употребу. Користиле су се у школи, за трговачке забелешке, приватну преписку, и др. По њима се писало тако што су се слова урезивала у восак писаљком од слонове кости или метала (stilus). Још од давнина у Египту се на посебан начин израђивао папирус (од истоимене биљке). Римљани су почели да га употребљавају тек од III века пре н. е. Листови (plagulae) добијени од стабљике папируса лепљени су један за други до дужине од десет метара. Свитак је премазиван кедровим уљем и чуван у посебним кутијама (capsae) како би био заштићен од влаге и мољаца. Писаљке По папирусу се писало птичјим пером (pe66 LXVI

ЛЕКЦИЈА VIII

nna), или тршчицом (calamus), или, ређе, бронзаним пером. Перо се умакало у црно мастило (atramentum). Поред папируса Римљани су за писање употребљавали и пергамент (membrāna). У почетку пергамент је био у облику свитка, а касније је сечен и пресавијан, па се тако дошло до облика данашње књиге (codex). Ипак, књига ће сасвим потиснути свитак тек у IV веку н. е. У доба Републике постојале су само приватне библиотеке, у кућама најимућнијих грађана (библиотеке су имали, нпр., Цицерон, његов брат Квинт, пријатељ Атик итд.). Цезар је имао план да изгради прву јавну библиотеку, али ту замисао остварио је тек Азиније Полион, 39. године пре н. е.

ИЗДАВАЧИ И КЊИЖАРИ

За

Материјал за писање

во

за

уџ бе

ни ке

Будући да нису постојале штампарије, књиге су преписивали учени робови – servi litterāti или librarii. Ускоро се термин librarii проширио и на оне који су имали своје преписиваче, па су трговали књигама, данашњим речником речено – бавили су се издаваштвом. Тит Помпоније Атик, Цицеронов најбољи пријатељ, био је један од најпознатијих издавача у Риму. У једном писму Цицерон му захваљује за труд који је уложио на издавање и продају његовог дела Pro Ligario (беседа „У одбрану Лигарија”). Изгледа да Римљани нису знали за ауторска права, па је новац од продатих књига готово искључиво припадао издавачу, тј. зависило је од његове добре воље да ли ће аутору исплатити известан хонорар. Књижари (bibliopōlae) књиге су продавали у својим радњама (tabernae) на форуму или улицама око форума. Испред књижара истицали су спискове књига које се код њих могу купити. Књига није била јефтин артикал, а њена цена зависила је од квалитета њене израде, старости рукописа и др. У Риму су постојале књижаре специјализоване за продају старих књига, налик на данашње антикварнице.

67 LXVII

LUCIUS PATREM FUGIT peristȳlum caldarium

Hīc delitui. Pater in piscīna est. Nunc vinum bibam!

Ego iam disco Iusi.

Nemo portam clausit. Omnis vapor evanuit.

За

во

за

Quis vestrum pilā ludet?

In peristȳlo Lucium vidi. Tune vidisti eum?

Lava caput frigidā.

уџ бе

ни ке

Totus sudāvi.

In apodyterio vestimenta relīquit. Post non fuimus una. Fortasse patrem fugit.

ЛЕКЦИЈА IX

tepydarium

apodyterium

За

во

за

уџ бе

Dolōrem tibi e dorso excussi!

ни ке

Domini, vestimenta vobis servāvi.

Lucius meus mecum venit. Ubi nunc est?

Omnes pueri in peristȳlo fuērunt. Lucius sibi pilam poposcit.

Heri aqua non fuit tam frigida. Mihi calida est. Iuvat me.

69 LXIX

РЕЧИ

necessarius, 3 – неопходан, нужан nemo (одрична заменица) – нико nos (лична заменица) – ми peristȳlum, -i, n. – трем pila, -ae, f. – лопта piscīna, -ae, f. – базен; рибњак Pompeiānus, -i, m. – Помпејац (становник Помпеја) Pompeii, -ōrum, m. – Помпеји posco, 3. poposci – тражити postea – потом, затим praeclārus, 3 – диван, славан primum – прво quare – зато se (лична повратна заменица) – себе, се servo, 1. -āvi, -ātum – чувати, пазити sudo, 1. -āvi, -ātum – знојити се suus, 3 (присвојна заменица) – свој tepidarium, -ii, n. – просторија с млаком водом totus, 3 – цео, сав, читав tu (лична заменица) – ти vapor, -ōris, m. – пара, топлота visito, 1. -āvi, -ātum – посетити vos (лична заменица) – ви

За

во

за

уџ бе

apodyterium, -ii, n. – свлачионица bibo, 3. bibi – пити caldarium, -ii, n. – просторија с топлом водом calidus, 3 – топао, врућ celeriter – брзо claudo, 3. clausi, clausum – затворити delitesco, 3. delitui – сакривати се descendo, 3. descendi, descensum – доћи, ући discus, -i, m. – колут од дрвета или камена dolor, -ōris, m. – бол ego (лична заменица) – ја evanesco, 3. evanui – нестати excutio, 3. excussi, excussum – истерати, избацити frigidus, 3 – хладан frigida (подразумева се aqua), -ae, f. – хладна вода improbus, 3 – неваљао, безобразан insilio, 4. insilui, insultum – (у)скочити iuvo, 1. iuvi, iutum (са ак.) – допадати се, годити (са дат.) lavo, 1. lavi, lavātum – прати, умивати Lucius, -ii, m. – Луције maneo, 2. mansi, mansum – остати, боравити

ни ке

Pompeiāni praeclāras thermas aedificavērunt. Dum Pompēiis manent, pueri Cicerōnes thermas visitavērunt. Primum in apodyterio vestimenta reliquērunt, dein in caldario non diu sudābant – celeriter in piscīnam insiluērunt. »Tepidarium nobis non est necessarium« – Quintus dixit – »iuvenes sumus!« »Sed ubi nunc Lucius est?« – Marcus interrogāvit – »In peristȳlo nobiscum fuit.« At Quintus: »Ego quoque Lucium vidi, sed in apodyterio. Piscīnam non intrāvit.« In piscīnam Lucii pater descendit. De filio suo amīcum interrogāvit. »Lucius in peristȳlo fuit« – respondit amīcus – »pilam habuit. Sed ubi nunc est?« Lucius delituit; quare eum* nunc nemo videt. Videsne tu improbum puerum Lucium?

* eum – њега 70 LXX

ЛЕКЦИЈА IX

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ једнина

прво лице

ЛИЧНА ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА

друго лице

ego

Генитив

mei

tui

sui

Датив

mihi

tibi

sibi

Акузатив

Аблатив

(а) me mecum

(abs) te tecum

(а) se secum

прво лице

уџ бе

множина

ни ке

Номинатив

друго лице

nos

vos

Генитив

nostri nostrum*

vestri vestrum*

Датив

nobis

Акузатив

nos

Аблатив

(а) nobis nobiscum

за

Номинатив

vobis

vos

За

во

(a) vobis vobiscum

У латинском језику не постоје облици личних заменица за треће лице, па се надокнађују облицима показне заменице is, ea, id, чију ћемо промену обрадити у следећој лекцији. Лична повратна заменица (као присвојна повратна) у латинском језику користи се само за треће лице, за разлику од српског језика, у ком се употребљава за сва лица. (Ego) omnia mea mecum porto. (Ја) све своје са собом носим. (Tu) omnia tua tecum portas. (Ти) све своје са собом носиш. (Is/еa) omnia sua secum portat. (Он/она) све своје са собом носи. (Nos) omnia nostra nobiscum portāmus. (Ми) све своје са собом носимо. (Vos) omnia vestra vobiscum portātis. (Ви) све своје са собом носите. (Ii/еae) omnia sua secum portant. (Они/оне) све своје са собом носе.

* Облици nostrum и vestrum употребљавају се најчешће у партитивном, тј. деоном значењу (нпр., quis vestrum – ко од вас). 71 LXXI

ПЕРФЕКАТ Перфекат се гради од перфекатске основе, која се код свих глагола добија тако што се од трећег основног облика глагола, тј. од првог лица једнине перфекта, одузме наставак -i. Тако перфекатска основа глагола facio, 3. (facere), fec-i, factum гласи: fec-. перфекатска основа  FEC-I  наставак за прво лице једнине перфекта

лице

уџ бе

ни ке

За разлику од времена која смо до сада учили, код глагола свих конјугација (укључујући и глагол esse) перфекат се гради на исти начин: на перфекатску основу додају се наставци за перфекат (-i, -isti, -it, -imus, -istis, -ērunt). Као што се види, латински перфекат је прост глаголски облик, тј. састоји се од једне речи. Насупрот томе, српски перфекат је сложен глаголски облик и састоји се од краћег облика презента помоћног глагола јесам, бити и радног глаголског придева глагола који се мења. У следећој табели приказан је перфекат глагола facere и esse: перфекат глагола facere

перфекат глагола esse

fec-i – урадио/ла сам

fu-i – био/ла сам

fec-isti – урадио/ла си

fu-isti – био/ла си

fec-it – урадио/ла је

fu-it – био/ла је

fec-imus – урадили/ле смо

fu-imus – били/ле смо

fec-istis – урадили/ле сте

fu-istis – били/ле сте

fec-ērunt – урадили/ле су

fu-ērunt – били/ле су

во

За

за

У латинском језику перфекат означава свршену прошлу радњу. Стога, латински перфекат преводимо нашим перфектом, али готово искључиво свршених глагола. Такође, будући да и аорист у српском језику казује свршену прошлу радњу, латински перфекат можемо преводити аористом (подсећамо вас да у латинском језику не постоји аорист). Сетите се да смо научили како латински имперфекат веома често преводимо нашим перфектом несвршених глагола.

ЗАДАЦИ I. Преведите следеће реченице: 1. Dum tu ludis in peristȳlo, Marcus piscīnam intrāvit. 2. Heri in thermis fuimus. 3. Ви сте изградили лепе храмове и велике терме. 4. Ја сам се јуче ознојио у калдаријуму. 72 LXXII

ЛЕКЦИЈА IX

II. Допуните следећу табелу тако да одређени глагол ставите у одговарајућа времена (а да остане у истом лицу): ПРЕЗЕНТ

vides

ИМПЕРФЕКАТ

veniēbat

ФУТУР I

fugiam

ПЕРФЕКАТ

intravimus

ни ке

III. Responde Latīne: 1. Ubi est Lucii pater? 2. Quis patrem fugit? 3. Quid agit servus in apodyterio?

уџ бе

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – aqua, -ae, f. – frigidus, 3 – thermae, -arum, f.

за

 нпр., акваријум, енгл. aquarium;  нпр., фрижидер, енгл. refrigerator;  нпр., термалан, енгл. thermal.

За

во

HODIE MIHI, CRAS TIBI.

Данас мени, сутра теби.

ТЕРМЕ И КУПАТИЛА ПРИВАТНА КУПАТИЛА У приватним римским кућама за одржавање личне хигијене служила је једна скучена, мрачна просторија (lavatrīna) у којој се налазила камена, касније мермерна када и посуда за умивање (labra). С временом, број просторија намењених за купање расте, и побољшава се њихова опремљеност. Када је купатило коначно добило своју праву функцију, названо је bal(i)neum. Према казивању Плинија Старијег, почетком I века пре н. е. извесни Сергије Ората изумео је начин за грејање пода. Изнад темеља неке просторије подизан је још један под, који су држали 73 LXXIII

или стубићи од цигала или цеви од опеке (suspensūrae caldariōrum), између којих је струјала пара и грејала под, тј. целу просторију. Овакво подно грејање може се видети, нпр., у царској палати у Сирмијуму.

ЈАВНА КУПАТИЛА

ТЕРМЕ

ни ке

За станаре вишеспратница купање је представљало озбиљан проблем, не само зато што нису могли да одвоје једну просторију за ту сврху услед недостатка животног простора, већ и стога што је притисак воде био слаб, па су водом из водовода могли да се служе само они у приземљу. Прва јавна купатила (balinea) била су обично смештена у приземљу вишеспратница и имала су мало просторија. Често су била тик уз кафане и разна друга места где је свраћао сумњиви свет.

За

во

за

уџ бе

Посетиоци терми најпре су улазили у чекаоницу, а потом у свлачионицу (apodyterium), с клупом за седење и полицама за одлагање одеће. Из свлачионице се улази у frigidarium, просторију на чијој се средини налази базен са хладном водом, или у tepidarium, дворану с умереном температуром. Иза њих се налази cal(i)darium, просторија с топлом водом за умивање (alveus или calda lavatio).

Римске терме у Бату (Енглеска)

74 LXXIV

ЛЕКЦИЈА IX

За

во

за

уџ бе

ни ке

Сличан распоред просторија има и друга страна терми, намењена женама. Тај део је имао свој посебан улаз, а између два одељења стајали су казани с водом. Међутим, мали број жена је посећивао терме, будући да се сматрало да су оне које га посећују сумњивог морала. Рим је тек за време Августа добио терме достојне престонице. Августов пријатељ Агрипа први је изградио јавне терме. У потоњим вековима Риму су подарили терме следећи цареви: Нерон, Трајан, Каракала, Константин и Диоклецијан. Терме у доба Царства, с великим бројем просторија за рекреацију, одмор и научни рад, можемо упоредити са савременим спортским центрима. У Србији остаци терми нађени су, нпр., у Сингидунуму и Виминацијуму.

Диоклецијанове терме у Риму

75 LXXV

LUDUS O, quando ille dies veniet cum haec carmina sciētis? Iniustus est. Omnia scimus.

Plenum mihi caput est istōrum carminum.

ни ке

Veni! Hoc crustulum tibi dabo!

Istum canem heri quoque vidi.

уџ бе

Quam improbi sunt hi discipuli. Miseri parentes! Vae nobis paedagōgis, vae magistro!

Ego nihil audio.

во

за

Cras recitābo carmen quod ipsa scripsi. Magister contentus fuit. Recitāvi ei magnum numerum versuum, quos tota nocte discēbam.

За

Paedagōgus qui hanc discipulam exspectat…

Paedagōgus qui dormit… Hic paedagōgus illum discipulum (qui in ludo est et nihil audit) domum ducet.

Magister irātus fuit. Dixi ei aliquid de inutilitāte carminum, praesertim Graecōrum. Tu numquam in ludo fuisti? Numquam. Ego habeo Dionysium magistrum, qui domi me docet. Invideo tibi, qui tot amīcos habes quibuscum ludis.

ЛЕКЦИЈА X

РЕЧИ

lux, lucis, f. – свитање; дан; светлост lingua, -ae, f. – језик mane – ујутро miser, -era, -erum – јадан natus, 3 – рођен numerus, -i, m. – број paedagōgus, -i, m. – роб који је пратио децу parens, -entis, m. f. – родитељ plenus, 3 – пун porticus, -us, m. – портик (трем) qui, quae, quod – који, која, које recito, 1. -āvi, -ātum – читати наглас recte – тачно Romānus, -i, m. – Римљанин sella, -ae, f. – столица septem – седам stylus, -i, m. – писаљка surgo, 3. surrexi, surrectum – устајати tabula, -ae, f. – таблица; плоча, даска versus, -us, m. – стих

За

во

за

уџ бе

annus, -i, m. – година appello, 1. -āvi, -ātum – називати cerātus, 3 – који је од воска crustulum, -i, n. – колач, слаткиш cum – кад difficillimus, 3 – најтежи Dionysius, -ii, m. – Дионисије doceo, 2. docui, doctum – учити (подучавати) dormio, 4. -īvi, -ītum – спавати Graecus, 3 – грчки  Graecus, -i, m. – Грк grammatica, -ae, f. – граматика hic, haec, hoc – овај, ова, ово ille, illa, illud – онај, она, оно iniustus, 3 – неправедан inutilis, -e – некористан inutilitas, -ātis, f. – некорисност ipse, ipsa, ipsum – сам, сама, само irātus, 3 – љут is, ea, id – онај, она, оно iste, ista, istud – тај, та, то

ни ке

Romāni liberos septem annos natos in ludum mittunt. Discipuli mane, ante lucem surgunt et cum paedagōgo in ludum abscēdunt. Ludi saepe sub porticibus sunt. Discipuli in sellis sedent et in tabulis cerātis stylo scribunt. Magister eos grammaticam, id est litteras legere et recte scribere docet. Discipuli et linguam Graecam discunt, multos poētas Graecos legunt et eorum versus magistro recitant. Non omnes discipuli ludo contenti sunt: alios grammatica delectat, aliis molesta est; his carmina valde placent, illis difficillima et inutilia sunt.

77 LXXVII

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ једнина m.

множина

ii (ei)

eae

Генитив

eius

eōrum

eārum

eōrum

Датив

Акузатив

eum

eam

Аблатив

eō

eā

eō

Номинатив

hic

haec

Генитив

huius

Датив

huic

Акузатив

hunc

hanc

Аблатив

hōc

Номинатив

ille

Генитив

illīus

Аблатив

iis (eis)

eos

eas

iis (eis)

уџ бе

iis (eis)

hae

haec

huius

horum

harum

horum

huic

his

hoc

hos

has

haec

hāc

hōc

his

illa

illud

illi

illae

illa

illīus

illōrum

illārum

illōrum

illi

illis

illum

illam

illud

illos

illas

illa

illō

illā

illō

illis

за

во

Акузатив

iis (eis)

hoc

illi

За

Датив

ни ке

Номинатив

Показна заменица is, ea, id (онај, она, оно) замењује личне заменице за треће лице. Заменица is, ea, id често се у генитиву користи као присвојна заменица за треће лице: eius pater (његов или њен отац); eōrum, eārum pater (њихов отац). Показне заменице iste, ista, istud (тај, та, то) и ipse, ipsa, ipsum (сам, сама, само) мењају се исто као заменица ille, illa, illud (онај, она, оно – наглашеније од is, ea, id – „онај тамо”). Заменицом hic, haec, hoc (овај, ова, ово) означавамо особу или предмет који се налазе у нашој непосредној близини. Заменицом iste, ista, istud означавамо особу или предмет који се налазе даље него особа или предмет за коју тј. за који смо употребили заменицу hic, haec, hoc. Заменицу ille, illa, illud користимо када говоримо о особама или стварима које су најудаљеније од нас. Заменице hic и ille користимо за изражавање супротности између два појма. (овај – онај). Када се ове две заменице односе на особе или ствари из претходне реченице, онда се заменицом hic означава последњи појам из претходне реченице (тј. „ближи”), а заменицом ille онај први (тј. „даљи”). 78 LXXVIII

ЛЕКЦИЈА X

ОДНОСНО-УПИТНА ЗАМЕНИЦА QUI, QUAE, QUOD (КОЈИ, КОЈА, КОЈЕ) једнина

множина

qui

quae

quod

qui

quae

cuius

quorum

quarum

quorum

cui

quibus

Акузатив

quem

quam

quod

quos

quas

quae

Аблатив

quō

quā

quō

quibus

Генитив Датив

уџ бе

Номинатив

ни ке

ЗАДАЦИ

за

I. Промените кроз падеже следеће синтагме: hic puer, illa discipula, iste canis.

во

II. Преведите следеће реченице: 1. Hic puer, qui Marco de ludo dicit, appellāvit carmina inutilia. 2. Ista puella, quam ille paedagōgus exspectat, cras sua carmina recitābit. 3. Она девојчица која је седела поред учитеља све је чула. 4. Марко никад није био у школи, а Луције свакодневно долази у школу.

За

III. Responde Latīne: 1. Cuius caput est plenum carminum? 2. Cui discipula crustulum dat? 3. Quid agunt paedagōgi? IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – paedagōgus, -i, m.  нпр., педагог, енгл. pedagogue; – recito, 1. -āvi, -ātum  нпр., рецитовати, енгл. recite; – scribo, 3. scripsi, scriptum  нпр., скрипта, енгл. script.

79 LXXIX

CUI BONO? У чију корист?

• CUIUS REGIO, EIUS RELIGIO.

уџ бе

ни ке

Чија земља, његова је и вера.

ШКОЛЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

За

во

за

У најстарија времена Римљани су сматрали да је васпитање деце једна од најсветијих дужности старешине породице (pater familias). Касније су о деци махом бринуле дадиље, често пореклом са Истока или из Грчке. У I веку н. е. Квинтилијан, аутор познатог приручника говорништва, негодује против овакве праксе, зато што је за будуће говорнике било веома значајно да у најранијем детињству науче да правилно говоре латински језик. Најкасније од II века пре н. е. у Риму су постојале јавне школе. Око седме године, као и данас, девојчице и дечаци кретали су у школу (ludus litterarius), у којој се учило читање, писање и рачунање. Учитељи (magistri) често су били Грци, а цене њихових услуга зависиле су од угледа који је дотични учитељ уживао. Децу је до школе пратио роб коме је то било главно задужење (paedagōgus), а торбицу (capsa или scrinium), у којој су били прибор за писање и ужина, носио је други роб (capsarius). Часови су се одржавали или под ведрим небом или под портиком, у једноставној просторији (pergula), коју је сам учитељ опремао. С навршених дванаест година девојчице су прекидале своје школовање у јавним школама. Настављале су да се образују само ако су њихове породице могле да им обезбеде приватне професоре. Између дванаесте и петнаесте године дечаци су ишли у неку врсту средње школе, где су их професори (grammatici) подучавали римској књижевности, пре свега поезији, и грчком језику. Око шеснаесте године младићи су постајали пунолетни и симболично су облачили тогу за мушкарце (toga virīlis). Младићи из добрих кућа беседничке вештине учили су код учитеља говорништва, ретора (rhetor). Тако су стицали вештине неопходне за будућу политичку каријеру. Такође, могли су бити поверени некој угледној личности, коју су пратили на форуму, и тако се директно упознавали са својим будућим дужностима. Синови имућнијих грађана (нпр., Цицерон и Цезар) своје образовање завршавали су у Атини или на острву Родосу, где су слушали предавања познатих грчких филозофа и ретора. 80 LXXX

ни ке

ЛЕКЦИЈА X

За

во

за

уџ бе

Учитељ и ученици (рељеф)

Цицеронова биста из I века н. е. (Капитолски музеј, Рим)

81 LXXXI

IN MACELLO Hanc lanam decem denariis emi; non est lota...

Mea erat viginti denariis. Optimam pallam ipsa faciam... Quanti olīvae constant? Duōbus denariis has olīvas vendo.

ни ке

Quanti bulbi sunt?

За

во

за

уџ бе

Uno denario tibi hos bulbos vendo.

Da mihi tres denarios tuos! Quinque iam habeo: liquāmen emere debeo.

Heri emi liquāmen septem denariis; num hodie octo constat? An cras novem erit?!!!

Veni mecum, Hermiona, cenam tibi parābo: quinque pisces emi et quattuor pullos. Domini non sunt domi iam sex dies.

ЛЕКЦИЈА XI

уџ бе

во

Tertia mensa: Dulcia mala cum melle, crustula, nuces... multum vinum

за

Secunda mensa: In ventrem pullōrum fractas olīvas mittam; dein pullos frigam, dein olīvas eximam. Cum beta in mensa ponam.

ни ке

Prima mensa: Pisces frigam, piper, cumīnum, origanum teram, suffundam acētum, mel, oleum, liquāmen; pisces perfundam, piper aspergam.

За

quarta mensa... quinta mensa... sexta mensa... septima...

Terentia ancillam Hermionam in macellum misit. Coquus Demetrius Hermionam vidit et ad cenam invitāvit. 83 LXXXIII

ci / 101

РЕЧИ

ни ке

oleum, -i, n. – уље olīva, -ae, f. – маслина origanum, -i, n. – оригано perfundo, 3. perfūdi, perfūsum – прелити piper, -eris, n. – бибер pullus, -i, m. – пиле quanti – пошто, колико quattuor – четири quartus, 3 – четврти quinque – пет quintus, 3 – пети secundus, 3 – други septem – седам septimus, 3 – седми sex – шест sextus, 3 – шести suffundo, 3. suffūdi, suffūsum – усути tero, 3. trivi, tritum – смрвити tertius, 3 – трећи tres, tria – три unus, -a, -um – један, једна, једно vendo, 3. vendidi, venditum – продати venter, -tris, m. – трбух viginti – двадесет

За

во

за

уџ бе

acētum, -i, n. – сирће aspergo, 3. aspersi, aspersum – посути beta, -ae, f. – блитва bulbus, -i, m. – црни лук coquus, -i, m. – кувар consto, 1. constiti, constātum – коштати cumīnum, -i, n. – ким decem – десет Demetrius, -ii, m. – Деметрије denarius, -ii, m. – денариј do, 1. dedi, datum – дати eximo, 3. exēmi, exemptum – извадити fractus, 3 – згњечен, смрвљен frigo, 3. frixi, frictum – пржити hodie – данас invito, 1. -āvi, -ātum – позвати lotus, 3 – опран liquāmen, -inis, n. – ликвамен (прелив) macellum, -i, n. – пијаца mel, mellis, n. – мед novem – девет num – зар nux, nucis, f. – орах octo – осам

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ОСНОВНИ БРОЈЕВИ

84 LXXXIV

РЕДНИ БРОЈЕВИ

unus, -a, um

primus, -a, -um

duo, duae, duo

secundus, -a, -um

III

tres, tria

tertius, -a, -um

quattuor

quartus, -a, -um

quinque

quintus, -a, -um

sex

sextus, -a, -um

VII

septem

septimus, -a, -um

ЛЕКЦИЈА XI

VIII

octo

octāvus, -a, -um

novem

nonus, -a, -um

decem

decimus, -a, -um

undecim

undecimus, -a, -um

XII

duodecim

duodecimus, -a, -um

XIII

tredecim

tertius decimus, -a, -um

XIV

quattuordecim

quartus decimus, -a, -um

quindecim

quintus decimus, -a, -um

XVI

sedecim

XVII

septendecim

XVIII

duodeviginti

XIX

undeviginti

viginti

XXX

triginta

quadraginta

quadragesimus, -a, -um

quinquaginta

quinquagesimus, -a, -um

sexaginta

sexagesimus, -a, -um

LXX

septuaginta

septuagesimus, -a, -um

LXXX

octoginta

octogesimus, -a, -um

nonaginta

nonagesimus, -a, -um

100

centum

centesimus, -a, -um

200

ducenti, -ae, -a

ducentesimus, -a, -um

300

CCC

trecenti, -ae, -a

trecentesimus, -a, -um

400

quadringenti, -ae, -a

quadringentesimus, -a, -um

500

quingenti, -ae, -a

quingentesimus, -a, -um

600

sescenti, -ae, -a

sescentesimus, -a, -um

700

DCC

septingenti, -ae, -a

septingentesimus, -a, -um

800

DCCC

octingenti, -ae, -a

octingentesimus, -a, -um

900

nongenti, -ae, -a

nongentesimus, -a, -um

1.000

mille

millesimus, -a, -um

2.000

IIM

duo milia

sextus decimus, -a, -um septimus decimus, -a, -um duodevicesimus, -a, -um undevicesimus, -a, -um

уџ бе

за

д во

За

ни ке

vicesimus, -a, -um tricesimus, -a, -um

85 LXXXV

Основни бројеви су у латинском језику углавном непроменљиве речи, осим бројева: један (unus, -a, -um), два (duo, duae, duo), три (tres, tria), стотине (од ducenti, -ae, -a до nongenti, -ae, -a) и хиљаде (milia). Број не утиче на падеж именице уз коју стоји. Ако је број непроменљив, уз њега стоји именица у истом падежу у ком би стајала да тог броја нема. Decem aves vidisti. (Видео/ла си десет птица.) Овде уочите разлику између латинског и српског језика! (У српском језику уз непроменљиви број именица стоји у генитиву.) f.

Номинатив

unus

una

unum

Генитив

unīus

uni

unam

unum

unā

unō

uni

Датив

ни ке

unum

Аблатив

unō

Номинатив

duo

duae

duo

Генитив

duōrum

duārum

duōrum

Датив

duōbus

duābus

duōbus

Акузатив

duo(s)

duas

duo

duōbus

duābus

duōbus

tres

tria

trium

tribus

tres

tria

tribus

за

уџ бе

Акузатив

Датив Акузатив Аблатив

За

Генитив

во

Номинатив

Аблатив

Променљиви број с именицом уз коју стоји слаже се у роду, броју и падежу, тј. понаша се као придев, нпр., Duas aves vidisti. (Видео/ла си две птице.) Номинатив

86 LXXXVI

milia

Генитив

milium

Датив

milibus

Акузатив

milia

Аблатив

milibus

ЛЕКЦИЈА XI

Milia подразумева две или више хиљада. Уз овај број, за разлику од осталих латинских бројева, именица стоји у генитиву, као у српском језику. На пример, Duo milia avium vidisti. (Видео/ла си две хиљаде птица.) Редни бројеви мењају се као придеви прве и друге деклинације. Помоћу њих одређују се сати, нпр., Quota hora est? Колико је сати? („Који је сат?”) Septima. Седам. („Седми”.) и године, нпр., anno septingentesimo tertio (ab Urbe condita), седамсто треће године (од оснивања Рима).

ЗАДАЦИ

уџ бе

II. Допуните следеће реченице:

ни ке

I. Преведите следеће реченице: 1. Terentia et Hermiona in macello sunt et centum olīvas ement. 2. Demetrius quattuor pullos emit et Hermionae cenam parāvit. 3. Морам да продам двадесет риба. 4. Колико кошта она зелена пала?

1. Puer cum _______ felibus ludit. (duo, duae, duo)

2. Lictōres _______ furem in carcerem duxērunt. (unus, -a, um)

за

3. Olim ________ hominum habitābant Romae. (quinque milia) III. Напишите словима бројеве у следећем тексту:

во

Demetrius iam ______________ (XI) annos coquus est. Hora ______________ (III) Demetrius ad macellum festīnat. Hermiona ______________ (IX) annos ancilla est. Hora ______________ (II)

За

in foro festīnat et hora ______________ (IV) in macello erit. Ibi ______________ (XII) bulbos emet. Demetrius ______________ (VII) denariis pisces et pullos emet. Hora ______________ (X) Hermiona ad cenam veniet. IV. Responde Latīne: 1. Ubi sunt nunc Hermiona et Demetrius? 2. De qua re Demetrius cogitat? 3. Quid Hermiona vendere cupit? V. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – duo, duae, duo – octāvus, -a, -um – secundus, -a, -um

 нпр., дует, енгл. duet;  нпр., октава, енгл. octave;  нпр., секундаран, енгл. secondary.

87 LXXXVII

SI DUO FACIUNT IDEM, NON EST IDEM.

ни ке

Ако двоје раде исто, то (више) није исто.

КУЛТУРА ИСХРАНЕ И КУЛИНАРСТВО

За

во

за

уџ бе

Код Римљана је редослед дневних оброка обично био овакав: ientaculum (доручак), prandium (лагани ручак), cena (главни оброк, ручак-вечера). Римљани су устајали у рану зору. Између седам и девет часова (према нашем рачунању времена) Римљани су доручковали: хлеб посут сољу и белим луком или умочен у вино, сир, урме, мед, јаја. Деца која су ишла у школу куповала су доручак успут, код пекара, као и данас. Око поднева Римљани су јели једноставан оброк (prandium), који се углавном састојао од хладних јела: рибе, јаја, варива, печурака и воћа. Тај обед често су куповали у кафаницама (thermopolia). После поподневног релаксирања у термама, уследио би главни обед (cena). Зими је то било око четири часа по подне, а лети тек око седам часова. У мање имућним породицама главна храна је била пшенична каша (puls или pulmentum), традиционално римско јело од прженог пира, варива и поврћа, уз јаја, маслине, црни лук. Обичан народ је веома ретко јео месо, али је зато трошио велике количине јефтине, мале рибе (menae, gerres). Насупрот томе, cena богаташа састојала се од седам јела и често би потрајала до дубоко у ноћ. Овде је потребно да скренемо пажњу на две важне ствари. Прво, Римљани нису знали за: пиринач, кромпир, кукуруз, парадајз, кафу, чај, чоколаду, шећер. Друго, за римске кулинарске специјалитете карактеристичан је спој различитих, међусобно супротних укуса (нпр., слатко и кисело), као и обилно коришћење различитих сосова, од којих је најомиљенији био garum, начињен од изнутрица неколико врста рибе. Сиромашнији људи само су за посебне прилике ангажовали куваре, које би проналазили на пијаци. Богаташи су могли да унајме добре куваре, и могли су често приређивати гозбе с великим бројем званица.

АПИЦИЈЕВ КУЛИНАРСКИ ПРИРУЧНИК Под Апицијевим именом остала је сачувана књига римских рецепата De re coquinaria (О кулинарској вештини), која потиче из IV или V века пре н. е. Реч је о компилацији, вероватно ствараној током више векова, и, судећи према броју сачуваних рукописа, врло читаној у позној антици и почетком средњег века. Тзв. Апицијеви рецепти, као и данашњи, писани су у дру88 LXXXVIII

ЛЕКЦИЈА XI

гом лицу једнине и имају устаљену схему. Ако имате жељу да се опробате у спремању римских специјалитета, пратите упутства из следећег рецепта:

ЛУКРЕЦИЈЕВ ТИГАЊ

ни ке

Састојци: 600 g усољене рибе 1 kg младог црног лука две кашике уља кашика меда кашика сирћета 0,1 l шире или укуваног вина мало соли

За

во

за

уџ бе

Очисти млади лук и исецкај га у посуду. Додај мало соли, уља и воде. Док се то кува, убаци у смесу усољену рибу. Кад је риба скоро скувана, додај меда, сирћета и шире или укуваног вина. Пробај – ако је неслано, додај још мало соли, а ако је слано, меда. Пусти да проври, па послужи.

Ресторан брзе хране у Помпејима 89 LXXXIX

QUINTUS DE BELLO GALLICO NARRAT

уџ бе

ни ке

Quintus Tullius Cicero in taberna sedet et duōbus amīcis de bello Gallico narrat. Ipse enim legātus Caesaris in Gallia fuit. Multas ibi gentes cognoscēbat, regiōnes vidēbat, multis proeliis decertābat. Caesar eum etiam in Britanniam secum duxit. Post reditum e Britannia Caesar exercitum in hibernis castris collocāvit. Ipse quoque in Gallia mansit. Quinto dedit legiōnem quae in regiōne Nerviōrum hiemābat. Nervii autem erant Gallōrum gens quae inter Rhenum et Mosam flumen habitābant. Caesar eos priōre anno pacāvit, sed...

За

во

за

Ille mihi dies, cum Nervii nos oppugnavērunt, longe gravissimus fuit. Numquam in maiōre periculo fui.

Nonne ille Ambiorix Nervios concitāvit ad seditiōnem? Sed nescīmus, narra!

ЛЕКЦИЈА XII

Eo die aliquot milites in silvam discessērunt; ligna ad munitiōnem castrōrum comparābant. Subito conspexērunt equites Nerviōrum. Alii se in fugam dedērunt, alii arma cepērunt. Centurio cecidit: Gallus eum sagitta transfixit.

turris castra

ни ке

Altissimo loco sum

за

уџ бе

Quercus durior est fago.

Omnium labōrum hic est molestissimus.

Non sunt celeriōres quam nos (spero)!

За

во

Nerviii!!!

Roma, semper mihi carissima eris!

91 XCI

Postero die hostes multo maioribus copiis oppugnābant. Ego, qui tenuissimae valetudinis eram, ne nocturnum quidem tempus mihi ad quiētem relinquēbam. Caesari litteras scripsi, auxilium petīvi.

ни ке

Patriam defendo.

Cuius patria Gallia est?!

За

во

за

уџ бе

Ego quoque patriam defendo!

92 XCII

Haec epistula brevior est illa quam heri scripsit.

Nervii nos oppugnavērunt. Duplici muro et pluribus turribus castra munīvi. Milites maxima virtūte hostes repellunt. Tamen auxilia mitte!

ЛЕКЦИЈА XII

уџ бе

ни ке

Septimo oppugnatiōnis die Nervii castra inflammavērunt: nam iacula fervefacta in casas iaciēbant. Plurima militum impedimenta iam flagrābant, non decimus miles erat sine vulnere, sed vallo nemo decessit; omnes fortiter pugnābant. Ego Caesari usque litteras mittēbam et auxilium eius exspectābam...

Fortes fortūna iuvat.

за

Ubi nunc est medicus? Hic est maxime necessarius.

За

во

Medice, cura te ipsum! Meum vulnus minus est tuo.

Haec epistula brevissima est omnium. Ah, impedimenta mea pauperrima!!!

Castra flagrant! Auxilium mitte!

93 XCIII

Tandem Caesar equites quadringentos e proximis hibernis coēgit et cum eis et legionibus in fines Nerviōrum venit. Galli, cum per exploratōres ea cognovērunt, obsidiōnem reliquērunt et in fugam se dedērunt. Caesar praeclāram oratiōnem habuit in qua me et legiōnem collaudāvit.

За

во

за

Caesar semper iisdem verbis milites laudat. Statim fratri longissimam epistulam mittam.

* iisdem verbis – истим речима ** eādem virtūte – истом храброшћу 94 XCIV

ни ке

уџ бе

Milites, immortālis erit vestra gloria. Eādem virtūte novis proeliis decertāte!

Mihi Melius est laborāre quoque quam sub terra iacēre. praeda magis Quis iterum Quid est necessaria gloria sine est quam castra praeda? aedificābit? gloria.

Omnis gloria Caesaris erit.

ЛЕКЦИЈА XII

РЕЧИ

ни ке

iacio, 3. ieci, iactum – бацати iaculum, -i, n. – копље immortālis, -e – бесмртан impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг inflammo, 1. -āvi, -ātum – запалити inter (са ак.) – између iterum – поново labor, -ōris, m. – рад, напор labōro, 1. -āvi, -ātum – радити legio, -ōnis, f. – легија lignum, -i, n. – дрво locus, -i, m. – место longe – далеко, сасвим medicus, -i, m. – лекар miles, -itis, m. f. – војник, ратник Mosa, -ae, f. – Моза, Маас (данашњи назив) munio, 4. -īvi, -ītum – утврдити munitio, -ōnis, f. – утврђивање murus, -i, m. – бедем ne – не, ни Nervii, -ōrum, m. – Нерви nescio, 4. -īvi, -ītum – не знати nocturnus, 3 – ноћни oppugnatio, -ōnis, f. – напад, опсада oppugno, 1. -āvi, -ātum –нападати oratio, -ōnis, f. – говор, беседа paco, 1. -āvi, -ātum – умирити, покорити pauper, -eris – сиромашан, оскудан periculum, -i, n. – опасност peto, 3. -īvi, -ītum – тражити post (са ак.) – после posterus, 3 – следећи praeda, -ae, f. – плен prior, prius – претходни proelium, -ii, n. – битка proximus, 3 – најближи pugno, 1. -āvi, -ātum – борити се quadringenti, -ae, -a – четири стотине quam (поредбени везник) – него, од quercus, -us, f. – храст quidem – баш, заиста

За

во

за

уџ бе

alii … alii – једни ... други Ambiorix, -igis, m. – Амбиорикс (галски вођа) arma, -ōrum, n. – оружје auxilium, -ii, n. – помоћ Britannia, -ae, f. – Британија cado, 3. cecidi, casum – пасти, умрети capio, 3. cepi, captum – узети carus, 3 – мио, драг casa, -ae, f. – барака castrum, -i, n. – утврђење  pl. војни логор celer, -eris, -ere – брз, хитар centurio, -ōnis, m. – центурион collaudo, 1. -āvi, -ātum – похвалити colloco, 1. -āvi, -ātum – сместити comparo, 1. -āvi, -ātum – скупљати concito, 1. -āvi, -ātum – подбунити copia, -ae, f. – мноштво  pl. чете curo, 1. -āvi, -ātum – лечити, бринути се decēdo, 3. decessi, decessum – узмицати decerto 1. -āvi, -ātum – борити се decimus, 3 – десети discēdo, 3. discessi, discessum – отићи duplex, -icis – двоструки eques, -itis, m. – коњаник exercitus, -us, m. – војска explorātor, -ōris, m. – војник у извидници fagus, -i, f. – буква fervefactus, 3 – ужарен, запаљен finis, -is, f. – граница; крај fortis, -e – храбар fortiter – храбро fortūna, -ae, f. – срећа; судбина fuga, -ae, f. – бег, бекство gens, gentis, f. – племе gloria, -ae, f. – слава hibernus, 3 – зимски hiberna (castra) – зимски логор hiemo, 1. -āvi, -ātum – зимовати hostis, -is, m. f. – непријатељ iaceo, 2. iacui, iacitum – лежати

95 XCV

уџ бе

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА

subito – изненада tamen – ипак tenuis, -e – нежан, слаб transfīgo, 3. transfixi, transfixum – пробости Tullius, 3 – који припада роду Тулија turris, -is, f. – торањ, кула valetūdo, -inis, f. – здравље vallum, -i, n. – насип virtus, -ūtis, f. – храброст; врлина vulnus, -eris, n. – рана

ни ке

quies, -ētis, f. – одмор reditus, -us, m. – повратак regio, -ōnis, f. – предео, крај repello, 3. reppuli, repulsum – одбијати Rhenus, -i, m. – Рајна sagitta, -ae, f. – стрела seditio, -ōnis, f. – устанак, побуна sine (са абл.) – без spero, 1. -āvi, -ātum – надати се statim – одмах sub (са ак. и абл.) – испод, под

КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА

за

У латинском језику, као и у српском, постојe три степена заступљености особине која се придевом означава: – позитив је основни облик придева и њиме се само казује одређено својство; – компаратив је први степен поређења и изражава виши степен својства у односу на позитив; – суперлатив је други степен поређења и дату особину означава у највишем степену.

За

во

Компаратив већине придева гради се на следећи начин: од генитива једнине мушког рода придева у позитиву одбије се завршетак -i – код придева прве и друге деклинације (нпр., clarus, 3  clar- ), или завршетак -is – код придева треће деклинације (нпр., felix, -cis  felic-), а затим се код свих придева за мушки и женски род дода -ior (нпр., clar-ior и felic-ior), а за средњи -ius (нпр., clar-ius и felic-ius). ПОЗИТИВ

КОМПАРАТИВ

clarus

clara

clarum

clarior

clarius

felix

felicior

felicius

Компаратив се мења по трећој деклинацији, и то као именице сугласничке основе: наставак за аблатив једнине сва три рода је -e, генитив множине -um, а за номинатив, акузатив и вокатив множине средњег рода -a, као што се види у следећој табели: 96 XCVI

ЛЕКЦИЈА XII

једнина

Номинатив

felicior vir

felicior femina

felicius nomen

Генитив

feliciōris viri

feliciōris feminae

feliciōris nominis

Датив

feliciōri viro

feliciōri feminae

feliciōri nomini

Акузатив

feliciōrem virum

feliciōrem feminam

felicius nomen

Вокатив

felicior vir

felicior femina

felicius nomen

Аблатив

feliciōre virō

feliciōre feminā

feliciōre nomine

ни ке

множина

feliciōres viri

feliciōres feminae

feliciōra nomina

Генитив

feliciōrum virōrum

feliciōrum feminārum

feliciōrum nominum

Датив

felicioribus viris

felicioribus feminis

felicioribus nominibus

Акузатив

feliciōres viros

feliciōres feminas

feliciōra nomina

Вокатив

feliciōres viri

feliciōres feminae

feliciōra nomina

Аблатив

felicioribus viris

felicioribus feminis

felicioribus nominibus

уџ бе

Номинатив

во

за

У латинском језику именица која означава особу или предмет а стоји уз компаратив, тј. у односу на коју се врши поређење, налази се у: – аблативу без предлога (што одговара нашем генитиву с предлогом од): Ero clarior imperātor Caesare. Бићу славнији војсковођа од Цезара. – уз везник quam – него:

За

Ero clarior imperator quam Caesar. Бићу славнији војсковођа него Цезар. Marcus scripsit longiōres epistulas quam Quintus. Marcus ad me scripsit longiōres epistulas quam ad te. Суперлатив се код већине придева* гради на следећи начин: од генитива једнине мушког рода придева у позитиву одбије се завршетак -i – код придева прве и друге деклинације (нпр., clarus, 3  clar-), или завршетак -is – код придева треће деклинације (нпр., felix, -īcis  felic-), па се додају завршеци -issimus, -issima, -issimum (нпр., clarissimus, 3 и felicissimus, 3). Суперлатив се мења по првој и другој деклинацији. * Код придева чији се номинатив једнине мушког рода завршава на -er суперлатив се гради тако што се на цео облик за позитив додају завршеци -rimus, -rima, -rimum (нпр., pulcher-rimus, 3 или celeberrimus, 3). Такође, код шест придева треће деклинације чији се номинатив једнине мушког рода завршава на -ilis суперлатив се гради тако што се од генитива једнине одузме завршетак -is (facil-is) и додају се завршеци -limus, -lima, -limum (нпр., facil-limus). То су следећи придеви: facilis, -e; difficilis, -e; similis, -e; dissimilis, -e; humilis, -e; gracilis, -e. 97 XCVII

ПОЗИТИВ

СУПЕРЛАТИВ

clarus

clara

clarum

clarissimus

clarissima

clarissimum

felix

felicissimus

felicissima

felicissimum

ни ке

У латинском језику именица која означава особу или предмет која стоји уз суперлатив, тј. у односу на коју се врши поређење, налази се најчешће у генитиву без предлога (што одговара нашем генитиву с предлогом од): Ero clarissimus omnium imperatōrum. Бићу најславнији од свих војсковођа.

НЕПРАВИЛНА КОМПАРАЦИЈА

уџ бе

Придеви који од различитих основа граде позитив, компаратив и суперлатив имају суплетивну или неправилну компарацију. Таква компарација постоји и у српском језику и у енглеском (нпр., ср. добар, бољи, најбољи и енгл. good, better, the best), као и у другим језицима. КОМПАРАТИВ

ПОЗИТИВ

СУПЕРЛАТИВ

melior

melius

optimus, 3

malus, 3

peior

peius

pessimus, 3

maior

maius

maximus, 3

minor

minus

minimus, 3

–

plus

plurimus, 3

magnus, 3 parvus, 3

За

multus, 3

во

bonus, 3

за

m. f.

Компаратив придева multus, 3 у једнини има само облик за средњи род – plus. Компаратив plus нема облике за датив и аблатив. Уз plus именица стоји у генитиву (а преводи се прилогом више): Plus felicitātis quam sapientiae habes. Имаш више среће него памети. Компаратив придева multus, 3 у множини (plures, plura) слаже се са именицом у роду, броју и падежу, а такође се преводи именицом у генитиву и прилогом више: Vidi plures aves quam tu. Видео сам више птица него ти.

ОПИСНА КОМПАРАЦИЈА Код придева прве и друге деклинације који у номинативу једнине мушког рода испред завршетка -us имају вокал, тј. завршавају се на -eus, -ius, -uus (нпр., придеви idoneus, 3, necessarius, 3, 98 XCVIII

ЛЕКЦИЈА XII

arduus, 3), компаратив се гради тако што се испред позитива тих придева дода прилог magis, а суперлатив тако што се испред позитива дода прилог maxime. ПОЗИТИВ

КОМПАРАТИВ

СУПЕРЛАТИВ

necessarius, 3

magis necessarius, 3

maxime necessarius, 3

I. Преведите следеће реченице: 1. Cicero melior orātor quam Caesar fuit. 2. Lux mea carissima omnium mihi est! 3. Те планине су највише од свих. 4. Оног дана сам имао тежи посао него данас.

ни ке

ЗАДАЦИ

за

III. Responde Latīne: 1. Ubi est Quintus nunc? 2. De qua re is narrat? 3. Quis Quinto auxilium misit?

уџ бе

ΙΙ. Исправите грешке у следећим реченицама (у свакој реченици има више од једне грешке): 1. Nervii erant celeriōras quam Romānis. 2. Eo die Quintus in minima periculo fui. 3. Tandem is Caesaro longissimam epistulam omnes scripsit.

во

За

– optimus, 3 – pessimus, 3

 нпр., оптимиста, енгл. optimist;  нпр., песимиста, енгл. pessimist.

DUM SPIRO, SPERO. Док живим (дишем), надам се.

• FORTES FORTUNA IUVAT. Срећа прати (чува) храбре.

99 XCIX

РИМСКА ВОЈСКА УСТРОЈСТВО РИМСКЕ ВОЈСКЕ

За

во

за

уџ бе

ни ке

Сваки римски грађанин између седамнаесте и четрдесет и шесте године старости био је истовремено и војни обвезник. Није постојала тзв. стајаћа војска с одређеним бројем људи који би стално били под оружјем и са старешинама у активној војној служби. Војне јединице образоване су онда када је требало кренути у ратни поход, а све до Августовог времена то се дешавало готово сваке године. Али, римски грађанин је могао бити позван у поход највише двадесет пута ако је служио у пешадији, а свега десет пута уколико је био у коњици. С временом је број римских грађана који су имали војну обавезу опадао, па су у доба Царства професионални војници (који су у ратне походе ишли добровољно и ради новца) чинили већину римске војске. Још у I веку пре н. е. (доба касне Републике) то је био један од фактора политичке нестабилности и грађанских ратова. Наиме, регрутацију није организовала држава, већ војни команданти који су војску водили у поход. Стога је било логично да је војска више била одана свом команданту, од којег је очекивала одликовања и награде, него држави. Обичан војник (miles gregarius) носио је тунику, и, по потреби, вунени огртач (sagum), који се на десном рамену причвршћивао копчом, а на ногама је имао дубоку кожну обућу (caligae), налик чизмама. Одбрамбено оружје састојало се од: металног шлема (galea), оклопа од кожних каишева (lorīca) и правоугаоног, испупченог штита (scutum). Офанзивно оружје чинили су: кратак мач (gladius) и кратко копље (pilum). Нижи официри звали су се центуриони (centuriōnes), будући да су командовали јединицом од сто (centum) људи. Виши официри звали су се војни трибуни (tribūni militum) и командовали су већим војним јединицама – манипулама (manipuli) и кохортама (cohortes). Највећим борбеним јединицама – легијама (legiōnes), које су од I века пре н. е. бројале шест хиљада људи, командовали су врховни команданти – конзули (или претори).

ВОЈНИ ЛОГОРИ И РАТНЕ СПРАВЕ Римски логори (castra) били су тако брижљиво грађени и каткад толиких димензија, Представа римског војника из Сирмијума (Археолошки институт, Београд) 100 C

ЛЕКЦИЈА XII

ТРИЈУМФ

ни ке

да су више подсећали на право насеље него на некаква привремена пребивалишта римске војске. Логор је увек био у облику четвороугаоника. Командантов шатор (praetorium) налазио се на две стотине метара од главне капије (porta praetoria) и био је дуг око шездесет метара. С обе стране тог шатора низали су се шатори официра и подофицира. Испред командантовог шатора налазио се жртвеник, а иза њега била су коначишта обичних војника, тзв. легионара (milites legionarii). Око логора је стално било мноштво ситних трговаца који су војницима продавали свакојаку робу: одећу, средства за чишћење оружја, народне лекове и др. Такође, у близини логора често су биле постављене бараке у којима су војницима нуђени разни видови забаве. Технику изградње ратних справа Римљани су научили од Грка и обилато се њоме користили током опсаде градова. На пример, „дивљи магарац” (onagrus) јесте справа са чекрком за бацање крупног камења; pluteus је била надстрешница од врбиног дрвета, која је при опсадама градова Римљане штитила од непријатељских стрела.

За

во

за

уџ бе

Команданта који је извојевао неку важну победу његова војска проглашавала је за „победничког војсковођу” (imperātor) и достојног највише војне почасти – тријумфа (triumphus). Али тек кад је одлуку о томе ратификовао Сенат, војсковођа је званично добијао право на тријумф. Када му је тријумф био одобрен, император није смео с војском да уђе у град, тј. да пређе границу (pomoerium) светих римских бедема, пре дана одређеног за ту свечаност. На дан тријумфа већ у рану зору на Марсовом пољу образовала се свечана поворка. На челу те поворке били су магистрати и сенатори. Иза њих је ношен ратни плен – скупоцени предмети и оружје, а потом је следила поворка ратних заробљеника. Затим су ишли римски младићи који су водили беле бикове с позлаћеним роговима, припремљене за жртвовање. Ликтори су корачали непосредно испред тријумфаторових кола. Император је стајао на златним колима. На себи је имао гримизну тунику, на којој је била златом извезена палмина гранчица, и пурпурну тогу са златним звездама. У једној руци држао је жезло, а у другој ловорову грану. Над његовом главом државни роб држао је златни венац (corōna triumphālis). Иза његових кола корачала је победничка војска, која је певала веселе и подругљиве песме (carmina triumphalia). Антички шлем пронађен у Брестовику (Археолошки институт, Београд) 101 CI

CICERONES IN GRAECIAM NAVIGANT

ни ке

Corcȳram video.

Negotium magnum est navigatio; atque id mense Sextīli.*

Tot horae sine vento...

За

remi

malus Quid vides?

Duābus horis Corcȳrae erimus.

во

за

puppis

уџ бе

navis oneraria

Non sentio manus meas, et tu tuas? Nec manus nec pedes.

O, Hadria, mare odiōsum! Semper periculōsum! At stipendia minima miserrima!

102

ЛЕКЦИЈА XIII

velum

Populi antīqui multum navigābant. Romāni non solum colonias sed et provincias multas tenēbant. Cicerōnis temporibus Hispania, Gallia, Graecia, Asia iam provinciae Romānae erant. Anno septingentesimo tertio ab Urbe condita, Ser. Sulpicio Rufo et M. Claudio Marcello consulibus**, M. Tullius Cicero proconsul provinciae Asiae fuit. Sed nondum Illyricum Romāni pacavērunt. Itaque Cicerōnes cum pueris in Ciliciam maxima parte navigābant: Brundisii navem ascendērunt et post novem aut decem horas ad insulam Corcȳram appulērunt. Hoc anni tempore navigatio non erat periculōsa sed fastiodiōsa, praesertim remigibus.

уџ бе

ни ке

*m ensis Sextīlis – месец који је касније назван Iulius по Гају Јулију Цезару ** за време конзулства Сервија Сулпиција Руфа и Марка Клаудија Марцела – тј. 51. год. пре н. е.

Quis nobis Corcȳrae hospitium parābit?

За

во

Omnes in eādem nave sumus: rem publicam regere idem est ac navigāre. Qui gubernacula navis tenent simillimi sunt senatui, magistratibus...

за

Ecce, pueri, delphīni e mari exsiliunt! Sapientissima animalia!

Tu potes malum scandere?

Non possum. Quis potest, praeter nautas? Non omnia possumus omnes.

prora

Remiges non vides, eos tantum audis. 103 CIII

РЕЧИ nondum – још не onerarius, 3 – теретни pars, partis, f. – део periculōsus, 3 – опасан pes, pedis, m. – стопало, нога praeter (са ак.) – осим prora, -ae, f. – кљун provincia, -ae, f. – провинција puppis, -is, f. – крма remex, -igis, m. – веслач remus, -i, m. – весло Rufus, -i, m. – надимак рода Сулпиција sapiens, -entis – паметан scando, 3. scandi, scansum – пети се sentio, 4. sensi, sensum – осећати septingentesimus, 3 – седамстоти Servius, -ii, m. – Сервије sextīlis, -e – шести (месец) similis, -e – сличан stipendium, -ii, n. – плата Sulpicius, 3 – који припада роду Сулпиција teneo, 2. tenui, tentum – држати velum, -i, n. – једро ventus, -i, m. – ветар

во

за

уџ бе

ни ке

appello, 3. appuli, appulsum – пристати, стићи antīquus, 3 – стар, древан ascendo, 3. ascendi, ascensum – укрцати се на Claudius, 3 – који припада роду Клаудија colonia, -ae, f. – колонија conditus, 3 – основан Corcȳra, -ae, f. – Коркира, Крф delphīnus, -i, m. – делфин exsilio, 4. exsilui – искакати fastidiōsus, 3 – мрзак, гадан gubernaculum, -i, n. – кормило Hadria, -ae, f. – Јадран (море) Hispania, -ae, f. – Шпанија hospitium, -ii, n. – гостопримство; преноћиште idem, eadem, idem – исти Illyricum, -i, n. – Илирик insula, -ae, f. – острво itaque – стога Marcellus, -i, m. – надимак рода Клаудија malus, -i, m. – јарбол, катарка mensis, -is, m. – месец navigo, 1. -āvi, -ātum – пловити navis, is, f. – лађа, брод

За

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА IDEM, EADEM, IDEM (ИСТИ, ИСТА, ИСТО) једнина

множина

idem

eadem

idem

iidem

eaedem

eadem

eiusdem

eorundem

earundem

eorundem

eidem

iisdem

Акузатив

eundem

eandem

idem

eosdem

easdem

eadem

Аблатив

eōdem

eādem

eōdem

iisdem

Номинатив Генитив Датив

104 CIV

ЛЕКЦИЈА XIII

ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА POSSE Глагол esse има бројне сложенице, од којих је најважнија possum, posse, potui – моћи. Глагол моћи је важан модални глагол у српском језику, као и у енглеском (енгл. can) и другим језицима. једнина

множина

possum

possumus

potes

potestis

potest

possunt

ни ке

лице

УПОТРЕБА ПАДЕЖА ПРИ ОЗНАЧАВАЊУ МЕСТА

уџ бе

Имена градова и мањих острва уз глаголе кретања, тј. када представљају циљ, стоје у акузативу без предлога, осим ако уз њих стоји атрибут или апозиција, нпр.: Amīcus Romam venit. (Пријатељ долази у Рим.) Али: Amīcus in urbem Romam venit. Када означавају полазиште радње (одвајање), имена места стоје у аблативу без предлога, осим ако уз себе имају атрибут или апозицију, нпр.: Romā litteras mitto. (Шаљем писмо из Рима.) Али: Ex urbe Romā litteras mitto.

за

Уз глаголе мировања, тј. када представљају место одвијања радње, имена места стоје у локативу, који је за именице I и II деклинације по облику једнак генитиву једнине. Имена места која припадају другим деклинацијама у том случају стоје у аблативу. Уз атрибут или апозицију сва имена места стоје у аблативу с предлогом in, нпр.:

во

Cicerōnes non sunt Romae, nec Corcȳrae. (Цицерони нису ни у Риму, ни на Коркири.) Али: Mox in insula Corcȳra erunt. (Ускоро ће бити на острву Коркири.)

За

Salamīne erāmus. (Били смо на Саламини.) Али: In insula Salamīne erāmus.

ЗАДАЦИ I. Преведите следеће реченице: 1. Athēnas iter facere possum. 2. Potesne duas horas sedēre? 3. Учитељи могу да нам причају о римској војсци. 4. Можете да читате о историји галских ратова. II. Допуните следеће реченице: 1. Nos, ___ de Ciceronibus legimus, discipuli optimi sumus. (qui, quae, quod) 2. ____ potest Gallos vincere? (quis, quid) 105 CV

3. _____ navem, quam heri gubernābas, nunc spectas. (idem, eadem, idem) 4. Omnes discipuli _________ libros legunt. (idem, eadem, idem) III. Responde Latīne: 1. De qua re Cicero orātor in nave cogitābat? 2. Quis primus Corcȳram vidit? 3. Ubi Cicerōnes hospitium habēbunt? (На Коркири. На острву Коркири.) IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – stipendium, -ii, n. – sentio, 4. sensi, sensum

ни ке

 нпр., стипендија, енгл. stipend;  нпр., сензитиван, енгл. sensitive.

уџ бе

NON OMNIA POSSUMUS OMNES. Не можемо сви све.

за

•

UT SEMENTEM FECERIS, ITA METES.

За

во

Како сејеш, тако жањеш.

КАКО СУ РИМЉАНИ ПУТОВАЛИ ПУТОВАЊЕ КОПНОМ

Римљани су технику изградње путева научили од Етрураца, али су и на овом пољу надмашили своје претходнике. Први важнији римски пут изграђен је још у IV веку пре н. е. на иницијативу цензора Апија Клаудија Слепог (Appius Claudius Caecus), па је назван via Appia. Тај пут спајао је Рим с Капуом, а у доба Трајана продужен је до Бриндизија. У почетку градили су се путеви по Италији, али ширењем римске власти убрзано се грана мрежа путева по свим римским провинцијама. Кроз нашу земљу пролазила је важна римска саобраћајница, via Ignatia. Ради неометаног промета људи и робе било је неопходно да се мрежи путева додају мостови. Неки од њих и данас служе истој намени и сведоче да је римска достигнућа у грађевинарству надмашила тек појава армираног бетона у прошлом веку. 106 CVI

ЛЕКЦИЈА XIII

Ако је човек кретао на пут из приватних разлога, требало је да се припреми на све могуће непријатности, или чак опасности, које би га могле задесити. Стога, на пут није кретао у тоги, већ у краткој туници, а у случају кише или хладноће стављао би на себе вунени огртач с капуљачом. За појас му је била причвршћена кеса (marsupium) у којој је држао новац и најдрагоценије ствари. Путници који су се кретали друмовима без пратње робова или великих каравана често су били мета разбојника. Такође, човек се није осећао безбедније ни у свратиштима поред пута (caupōnae).

ПУТОВАЊЕ МОРЕМ

За

во

за

уџ бе

ни ке

Када је римска држава постала једина велесила на Средоземљу, морала је да обезбеди сигурну трговину дуж читавог Медитерана и да организује мрежу лука, на коју су се настављали путеви на копну. Сезона пловидбе трајала је од половине марта до половине октобра, а путовало се углавном дању, и то дуж обала. Тек касније предузимане су пловидбе отвореним морем. Римске посаде пловиле су и ван Средоземног мора, дуж обала Африке до Мауританије, по Црном (Pontus Euxīnus) и Црвеном мору (Erythraeum mare). Користећи искуства Феничана и Грка, Римљани су градили велике луке према отвореном мору, са бродоградилиштима, магацинима, светионицима. У доба Републике сам град Рим имао је само једну луку – Остију, на ушћу Тибра. На Јадранском мору највећи значај имала је лука у Бриндизију. Римске теретне лађе пловиле су углавном помоћу једара, а весла су била само помоћно средство. Насупрот томе, ратне лађе имале су два или три реда весала или пак више редова весала (birēmis, trirēmis, quinquerēmis). Крманош (gubernātor) био је заклоњен неком врстом кабине или шатором. На средини палубе дизала се главна катарка (malus), за коју је било причвршћено главно једро. Једра су углавном била у боји, а црна једра била су знак жалости. Дужина теретних лађа износила је од двадесет до тридесет метара, а ширина од осам до десет метара. Лађе су просечно прелазиле од седамдесет до деведесет миља на дан. При пловидби управљало се према кретању Сунца и звезда, али се чини да су Римљани знали за справе сличне данашњим угломерима, помоћу којих су се оријентисали на карти.

Миљоказ из Сирмијума (Археолошки институт, Београд) 107

во

За за уџ бе ни ке

IN CORCYRA

108

ЛЕКЦИЈА XIV

Pueri Cicerōnes in insula Corcȳra cum Dionysio magistro multum ambulābant. Tandem loco amoeno consedērunt et in hoc colloquium venērunt:

За

во

за

уџ бе

ни ке

idēte, pueri, illam insulam; eius vertex in nebulis appāret! Leucas est. Post eam Ithaca Dionysius: V est, quam non possumus vidēre: nam haec insula altior illa est... sed cuius patria erat Ithaca? lixis, puto. Quintus (incertus): U ifficillimum erat Homērum legere; tandem omnium herōum Ulixes mihi maxime Marcus: D placuit... uod erat sapientissimus nec diu eōdem loco manēbat. At bello Troiāno pessimum Quintus: ... q dolum Troiānis finxit: illum equum ligneum, in quo Graeci Troiam intraverant et plurimos Troiānos necavērunt. ecimo anno oppugnatiōnis Graeci Troiānos vicērunt. Deinde Ulixes etiam decem Dionysius: D annos per maria et loca varia errābat; Neptūnus enim eum puniverat. Cum ad Phaeāces venit de itinere suo multa narrāvit. ptima fabula est illa de Cyclōpe Polyphēmo qui unum oculum habēbat, in spelunca Quintus: O habitābat et carnem humānam edēbat. Nam Ulixes eum magna fraude vicit: multum vini Cyclōpi dedit, quod hic numquam ante gustaverat. Dein ebrio Polyphēmo trunco oculum exussit. Postero die socios sub ovibus abdidit et se sub ariete. Mane Cyclops ovibus speluncam aperuit – itaque Ulixes et socii effugērunt… t post haec Ulixes diu erraverat; postrēmo venit in Ogygiam insulam ubi nympha Dionysius: A Calypso vivēbat... oc mihi placet: Ulixes pulcherrimam et immortālem feminam habēbat... Quintus: H Marcus: S ed relīquit eam, nam Mercurius nymphae voluntātem deōrum nuntiāvit: Ulixem debet in patriam mittere. Tunc demum Calypso tristis flebilisque Ulixem in mare dimīsit... tque Penelopa uxor et Telemachus filius viginti annos Ulixem exspectābant. Penelopae Dionysius: A proci diu domum obsidēbant, quod eam et fundos Ulixis cupiēbant. ater mea saepe dicit: »Ego sum sicut Penelopa, nam marītus meus numquam est Quintus: M domi.«

РЕЧИ abdo, 3 abdidi, abditum – сакрити amoenus, 3 – пријатан, љубак appareo, 2. apparui, apparitum – појавити се ardens, -entis – који гори aries, -etis, m. – ован Calypso, -us, f. – Калипсо caro, carnis, f. – месо comedo, 3. comēdi, comēsum – јести consīdo, 3. consēdi – сести cupio, 3. -īvi, -ītum – желети

Cyclops, -ōpis, m. – Киклоп demum – наравно dimitto, 3. dimīsi, dimissum – послати dolus, -i, m. – лукавство, превара effugio, 3. effūgi – побећи equus, -i, m. – коњ exūro, 3. exussi, exustum – спалити fingo, 3. finxi, fictum – смислити, замислити fraus, fraudis, f. – превара gusto, 1. -āvi, -ātum – пробати 109 CIX

ни ке

postrēmo – напослетку procus, -i, m. – просац pulcher, -chra, -chrum – леп punio, 4. -īvi, -ītum – казнити puto, 1. -āvi, -ātum – мислити, сматрати quod – јер socius, -ii, m. – друг spelunca, -ae, f. – пећина Telemachus, -i, m. – Телемах Troiānus, 3 – тројански Troiānus, -i, m. – Тројанац truncus, -i, m. – дебло tum – тада Ulixes, -is, m. – Одисеј vertex, -icis, m. – врх vinco, 3. vici, victum – победити vivo, 3. vixi, victum – живети voluntas, -ātis, f. – воља, жеља

уџ бе

heros, -ōis, m. – херој (полубог) Homērus, -i, m. – Хомер humānus, 3 – људски incertus, 3 – несигуран Ithaca, -ae, f. – Итака Leucas, -adis, f. – Леукада ligneus, 3 – дрвен malus, 3 – лош mare, -is, n. – море marītus, -i, m. – муж mater, -tris, f. – мајка nebula, -ae, f. – магла; облак neco, 1. -āvi, -ātum – убити Neptūnus, -i, m. – Нептун, бог мора nympha, -ae, f. – нимфа obsideo, 2. obsēdi, obsessum – опседати oculus, -i, m. – око Penelopa, -ae, f. – Пенелопа Polyphēmus, -i, m. – Полифем

за

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

За

во

У латинском језику плусквамперфекат глагола свих конјугација гради се на исти начин, тј. тако што се на перфекатску основу додају наставци: -eram, -eras, -erat, -erāmus, -erātis, -erant. (Уочите да су наставци за плусквамперфекат једнаки облицима имперфекта глагола esse!) Латински плусквамперфекат је прост глаголски облик. Насупрот томе, плусквамперфекат у српском језику сложен је глаголски облик, јер се састоји од помоћног глагола бити у перфекту или имперфекту и радног глаголског придева глагола који се мења. У следећој табели приказан је плусквамперфекат глагола facere: лице

110 CX

плусквамперфекат глагола facere

fec-eram – био/ла сам (или бејах) урадио/ла

fec-eras – био/ла си (или бејаше) урадио/ла

fec-erat – био/ла је (или бејаше) урадио/ла

fec-erāmus – били/ле смо (или бејасмо) урадили/ле

fec-erātis – били/ле сте (или бејасте) урадили/ле

fec-erant – били/ле су (или бејаху) урадили/ле

ЛЕКЦИЈА XIV

Плусквамперфекат у латинском језику, као и у српском, казује давно прошлу радњу која се догодила пре неке друге прошле радње. Стога у реченици плусквамперфекат често стоји заједно с неким другим прошлим временом, имперфектом или перфектом. Ulixes Cyclōpi vinum dedit, quod ille numquam ante gustaverat. (Одисеј је Киклопу дао вино, које онај никад раније није био окусио.)

ЗАДАЦИ

ни ке

I. Преведите следеће реченице: 1. Ulixes sapientissimus omnium fuit et Troiānis dolum finxit. 2. Is bellum gerere non cupiverat, sed cum Penelopa domi manēre. 3. Он је дуго пловио пре него што је дошао на Итаку. 4. Одисеј је боравио на Огигији пре него што је стигао код Феачана.

ПРЕЗЕНТ

punīmus

ИМПЕРФЕКАТ

уџ бе

II. Допуните следећу табелу тако да одређени глагол ставите у одговарајућа времена (а да притом остане у истом лицу):

obsidēbas

dixit

за

ПЕРФЕКАТ ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

exspectaveram

во

III. Responde Latīne: 1. Cur Ulixes tibi placuit? 2. Quis est auctor Odyssēae? 3. Quis est Telemachus?

За

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – annus, -i, m. – socius, -ii, m.

 нпр., анали, енгл. annals;  нпр., социјалан, енгл. social.

ИЛИЈАДА И ОДИСЕЈА Епови Илијада и Одисеја су најстарија дела грчке и европске књижевности. Традиција каже да их је спевао песник Хомер, али је још у антици постојала сумња у вези с ауторством и све до пре неку деценију стално су изношене хипотезе како су то у ствари дела народне књижевности, настала током више генерација. Данас се научници углавном слажу да је сваки од ова два епа дело једног човека, али остаје питање да ли је исти аутор саставио оба епа, или је један песник спевао Илијаду, а други Одисеју. Сматра се да су оба епа настала у другој половини VIII века пре 111 CXI

уџ бе

ни ке

н. е., у јеку грчке колонизације, и мало пошто су Грци од Феничана преузели писмо и прилагодили га свом језику. Будући да језик Илијаде и Одисеје има бројне особине јонског дијалекта*, легенда о томе да се Хомер родио у Јонији и да су тамо настали ови епови није без основа. Илијада је трагичко-херојски еп о десетогодишњој опсади Троје, града у Малој Азији. Друго име овог града било је Илиј, па отуда потиче назив епа. Сукоб је избио око лепе Хелене, жене спартанског краља Менелаја, коју је отео Парис, син тројанског краља Пријама, и одвео у Троју. Песник у Илијади описује педесет један дан из последње године Тројанског рата. Главни мотив читавог епа је гнев највећег грчког јунака Ахилеја, изазван тиме што му је краљ Микене и врховни заповедник грчке војске Агамемнон, Менелајев брат, отео лепу робињу Брисеиду. Иако је тема Илијаде Тројански рат, песник је у овај еп унео и многе дирљиве призоре, на пример, растанак Хектора и његове жене Андромахе, Ахилејеву тугу после Патроклове погибије, сусрет Ахилеја и старог Пријама. Опште је прихваћено да се на месту некадашње Троје стварно догодио неки већи сукоб у XIII веку пре н. е., при крају микенског доба. Дакле, вероватно је прошло око четири и по века од „тројанског рата” до настанка Илијаде. Некадашња Троја лежала је на брду Хисарлик (данашњи назив), у северозападној Малој Азији. Oпсежна ископавања започео је Хајнрих Шлиман 1870. године. Интересантно је да Шлиман по професији није био ни археолог ни историчар већ трговац, који је, пошто се обогатио, сам финансирао ископавања. У зидинама Троје нашао је ризницу златног накита, нешто старијег датума од периода у ком се на том простору одиграо велики

За

во

за

HOMO SUM: HUMANI NIHIL A ME ALIENUM PUTO.

Човек сам: ништа људско није ми страно.

сукоб. Међутим, Шлиманова ископавања у Микени довела су до још значајнијег открића: пронашао je гробнице микенских краљева руководећи се описима из Илијаде и Одисеје. Одисеја је први роман европске књижевности. Има једног главног јунака – Одисеја, који већ у Илијади представља једног од најугледнијих грчких првака. Он поседује многе људске квалитете: мудрост, одлучност, радозналост, љубав према свом дому и породици. После десетогодишњег Тројанског рата Одисеј десет година лута морима и доживљава разне авантуре. Међутим, науч* До III века пре н. е. грчки језик је у различитим географским подручјима показивао одређене особености и сходно томе делио се на јонски, дорски и еолски дијалекат. Јонским дијалектом служили су се Грци који су настањивали северозападну обалу Мале Азије, тзв. Јонију, као и егејеска острва надомак малоазијске обале. 112 CXII

ЛЕКЦИЈА XIV

За

во

за

уџ бе

ни ке

ници су израчунали да радња Одисеје траје око четрдесет дана. Песник мајсторски употребљава технику хронолошке ретардације, тј. „обрнутог” следа догађаја. На почетку приповедања песник приказује свог јунака на претпоследњој „станици” његовог пута, на острву нимфе Калипсо. Одлуком богова он наставља путовање и стиже на острво Феачана. Тек након тога богови му дозвољавају да пристане уз обалу родне Итаке. И поред многих сличности између Илијаде и Одисеје (у језику, начину приповедања и др.), приметне су бројне разлике. Песник Одисеје показао је изванредну умешност у варирању истог мотива, на пример, бројна искушења која су главном јунаку отежавала повратак дому, као што су три веома привлачне, а истовремено и веома различите жене (Кирка, Калипсо, Наусикаја). Такође, једна од најважнијих разлика лежи у другачијем учешћу богова у радњи. У Илијади они показују разне људске слабости, док у Одисеји представљају заштитнике правде и морала. Хомер Хомерови епови су још у антици били узор за многа уметничка – не само књижевна – дела. Најпознатији пример је спев Енеида римског песника из Августовог доба, Вергилија. Међутим, Хомер је остао непресушна инспирација све до данас. Поменућемо само нека дела: познати роман Џејмса Џојса Уликс, научно-фантастични филм Стенлија Кјубрика Одисеја 2001 итд.

Одисејев повратак кући

113 CXIII

за

Videsne Erechtēum, templum multis deis consecrātum; et olīvam quam dea Athēna populo suo donāvit? Post est sepulchrum Cecropis, primi Atheniensium regis, qui olim ex Aegypto venit et urbem hīc condidit.

уџ бе

ни ке

IN ARCE ATHENARUM

За

во

Cum haec omnia templa viderimus, pinacothēcam visēmus quam ad praeclāra illa propylaea vidi…

114

Pueros haec artificia valde delectant. Cum iuvenis eram, ego quoque cum magna admiratiōne omnia spectābam. Sed nunc tot et tanta me officia opressērunt! Iam in Asia sum. Cum in Ciliciam venero, primum de Parthōrum motibus exquīram, dein de statu provinciae, aerarii…

Sine dubio haec signa sunt pulcherrima pars huius templi.

ЛЕКЦИЈА XV

Cicerōnes cum pueris Athēnas advenērunt. Cum magistro Dionysio nunc in arce sunt, cuius nomen Graecum est Acropolis. Dionysius de vetustāte Athenārum narrat, pueri laeti templa spectant, Cicero autem sollicitus de officiis suis usque cogitat. Pueri non prius de Acropoli descendent quam pinacothēcam viderint, quae ad propylaea est. Cum de arce reverterint, Academīam visent; nam Cicero pater, dum iuvenis erat, in Academīa, quam trecentis annis ante Plato condiderat, philosophos Graecos audiēbat.

РЕЧИ

ни ке

exquīro, 3. exquisīvi, exquisītum – упитати motus, -us, m. – кретање, покрет nomen, -inis, n. – име officium, -ii, n. – дужност opprimo, 3. oppressi, oppressum – притиснути Parthi, -ōrum, m. – Парћани philosophus, -i, m. – филозоф pinacothēca, -ae, f. – пинакотека (галерија) Plato, -ōnis, m. – Платон priusquam – пре него што propylaea, -ōrum, n. – Пропилеји (у Атини) reverto, 3. reverti, reversum – вратити се sepulchrum, -i, n. – гроб sollicitus, 3 – забринут tantus, 3 – толики trecenti, -ae, -a – три стотине viso, 3. visi, visum – посетити

За

во

за

уџ бе

Academīa, -ae, f. – Академија acropolis (грчка реч) – акропољ (горњи град) admiratio, -ōnis, f. – дивљење advenio, 4. advēni, adventum – доћи Aegyptus, -i, f. – Египат aerarium, -ii, n. – благајна artificium, -ii, n. – уметничко дело arx, arcis, f. – тврђава Athēna, -ae, f. – богиња Атина (Атена) Athēnae, -ārum, f. – град Атина Atheniensis, -is, m. – Атињанин Cecrops, -opis, m. – Кекроп (први краљ Атике) condo, 3. condidi, conditum – основати consecrātus, 3 – посвећен dono, 1. -āvi, -ātum – поклонити dubium, -ii, n. – сумња Erechtēus, 3 – ерехтејски (templum, -i, n.)

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ФУТУР II У латинском језику футур II се код глагола свих конјугација гради на исти начин: на перфекатску основу додају се завршеци: -ero, -eris, -erit, -erimus, -eritis, -erint. (Уочите да су завршеци за футур II готово једнаки облицима футура I глагола esse; изузетак је само завршетак у трећем лицу множине!) Латински футур II прост је глаголски облик. Насупрот томе, футур II у српском језику сложен је глаголски облик, јер се састоји од презента помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола који се мења. 115 CXV

У следећој табели приказан је футур II глагола facere: лице

футур II глагола facere fec-ero – будем урадио/ла

fec-eris – будеш урадио/ла

fec-erit – буде урадио/ла

fec-erimus – будемо урадили/ле

fec-eritis – будете урадили/ле

fec-erint – буду урадили/ле

ни ке

уџ бе

Футур II у латинском језику, као и у српском, казује будућу радњу која ће се догодити пре друге будуће радње. Стога у реченици футур II углавном стоји заједно с футуром I.

за

Cum Cicerōnes de Acropoli descenderint, Academīam visitābunt. (Када Цицерони буду сишли с Акропоља, посетиће Академију.)

во

ЗАДАЦИ

За

I. Преведите следеће реченице: 1. Cum domi manseris, Homēri opus leges. 2. Cum cras in ludum venero, linguam Latīnam discam. 3. Када будем посетио пријатеља, играћу се с његовом мачком. 4. Када будеш стигао у Италију, купићеш лепу одећу. II. Responde Latīne: 1. An umquam in Graecia fuistis? 2. Quid Dionysius narrat? 3. Quando Cicerōnes pinacothēcam visent? III. Допуните следећу табелу тако да одређени глагол ставите у одговарајућа времена (а да притом остане у истом лицу): ПЕРФЕКАТ

visi

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ ФУТУР II

116 CXVI

narraverat advenero

videritis

ЛЕКЦИЈА XV

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – artificium, -ii, n. – dono, 1. -āvi, -ātum

 нпр., артифицијелан, енгл. artificial;  нпр., донација, енгл. donation.

ни ке

SAPIENS OMNIA SUA SECUM PORTAT.

уџ бе

Мудрац све своје са собом носи.

за

АТИНА

За

во

Многе цивилизацијске тековине Римљани су преузели од Грка, непосредно или посредно – преко Етрураца, а европски народи наследили су их од Римљана. Европска цивилизација је такорећи израсла на темељима грчке културе. Крајем III века пре н. е., после Другог пунског рата*, постало је јасно да римска држава представља нову силу на Медитерану. Рим је почео све чешће да се меша у међусобне спорове грчких градова, којима је формално гарантовао слободу. У Грчкој је расло незадовољство и било је све више оних који су у македонском краљу Персеју видели свог ослободиоца. Године 168. пре н. е. у одлучујућој бици код македонске луке Пидне римски војсковођа Емилије Паул до ногу је потукао Персејеву војску. Македонија је 146. године пре н. е. постала римска провинција, а грчки градови су тек 27. године пре н. е. изгубили своју формалну самосталност. Емилије Паул однео је у Рим Персејеву библиотеку са делима најпознатијих грчких аутора. Иако данас, наравно, не знамо које књиге су ту библиотеку сачињавале, можемо претпоставити да су сигурно била заступљена дела из класичног периода грчке књижевности. У V и IV веку пре н. е. Атина је, како каже Тукидид, била „школа Хеладе (тј. Грчке)”. Њен културни процват био је условљен победом у грчко-персијским ратовима и челном позицијом у тзв. Делском поморском савезу. Атински државник Перикле је заједнички новац из касе Поморског савеза употребио за обнову и изградњу атинског Акропоља. Његов сарадник и саветник био је * Римљани су у III и II веку пре н. е. водили три велика рата против феничанске колоније у северној Африци, Картагине. Будући да су Римљани Феничане звали Пунима, ови ратови називају се пунски ратови. 117 CXVII

За

во

за

уџ бе

ни ке

Фидија, славни вајар, који је предводио све радове на Партенону, храму посвећеном богињи Атини. Он је такође начинио статуу Атине Партенос, која је стајала у храму. Само неколико деценија после Партенона изграђен је Ерехтеон, и то на месту старог храма који су Персијанци спалили до темеља. Овај храм посвећен Атини и Посејдону чувен је по јужном портику у којем стубове представљају женске фигуре, тзв. Каријатиде. Посебно је била поштована маслина која се налазила испред западног дела храма, посвећеног Посејдону. Крајем VI века пре н. е. о Великим Дионисијама, празнику посвећеном богу Дионису, у Атини су почеле да се приказују трагедије. Три највећа писца трагедија, Есхил, Софокле и Еурипид, живела су у V веку пре н. е. У истом веку већ развијена атичка трагедија утицала је на уобличавање комедије. Аристофан је главни представник старе атичке комедије. У својим делима он брани старе обичаје, а напада све новотарије, као и носиоце нових идеја (нпр. политичара Перикла, трагичара Еурипида, филозофа Сократа и др.). Крајем V века пре н. е., после Пелопонеског рата, у којем је Пелопонески савез поразио Атину, атинска демократија запада у кризу. У то доба велику популарност међу образованом атинском омладином стиче Сократ, који није оставио ниједно писано дело иза себе. Најпознатији Сократов ученик је Платон, оснивач славне атинске филозофске школе – Академије. Најсвестранији антички филозоф био је Платонов ученик Аристотел, који је основао нову, тзв. Перипатетичку школу. Аристотелов ученик био је Александар Македонски, освајач до тада познатог света. После Александрове смрти наступа раздобље хеленизма, оснивају се хеленистичке државе и развија се хеленистичка култура. У I веку пре н. е. Атина је за Римљане представљала значајан културни центар. Младићи из богатих римских породица долазили су у Атину да би усавршили своја реторска и филозофска знања, као и да би се ту, на самом извору, упознали с тековинама велике грчке цивилизације.

118

Ерехтеон

За

Позориште у Атини

Атинска Агора

во

за

уџ бе

ни ке

ЛЕКЦИЈА XV

119 CXIX

RHODUS Templum solis radiis collustrātur.

Vento flectimur.

Vento flector.

ни ке

Arbores vi ventōrum flectuntur.

уџ бе

Arbor vi venti flectitur.

Et a felibus, vae, amāmur.

Ποῦ μοι τὰ ῥόδα ποῦ μοι τὰ ἴα ...

За

во

Ὦ πολῖται, μὴ ἔχετε ἄλλα μὲν ῥήματα ἄλλα δὲ νοήματα! ...bla...bla...

120

Mare vento agitātur.

O, avis, a me vidēris!

за

Nos miserrimae ab aquilis capimur.

Oratōres Graeci saepe a patre laudantur; sed istīus sententiae admodum plectuntur, nectuntur, numquam finiuntur; vix comprehenduntur... Semper magister invenītur a quo discipulus punītur; si non virga at verbo aut longissimis orationibus.

Palumbes, ab aquila cernimini.

Paulātim lingua Graeca discitur.

Facilius oratio Graeca legitur quam audītur. Rosae a poetis celebrāmur.

ЛЕКЦИЈА XVI

Multi iuvenes Romāni Rhodum insulam visitābant. Ibi clarissimos oratōres Graecos audiēbant. Dum in Cilicia proconsulātum gerit, Cicero pueros, Marcum et Quintum, Rhodum adduxit. Nam triginta annis ante Cicero iuvenis et ipse notissimum magistrum dicendi Molōnem Rhodi audiverat, itaque artem oratoriam bene edidicit. Nunc multi oratōres a pueris audiuntur, sed non multa intelleguntur. Aliud enim est linguam Graecam legere, aliud audīre, praesertim longas oratōrum sententias, difficillimas et plenas ornatuum. In pictūra etiam animalia, flores et arbores videntur a quibus ridiculae sententiae Latīnae dicuntur. Lege eas, exercitatiōni tibi erunt.

РЕЧИ

ни ке

Molo, -ōnis, m. – Молон necto, 3. nexi, nexum – спајати notus, 3 – познат oratorius, 3 – говорнички ornātus, -us, m. – украс palumbis, -is, m. f. – голуб pictūra, -ae, f. – слика plecto, 3. plexi, plexum – увијати proconsulātus, -us, m. – проконзулат radius, -ii, m. – зрак rhetorica, -ae, f. – реторика, говорништво Rhodus, -i, f. – Родос sententia, -ae, f. – реченица triginta – тридесет virga, -ae, f. – прут vis, f. – сила vix – једва

За

во

за

уџ бе

admodum – веома, заиста addūco, 3. -duxi, -ductum – довести agito, 1. -āvi, -ātum – узбуркати aliud … aliud – једно ... друго amo, 1. -āvi, -ātum – волети aquila, -ae, f. – орао ars, artis, f. – вештина; уметност celebro, 1. -āvi, -ātum – славити cerno, 3. crevi, cretum – уочити collustro, 1. -āvi, -ātum – обасјавати comprehendo, 3. comprehendi, comprehensum – схватити edisco, 3. edidici – изучавати exercitatio, -ōnis, f. – вежба finio, 4. -īvi, -ītum – завршити flecto, 3. flexi, flexum – савијати invenio, 4. invēni, inventum – наћи magister dicendi – учитељ говорништва

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПАСИВ Већ смо упознали следеће глаголске категорије у латинском језику, које су готово исте као у српском језику: лице (прво, друго, треће), број (једнина, множина), време (презент, имперфекат, футур I, перфекат, плусквамперфекат, футур II). У наставку ћемо говорити о глаголској категорији стања. У латинском језику, као и у српском (и многим другим језицима), постоје два глаголска стања – активно (радно) и пасивно (трпно), или краће: актив и пасив. Сви глаголски облици о којима је до сада било говора били су у активу, што значи да је субјекат (именица, заменица или придев у номинативу) био вршилац радње. У 121 CXXI

реченици у којој се глагол налази у пасиву субјекат није вршилац радње, већ „трпи” радњу. У таквој реченици вршилац радње не мора да буде исказан, као, на пример: Књига се чита. (пасив) Liber legitur. (пасив) Када је вршилац радње означен, у латинском језику он стоји у аблативу са предлогом a/ab (што одговара српском предложном изразу од стране некога) ако је у питању биће, или само у аблативу без предлога (што одговара српском инструменталу), ако је у питању ствар, тј. нешто неживо. На пример: (Ego) Librum lego. (актив)  Liber a me legitur. (пасив)

ни ке

(Ја) читам књигу. (актив)  (Књига се чита од [стране] мене. (пасив)) Industria scientiam auget. (актив)  Scientia industriā augētur. (пасив) Марљивост увећава знање. (актив)  Знање се увећава марљивошћу. (пасив)

уџ бе

Треба напоменути да се пасив чешће користи у латинском него у српском језику. Стога, уколико је у реченици исказан вршилац радње, латинску пасивну реченицу преводимо српском активном реченицом.

за

ПАСИВНИ ПРЕЗЕНТ

За

во

У латинском језику пасивни презент гради се тако што се на презентску основу додају лични наставци за пасив: -r, -ris, -tur, -mur, -mini, -ntur. Изузетак представља једино прво лице једнине (код глагола свих конјугација), у ком се наставак -r додаје на цео облик за прво лице једнине активног презента датог глагола (нпр., audio  audio-r). Пасивни презент глагола прве, друге и четврте конјугације гради се тако што се директно на презентску основу додају лични наставци за пасив, осим у трећем лицу множине глагола четврте конјугације, где се између презентске основе и наставка -ntur умеће вокал u. Презент глагола треће конјугације са сугласничком основом гради се тако што се између основе и наставка у другом лицу једнине умеће вокал e, у трећем лицу једнине и првом и другом лицу множине вокал i, а у трећем лицу множине вокал u. У следећој табели приказан је пасивни презент глагола све четири конјугације: КОНЈУГАЦИЈЕ лице

122 CXXII

прва или a

друга или e

трећа – сугл.

трећа -io

четврта или i

spect-o-r

mone-o-r

leg-o-r

cupi-o-r

audi-o-r

spectā-ris

monē-ris

leg-e-ris

cup-e-ris

audī-ris

spectā-tur

monē-tur

leg-i-tur

cupi-tur

audī-tur

ЛЕКЦИЈА XVI

spectā-mur

monē-mur

leg-i-mur

cupi-mur

audī-mur

specta-mini

mone-mini

leg-i-mini

cupi-mini

audi-mini

specta-ntur

mone-ntur

leg-u-ntur

cupi-u-ntur

audi-u-ntur

ЗАДАЦИ

уџ бе

I. Преведите следеће реченице: 1. Clarissimi Graeci a vobis non intelleguntur. 2. Pulchra palumbis ab aquila capitur. 3. Грчки песници се читају у школи. 4. Добри говорници се слушају на Родосу.

ни ке

У латинском језику пасивни презент је прост глаголски облик, тј. састоји се од једне речи. У савременом српском језику пасивни презент гради се од активног облика глагола и повратне заменице се (нпр., audior – слушам се), а много ређе у виду конструкције бивам, биваш… + трпни глаголски придев (нпр., audior – бивам слушан), и то само за исказивање радњи које се понављају.

за

II. Responde Latīne: 1. Cur Cicero pueros Rhodum adduxit? 2. Faciliusne est oratiōnem Graecam intellegere? 3. Quid pueri Rhodi agēbant?

III. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи:

За

во

– visito, 1. -āvi, -ātum – intellego, 3. -lexi, -lectum

 нпр., визита, енгл. visit,  нпр., интелигенција, енгл. intelligence.

MAXIMA REVERENTIA PUERO DEBETUR. Највеће поштовање дугује се детету.

• ARS LONGA, VITA BREVIS. Уметност је вечна, живот је кратак.

123 CXXIII

РОДОС – ЦЕНТАР ХЕЛЕНИСТИЧКЕ КУЛТУРЕ

За

во

за

уџ бе

ни ке

Године 338. пре н. е. у бици код Херонеје сукобиле су се војске македонског краља Филипа II и грчких полиса Атине и Тебе. Победник у овој бици, Филип II поручио је Грцима да не долази као освајач, већ да жели да их уједини и поведе у осветнички рат против Персије. Филипову замисао остварио је његов син Александар Македонски. Године 334. пре н. е. прешао је у Малу Азију и веома брзо почео је да осваја део по део персијске државе. Године 327. пре н. е. кренуо је на Индију, али је оданде ускоро морао да се повуче. Александар је умро 323. године пре н. е. (у тридесет другој години живота) и та година сматра се почетком хеленистичке епохе. Готово истовремено с Александровом војском у старе земље Истока дошли су грчки и македонски трговци и занатлије. У старе и нове културне центре (као што је нпр., Александрија у Египту) они су донели тековине грчке цивилизације, истовремено прихватајући достигнућа старих источних народа. Прожимањем ових двеју цивилизација настала је хеленистичка култура. Званичан, административни језик огромне Александрове државе био је грчки, и то тзв. koine (општи језик), у ком више нису биле присутне било какве дијалекатске разлике, као што је то било раније. Неки научници иду тако далеко да хеленизам називају првом модерном цивилизацијом. У доба хеленизма људи су се готово несметано кретали дуж читавог источног Медитерана. После Александрове смрти његове војсковође распарчале су велику државу и основале су више мањих самосталних држава. Најзначајније хеленистичке државе биле су: Македонија, с

Акропољ у Линдосу (Родос) 124 CXXIV

уџ бе

ни ке

ЛЕКЦИЈА XVI

за

Статуа Лаокоона са синовима, Ватикански музеј у Риму

За

во

династијом Антигонида на челу; Сирија, у којој је владала династија Селеукида; Египат, где је на власти била династија Лагида, тј. Птолемеида. Такође, била је утицајна и Пергамска краљевина, као и Родос, важан трговачки и културни центар. У IV и III веку пре н. е. Родос је успео да сачува своје демократско уређење. Од II века пре н. е. он дели судбину осталих хеленистичких држава и од римског савезника полако постаје римски штићеник. За разлику од неких других држава на Истоку, Родос остаје чврсто везан за грчке традиције. На овом острву формирала се утицајна вајарска школа. Осим Колоса, који је убрајан у седам светских чуда, уметници те школе створили су и познату композицију – Лаокоoн са синовима. Статуе Лаокоoна и његова два сина везане су телима двеју змија. Према легенди, Лаокoон је био тројански свештеник који се супротставио идеји већине Тројанаца да у свој град унесу великог, дрвеног, тзв. тројанског коња, дар непријатеља – Грка. Богови су одмах на Лаокoона послали две змије. Будући да су грчки војници ноћу изашли из дрвеног коња и почели да пале Троју, Лаокoонова сумња у добронамерност овог поклона испоставиће се као тачна. Ова вајарска композиција висока је око два и по метра, израђена је у мрамору, а данас се чува у Ватиканском музеју у Риму. Није сигурно да ли се ради о римској копији или о оригиналу, делу родоских вајара са почетка II века пре н. е. На Родосу се такође формирала беседничка школа. Према традицији, родоску говорничку школу основао је атински беседник Есхин, који је из Атине протеран на предлог Демостена, славног атинског беседника и идејног вође атинског отпора против македонског краља Филипа II. Највећи римски беседник Цицерон је као младић на Родосу слушао чувеног учитеља говорништва Молона. 125 CXXV

DE TULLIAE NUPTIIS Tabernae iam claudebantur, cum tandem hanc pallam conspexi; tenuem, pellucidam. Formosissima nupta eris, Tullia. Age, Pomponia, monstra! Numquam tam splendidam pallam vidi nec habui.

ни ке

Miser Cicero, nihil de nuptiis scit.

д во За

Ego coquum meum exspectābo. Cum Terentia mihi libertātem dederit, Demetrius me uxōrem ducet.

за

уџ бе

Per totam Urbem quinque dies haec palla emebātur. O, servōrum triste fatum!

Olim marīti ab uxoribus colebantur, amabantur (et uxōres a marītis). 126 Nunc iurgia, perpetua divortia, nova matrimonia, tot negotia...

Antiquis temporibus uxōres duris laboribus premebantur: multa arva colebantur, lana faciebātur, aqua portabātur. Marīti numquam domi erant – bella gerebantur, divitiae augebantur... Itaque nunc multas ancillas habēmus, divites sumus... Diu meum tempus, meus animus a Publio obsidebātur. Utrum tam suāvis, tam fidēlis erit, cum me uxōrem duxerit, an non?

ЛЕКЦИЈА XVII

Virgines Romānae iuvenes nubēbant, quattuordecim aut quindecim annos natae. Nuptiae domi celebrabantur. Ante nuptias aliquot dies tota domus a servis tergebātur, ianua lauro et floribus ornābatur, vestimenta nuptialia emebantur, cena parabātur. Die festo nova nupta vestimenta nuptialia, candidam tunicam, pallam luteam et flammeum induēbat. Sponsus cum amīcis adveniēbat; dein sponsi manus conserēbant et deae Iunōni immolābant. Post cenam, vesperi nova nupta a marīto et amīcis cum facibus ad novam domum adducebātur. Mox Tullia Publio Cornelio Dolabellae nubet. De marīto futūro et tertio matrimonio suo multa cogitat. Pater, qui in Cilicia est et de nuptiis nihil scit, saepe ei in mentem venit...

РЕЧИ

ни ке

matrimonium, -ii, n. – брак mens, mentis, f. – ум monstro, 1. -āvi, -ātum – показати nubo, 3. nupsi, nuptum – удати се; оженити се (+ датив) nupta, -ae, f. – млада, невеста nuptiae, -ārum, f. – венчање, свадба nuptiālis, -e – свадбени orno, 1. -āvi, -ātum – украшавати pellucidus, 3 – провидан perpetuus, 3 – сталан, непрекидан premo, 3. pressi, pressum – притиснути Publius, -ii, m. – Публије quare – зато, стога quattuordecim – четрнаест quindecim – петнаест splendidus, 3 – сјајан sponsus, -i, m. – вереник; младожења suavis, -e – сладак tergeo, 2. tersi, tersum – чистити tunica, -ae, f. – туника uxor, -ōris, f. – жена, супруга utrum … an – да ли ... или vesperi – увече vestimentum, -i, n. – одећа virgo, -inis, f. – девојка, девица

За

во

за

уџ бе

age – хајде! animus, -i, m. – дух, памет arvum, -i, m. – ораница augeo, 2. auxi, auctum – повећати candidus, 3 – (сјајно) бео colo, 3. colui, cultum – обрађивати; поштовати consero, 3. conserui, consertum – спојити Cornelius, 3 – који припада роду Корнелија dives, -itis – богат divitiae, -ārum, f. – богатство divortium, -ii, f. – развод Dolabella, -ae, f. – надимак рода Корнелија durus, 3 – тежак fatum, -i, n. – судбина fax, facis, f. – буктиња, бакља fidēlis, -e – веран flammeum, -i, n. – наранџастоцрвени (свадбени) вео futūrus, 3 – будући ianua, -ae, f. – врата immolo, 1. -āvi, -ātum – жртвовати induo, 3. indui, indūtum – обући iurgium, -ii, n. – свађа laurus, -i, f. – ловор libertas, -ātis, f. – слобода luteus, 3 – жут

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПАСИВНИ ИМПЕРФЕКАТ У латинском језику пасивни имперфекат се, као и активни, гради од презентске основе. Имперфекат глагола прве и друге конјугације гради се тако што се између презентске основе и личних наставака за пасив (за прво лице једнине -r, за друго -ris, за треће -tur итд.) умеће слог ba. Код глагола треће и четврте конјугације између презентске основе и слога ba додаје се вокал e. 127 CXXVII

У следећој табели приказан је пасивни имперфекат глагола све четири конјугације: КОНЈУГАЦИЈЕ друга или e

трећа – сугл.

трећа -io

четврта или i

spectā-ba-r

monē-ba-r

leg-ē-ba-r

cupi-ē-ba-r

audi-ē-ba-r

specta-bā-ris

mone-bā-ris

leg-e-bā-ris

cupi-e-bā-ris

audi-e-bā-ris

specta-bā-tur

mone-bā-tur

leg-e-bā-tur

cupi-e-bā-tur

audi-e-bā-tur

specta-bā-mur

mone-bā-mur

leg-e-bā-mur

cupi-e-bā-mur

audi-e-bā-mur

specta-ba-mini

mone-ba-mini

leg-e-ba-mini

cupi-e-ba-mini

audi-e-ba-mini

specta-ba-ntur

mone-ba-ntur

ни ке

прва или a

leg-e-ba-ntur

audi-e-ba-ntur

cupi-e-ba-ntur

уџ бе

Подсећамо вас да у латинском језику, као и у српском, имперфекат означава трајну (несвршену) прошлу радњу. Латински пасивни имперфекат је прост глаголски облик, а преводимо га на српски језик имперфектом глагола бити и трпним глаголским придевом (нпр., audiebar – бејах слушан), или активним имперфектом или перфектом несвршених глагола и заменицом се (нпр., audiebatur – слушаше се / слушало се), што се углавном користи за треће лице.

ЗАДАЦИ

За

во

за

I. Преведите следеће реченице: 1. Vestimenta nuptialia a patre emebantur. 2. Tunica candida et palla lutea a nupta induebantur. (Пребаците у актив на латинском!) 3. Када су се римске девојке удавале, цела кућа се спремала. 4. Младе су имале најлепшу одећу. II. Исправите грешке у следећим реченицама: 1. In Romam antīquam nuptiae domi celebrabātur. 2. Tum tota ianua a servos ornabantur. III. Responde Latīne: 1. Quando Demetrius Hermionam uxōrem ducet? 2. Quis est nupta in pictūra? 3. Quid Terentia ad Tulliam dicit? IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – futūrus, 3  нпр,. футуризам, енгл. futurism; – festus (dies)  нпр., фестивал, енгл. festival; – orno, 1. -āvi, -ātum  нпр., орнамент, енгл. ornament.

UBI TU GAIUS EGO GAIA. Где си ти Гај, ја сам Гаја. 128 CXXVIII

ЛЕКЦИЈА XVII

БРАК И ПОРОДИЦА

За

во

за

уџ бе

ни ке

Римска породица (familia) није била само заједница двоје супружника и њихове деце, већ су је чинили: отац, мајка, њихови ожењени или неожењени синови, ћерке, снаје, унучад, робови и њихова деца. На челу ове заједнице био је отац породице (pater familias), који је у древна времена имао неограничену власт над осталим члановима домаћинства. Доказ за то је обичај да се дете одмах по рођењу ставља оцу пред ноге. Ако би отац дигао дете са земље и узео га у наручје, тиме би стављао до знања да дете признаје и да оно постаје члан породице. Такође, од свих чланова породице само је отац имао право поседовања и располагања имовином. Од II века пре н. е. правници постепено уносе измене у старо породично законодавство, па од тада почиње процес „еманципације” (ослобађања од власти оца – e manu) синова и супруге. У Цицероново доба породицу су, ако не рачунамо робове, држали на окупу присни односи између њених чланова, без било какве законске присиле. Стога можемо рећи да је с временом римска породица по много чему постала слична модерној породици. У старо доба очеви су имали неприкосновено право бирања супружника за своје дете. Тако су, у ствари, бракови често били савези двеју породица, склопљени из економских или политичких разлога. И на овом пољу очева власт почела је да бледи, па су млади могли да одбију брачну понуду уколико су је сматрали неприхватљивом. Девојке су се удавале већ од дванаесте године, а младићи су могли да се жене од четрнаесте, али су то обично чинили бар неколико година касније. Иако су бракови постали заједнице склопљене слободном вољом супружника, и даље су се очували традиционални обичаји приликом њиховог склапања. Сматрало се да доноси срећу ако се свадба одржи неког од дана fasti, тј. државних верских празника. Млада би почела да се уређује дан уочи свадбе. Врхом копља косу су јој делили на плетенице, које су јој обавијали око главе. Млада је носила тунику везану у струку тзв. Херкуловим чвором, а преко главе је имала наранџасти вео (flammeum). Сутрадан ујутру у младиној кући одвијао се обред жртвовања и гатања. Потом је десет сведока стављало свој печат на уговоре које су млада и младожења разменили. На крају, младенци би изговорили свој пристанак да ступе у брак. Том приликом млада би рекла: Ubi tu Gaius, ego Gaia. (Где си ти Гај, ту сам ја Гаја). Присутни су затим пљескали и викали: Feliciter! (Срећно!). Гозба је обично трајала све до вечери. Кад би се на небу појавила звезда Вечерњача, било је време да се млада одведе младожењиној кући. Сватови су били праћени клицањем народа и на њих су бацани ораси, слаткиши и ситан новац. Преко прага младу су преносили младићи из сватовске поворке. За невестом би у младожењину кућу улазиле њене другарице, симболично носећи преслицу и вретено. Тада је младожења пружао млади ватру и воду, основне животне елементе. Потом је одређена матрона пратила младу до младожењине собе. Обред венчања

129

CICERO PROCONSUL

За

за

во

Quousque tandem retinebimur et retardabimur a istis Rhodiis, a quibus naves dabuntur?!!! Quando istae naves parabuntur?!!! AGE, PROCONSUL, DIC ALIQUID!!!

уџ бе

ни ке

O, vitam beātam hīc Ephesi! Tot tabernae, tam formōsae mulieres! Sed quid si ad Taurum mittar? Si finitimae partes provinciae rursus a Parthis oppugnabuntur, vastabuntur, vexabuntur...

130

Pro his meis in rem publicam meritis, cum Romam venero, a senātu triumphus mihi decernētur; itaque maxima laude ornābor, nomen meum celebrabitur…

ЛЕКЦИЈА XVIII

ни ке

Cicero plus quam annum in provincia mansit. Sed nunc reditus appropinquat. Cicero est laetus: mox Terentiam, Tulliam et novum generum vidēbit. Dum cum fratre ad Ephesum equitat, de suo proconsulātu cogitat: »Fortasse a senātu etiam triumphus mihi decernētur...« Nam postquam priōre anno Cicero in Ciliciam advēnit, provincia in magnis difficultatibus erat. Multae civitātes gravissimis tribūtis oppressae, exercitus seditionibus dissipātus, quinque cohortes sine legāto, sine tribūno militum, sine centuriōne. Cicero assiduo labōre omnes res in ordinem adduxit. Praeterea magnas copias Parthōrum et Arabum repulit, qui finitimas partes provinciae oppugnaverant. Novo proconsuli provincia ornāta tradētur. »Res digna honōre et gratulatiōne!« – Cicero cogitat dum reditum in Italiam exspectat. Rhodii naves ad iter promisērunt, sed iam viginti dies aphracta eōrum exspectantur...

уџ бе

РЕЧИ

За

во

за

aphractum, -i, n. – врста брода appropinquo, 1. -āvi, -ātum – приближавати се Arabs, -abis, m. – Арабљанин assiduus, 3 – непрестан beātus, 3 – блажен cohors, -rtis, f. – кохорта (војна јединица) cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати decerno, 3. decrēvi, decrētum – доделити dignus, 3 – достојан dissipātus, 3 – разбијен Ephesus, -i, f. – Ефес equito, 1. -āvi, -ātum – јахати finitimus, 3 – гранични gener, -eri, m. – зет gratulatio, -ōnis, f. – слава; честитање honor, -ōris, m. – част, углед laus, laudis, f. – похвала meritum, -i, n. – заслуга mulier, -eris, f. – жена oppressus, 3 – притиснут

ordo, -inis, f. – ред ornātus, 3 – уређен; украшен postquam – пошто pro (са абл.) – за, због promitto, 3. promīsi, promissum – обећати quousque – до када, колико дуго reditus, -us, m. – повратак retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. retinui, retentum – задржавати Rhodius, -ii, m. – Рођанин rursus – натраг, поново seditio, -ōnis, f. – побуна si – ако Taurus, -i, m. – Таурус (планина) trado, 3. tradidi, traditum – предати tribūnus militum – војни трибун tribūtum, -i, n. – порез triumphus, -i, m. – тријумф vasto, 1. -āvi, -ātum – опустошити vexo, 1. -āvi, -ātum – разорити vita, -ae, f. – живот

131 CXXXI

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПАСИВНИ ФУТУР I У латинском језику пасивни футур I, као и активни, гради се од презентске основе. Футур I глагола прве и друге конјугације гради се тако што се на презентску основу додају завршеци: -bor, -beris, -bitur, -bimur, -bimini, -buntur. Код глагола треће и четврте конјугације на презентску основу додају се завршеци: -ar, -ēris, -ētur, -ēmur, -emini, -entur. У следећој табели приказан је пасивни футур I глагола све четири конјугације:

друга или e

spectā-bo-r

monē-bo-r

specta-be-ris

mone-be-ris

specta-bi-tur

mone-bi-tur

specta-bi-mur

mone-bi-mur

specta-bi-mini

mone-bi-mini

specta-bu-ntur

mone-bu-ntur

can-a-r

трећа -io

cupi-a-r

четврта или i audi-a-r

can-ē-ris

cupi-ē-ris

audi-ē-ris

can-ē-tur

cupi-ē-tur

audi-ē-tur

can-ē-mur

cupi-ē-mur

audi-ē-mur

can-e-mini

cupi-e-mini

audi-e-mini

can-e-ntur

cupi-e-ntur

audi-e-ntur

за

трећа – сугл.

уџ бе

прва или a

ни ке

КОНЈУГАЦИЈЕ

во

N.B. УОЧИТЕ ЛИЧНЕ НАСТАВКЕ (-R, -RIS, -TUR, -MUR, -MINI, -NTUR)!

За

Латински футур I је прост глаголски облик, а преводимо га на српски језик конструкцијом ћу бити/бићу + трпни глаголски придев (нпр., audiar – ћу бити/бићу слушан), или активним футуром I датог глагола и заменицом се (нпр., audiatur – слушаће се), што се углавном користи за треће лице.

АБЛАТИВ ВРЕМЕНА Именичке речи (именице, заменице и придеви) које већ и саме имају временско значење, тј. показују време дешавања, стоје у аблативу без предлога када исказују време дешавања радње. Тако, на пример, anno septingentesimo tertio – седамсто треће године; eo die – тога дана; hora septima – у седам сати.

132 CXXXII

ЛЕКЦИЈА XVIII

ЗАДАЦИ I. Преведите следеће реченице: 1. Finitimae partes provinciae oppugnаbuntur. 2. Cicero tempestatibus retardаbitur. 3. Провинција ће ускоро бити предата новом конзулу. 4. (На) лађе Рођана чекаће се двадесет дана.

ни ке

II. Responde Latīne: 1. Quamdiu Cicero in provincia manēbat? 2. Quem is mox videbit? 3. De qua re Cicero cogitat, dum cum fratre ad Ephesum equitat?

уџ бе

 нпр., традиција, енгл. tradition;  нпр., ординаран, енгл. ordinary.

за

– trado, 3. tradidi, traditum – ordo, -inis, f.

COGITO ERGO SUM.

За

во

Мислим, дакле постојим.

СЕДАМ СВЕТСКИХ ЧУДА

Стари Грци и Римљани сматрали су да су људи створили седам великих, светских чуда. Како ови стари народи никада нису путовали у Кину или Америку, њихову листу сачињавала су само чуда њиховог света – земаља источног Медитерана. Пирамиде у Гизи (2600–2544. године пре н. е.) највеће су од свих египатских пирамида, а саграђене су током владавине четврте египатске династије. Оне представљају најстарије и једино до данас сачувано светско чудо. Висећи вртови у Вавилону (око 600. године пре н. е.) највероватније су саграђени по наредби вавилонског владара Набукодоносора II. Били су поређани у низу и били су налик на степенасте литице планина. Могуће је да их је Набукодоносор саградио са жељом да његову жену Семирамиду подсећају на њен завичај. Вавилонске вртове време је претворило у шљунак. 133 CXXXIII

За

во

за

уџ бе

ни ке

Зевсова статуа у Олимпији* (око 450. године пре н. е.) налазила се у Зевсовом храму и приказивала је Зевса како седи на трону. Ова хризелефантинска (сачињена од злата и слоноваче) статуа, висине од око дванаест метара, била је дело познатог грчког вајара Фидије. Сматра се да је уништена у V веку н. е.

Унутрашњост Зевсовог храма у Олимпији

Артемидин храм у Ефесу (V–IV век пре н. е.) био је храм огромних димензија. У њему су се налазила и вредна вајарска дела. Ова велелепна грађевина била је више пута рушена и обнављана. Стари храм изгорео је готово до темеља 356. године пре н. е. Ефежани су одбили великодушну * Олимпијске игре, у част бога Зевса, установљене у првим деценијама VIII века пре н. е., одржавале су се у Олимпији на Пелопонезу сваке четврте године. Пре овог свегрчког такмичења гласници су ишли широм грчког света и проглашавали су свето седмодневно примирје. Такмичари су морали да буду Грци, и то само они који никад ни за шта нису били осуђивани. Награда за победу у било којој дисциплини био је венац од дивље маслине. 134 CXXXIV

ЛЕКЦИЈА XVIII

За

во

за

уџ бе

ни ке

понуду Александра Македонског да о свом трошку изгради нови храм и сами су га подигли у IV веку пре н. е. Коначан ударац овом велелепном здању нанели су Готи 262. године н. е. Маузолеј у Халикарнасу (367–351. године пре н. е.) била је раскошно украшена гробница, чију је изградњу започео Маузол, персијски управитељ Карије (у Малој Азији), а завршила његова жена и сестра Артемисија. На високој платформи уздизало се тридесет шест стубова на којима је била постављена пирамида. Овај споменик највероватније је уништио земљотрес у XI веку н. е. Његови остаци коришћени су у изградњи локалних грађевина, а само неколико делова је сачувано и налази се у Британском музеју у Лондону. Колос на Родосу (280. године пре н. е.) била је статуа грчког бога Аполона, висине између тридесет и тридесет четири метра, која је стајала на уласку у главну луку на Родосу. Кип је био изграђен од бронзе и појачан гвожђем. Међутим, Колос се срушио само пола века након изградње, а последње остатке покупили су Арапи у VII веку н. е. Фарос у Александрији (око 280. године пре н. е.) био је светионик висине сто тридесет четири метра, саграђен на улазу у александријску луку у Египту. На његовом врху горела је ватра као сигнал бродовима који су били на великој удаљености. Фарос је био узор за све касније изграђене светионике. Ово светско чудо нестало је с лица земље у XIV веку н. е.

Остаци Артемидиног храма у Ефесу

135 CXXXV

ни ке

REDITUS

Heri due naves missae sunt, quae iam Athēnis onerātae erant.

во

за

уџ бе

Postquam tota Asia a nobis salvis peragrāta est, nunc impedimentis confecti sumus.

Haec strues iam structa est.

За

Rhodi. Nonne pulchra sunt, summo artificio facta? Cum in atrio posita erunt, totae aedes collucēbunt.

Quomodo haec omnia e portu Brundisīno transportabuntur?

Ubi haec signa empta sunt?

136

Priōre anno, ubi Cicero Brundisio discessit, non tam multa onera in naves imposita erant.

Nostro duro labōre!!!

ЛЕКЦИЈА XIX

РЕЧИ

Octōber, -bris, -bre – октобарски onerarius, 3 – теретни onero, 1. -āvi, -ātum – натоварити onus, -eris, n. – терет Patrae, -ārum, f. – Патра peragro, 1. -āvi, -ātum – пропутовати pervenio, 4. pervēni, perventum – стићи Piraeus, -i, m. – Пиреј portus, -us, m. – лука postquam – после тога, пошто pretiōsus, 3 – скуп priusquam – пре него што quomodo – како retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. -tinui, -tentum – задржавати salvus, 3 – читав, здрав strues, -is, f. – гомила struo, 3. struxi, structum – слагати summus, 3 – највиши, изврстан tarde – споро tempestas, -ātis, f. – невреме; време transporto, 1. -āvi, -ātum – преносити vela dare – запловити

За

во

за

уџ бе

Actium, -ii, n. – Акциј aedis, -is, f. – соба  pl. зграда, кућа Alyzia, -ae, f. – Ализија appello, 3. appuli, apulsum – пристати (бродом) atrium, -ii, n. – атријум Brundisīnus, 3 – бриндизијски Cassiopa, -ae, f. – Касиопа colluceo, 2. – сијати conficio, 3. confēci, confectum – ослабити, сатрти conscendo, 3. conscendi, conscensum – укрцати се cura, -ae, f. – брига, старање duo, duae, duo – два, две, два impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг impōno, 3. imposui, impositum – натоварити incommode – неудобно inspecto, 1. -āvi, -ātum – надгледати Kalendae, -ārum, f. – Календе nonne – зар не November, -bris, -bre – новембарски

ни ке

Mense Novembri Cicerōnes in Italiam revertērunt. Longum iter ex Asia factum est. Primum Ephesi naves Rhodiōrum viginti dies exspectaverant; deinde ventis retardāti erant. Tandem Kalendis Octobribus navem conscendērunt et ventis vela dedērunt. Tarde et incommode navigaverant, priusquam ad Piraeum, portum Athenārum appulērunt. Athēnis deinde plus quam quindecim dies morāti sunt*. Post aliquot dies Patris, aliquot Alyziae, idem Leucade et Actii manēbant. Dein Corcȳram pervenērunt ubi septem dies mansērunt, tempestatibus retenti. Pater et filius Marcus in portu Corcȳrae Cassiopa sunt; milites et servos inspectant, qui in navem onerariam impedimenta impōnunt. Nam Rhodi a Cicerōne aliquot signa, pulchra et pretiōsa empta sunt; cum ea et alia onera, cum maxima cura in navem imposita erunt, Cicerōnes, post cenam, Corcȳram relinquent. Postero die Brundisii erunt.

* morāti sunt – задржали су се. О овој врсти глагола учићете идуће године.

137 CXXXVII

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПАСИВНИ ПЕРФЕКАТ, ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ И ФУТУР II

уџ бе

ни ке

Као што смо видели, у латинском језику активни перфекат, плусквамперфекат и футур II граде се од перфекатске основе и одређених наставака. Сва три времена образују и пасив на међусобно сличан начин: одговарајућим облицима глагола esse (зависно од тога о ком се времену ради) придружује се партицип перфекта пасива, у одређеном роду и броју, који одговара трпном глаголском придеву у српском језику (Past Participle у енглеском језику). Подсећамо вас да четврти основни облик глагола који се наводи у речнику представља партицип перфекта пасива у једнини средњег рода. Облици партиципа перфекта пасива за сва три рода у једнини гласе: нпр., laudātus, laudāta, laudātum. Видимо да партицип перфекта пасива, у ствари, представља придев прве и друге деклинације, тј. завршава се на -us, -a, -um, и често се употребљава и као обичан придев, нпр., ornātam provinciam (уређену провинцију). партицип перфекта пасива јед. laudātus, laudāta, laudātum

за

ПЕРФЕКАТ

мн. laudāti, laudātae, laudāta

во

партицип перфекта пасива

За

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

јед. laudātus, laudāta, laudātum мн. laudāti, laudātae, laudāta

партицип перфекта пасива

ФУТУР II

јед. laudātus, laudāta, laudātum мн. laudāti, laudātae, laudāta

презент глагола esse + s um es est + s umus estis sunt

имперфекат глагола esse +e ram eras erat rāmus +e erātis erant

футур I глагола esse +e ro eris erit rimus +e eritis erunt

У латинском језику пасивни перфекат гради се од партиципа перфекта пасива и презента глагола esse и, као и у српском, представља сложен глаголски облик. У српском језику пасивни 138 CXXXVIII

ЛЕКЦИЈА XIX

перфекат гради се од презента глагола јесам и трпног глаголског придева (нпр., laudātus sum – похваљен сам). Пасивни плусквамперфекат гради се од партиципа перфекта пасива и имперфекта глагола esse и, као и у српском, представља сложен глаголски облик. У српском језику пасивни плусквамперфекат гради се од перфекта или имперфекта глагола бити и трпног глаголског придева (нпр., laudātus eram – био сам/бејах похваљен). Пасивни футур II гради се од партиципа перфекта пасива и футура I глагола esse и, као и у српском, представља сложен глаголски облик. У српском језику пасивни футур II гради се од презента глагола бити и трпног глаголског придева (нпр., laudātus ero – будем похваљен).

ни ке

ЗАДАЦИ

уџ бе

I. Преведите следеће реченице: 1. Cicerōnes in insula Corcȳra septem dies mansērunt. 2. Cum signa empta erunt, in patriam revertēmur. 3. Кад је пртљаг био донет, напустили смо Грчку. 4. Цицерони су дуго били пловили и најзад су дошли у Италију.

за

II. Responde Latīne: 1. Cupitisne iter Romam facere? 2. Quando Cicerōnes in Italiam revertērunt? 3. Quid Cicero Rhodi emit?

III. Допуните следећу табелу а да притом глагол остане у истом лицу: ПАСИВНИ ПЛУСКВАМПЕРФEKAT

ПАСИВНИ ФУТУР II

За

relinquimus

во

ПАСИВНИ ПЕРФЕКАТ

dabunt audīvi scribebātis legis puniet

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – Kalendae, -ārum, f. – November, -bris, m.

 нпр., календар, енгл. calendar;  нпр., новембар, енгл. November.

139 CXXXIX

AD KALENDAS GRAECAS. На грчке Календе. (Кад на врби роди грожђе.)

ни ке

РИМСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ И ГРАДОВИ НА НАШЕМ ТЛУ

За

во

за

уџ бе

Реч provincia у почетку је означавала сферу деловања римских магистрата, нпр. могла је да се односи на надзирање јавних радова. Касније овај термин означава територију коју је магистрат добио на управу. Прва римска провинција била је Сицилија, коју је Рим добио после завршетка Првог пунског рата, 241. године пре н. е. Убрзо Римљани припајају и Корзику и Сардинију, а нешто касније и Шпанију (197. године пре н. е.). Око 146. године пре н. е. основане су провинције Македонија и Африка (област око Картагине), а 133. године пре н. е. последњи пергамски краљ своју државу завештао је Риму. У I веку н. е. границе римске државе протезале су се од Атлантика на западу до сиријских пустиња на истоку, и од Рајне и Дунава на северу до етиопијске границе на југу. У античко доба на Балканском полуострву осим старих Хелена живели су и Илири, Келти и Трачани, који су постепено потпали под римску власт. У новоосвојеним подручјима Римљани су оснивали насеља, која су представљала средишта ширења римске културе, односно процеса романизације. Још у I веку пре н. е. Римљани су први пут накратко продрли до Дунава, а за време Августа наставља се римско ширење по централним и северним деловима Балкана. Територија данашње Србије касније је већином улазила у састав три римске провинције: већи део припадао

Felix Romuliana – данашњи изглед (Археолошки институт, Београд) 140 CXL

ЛЕКЦИЈА XIX

ни ке

Iustiniana Prima (Царичин град) – Епископска базилика, данашњи изглед (Археолошки институт, Београд)

За

во

за

уџ бе

је Горњој Мезији, а остали делови су припадали Далмацији и Панонији. Тако се на нашем тлу родило, дуже боравило и завршило свој век више римских царева. На пример, извори кажу да је цар Марко Аурелије своје последње дане провео у Сирмијуму (Сремској Митровици), да се цар Константин Велики родио у околини Наисуса (Ниша), а у Сингидунуму (Београду) родио се цар Јовијан. Нај- Царичин град – Епископска базилика, 3D важнији антички и позноантички локалитети у Срби- реконструкција, аутор Владан Здравковић (Археолошки институт, Београд) ји јесу: Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Наисус, Ромулијана, и Царичин град. О богатом приватном и јавном животу њихових античких становника сведоче и илустрације које се налазе у овом уџбенику.

Латински натпис из античког периода (Археолошки институт, Београд) 141

IN FORO BRUNDISINO Ubi nunc est Caesar? Quid Pompeius agit?

Nihil nobis est cognitum.

Nescio. Auscultabimus! Sed Dolabella formōsus nobilisque est, fortasse iunior Tullia…

ни ке

Nunc suāvis patri eris, sicut adhuc matri fuisti!

за

уџ бе

Semper omnibus suāvis fui et ero!

Quid Cicero dicet, cum novum generum viderit? Secundum an tertium… bla... bla…

За

во

Sero tuas litteras accēpi, mi Cicero! Quare ad portum non pervēni… O, Marce, quam adultus es!!!

142

Tulliola, lux mea! Terentia, fidissima uxor!

Non prius Brundisio discedētur, quam omnes illae naves exonerātae erunt. Quando ego uxōrem meam vidēbo?

ЛЕКЦИЈА XX

РЕЧИ

nobilis, -e – познат obvius, 3 – који је насупрот, преко пута paene – скоро, готово pauci, -ae, -a – неколицина porta, -ae, f. – капија prae (са абл.) – због serēnus, 3 – ведар sero – касно suāvis, -e, – сладак transcrībo, 3. transcripsi, transcriptum – преписивати Tulliola, -ae, f. – Тулијица (деминутив) vero – заиста, свакако

За

во

за

уџ бе

adultus, 3 – одрастао auctor, -ōris, m. – аутор ausculto, 1. -āvi, -ātum – прислушкивати auster, -tri, m. – југо (ветар) exemplar, -āris, n. – примерак; пример exonero, 1. -āvi, -ātum – истоварити fere – око, скоро fidus, 3 – веран igitur – дакле, стога imprimo, 3. impressi, impressum – штампати iunior, -ius – млађи lenis, -e – благ mi – мој

ни ке

Lenissimo austro, caelo serēno Cicerōnes tota nocte navigābant. Postero die, hora fere quarta Brundisii appulērunt. Terentia vero, quae eōdem tempore ad portam Brundisīnam venit quo pater et filius in portum, obvia eis in foro fuit. Plus quam annum filium et marītum non vidit. Prae laetitia non potest multa dicere… Quaerētis fortasse, carissimae discipulae et carissimi discipuli: unde haec omnia, quae in hoc libro scripta sunt, nobis sunt nota? Statim vobis respondebimus: e litteris quae a Cicerōne scriptae et Terentiae, Attico, Tirōni multisque aliis amīcis missae erant, paene omnia cognovimus. Nam plurima exemplaria harum litterārum scripta erant, quorum magnus numerus a Tirōne servātus est. Hae litterae multa saecula primo transcriptae, dein impressae sunt, itaque nostris temporibus cum aliis Cicerōnis libris sunt servātae. Pauca igitur in hoc libro ab ipsis auctoribus ficta sunt.

ЗАДАЦИ I. Responde Latīne: 1. Placuitne vobis hic liber? 2. Si vero – cur? Si minime – cur? 3. Potestisne vero illos Romānos fingere? II. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – fingo, 3. finxi, fictum – adultus, 3

 нпр., фикција, енгл. fiction;  нпр., адолесцент, енгл. adolescent. 143 CXLIII

ACTA EST FABULA. Представа је завршена.

• ALEA IACTA EST.

уџ бе

ни ке

Коцка је бачена.

ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У РИМУ 50/49. ГОДИНЕ

За

во

за

Цезар се 60. године пре н. е. вратио из Шпаније, где је обављао пропреторску службу. За кратко време управљања том провинцијом успео је да порази Лузитанце, донесе важне мере у циљу обнове тамошње привреде, као и да стекне значајна материјална средства. По доласку успео је да измири славног војсковођу Помпеја и богаташа Краса. Тиме су се стекли услови да се ова тројица најмоћнијих људи у држави удруже, тј. да склопе неформални савез, познат као Први тријумвират. Цезар је био конзул 59. године пре н. е. и донео је многе мере које су ишле у прилог Помпеју и Красу. Савез је учвршћен браком између Цезарове ћерке Јулије и Помпеја. По напуштању конзулске дужности 58. године пре н. е. Цезар је добио на управу Цисалпинску и Трансалпинску Галију, и то на период од пет година. Док је Цезар боравио у Галији, Помпеј и Крас су се све више удаљавали. Године 59. пре н. е. умрла је Цезарова ћерка Јулија, а Крас је погинуо на Истоку, у борби против Парћана. Најутицајнија личност у граду Риму био је Помпеј. Њему су 52. године пре н. е. додељена ванредна овлашћења и он се све више приближавао конзервативној странци оптимата. Оптимати су 51. године пре н. е. започели све отворенију кампању против Цезара, тражећи да он у року преда своја овлашћења. Насупрот томе, Цезар још увек није желео отворени сукоб с Помпејем и оптиматима. У почетку он је предлагао да му се оставе две легије и управа над Цисалпинском Галијом и Илириком. Када то није прихваћено, изнео је нови предлог – да и он и Помпеј истовремено распусте своје војске. Овај Цезаров предлог разматран је на сенатској седници јануара 49. године пре н. е. Цицерон, који се у то време већ вратио из Киликије, залагао се за мирно решење и покушавао да смири страсти. Међутим, превагу је однело „тврдо” крило оптимата и Цезару је постављен ултиматум да врати овлашћења и распусти војску. Цезарове присталице, народни трибуни Марко Антоније (члан Другог тријумвирата) и Квинт Касије, ставили су veto на такву сенаторску одлуку, али оптимати су то пренебрегли и остали при свом ставу. 144 CXLIV

Гај Јулије Цезар

За

во

за

уџ бе

Ова двојица Цезарових људи пребегла су Цезару. Када је 10. јануара 49. године пре н. е. Цезар с војском прешао Рубикон, речицу која је раздвајала провинцију Галију од Италије, започео је грађански рат. Наиме, било је противзаконито да проконзул с војском крочи на тло Италије, али Цезар је овај потез правдао осветом за непоштовање права народних трибуна. Ево како Апијан, грчки историчар из II века н. е., описује знаменити тренутак када је Цезар решио да пређе Рубикон: Он, дакле, посла напред центурионе с малим бројем најхрабријих војника да на миран начин уђу у Аримин и да тај први град Италије изненада заузму. Под изговором да је уморан, он се предвече сам повуче с гозбе, оставивши своје пријатеље да још пирују, попе се у кола и крену у Аримин, док су га коњаници пратили на извесном растојању. Стигавши у трку на реку Рубикон, која раздваја Италију од Галије, он се заустави мало и, гледајући у таласе, оклевао је неко време премишљајући о будућим невољама ако ту реку пређе са оружјем. Кад се пренуо из мисли, он рече присутнима: „Пријатељи, ако се уздржим од овог преласка, то ће бити почетак мојих невоља, а ако пређем, биће почетак невоља за све људе.” Пошто је то рекао, као надахнут од неког божанства, он нагло пређе, узвикнувши оне познате речи: „Коцка је бачена!” Затим настави пут трком, у зору заузе Аримин и крену напред постављајући посаде на подесним местима и покоравајући једне силом, а друге лепим поступањем.

ни ке

ЛЕКЦИЈА XX

Гнеј Помпеј 145 CXLV

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

За

во

за

уџ бе

a/ab/abs (са абл.) – од, са abdo, 3. abdidi, abditum – сакрити abscēdo, 3. abscessi, abscessum – одлазити ac – и, исто тако Academīa, -ae, f. – Академија accipio, 3. accēpi, acceptum – чути; узети; прихватити acerbus, 3 – горак acropolis (грчка реч) – акропољ (горњи град) Actium, -ii, n. – Акциј actor, -ōris, m. – глумац acētum, -i, n. – сирће ad (са ак.) – код addūco, 3. -duxi, -ductum – довести adhuc – досад adiuvo, 1. adiūvi, adiūtum (са ак.) – помагати admiratio, -ōnis, f. – дивљење admodum – веома, заиста adultus, 3 – одрастао advenio, 4. advēni, adventum – доћи aedificatio, -ōnis, f. – грађење aedificium, -ii, n. – зграда aedifico, 1. -āvi, -ātum – градити aedis, -is, f. – соба  pl. зграда, кућа aegrōtus, 3 – болестан Aegyptus, -i, f. – Египат Aemilius, 3 – који припада роду Емилија aerarium, -ii, n. – благајна age – хајде! ager, -gri, m. – њива, земљиште agito, 1. -āvi, -ātum – узбуркати ago, 3. egi, actum – гонити, водити, радити agricola, -ae, m. – земљорадник alea, -ae, f. – коцка aliēnus, 3 – туђ aliquid (неодређена заменица) – нешто aliquot – неколико alius–aliud – једно–друго alius, 3 – други (међу више њих) altus, 3 – висок, дубок Alyzia, -ae, f. – Ализија Ambiorix, -igis, m. – Амбиорикс (галски вођа) ambulo, 1. -āvi, -ātum – шетати

amīca, -ae, f. – пријатељица amīcus, -i, m. – пријатељ amo, 1. -āvi, -ātum – волети amoenus, 3 – пријатан, љубак amor, -ōris, m. – љубав an – или, да ли ancilla, -ae, f. – служавка animal, -ālis, n. – животиња animus, -i, m. – дух, памет annus, -i, m. – година ante (са ак.) – испред antea – раније, пре antiquus, 3 – стар, древан aphractum, -i, n. – лађа apodyterium, -ii, n. – свлачионица appareo, 2. apparui, apparitum – појавити се appello, 3. appuli, appulsum – пристати, стићи appello, 1. appelāvi, appelātum – називати appropinquo, 1. -āvi, -ātum – приближавати се apud (предлог са ак.) – код aqua, -ae, f. – вода aquila, -ae, f. – орао Arabs, -abis, m. – Арабљанин arbor, -oris, f. – дрво Arcānum, -i, n. – мало место у Лацију ardens, -entis – који гори aries, -etis, m. – ован arma, -ōrum, n. – оружје ars, artis, f. – вештина; уметност artifex, -icis, m. f. – уметник artificium, -ii, n. – уметничко дело arvum, -i, n. – ораница arx, arcis, f. – тврђава ascendo, 3. ascendi, ascensum – укрцати се на Asia, -ae, f. – Азија aspergo, 3. aspersi, aspersum – посути assiduus, 3 – непрестан at – али, но atrium, -ii, n. – атријум Athēna, -ae, f. – богиња Атина Athēnae, -ārum, f. – град Атина Atheniensis, -is, m. – Атињанин atque – и, а, исто тако Atticus, 3 – атички  Atticus, -i, m. – Атичанин; Атик (надимак)

ни ке

146 CXLVI

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

auctor, -ōris, m. f. – аутор audio, 4. -īvi, -ītum – слушати augeo, 2. auxi, auctum – повећати ausculto, 1. -āvi, -ātum – прислушкивати auster, -tri, m. – југо (ветар) aut – или autem – а, пак auxilium, -ii, n. – помоћ avia, -ae, f. – баба avis, -is, f. – птица

За

уџ бе за

во

basilica, -ae, f. – базилика bellum, -i, n. – рат bene – добро beta, -ae, f. – блитва; цвекла beātus, 3 – блажен bibo, 3. bibi – пити bonus, 3 – добар bonum, -i, n. – добро; корист brassica, -ae, f. – купус brevis, -e – кратак (краткотрајан) Britannia, -ae, f. – Британија Brundisii – у Бриндизију Brundisium, -ii, n. – Бриндизи Brundisīnus, 3 – бриндизијски bulbus, -i, m. – црни лук

ни ке

capra, -ae, f. – коза capto, 1. -āvi, -ātum – хватати carcer, -eris, m. – затвор carmen, -inis, n. – певање; песма caro, carnis, f. – месо Carthaginiensis, -e – картагински Carthaginiensis, -is, m. – Картагињанин carus, 3 – мио, драг casa, -ae, f. – барака Cassiopa, -ae, f. – Касиопа castrum, -i, n. – утврђење  pl. војни логор castīgo, 1. -āvi, -ātum – грдити cathedra, -ae, f. – столица Cecrops, -opis, m. – Кекроп (први краљ Атике) celeber, -bris, -bre – славан, познат celebro, 1. -āvi, -ātum – славити celer, -eris, -ere – брз, хитар celeriter – брзо cena, -ae, f. – вечера centurio, -ōnis, m. – центурион certo – сигурно cervīcal, -ālis, n. – јастук cerātus, 3 – који је од воска Cicero, -ōnis, m. – Цицерон Cilicia, -ae, f. – Киликија circensis, -e – тркачки, у цирку cithara, -ae, f. – китара citharista, -ae, m. – китариста, свирач на китари civitas, -ātis, f. – држава clamo, 1. -āvi, -ātum – викати clarus, 3 – славан Claudius, 3 – који припада роду Клаудија claudo, 3. clausi, clausum – затворити cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати cognosco, 3. cognōvi, cognitum – сазнати cognātus, -i, m. – рођак cogo, 3. coēgi, coactum – терати, водити cohors, -rtis, f. – кохорта (војна јединица) collaudo, 1. -āvi, -ātum – похвалити colloco, 1. -āvi, -ātum – сместити colloquium, -ii, n. – разговор colluceo, 2. – сијати collustro, 1. -āvi, -ātum – обасјавати colo, 3. colui, cultum – обрађивати colonia, -ae, f. – колонија color, -ōris, m. – боја columba, -ae, f. – голубица coma, -ae, f. – коса

cado, 3. cecidi, casum – пасти, умрети caelum, -i, n. – небо Caesar, -aris, m. – Цезар caldarium, -ii, n. – просторија с топлом водом calidus, 3 – топао, врућ Calypso, -us, f. – Калипсо candidus, 3 – бео candidātus, -i, m. – кандидат canis, -is, m. f. – пас cano, 3. cecini, cantum – певати canticum, -i, n. – монодијска песма (у комедији) cantrix, -īcis, f. – певачица capio, 3. cepi, captum – узети Capitolīnus, 3 – капитолски Capitolium, -ii, n. – Капитол (један од седам брежуљака)

147 CXLVII

ни ке

debeo, 2. debui, debitum – морати; дуговати decem – десет decerno, 3. decrēvi, decrētum – доделити decerto, 1. -āvi, -ātum – борити се decimus, 3 – десети decresco, 3. decrēvi, decrētum – опадати, нестајати decēdo, 3. decessi, decessum – узмицати defendo, 3. defendi, defensum – бранити dein/deinde – потом delecto, 1. -āvi, -ātum – забављати, веселити delitesco, 3. delitui – сакривати се delphīnus, -i, m. – делфин Demetrius, -ii, m. – Деметрије demum – наравно denarius, -ii, m. – денариј densus, 3 – густ, чест descendo, 3. descendi, descensum – доћи, ући desiderium, -ii, n. – чежња, жеља deus, -i, m. – бог Diāna, -ae, f. – Дијана, богиња плодности dico, 3. dixi, dictum – казати, говорити dicto, 1. -āvi, -ātum – диктирати dies, -ēi, m. – дан difficilis, -e – тежак  difficile (прилог) – тешко difficultas, -ātis, f. – тешкоћа dignitas, -ātis, f. – достојанство, част, углед dignus, 3 – достојан diligenter – брижљиво dimitto, 3. dimīsi, dimissum – послати dissimilis, -e – различит Dionysius, -ii, m. – Дионисије discipula, -ae, f. – ученица discipulus, -i, m. – ученик disco, 3. didici – учити discus, -i, m. – колут од дрвета или камена discēdo, 3. discessi, discessum – отићи disputo, 1. -āvi, -ātum – расправљати dissipātus, 3 – разбијен diu – дуго dives, -itis – богат divitiae, -ārum, f. – богатство divortium, -ii, n. – развод do, 1. dedi, datum – дати doceo, 2. docui, doctum – учити; подучавати Dolabella, -ae, f. – надимак рода Корнелија doleo, 2. dolui – болети dolor, -ōris, m. – бол dolus, -i, m. – лукавство, превара domi – код куће

За

во

за

уџ бе

comedo, 3. comēdi, comēsum – јести comoedia, -ae, f. – комедија comparo, 1. -āvi, -ātum – скупљати comprehendo, 3. comprehendi, comprehensum – схватити concito, 1. -āvi, -ātum – подбунити Concordia, -ae, f. – богиња Слога conditus, 3 – основан condo, 3. condidi, conditum – основати conficio, 3. confēci, confectum – обавити; ослабити, сатрти confūsus, 3 – збуњен conscendo, 3. conscendi, conscensum – укрцати се consecrātus, 3 – посвећен consero, 3. conserui, consertum – спојити conspicio, 3. conspexi, conspectum – опазити constans, -ntis – постојан consto, 1. constiti, constātum – коштати consul, -ulis, m. – конзул consīdo, 3. consēdi, consessum – сести contentus, 3 – задовољан copia, -ae, f. – мноштво  pl. чете coquus, -i, m. – кувар Corcȳra, -ae, f. – Коркира Cornelius, 3 – који припада роду Корнелија corpus, -oris, n. – тело corrigo, 3. correxi – исправити cottidie – сваки дан, свакодневно cras – сутра credo, 3. credidi, creditum – веровати cresco, 3. crevi, cretum – напредовати crustulum, -i, n. – колач, слаткиш culīna, -ae, f. – кухиња cum (предлог са абл.) – са cum – кад cumīnum, -i, n. – ким cupio, 3. -īvi, -ītum – желети cur – зашто cura, -ae, f. – брига, старање curia, -ae, f. – курија curo, 1. -āvi, -ātum – лечити, бринути се curro, 3. cucurri, cursum – трчати Cyclops, -ōpis, m. – Киклоп

de (предлог са абл.) – о dea, -ae, f. – богиња 148 CXLVIII

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

За

во

за

уџ бе

e/ex (са абл.) – из ebrius, 3 – пијан ecce – ево, ето edisco, 3. edidici – изучавати effugio, 3. effūgi – побећи ego (лична заменица) – ја eligo, 3. elēgi, electum – бирати emo, 3. emi, emptum – купити enim – наиме eo – онамо, тамо Ephesus, -i, f. – Ефес epistula, -ae, f. – писмо eques, -itis, m. – коњаник equito, 1. -āvi, -ātum – јахати equus, -i, m. – коњ Erechtēus, 3 – ерехтејски (templum, -i, n.) ergo – дакле erro, 1. -āvi, -ātum – грешити; лутати et – и etiam – и, такође evanesco, 3. evanui – нестати excutio, 3. excussi, excussum – истерати, избацити exedra, -ae, f. – екседра (велика просторија) exemplar, -āris, n. – примерак; пример exercitatio, -ōnis, f. – вежба exercitus, -us, m. – војска eximo, 3. exēmi, exemptum – извадити exonero, 1. -āvi, -ātum – истоварити explorātor, -ōris, m. – војник у извидници exquīro, 3. exquisīvi, exquisītum – упитати exsilio, 4. exsilui – искакати exspecto, 1. -āvi, -ātum – чекати, очекивати exūro, 3. exussi, exustum – спалити

fabula, -ae, f. – прича facilis, -e – лак, једноставан facio, 3. feci, factum – чинити, радити  facere iter – путовати fagus, -i, f. – буква fascis, -is, m. – сноп, свежањ fastidiōsus, 3 – мрзак, гадан fatum, -i, n. – судбина fax, facis, f. – буктиња, бакља feles, -is, f. – мачка felix, -icis – срећан femina, -ae, f. – жена fenestra, -ae, f. – прозор fere – око, скоро fervefactus, 3 – ужарен, запаљен fessus, 3 – уморан festinanter – журно, хитро festus, 3 – свечан, слављенички festīno, 1. -āvi, -ātum – журити fibula, -ae, f. – копча fidus, 3 – веран fidēlis, -e – веран filia, -ae, f. – ћерка filius, -ii, m. – син fingo, 3. finxi, fictum – смислити, замислити finio, 4. -īvi, -ītum – завршити finis, -is, m. – граница; крај finitimus, 3 – гранични flagro, 1. -āvi, -ātum (са абл.) – горети (од нечега) flamma, -ae, f. – ватра flammeus, 3 – наранџастоцрвен flebilis, -e – тужан, жалостан flecto, 3. flexi, flexum – савијати flos, -oris, m. – цвет flumen, -inis, n. – река fodio, 3. fodi, fossum – копати formōsus, 3 – леп fortasse – можда fortis, -e – храбар fortiter – храбро fortūna, -ae, f. – срећа; судбина forum, -i, n. – форум (трг) fractus, 3 – згњечен, смрвљен frater, -tris, m. – брат fraus, fraudis, f. – превара frigidus, 3 – хладан frigida (подразумева се aqua) – хладна вода

ни ке

dominus, -i, m. – господар, газда domum – кући domus, -us, f. – кућа, дом dono, 1. -āvi, -ātum – поклонити dormio, 4. -īvi, -ītum – спавати dorsum, -i, n. – кичма dubium, -ii, n. – сумња duco, 3. duxi, ductum – водити dulcis, -e – сладак, пријатан dum – док duo, duae, duo – два, две, два duplex, -icis – двоструки durus, 3 – тежак

149 CXLIX

hospitium, -ii, n. – гостопримство; преноћиште hostis, -is, m. f. – непријатељ humānus, 3 – људски humilis, -e – низак

frigo, 3. frixi, frictum – пржити frustra – узалуд fuga, -ae, f. – бег, бекство fugio, 3. fugi – одлетети; бежати fundum, -i, n. – имање fur, furis, m. f. – лопов futūrus, 3 – будући

во

уџ бе

за

Gallia, -ae, f. – Галија Gallicus, 3 – галски garrio, 4. -īvi, -ītum – ћеретати, брбљати gener, -eri, m. – зет gens, gentis, f. – племе gero, 3. gessi, gestum – водити, обављати gloria, -ae, f. – слава gracilis, -e – танак Graecia, -ae, f. – Грчка Graecus, 3 – грчки à Graecus, -i, m. – Грк grammatica, -ae, f. – граматика gratulatio, -ōnis, f. – слава; честитање gravis, -e – тежак gubernaculum, -i, n. – кормило guberno, 1. -āvi, -ātum – крманити gusto, 1. -āvi, -ātum – пробати

ни ке

За

habeo, 2. habui, habitum – имати habito, 1. -āvi, -ātum – становати Hadria, -ae, f. – Јадран (море) Hannibal, -alis, m. – Ханибал herba, -ae, f. – трава heri – јуче Hermiona, -ae, f. – Хермиона heros, -ōis, m. – херој (полубог) hibernus, 3 – зимски hīc – овде hic, haec, hoc – овај, ова, ово hiemo, 1. -āvi, -ātum – зимовати Hispania, -ae, f. – Шпанија historia, -ae, f. – историја hodie – данас Homērus, -i, m. – Хомер homo, -inis, m. – човек honor, -ōris, m. – част, углед hora, -ae, f. – сат, час 150 CL

iaceo, 2. iacui, iacitum – лежати iacio, 3. ieci, iactum – бацати iaculum, -i, n. – копље iam – већ ianua, -ae, f. – врата ibi – онде, онамо idem, eadem, idem – исти ideo – стога, зато igitur – дакле, стога ille, illa, illud – онај, она, оно Illyricum, -i, n. – Илирик imber, -bris, m. – киша immolo, 1. -āvi, -ātum – жртвовати immortālis, -e – бесмртан impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг impendo, 3. impendi, impensum – трошити imperium, -ii, n. – империјум (војна и цивилна власт) impiger, -gra, -grum – вредан impōno, 3. imposui, impositum – натоварити imprimo, 3. impressi, impressum – штампати improbus, 3 – неваљао, безобразан in (предлог са ак. и абл.) – у, на, за, према incertus, 3 – несигуран incommode – неудобно incostodītus, 3 – нечуван induo, 3. indui, indūtum – обући inflammo, 1. -āvi, -ātum – запалити iniustus, 3 – неправедан insilio, 4. insilui, insultum – (у)скочити inspecto, 1. -āvi, -ātum – надгледати institutio, -ōnis, f. – институција (установа); обичај insula, -ae, f. – острво intellego, 3. intellexi, intellectum – разумети inter (са ак.) – између interim – у међувремену interrogo, 1. -āvi, -ātum – питати intro, 1. -āvi, -ātum (само са ак.) – улазити (у нешто) intus – унутра inutilis, -e – некористан

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

lente – полако Leucas, -adis, f. – Леукада lex, legis, f. – закон liber, -bri, m. – књига liberi, -ōrum, m. – деца libertas, -ātis, f. – слобода libertus, -i, m. – ослобођеник lictor, -ōris, m. – ликтор ligneus, 3 – дрвен lignum, -i, n. – дрво linea, -ae, f. – црта, линија liquāmen, -inis, n. – ликвамен (прелив) littera, -ae, f. – слово  pl. писмо; књижевност locus, -i, m. – место longe – далеко, сасвим longus, 3 – дуг lotus, 3 – опран lucerna, -ae, f. – светиљка Lucius, -ii, m. – Луције ludo, 3. lusi, lusum – играти се ludus, -i, m. – школа (основна); игра luna, -ae, f. – Месец lupus, -i, m. – вук luteus, 3 – жут lux, lucis, f. – свитање; дан; светлост lyra, -ae, f. – лира

во

за

уџ бе

ни ке

inutilitas, -ātis, f. – некорисност invenio, 4. invēni, inventum – наћи invideo, 2. invīdi, invīsum – завидети invīto, 1. -āvi, -ātum – позвати ipse, ipsa, ipsum – сам, сама, само iracundia, -ae, f. – љутња, гнев irātus, 3 – љут is, ea, id – онај, она, оно iste, ista, istud – тај, та, то itaque – стога item – такође, исто тако iter, itineris, n. – пут iterum – поново Ithaca, -ae, f. – Итака iucundus, 3 – пријатан, љубак  iucunde (прилог) – пријатно iudicium, -ii, n. – суд, судска истрага Iulia, -ae, f. – Јулија iunior, -ius – млађи Iuno, -ōnis, f. – Јунона, заштитница брака и жена Iuppiter, Iovis, m. – Јупитер (Јов), врховни римски бог iurgium, -ii, n. – свађа iuvenis, -e – млад iuvo, 1. iuvi, iutum (са ак.) – допадати се, годити (са дат.)

За

Kalendae, -ārum, f. – Календе

labor, -ōris, m. – рад, напор laboriōsus, 3 – вредан labōro 1. -āvi, -ātum – радити laetitia, -ae, f. – радост laetus, 3 – срећан lana, -ae, f. – вуна Latium, -ii, n. – Лациј laudo, 1. -āvi, -ātum – хвалити laurus, -i, f. – ловор laus, laudis, f. – похвала lavo, 1. lavi, lavātum – прати, умивати legio, -ōnis, f. – легија lego, 3. legi, lectum – читати legātus, -i, m. – легат lenis, -e – благ

macellum, -i, n. – пијаца maestus, 3 – тужан magister, -tri, m. – учитељ  magister dicendi – учитељ говорништва magistrātus, -us, m. – магистрат (државни службеник) magnus, 3 – велик malum, -i, n. – јабука malus, -i, m. – јарбол, катарка malus, 3 – лош mane – ујутро maneo, 2. mansi, mansum – остати, боравити; чекати manus, -us, f. – рука (шака) Marcellus, -i, m. – надимак рода Клаудија Marcus, -i, m. – Марко mare, -is, n. – море marītus, -i, m. – муж mater, -tris, f. – мајка 151 CLI

ни ке

negotium, -ii, n. – посао nemo (одрична заменица) – нико Neptūnus, -i, m. – Нептун, бог мора Nervii, -ōrum, m. – Нерви nescio, 4. -īvi, -ītum – не знати nihil (одрична заменица) – ништа nimis – превише nobilis, -e – познат, племенитог рода nocturnus, 3 – ноћни nomen, -inis, n. – име non (негација) – не non modo ... sed etiam – не само ... него и nondum – још не nonne – зар не nos (лична замница) – ми noster, -tra, trum – наш notus, 3 – познат novem – девет November, -bris, -bre – новембарски novus, 3 – нов nox, -ctis, f. – ноћ nubes, -is, f. – облак nubo, 3. nupsi, nuptum – удати се; оженити се nullus, 3 – ниједан num – зар numerus, -i, m. – број numquam – никад nunc – сад nuntius, -ii, m. – гласник nupta, -ae, f. – млада, невеста nuptiae, -ārum, f. – венчање; свадба nuptiālis, -e – свадбени nux, nucis, f. – орах nympha, -ae, f. – нимфа

За

во

за

уџ бе

matrimonium, -ii, n. – брак matrōna, -ae, f. – госпођа, дама medicus, -i, m. – лекар mel, mellis, n. – мед mens, mentis, f. – ум mensa, -ae, f. – сто; јело mensis, -is, m. – месец meritum, -i, n. – заслуга meto, 3. messui, messum – жњети meus, 3 – мој miles, -itis, m. f. – војник, ратник Minerva, -ae, f. – Минерва, богиња уметности и заната minime – ни најмање; не (одричан одговор) miser, -era, -erum – јадан mitto, 3. misi, missum – слати modo – само molestus, 3 – досадан Molo, -ōnis, m. – Молон mons, -ntis, m. – планина monstro, 1. -āvi, -ātum – показати mos, moris, m. – обичај; морална норма Mosa, -ae, f. – Моза, Маас (данашњи назив) motus, -us, m. – кретање, покрет mox – ускоро mulier, -eris, f. – жена multus, 3 – многи  multum, multa – много munio, 4. -īvi, -ītum – утврдити munitio, -ōnis, f. – утврђивање murus, -i, m. – бедем mus, -ris, m. – миш Musa, -ae, f. – муза, заштитница уметности

nam – наиме, јер narro, 1. -āvi, -ātum – причати natus, 3 – рођен nauta, -ae, m. – морнар navigatio, -ōnis, f. – пловидба navigo, 1. -āvi, -ātum – пловити navis, -is, f. – лађа, брод ne – не, ни nebula, -ae, f. – магла; облак nec … neque – ни … нити necessarius, 3 – неопходан, нужан neco, 1. -āvi, -ātum – убити necto, 3. nexi, nexum – спајати 152 CLII

obscūrus, 3 – мрачан obsideo, 2. obsēdi, obsessum – опседати obvius, 3 – који је насупрот, преко пута occido, 3. occidi, occāsum – залазити; падати occultum, -i, n. – тајна  in occulto – тајно occurro, 3. occurri, occursum – срести octo – осам Octōber, -bris, -bre – октобарски oculus, -i, m. – око odiōsus, 3 – мрзак, досадан Odyssēa, -ae, f. – Одисеја

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

во

д За

paco, 1. -āvi, -ātum – умирити, покорити paedagōgus, -i, m. – роб који је пратио децу paene – скоро, готово palla, -ae, f. – пала, женски одевни предмет palumbis, -is, m. f. – голуб (шумски голуб) parens, -entis, m. f. – родитељ paro, 1. -āvi, -ātum – припремати, спремати pars, partis, f. – део Parthi, -ōrum, m. – Парћани parvus, 3 – мали passer, -eris, m. – врабац pastor, -ōris, m. – пастир pater, -tris, m. – отац Patrae, -ārum, f. – Патра patria, -ae, f. – отаџбина pauci, -ae, -a – неколицина paulum – мало paulātim – (мало) помало pauper, -eris – сиромашан, оскудан

ни ке

pecunia, -ae, f. – новац pellucidus, 3 – провидан Penelopa, -ae, f. – Пенелопа per (са ак.) – преко, кроз peragro, 1. -āvi, -ātum – пропутовати perfundo, 3. perfūdi, perfūsum – прелити periculum, -i, n. – опасност periculōsus, 3 – опасан peristȳlum, -i, n. – трем perpetuus, 3 – сталан, непрекидан pervenio, 4. pervēni, perventum – стићи pes, pedis, m. – нога (стопало) peto, 3. -īvi, -ītum – тражити philosophus, -i, m. – филозоф pictūra, -ae, f. – слика piger, -gra, -grum – лењ pila, -ae, f. – лопта pinacothēca, -ae, f. – пинакотека (галерија) piper, -eris, n. – бибер Piraeus, -i, m. – Пиреј piscis, -is, m. – риба piscīna, -ae, f. – базен; рибњак placeo, 2. placui, placitum (са дат.) – допадати се, свиђати се Plato, -ōnis, m. – Платон plecto, 3. plexi, plexum – увијати plenus, 3 – пун pluvia, -ae, f. – киша poēta, -ae, m. – песник Polyphēmus, -i, m. – Полифем Pompeii, -ōrum, m. – град Помпеји Pompeius, 3 – који припада роду Помпеја Pompeiānum, -i, n. – имање у Помпејима Pompeiānus, -i, m. – Помпејац (становник Помпеја) Pomponia, -ae, f. – Помпонија Pomptīnus, 3 – који припада роду Помптина pono, 3. posui, positum – ставити pontifex, -icis, m. – свештеник populus, -i, m. – народ porrigo, 3. porrexi, porrectum – пружити, дати porticus, -us, m. – портик (трем) porto, 1. -āvi, -ātum – носити portus, -us, m. – лука posco, 3. poposci – тражити post (са ак.) – после postea – потом, затим posterus, 3 – следећи postquam – после тога, пошто postrēmo – напослетку

уџ бе

за

officium, -ii, n. – дужност oleum, -i, n. – уље olim – некад, једном olla, -ae, f. – лонац olīva, -ae, f. – маслина omnis, -e – сав onerarius, 3 – теретни onero, 1. -āvi, -ātum – натоварити onus, -eris, n. – терет opera, -ae, f. – посао oppressus, 3 – притиснут opprimo, 3. oppressi, oppressum – притиснути oppugnatio, -ōnis, f. – напад, опсада oppugno, 1. -āvi, -ātum – нападати optimus, 3 – најбољи opus, -eris, n. – дело, рад oratio, -ōnis, f. – говор orātor, -ōris, m. – говорник oratorius, 3 – говорнички ordo, -inis, f. – ред origanum, -i, n. – оригано orno, 1. -āvi, -ātum – украшавати ornatus, -us, m. – украс ornātus, 3 – уређен; украшен otium, -ii, n. – мир; доколица ovis, -is, f. – овца

153 CLIII

ни ке

quartus, 3 – четврти quattuor – четири quattuordecim – четрнаест quercus, -us, f. – храст qui (односно-упитна заменица) – који qui, quae, quod – који, која, које quid (упитна заменица) – шта quidem – баш, заиста quies, -ētis, f. – одмор quindecim – петнаест quinque – пет Quintus, -i, m. – Квинт quis (упитна заменица) – ко quomodo – како quoque – такође quousque – до када, колико дуго

За

во

за

уџ бе

prae (са абл.) – због praeclārus, 3 – диван, славан praeda, -ae, f. – плен praesertim – нарочито praeter (са ак.) – осим praetextus, 3 – оперважен гримизом, са гримизним порубом praetor, -ōris, m. – претор premo, 3. pressi, pressum – притиснути pretiōsus, 3 – скуп primum – прво primus, 3 – први prior, prius – претходни priusquam – пре него што pro (са абл.) – за, због proconsul, -ulis, m. – проконзул proconsulātus, -us, m. – проконзулат procus, -i, m. – просац proelium, -ii, n. – битка promitto, 3. promīsi, promissum – обећати prope (са ак.) – близу propterea – стога, зато propylaea, -ōrum, n. – Пропилеји (у Атини) prora, -ae, f. – кљун provincia, -ae, f. – провинција proximus, 3 – најближи Publius, -ii, m. – Публије puella, -ae, f. – девојка puer, -eri, m. – дечак, младић pugil, -ilis, m. – рвач pugno, 1. -āvi, -ātum – борити се pulcher, -chra, -chrum – леп pullus, -i, m. – пиле Punicus, 3 – пунски (феничански), картагински punio, 4. -īvi, -ītum – казнити puppis, -is, f. – крма puto, 1. -āvi, -ātum – мислити, сматрати

quadringenti, -ae, -a – четири стотине quaero, 3. quaesīvi, quaesītum – питати; тражити quam – како quam (поредбени везник) – него, од quamdiu – колико дуго; докле, докад quando – када quanti – пошто, колико quare – зато, стога 154 CLIV

radius, -ii, m. – зрак rarus, 3 – редак rasus, 3 – празан, неисписан recito, 1. -āvi, -ātum – читати наглас recte – тачно reditus, -us, m. – повратак regio, -ōnis, f. – предео, крај regno, 1. -āvi, -ātum – владати rego, 3. rexi, rectum (са ак.) – управљати, владати religio, -ōnis, f. – вера, побожност relinquo, 3. relīqui, relictum – оставити remex, -igis, m. – веслач remus, -i, m. – весло repello, 3. repuli, repulsum – одбијати res, -ei, f. – ствар, дело  res publica, f. – држава respondeo, 2. respondi, responsum – одговарати responsum, -i, m. – одговор retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. -tinui, -tentum – задржавати се reverentia, -ae, f. – поштовање reverto, 3. reverti, reversum – вратити се rex, regis, m. – краљ Rhenus, -i, m. – Рајна rhetorica, -ae, f. – реторика (говорништво) Rhodius, -ii, m. – Рођанин Rhodus, -i, f. – Родос rideo, 2. risi, risum – смејати се ridiculus, 3 – смешан rogo, 1. -āvi, -ātum – питати

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

Roma, -ae, f. – Рим Romānus, -i, m. – Римљанин Romānus, 3 – римски rosa, -ae, f. – ружа Rufus, -i, m. – надимак рода Сулпиција rumor, - ōris, m. – гласина rursus – натраг, поново

За

во

уџ бе

за

sacrilegus, 3 – безбожан saeculum, -i, n. – век saepe – често sagitta, -ae, f. – стрела salio, 4. salui, saltum – скакутати, скакати salus, -ūtis, f. – поздрав; здравље; спасење salutem dicere – поздрављати salve (поздрав при доласку) – здраво salvus, 3 – читав, здрав salūto, 1. -āvi, -ātum – поздрављати sane – баш, заиста sanus, 3 – здрав sapiens, -entis – паметан satis – доста Saturnus, -i, m. – Сатурн, бог усева и сетве scaena, -ae, f. – позорница (сцена) scando, 3. scandi, scansum – пети се schola, -ae, f. – школа scio, 4. -ivi, -itum – знати scribo, 3. scripsi, scriptum – писати se (лична повратна заменица) – себе, се secundus, 3 – други sed – али sedeo, 2. sedi, sessum – седети seditio, -ōnis, f. – устанак, побуна sella, -ae, f. – столица sementis, -is, f. – жетва semper – увек Sempronius, 3 – Семпроније sententia, -ae, f. – реченица sentio, 4. sensi, sensum – осећати senātor, -ōris, m. – сенатор senātus, -us, m. – Сенат septem – седам septimus, 3 – седми septingentesimus, 3 – седамстоти sepulchrum, -i, n. – гроб sermo, -ōnis, m. – разговор

ни ке

sero – касно Servius, -ii, m. – Сервије servo, 1. -āvi, -ātum – чувати, пазити servus, -i, m. – роб serēnus, 3 – ведар sevērus, 3 – строг sex – шест sextīlis, -e – шести (месец) sextus, 3 – шести si – ако sicut – као (што), како signum, -i, n. – статуа; знак silva, -ae, f. – шума similis, -e – сличан sine (са абл.) – без socius, -ii, m. – друг sol, -is, m. – Сунце solea, -ae, f. – сандала, папуча sollicitus, 3 – забринут solum – само solus, 3 – сам solvo, 3. solvi, solūtum (са абл.) – ослободити (из/ од нечега) spectātor, -ōris, m. – гледалац specto, 1. -āvi, -ātum – посматрати spelunca, -ae, f. – пећина spero, 1. -āvi, -ātum – надати се spes, -ei, f. – нада à spem ponere (in) – уздати се (у) spiro, 1. -āvi, -ātum – дисати; живети splendidus, 3 – сјајан sponsus, -i, m. – вереник; младожења sportella, -ae, f. – котарица statim – одмах statuo, 3. statui, statūtum – постављати, одређивати, одлучивати status, -us, m. – стање, положај stella, -ae, f. – звезда stipendium, -ii, n. – плата sto, 1. steti, statum – стајати stola, -ae, f. – стола, женски одевни предмет stomachus, -i, m. – стомак strues, -is, f. – гомила struo, 3. struxi, structum – слагати stylus, -i, m. – писаљка suāvis, -e – сладак sub (са ак. и абл.) – испод, под subito – изненада sudo, 1. -āvi, -ātum – знојити се 155 CLV

ubi – где; када Ulixes, -is, m. – Одисеј umquam – икада una – заједно unde – одакле undique – свуда, на све стране, одасвуд unguentaria taberna – парфимерија unguentarius, 3 – који се тиче крема unguentum, -i, n. – маст, крема unus, -a, -um – један, једна, једно urbs, urbis, f. – град ursus, -i, m. – медвед usque – стално, непрестано utrum … an – да ли … или uva, -ae, f. – грозд, грожђе uxor, -ōris, f. – жена, супруга

За

во

за

уџ бе

taberna, -ae, f. – радња tabula, -ae, f. – таблица; плоча, даска tabularium, -ii, n. – табуларијум (архив) taceo, 2. -ui, -itum – ћутати tam – тако tamen – ипак tandem – најзад tantus, 3 – толики tarde – споро Taurus, -i, m. – Таурус (планина) Telemachus, -i, m. – Телемах temere – непромишљено tempestas, -ātis, f. – невреме; време templum, -i, n. – храм tempus, -oris, n. – време teneo, 2. tenui, tentum – држати tenuis, -e – нежан, слаб tepidarium, -ii, n. – просторија с млаком водом Terentia, -ae, f. – Теренција tergeo, 2. tersi, tersum – чистити tero, 3. trivi, tritum – смрвити terra, -ae, f. – земља tertius, 3 – трећи theatrum, -i, n. – позориште, театар thermae, -ārum, f. – терме tibīcen, -inis, m. – фрулаш, свирач Tiro, -ōnis, m. – Тирон, Цицеронов ослобођеник toga, -ae, f. – тога tot – толико totus, 3 – цео, сав, читав trado, 3. tradidi, traditum – предати transcrībo, 3. transcripsi, transcriptum – преписивати transfīgo, 3. transfixi, transfixum – пробости transporto, 1. -āvi, -ātum – преносити trecenti, -ae, -a – три стотине tres, tria – три tribūnus, -i, m. – трибун tribūtus, -us, m. – порез

triginta – тридесет tristis, -e – тужан triumphus, -i, m. – тријумф Troiānus, -i, m. – Тројанац Troiānus, 3 – тројански truncus, -i, m. – дебло tu (лична заменица) – ти Tullia, -ae, f. – Тулија Tulliola, -ae, f. – Тулијица Tullius, 3 – који припада роду Тулија tum – тада tunica, -ae, f. – туника turba, -ae, f. – гужва, метеж turris, -is, f. – торањ, кула tuus, 3 – твој

ни ке

suffundo, 3. suffūdi, suffūsum – усути Sulpicius, 3 – који припада роду Сулпиција sum, esse, fui – јесам, бити summus, 3 – најизврснији surgo, 3. surrexi, surrectum – устајати suus, 3 (присвојна заменица) – свој

156 CLVI

vacca, -ae, f. – крава vacuus, 3 – празан vae (узвик – са дат.) – јао! куку! valde – врло, веома vale (поздрав при одласку) – здраво, збогом valetūdo, -inis, f. – здравље vallum, -i, n. – насип vapor, - ōris, m. – пара, топлота varius, 3 – разноврстан vasto, 1. -āvi, -ātum – опустошити velum, -i, n. – једро

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

уџ бе

ни ке

vinculum, -i, m. – конопац, врпца  pl. окови vinōsus, 3 – пијан vinum, -i, n. – вино virga, -ae, f. – прут virgo, -inis, f. – девојка, девица viridis, -e – зелен virtus, -ūtis, f. – храброст, врлина vis, f. – сила visito, 1. -āvi, -ātum – посећивати viso, 3. visi, visum – посетити vita, -ae, f. – живот vitta, -ae, f. – врпца, трака vivo, 3. vixi, victum – живети vix – једва voco, 1. -āvi, -ātum – звати, дозивати, позивати volo, 1. -āvi, -ātum – летети voluntas, -ātis, f. – воља, жеља vos (лична заменица) – ви vulnus, -eris, n. – рана vulpes, -is, f. – лисица

За

во

за

vendo, 3. vendidi, venditum – продати venio, 4. veni, ventum – долазити venter, -tris, m. – трбух ventus, -i, m. – ветар verbum, -i, n. – реч verbōsus, 3 – речит vero – заиста, свакако; да (потврдан одговор) versus, -us, m. – стих vertex, -icis, m. – врх vesperi – увече vestimentum, -i, n. – одело, хаљина vetustas, -ātis, f. – древност, старина, старост vexo, 1. -āvi, -ātum – разорити via, -ae, f. – пут, улица victoria, -ae, f. – победа video, 2. vidi, visum – видети viginti – двадесет vilicus, -i, m. – управник имања vinarius, 3 – вински vinco, 3. vici, victum – победити

157 CLVII

СРПСКО-ЛАТИНСКИ РЕЧНИК

базен – piscīna, -ae, f. близу – prope (са ак.) боравити, остати – maneo, 2. mansi, mansum

жена – femina, -ae, f.

забављати – delecto, 1. -āvi, -ātum зато – quare; ideo звати – voco, 1. -āvi, -ātum зелен – viridis, -e знати – scio, 4. scivi, scitum знојити се – sudo, 1. -āvi, -ātum

уџ бе

За

во

за

галски – Gallicus, 3 где – ubi говорник – orātor, -ōris, m. град – urbs, urbis, f. градити – aedifico, 1. -āvi, -ātum Грк – Graecus, -i, m. грчки – Graecus, 3 грожђе – uva, -ae, f. Грчка – Graecia, -ae, f. гужва – turba, -ae, f.

дан – dies, -ēi, m. данас – hodie двадесет – viginti девојчица, девојка – puella, -ae, f. добар – bonus, 3 док – dum долазити – venio, 4. veni, ventum доносити – porto, 1. -āvi, -ātum драг – carus, 3 дуго – diu

158 CLVIII

ни ке

век – saeculum, -i, n. велик – magnus, 3 вечера – cena, -ae, f. ви – vos висок – altus, 3 водити рат – bellum gerere војска – exercitus, -us, m.

и – et, -que играти се – ludo, 3. lusi, lusum имање – fundus, -i, m. имати – habeo, 2. habui, habitum Итака – Ithaca, -ae, f. Италија – Italia, -ae, f. историја – historia, -ae, f.

ја – ego јуче – heri

када – cum калдаријум – caldarium, -ii, n. Квинт – Quintus, -i, m. кисео – acerbus, 3 књига – liber, -bri, m. ко – quis код – ad (са ак.) код куће – domi који, која, које – qui, quae, quod колико – quanti конзул – consul, -ulis, m. коштати – consto, 1. constiti, constātum куповати – emo, 3. emi, emptum

СРПСКО-ЛАТИНСКИ РЕЧНИК

кућа – domus, -us, f. кухиња – culīna, -ae, f.

пала – palla, -ae, f. песма – canticum, -i, n. песник – poēta, -ae, f. планина – mons, montis, m. пловити – navigo, 1. -āvi, -ātum победити – vinco, 3. vici, victum позориште – theatrum, -i, n. Помпонија – Pomponia, -ae, f. посао – opera, -ae, f. посетити – viso, 3. visi, visum посматрати – specto, 1. -āvi, -ātum пре него што – priusquam превара – dolus, -i, m. предати – trado, 3. tradidi, traditum претор – praetor, -ōris, m. пријатељ – amīcus, -i, m. пријатељица – amīca, -ae, f. припремати – paro, 1. -āvi, -ātum причати – narro, 1. -āvi, -ātum продати – vendo, 3. vendidi, venditum провинција – provincia, -ae, f. пртљаг – onus, -eris, n.

лађа – navis, -is, f.; aphractum, -i, n. леп – pulcher, -chra, -chrum лопов – fur, furis, m. f. Луције – Lucius, -ii, m.

ни ке

љубак – dulcis, -e

за

во

мало – paulum Марко – Marcus, -i, m. мачка – feles, -is, f. ми – nos млада, невеста – nupta, -ae, f. много – multum, multa мој – meus, 3 морати – debeo, 2. debui, debitum моћи – possum, posse, potui муза – Musa, -ae, f.

уџ бе

За

на – ad (са ак.); in (са ак. и абл.) не (негација) – non најзад – tandem напуштати – relinquo, 3. relīqui, relictum никад – numquam нов – novus, 3

о – de (са абл.) овај, ова, ово – hic, haec, hoc одећа – vestimentum, -i, n. Огигија – Ogygia, -ae, f. Одисеј – Ulixes, -is, m. он, она, оно – is, ea, id онај, она, оно – is, ea, id; ille, illa, illud отац – pater, -tris, m.

рат – bellum, -i, n. риба – piscis, -is, m. Римљанин – Romānus, -i, m. римски – Romānus, 3 роб – servus, -i, m. Родос – Rhodus, -i, f. Рођанин – Rhodius, -ii, m.

са – cum (са абл.) сав, цео – omnis, -e сакривати се – delitesco, 3. delitui свакодневно – cottidie седети – sedeo, 2. sedi, sessum Сенат – senātus, -us, m. син – filius, -ii, m. славан – clarus, 3 служавка – ancilla, -ae, f. слушати, чути – audio, 4. -īvi, -ītum смејати се – rideo, 2. risi, risum 159 CLIX

смислити – fingo, 3. finxi, fictum спремати, чистити – tergeo, 2. tersi, tersum суд – iudicium, -ii, n. сутра – cras

Феачани – Phaeāces, -cum, m.

Ханибал – Hannibal, -alis, m. храм – templum, -i, n.

тај, та, то – iste, ista, istud тежак – difficilis, -e Теренција – Terentia, -ae, f. терме – thermae, -ārum, f. три – tres, tria Тројанац – Troiānus, -i, m. Тулија – Tullia, -ae, f.

Ц Ч

ни ке

цео – totus, 3 Цицерон – Cicero, -ōnis, m.

чекати – maneo, 2. mansi, mansum читати – lego, 3. legi, lectum

уџ бе

у – in (са ак. и абл.) удати се – nubo, 3. nupsi, nuptum увек – semper ускоро – mox учитељ – magister, -tri, m.

За

во

за

школа – schola, -ae, f.; ludus, -i, m.

Марјанца Пакиж, Драгана Димитријевић • ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК I за I разред гимназије • Једанаесто издање, 2020. година • Издавач: Завод за уџбенике, Београд, Обилићев венац 5, www.zavod.co.rs • Лектори текста на српском језику: Олга МИНИЋ, Ирена КАНКАРАШ • Лектор текста на латинском језику и коректор: Урош РАЈЧЕВИЋ • Ликовни уредник: мр Бранислав НИКОЛИЋ • Илустрације: Тијана КНЕЖЕВИЋ • Корице: Огњан РАНЧИЋ • Фотографије: Археолошки институт, Београд; Depositphotos; Архива Завода за уџбенике • Графички уредник, дизајн и компјутерска обрада: Борис ПОПОВИЋ • Обим: 20 штампарских табака • Формат: 20,5 × 26,5 cm • Тираж: 6000 примерака • Рукопис предат у штампу марта 2020. године • Штампање завршено марта 2020. године • Штампа „АМД Систем”, Београд 160 CLX

Latinski 1

Articles inside

XX

CXXX

CXX

CVIII

CII