Zakqu~ak

Klasi~na mehanika je veoma va`na oblast fizike. Upoznali smo wene osnovne elemente, a to su: kinematika, dinamika, statika, gravitacija, rad i energija, kao i zakone odr`awa u mehanici (impulsa, momenta impulsa i energije).

Osnovu klasi~ne mehanike ~ine Wutnovi zakoni. Ovi zakoni defini{u odnose iz me |u veli~ina: ubrzawa, mase, impulsa, sile i dr. Na osnovu tih relacija re{avaju se razni zadaci u klasi~noj mehanici.

Do kraja XIX veka niko nije sumwao u apsolutnu ta~nost Wutnovih zakona i wihovu univerzalnu primenu. Znamo da su Wutnovi zakoni ustanovqeni u periodu kada su qudi po~eli {iroko da koriste razne ma{ine, aparate, i da izra|uju sve impozantnije gra|e vin ske objekte. I u dana{we vreme po Wutnovim zako nima prora~unavaju se konstrukcije slo`enih ma{ina i mehanizama, od te{kih turbina i raketa do preciznih instrumenata, pribora, ~ija masa ne prelazi jedan gram.

Po~etkom XX veka dokazano je da Wutnovi zakoni ne mogu da se primene kada se tela kre }u brzinom uporedivom sa brzinom svetlosti u vakuumu (c = 300 000 km ). s

Ajn{tajn, koga nazivaju Wutnom XX veka, formulisao je op{tije zakone koji se mogu primeniti i za opisivawe kretawa tela ~ije su brzine bliske brzini svetlosti u vakuumu. Ti zakoni le`e u osnovi takozvane relativisti~ke meha nike ili teorije relativnosti, koju }emo upoznati u zavr{nom razredu gimnazije.

Postavqa se pitawe mesta Wutnovih zakona pa i cele klasi~ne mehanike u Ajn{taj novoj teoriji relativnosti. Wutnovi zakoni i klasi~na mehanika u celini su konkretan primer, odnosno specijalan slu~aj ove op{tije teorije i mogu da se primene na kretawa tela (~estica) ~ije su brzine znatno mawe od brzine svetlosti u vakuumu.

Wutnovi zakoni klasi~ne mehanike „otkazuju” i pri razmatrawu kretawa unu tar mole kula, atoma. Naime, ni u na~elu nije mogu}e pratiti kretawa sastavnih de lo va atoma, pa ni sam wutnovski pristup i na~in razmi{qawa na subatomskom nivou nije mogu}e primeniti. Za razmatrawe takvih pojava i procesa gde je udaqenost izme|u ~e stica mawa od 10–10 m (polupre~nik atoma), odgovorno je drugo podru~je fi zike, kvantna mehanika (koju }emo, tako|e, izu~avati u IV razredu gimnazije). Wutnova mehanika mo`e da se primeni na interakcije izme|u ~estica uzajamno udaqenih vi{e od 10–10 m.

Relativisti~ka i kvantna ograni~ewa ne umawuju ogromnu va`nost klasi~ne meha nike. Za opisivawe mehani~kog kretawa tela (~estica), makroskopskih pojava i procesa klasi~na (Galilej–Wutnova) mehanika i daqe je nezamenqiva.

Ste~eno znawe u prou~avawu klasi~ne mehanike koristi}emo pri izu~avawu svih ostalih oblasti fizike, kao i nekih poglavqa hemije, biologije, astronomije i drugih prirodnih nauka.