Читанка 18010

(]) c:::: 0 �

3

(]) :::c al 0 :::c u 0 c:[ (])

a.

M ro a.

00

ro M

::c

RS �

RS l­

s:

'3"'

Jb11JbaHa Eaj11h 3otta Mp1<aJb K618010

www.zavod.co.rs

11

1 11 1

8 600262 025159

Љиљана Бајић Зона Мркаљ

Читанка за 8. разред основне школе

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ БЕОГРАД

Рецензенти проф. др Бошко Сувајџић, Филолошки факултет, Београд мр Миодраг Павловић, Филолошки факултет, Београд Катарина Колаковић, професор ОШ „Дринка Павловић“, Београд Уредник мр Бранислава Марковић Одговорни уредник Слободанка Ружичић За издавача Милољуб Албијанић, директор и главни уредник

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у осмом разреду основне школе својим решењем број 650-02-00134/2010-06 од 21. јула 2010. године.

ISBN 978-86-17-17391-1

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2010–2011) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини, а ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Садржај ГУСЛАР

Народне епске песме новијих времена 8

Почетак буне против дахија (одломци) 8

Вук Стефановић Караџић

О народним певачима (избор) 16

Бој на Мишару (одломак) 17

Српски рјечник (избор) 23 Миодраг Поповић, Словенски аџија (одломак) 29 Прота Матеја Ненадовић, Мемоари (одломак) 33 Уместо рама за слику 37 ТВРД ЈЕ ОРАХ ВОЋКА ЧУДНОВАТА

Петар Петровић Његош, Горски вијенац (одломци) 42

Љубомир Ненадовић, Писма из Италије (одломци) 49

Ђура Јакшић, Отаџбина 55 Оскар Давичо, Србија 59

Симо Матавуљ, Пилипенда 61 САМО СЕ СРЦЕМ ЈАСНО ВИДИ

Франческо Петрарка, Канцонијер (LXI) 68

Вилијем Шекспир, Ромео и Јулија (одломак) 70

Јован Јовановић Змај, Ђулићи (избор) 75

Борисав Станковић, Увела ружа (одломци) 78

Народна песма Српска дјевојка 83

Десанка Максимовић

Опомена 85

Пролећна песма 86

Рајнер Марија Рилке, Љубавна песма 87

Васко Попа, Очију твојих да није 88 У ТАМНИНИ ДА СЕ НЕ ИЗГУБИ

Јован Јовановић Змај, Светли гробови 92

Иво Андрић

Мост на Жепи (одломци) 95

Књига (одломци) 99

Милош Црњански, Сеобе (одломци) 105

Добрица Ћосић, Деобе (одломак) 110

Исидора Секулић, О царском достојанству језика (одломак) 113

ХОДОЧАШЋА

Теодосије, Житије Светог Саве (одломак) 118

Матија Бећковић, Прича о Светом Сави 122

Милош Црњански, Ламент над Београдом (одломци)

Роберт Гревс, Златно руно (одломак) 127

Растко Петровић, Африка (одломак) 130

Дејвид Гибинс, Атлантида (одломак) 132 СА ИЗВОРА ЖИВОТА

Сергеј Јесењин, Писмо мајци 140

Лаза Лазаревић, Све ће то народ позлатити (одломци)

Петар Кочић, Кроз мећаву (одломци) 149

Данило Киш, Ноћ и магла (одломци) 155

Молијер, Грађанин племић (одломци) 161

Бранислав Нушић, Сумњиво лице (одломак) 168

Ернест Хемингвеј, Старац и море (одломак) 172

Јасминка Петровић, Бонтон у гостима 174

124

143

РАСКОВНИК

Народне лирске љубавне песме (избор) 178

Најљепши мирис 178

Радост у опомињању 178

Риба и дјевојка 178

Драги и недраги 178

Не мисле се убити, већ љубити 178

Момак и дјевојка 179

Народне епско-лирске песме (избор) 180

Смрт Омера и Мериме 180

Стојан и Љиљана 182

Женидба Милића Барјактара (одломци) 184

Народне приповетке

Усуд 190

Немушти језик 195

Ш. Кулишић, Ж. Петровић, Н. Пантелић,

Српски митолошки речник (избор) 199

Милорад Павић, Предео сликан чајем (одломци) 202

Азбучник писаца 208

Књижевнотеоријски појмови 216

Списак илустрација 217

Мапе књижевних родова и врста 218

Речник 220

Објашњење симбола у Читанци за осми разред Стрелице постављене у два смера као симбол означавају задатке које ћеш решавати на часу у дијалогу са наставником и друговима. Неки од њих намењени су истраживачком читању текста, те ћеш о таквим питањима, уз претходни договор са наставником, размишљати код куће. Одговоре припремај за усмено излагање, а по потреби можеш, у вези са њима, сачинити и подсетник у школској свесци.

Oвај симбол упућује на додатни рад и бављење књижевношћу и српским језиком у оквиру слободних активности. Захтеви обележени знаком за бесконачно подстичу те да самостално приступиш решавању задатака, да истражујеш, прикупљаш додатне информације, проучаваш секундарну литературу, посетиш знаменита места... Трећи понуђени симбол упућује на књижевнотеоријске појмове које треба да усвојиш закључно са осмим разредом. Неки од њих су објашњени у претходним разредима, а неки су за тебе нови и протумачени први пут. Симбол наводник означава одломке из секундарне литературе, тј. текстове писане поводом различитих књижевних дела, књижевних праваца или о писцима. Ако желиш, можеш да прошириш своја знања читајући књиге из којих су преузети дати одломци.

!

Под овим симболом наћи ћеш издвојене „кључне речи“, које представљају значајне водиче у твом разумевању наставне јединице која се обрађује. Како је у књижевности естетски моменат водећи, као најбитнији издвајају се они појмови око којих се шире асоцијативне „мапе знања“, а везани су за разумевање књижевноуметничког текста.

ГУСЛАР

Гуслар

Народне епске песме новијих времена

„Сећања на даљу и ближу националну прошлост, моделована у епском сазвучју, окосница су Вукове систематизације грађе, потпуно изведене у његовој класичној редакцији Српских народних пјесама. Кохерентан, ефикасан и аргументован самом поезијом, Вуков систем, успостављен другом, трећом и четвртом књигом бечког издања, постаће темељ свих будућих размишљања о националној епици. Његова ‘старија’ времена обу­ хватала су епску стилизацију јунака који припадају периодима самосталне феудалне државе, до ‘пропасти царства и господства српског’. Подвиге хајдука и ускока из дугог ропства од XV до XIX века Вук је унео у трећи том своје антологије, означивши их као ‘пјесме јуначке средњијех времена’. Опеване борбе за слободу црногорских племена и војевања српске револуције током Првог и Другог устанка склапала су епска ‘новија’ времена. Поред једноставног и прегледног хронолошког принципа, Вук је формирао и уже тематске кругове, што је указало на привлачност појединих епских имена, око којих су се груписали мотиви.“ (Снежана Самарџија, Биографије епских јунака)

Народна епска песма

Почетак буне против дахија (Одломци)

„Ово је јед­на од нај­по­зна­ти­јих, нај­леп­ших и нај­ра­зви­је­ни­јих еп­ских пе­са­ма о бор­ба­ма за осло­бо­ђе­ње Ср­ би­је. Сма­тра се да ју је ис­пе­вао сле­пи гу­слар Фи­лип Ви­шњић, од ко­га ју је Вук и за­бе­ле­жио уз по­моћ Лу­ ки­ја­на Му­шиц­ког с про­ле­ћа 1815, бо­ра­ве­ћи у ма­на­сти­ру Ши­ша­тов­цу. Ова пе­сма опе­ва зби­ва­ња ко­ја прет­хо­де Пр­вом срп­ском устан­ку. Ни­је тач­но уста­но­вље­но кад је Ви­шњић ис­пе­вао ову пе­сму, да ли пр­ вих го­ди­на устан­ка, док је још био у Бо­сни, или 1809. по пре­ла­ску у Ср­би­ју. По не­ким прет­по­став­ка­ма, учи­нио је то тек по­сле 1813. по­што је пре­шао у Срем. Ви­шњић је исто­риј­ске до­га­ђа­је и број­не лич­но­сти дао пе­снич­ким иде­ја­ма и сли­ка­ма, ли­ко­ве умет­нич­ким ка­рак­те­ри­сти­ка­ма и сти­лом, те је по­е­зи­ја пот­пу­ но по­ти­сну­ла хро­ни­чар­ско ка­зи­ва­ње.“ (Нада Милошевић-Ђорђевић и Радмила Пешић, Народна књижевност)

Бо­же ми­ли, чу­да ве­ли­ко­га! Кад се ћа­ше по зе­мљи Ср­би­ји, по Ср­би­ји зе­мљи да пре­вр­не и да дру­га по­ста­не су­ди­ја, ту кне­зо­ви ни­су ра­ди кав­зи, нит’ су ра­ди Тур­ци из­је­ли­це,

ал’ је ра­да си­ро­ти­ња ра­ја, ко­ја гло­ба да­ва­ти не мо­же, ни тр­пи­ти тур­ско­га зу­лу­ма; и ра­ди су бож­ји угод­ни­ци, јер је крв­ца из зе­мље про­вре­ла, зе­ман дош’о, ва­ља во­је­ва­ти,

за крст ча­сни крв­цу про­ље­ва­ти, сва­ки сво­је да по­ка­је ста­ре. Не­бом све­ци ста­ше во­је­ва­ти и при­ли­ке раз­лич­не ме­та­ти виш’ Ср­би­је по не­бу ве­дро­ме. ’Ва­ку пр­ву при­ли­ку вр­го­ше: од Три­пу­на до Све­то­га Ђур­ђа сва­ку ноћ­цу мје­сец се ва­та­ше, да се Ср­бљи на оруж­је ди­жу, ал’ се Ср­бљи диг­нут’ не смје­до­ше. Дру­гу све­ци вр­го­ше при­ли­ку: од Ђур­ђе­ва до Дми­тро­ва да­на све бар­ја­ци кр­ва­ви идо­ше виш’ Ср­би­је по не­бу ве­дро­ме, да се Ср­бљи на оруж­је ди­жу, ал’ се Ср­бљи диг­нут не смје­до­ше. Тре­ћу све­ци вр­го­ше при­ли­ку: гром за­гр­ми на Све­то­га Са­ву усред зи­ме, кад му вре­ме ни­је, си­ну му­ња на Ча­сне ве­ри­ге, по­тре­се се зе­мља од ис­то­ка, да се Ср­бљи на оруж­је ди­жу, ал’ се Ср­бљи диг­нут не смје­до­ше. А че­твр­ту вр­го­ше при­ли­ку: виш’ Ср­би­је на не­бу ве­дро­ме ува­ти се сун­це у про­ље­ће, у про­ље­ће на Све­тог Три­пу­на, је­дан да­нак три пу­та се ва­та, а три пу­та игра на ис­то­ку. То гле­да­ју Тур­ци Би­о­гра­ци, и из гра­да сви се­дам да­хи­ја: Аган­ли­ја и Ку­чук Али­ја, и два бра­та, два Фо­чи­ћа мла­да, Ме­мед-ага и с њи­ме Мус-ага, Му­ла Ју­суф, ве­ли­ки да­хи­ја, Дер­виш-ага градс­ки та­ин­џи­ја, ста­рац Фо­чо од сто­ти­не ље­та, све се­дам се са­ста­ло да­хи­ја Би­о­гра­ду на Стам­бол-ка­пи­ји, огр­ну­ли скер­лет­не би­њи­ше, су­зе ро­не, а при­ли­ке гле­де: „Ала, кар­даш, чуд­ни­јех при­ли­ка! Оно, јол­даш, по нас до­бро ни­је.“ Па од ја­да сви се­дам да­хи­ја

на­чи­ни­ше од ста­кла теп­си­ју, за­гра­би­ше во­де из Ду­на­ва, на Не­бој­шу ку­лу из­не­со­ше, на­врх ку­ле вр­го­ше теп­си­ју, у теп­си­ју зв’је­зде по­ва­та­ше, да гле­да­ју не­бе­ске при­ли­ке, што ће њи­ма би­ти до по­шљет­ка. Око ње се са­ста­ше да­хи­је, над теп­си­јом ли­це огле­да­ше; кад да­хи­је ли­це огле­да­ше, све да­хи­је очи­ма ви­ђе­ше, ни на јед­ном гла­ве не би­ја­ше. Кад то ви­ђе све се­дам да­хи­ја, по­те­го­ше на­џак од че­ли­ка, те раз­би­ше од ста­кла теп­си­ју, ба­ци­ше је низ би­је­лу ку­лу, низ би­је­лу ку­лу у Ду­на­во, од теп­си­је нек по­тро­шка не­ма! Па од ја­да сви се­дам да­хи­ја по­ше­та­ше бри­жни, не­ве­се­ли, низ Не­бој­шу ку­лу Јак­ши­ће­ву, од­ше­та­ше у ка­ву ве­ли­ку, пак сје­до­ше по ка­ви ве­ли­кој, сви сје­до­ше је­дан до дру­го­га, стар­ца Фо­чу вр­гли у за­че­ље, би­је­ла му бра­да до по­ја­са; пак по­ви­ка све се­дам да­хи­ја: „К на­ма бр­же, хо­џе и ’ва­и­зи! По­не­си­те књи­ге ин­џи­је­ле, те гле­дај­те што нам књи­ге ка­жу, што ће на­ма би­ти до по­шљет­ка.“ По­те­ко­ше хо­џе и ’ва­и­зи, до­не­со­ше књи­ге ин­џи­је­ле; књи­ге гле­де, гро­зне су­зе ро­не, да­хи­ја­ма ова­ко го­во­ре: „Тур­ци, бра­ћо, све се­дам да­хи­ја, ’ва­ко ва­ма ин­џи­је­ли ка­жу: кад су ’на­ке би­ва­ле при­ли­ке виш’ Ср­би­је по не­бу ве­дро­ме, ев’ од­он­да пет сто­тин’ го­ди­на, тад је срп­ско по­ги­ну­ло цар­ство, ми смо он­да цар­ство за­до­би­ли, и два вла­шка ца­ра по­гу­би­ли: Кон­стан­ти­на на­сред Ца­ри­гра­да,

украј Шар­ца, украј во­де лад­не, и Ла­за­ра на по­љу Ко­со­ву; Ми­лош уби за Ла­зу Му­ра­та, ал’ га до­бро Ми­лош не до­ту­че, већ све Му­рат у жи­во­ту бје­ше док ми срп­ско цар­ство осво­ји­смо; он­да се­би ве­зи­ре до­зи­ва: ’Тур­ци, бра­ћо, ла­ле и ве­зи­ри, ја умри­јех, ва­ма до­бих цар­ство! Не­го ово ме­не по­слу­шај­те, да вам цар­ство ду­го­вјеч­но бу­де: ви не­мој­те ра­ји гор­ки би­ти, веће ра­ји вр­ло до­бри буд’те; нек је ха­рач пет­на­ест ди­на­ри; нек је ха­рач и три­дест ди­на­ри не из­нос’те гло­ба ни по­ре­за, не из­нос’те на ра­ју би­је­да; не ди­рај­те у њи­хо­ве цр­кве, ни у за­кон, ни­ти у по­ште­ње; не ће­рај­те осве­те на ра­ји што је ме­не Ми­лош рас­по­рио, то је сре­ћа вој­нич­ка дон’је­ла: не мо­же се цар­ство за­до­би­ти на ду­ше­ку све ду­ван пу­ше­ћи; ви не­мој­те ра­ју раз­го­ни­ти по шу­ма­ма да од вас за­зи­ре, не­го паз’те ра­ју кô си­но­ве; та­ко ће вам ду­го би­ти цар­ство. Ако л’ ме­не то не по­слу­ша­те, већ поч­не­те зу­лум чи­нит ра­ји, ви ћет’ он­да из­гу­би­ти цар­ство.’ Цар умри­је а ми оста­до­смо, и ми на­шег ца­ра не слу­ша­смо, већ ве­ли­ки зу­лум по­ди­го­смо: по­га­зи­смо њи­хо­во по­ште­ње, сва­ко­ја­ке б’је­де из­но­си­смо, и на ра­ју гло­бе на­ва­ли­смо, и гри­јо­ту бо­гу учи­ни­смо. Сад су ’на­ке по­ста­ле при­ли­ке, сад ће не­тко из­гу­би­ти цар­ство; не бој­те се кра­ља ни јед­но­га, краљ на ца­ра уда­ри­ти не­ће, ни­ти мо­же кра­љев­ство на цар­ство, јер је та­ко од Бо­га по­ста­ло;

10

чу­вај­те се ра­је си­ро­ти­ње: кад уста­не ку­ка и мо­ти­ка, би­ће Тур­ком по Ме­ди­ји му­ка, у Ша­му ће ка­де про­пла­ка­ти, је­ра ће их ра­ја уцв’је­ли­ти. Тур­ци, бра­ћо, све се­дам да­хи­ја, та­ко на­ши ин­џи­је­ли ка­жу: да ће ва­ше ку­ће по­го­ре­ти, ви да­хи­је гла­ве по­гу­би­ти; из ог­њи­шта про­нић’ ће вам тра­ва, а му­на­ре по­паст па­у­чи­на, не­ће имат ко је­зан учи­ти; куд су на­ши дру­ми и кал­др­ме, и ку­да су Тур­ци про­ла­зи­ли и с коњ­ски­јем пло­чам’ за­ди­ра­ли, из кли­на ће про­ник­ну­ти тра­ва, дру­мо­ви ће по­же­љет Ту­ра­ка, а Ту­ра­ка ниг­де би­ти не­ће. Та­ко књи­ге ин­џи­је­ли ка­жу.“ Кад то чу­ше сви се­дам да­хи­ја, све да­хи­је ни­ком по­ни­ко­ше, и пре­да се у зе­мљу ­гле­да­ше; с књи­гом не зна ни­ко бе­сје­ди­ти, ни ка­ко ће књи­зи от­ка­за­ти. Ста­рац Фо­чо по­да­вио бра­ду, па је б’је­лу са зу­би­ма гри­зе, ни он не зна с књи­гом бе­сје­ди­ти, већ се и он то­ме по­слу чу­ди; не по­ни­че Фо­чић Ме­мед-ага, не по­ни­че, већ ју­нак по­кли­че: „Ди­шер мо­ре, хо­џе и ’ва­и­зи! Мол’те бо­га и је­зан учи­те сва­ки да­нак а све по пет пу­та ! Не брин’те се на­ма да­хи­ја­ма: док је на­ма здра­вља и па­ме­ти, и док нам је би­о­град­ског гра­да, ми смо ка­дри упра­ви­ти гра­дом, око гра­да си­ро­ти­њом ра­јом. Кад кра­ље­ви на нас вој­шит не­ће, ка­ко ће нам ра­ја до­са­ди­ти, кад нас има, у се­дам да­хи­ја, у сва­ко­га по ма­га­за бла­га? Ка­ква бла­га? Све ме­ка ду­ка­та, а све пу­ста бла­га ле­же­ће­га.

У нас, бра­ћо, че­ти­ри да­хи­је, Аган­ли­је и Ку­чук Али­је, и у ме­не и Му­ла Ју­су­фа, у сва­ко­га има пу­ста бла­га не­бро­је­на, по дви­је ма­га­зе. Нас че­ти­ри ка­да уста­не­мо, уста­не­мо на но­ге ла­га­не, а ма­га­зе с бла­гом отво­ри­мо, про­су­ће­мо ру­шпе по кал­др­ми, на ду­ка­те по­ку­пи­ти вој­ску, нас че­ти­ри ве­ли­ке да­хи­је на­че­тве­ро разд’је­ли­ти вој­ску, на­че­тве­ро кô че­ти­ри бра­та; по­ћи ће­мо из на­ше­га гра­да кроз на­ши­јех се­дамн’ест на­хи­ја, исјећ ће­мо све срп­ске кне­зо­ве, све кне­зо­ве, срп­ске по­гла­ви­це, и кме­то­ве што су за по­тре­бе, и по­по­ве, срп­ске учи­те­ље, са­мо лу­ду ђе­цу оста­ви­ти, лу­ду ђе­цу од се­дам го­ди­на, пак ће оно пра­ва би­ти ра­ја, и до­бро ће Тур­ке по­слу­жи­ти. *** Док по­гу­бим Бир­ча­нин Или­ју, обор кне­за ис­под Ме­ђед­ни­ка; ево има три го­ди­не да­на, отка­ко се вр­ло по­си­лио: куд гођ иде, све кр’ата ја­ше, а дру­го­га у по­во­ду во­ди; он бу­здо­ван о ун­ка­шу но­си, а бр­ко­ве под кал­па­ком др­жи, он Тур­чи­ну не да у кне­жи­ну: кад Тур­чи­на у кне­жи­ни на­ђе, то­пу­зом му ре­бра ис­пре­би­ја, а кад Тур­чин ста­не уми­ра­ти, а он ви­че на сво­је хај­ду­ке: ’Мо­ре, слу­ге, та­мо па­шче бац’те, ђе му га­вран ко­сти на­ћи неће.’ А кад на­ма по­ре­зу до­не­се, под оруж­јем на ди­ван изи­ђе, де­сну ру­ку на ја­та­ган мет­не, а ли­је­вом по­ре­зу до­да­је:

’Ме­мед-ага, ето ти по­ре­зе, си­ро­ти­ња те је по­здра­ви­ла: ви­ше те­би да­ва­ти не мо­же.’ Ја по­ре­зу за­поч­нем бро­ји­ти, а он на ме очи­ма стри­је­ља: ’Ме­мед-ага, зар ћеш је бро­ји­ти? Та ја сам је јед­ном из­бро­јио.’ А ја ви­ше бро­ји­ти не сми­јем, већ по­ре­зу украј се­бе ба­цим – је­два че­кам, да се ски­не б’је­да, јер не мо­гу да гле­дам у ње­га; он је па­ша, а ја сам су­ба­ша.“ *** (Ђорђе позива српске поглавице на борбу.) На све стране Ђорђе књигу посла у свих градских седамн’ест нахија на кметове, селске поглаваре: „Сваки свога убијте субашу, жене, дјецу у збјегове кријте!“ Кад то чуле српске поглавице, намах они послушаше Ђорђа: сви скочише на ноге лагане, припасаше свијетло оружје, сваки свога убише субашу, жене, дјецу у збјег одведоше. Кад је Ђорђе Србље узбунио и с Турцима веће завадио, онда Ђорђе прође кроз нахије, па попали турске карауле и обори турске тефериче и удари на турске паланке. Све паланке он турске попали, женско, мушко, све под мач удари, тешко Србље с Турцима завади. Турци мисле да је раја шала, ал’ је раја градовима глава; уста раја ко из земље трава, у градове саћераше Турке. Трчи Ђорђе од града до града и грађане свугдје довикује: „Чујете ли, ви Турци грађани! На градов’ма отварајте врата,

11

имеђ’ себе дајте зулумћаре, ак’ хоћете мирни да будете да градове цару не кваримо: јер ако их ви дати нећете, измеђ себе Турке зулумћаре, те градове раја начинила, градила их по девет година, кадра их је за дан оборити и са царем кавгу заметнути а када се с царем завадимо, да устане сви седам краљева да нас мире, помирит нас неће; бићемо се, море, до једнога.“ Тад грађани сузе прољеваху и Ђорђији ’вако говораху: „Бег-Ђорђије, од Србије главо! Даваћемо што год раја иште, не кварите царевних градова, ни са царем замећите кавге, ми даћемо Турке зулумћаре.“ Па грађани устадоше Турци, на градов’ма отворише врата, измеђ себе дају зулумћаре, зулумћаре, изјелице Турке, предају их у србињске руке. Боже мили и Богородице! Када Србљи докопаше Турке зулумћаре у бијеле руке,

па их сташе Србљи разводити преко поља без свијех хаљина, без ћурака и без антерија, без сарука у малим капама, без чизама и без јеменија, голе, босе, топузима туку: „Море, баша, кам’ пореза наша?“ У по поља Ђорђе сабљу вади, зулумћарске одсијече главе. А кад Ђорђе исијече Турке, исијече Турке зулумћаре, онда Ђорђе у градове уђе; што би Турак’ по градов’ма б’јелим, што би Турак’ за сјече, ис’јече; за предаје што би, то предаде; за крштење што би, то искрсти. Кад је Ђорђе Србијом завладо и Србију крстом прекрстио и својијем крилом закрилио од Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино водо, племенита међо измеђ’ Босне и измеђ’ Србије! Наскоро ће и то врјеме доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити!“

Кад се ћа­ше ... по Ср­би­ји зе­мљи да пре­вр­не – кад се хте­ло да се у Ср­би­ји пре­о­кре­не (про­ме­ни) власт; уме­сто тур­ске да до­ђе срп­ска; су­ди­ја – власт, вла­да, упра­ва; кне­зо­ви – за тур­ске вла­да­ви­не ста­ре­ши­ не ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у на­хи­ји, ва­ро­ши и јед­ном или ви­ше се­ла на­се­ље­них хри­шћан­ским ста­нов­ни­ штвом. Кнез је био ду­жан да се ста­ра о јав­ном ре­ду и без­бед­но­сти, да вр­ши управ­но-по­ли­циј­ску власт на свом под­руч­ју, да по­ма­же др­жав­ним чи­нов­ни­ци­ма у при­ку­пља­њу по­ре­за, да их сам раз­ре­зу­је на ста­нов­ни­штво сво­је кне­жи­не, а че­сто и да их сам уби­ре. Кне­жев­ско зва­ње би­ло је на­след­но; зу­лум – на­ си­ље, бе­за­ко­ње; бож­ји угод­ни­ци – све­ти­те­љи, све­ци; зе­ман – до­ба, вре­ме; јер је крв­ца из зе­мље про­ вре­ла – пре­ма на­род­ном ве­ро­ва­њу, крв про­вре ка­да не­ви­на жр­тва тра­жи осве­ту; сва­ки сво­је да по­ка­је ста­ре – да сва­ко осве­ти сво­је прет­ке; од Три­пу­на до Све­то­га Ђур­ђа – од 1. фе­бру­а­ра до 23. апри­ла (по ста­ром ка­лен­да­ру); сва­ку ноћ­цу мје­сец се ва­та­ше – Ме­сец се де­ли­мич­но по­мра­чи­вао; све бар­ја­ци кр­ва­ви идо­ше – ко­ме­та ко­ја се из­над на­ших кра­је­ва по­ја­ви­ла по­ло­ви­ном фе­бру­а­ра 1805. год­и­не; не­бе­ ске при­ли­ке – не­бе­ски зна­ко­ви; гром за­гр­ми на Све­то­га Са­ву – гром усред зи­ме, кад му вр’­је­ме ни­је (27. ја­ну­а­ра) схва­ћен је као не­бе­ска при­ли­ка, знак да се по­диг­не уста­нак; Ча­сне ве­ри­ге – цр­кве­ни пра­ зник (29. ја­ну­а­ра); ува­ти се сун­це у про­ље­ће – по­мра­чи се сун­це у про­ле­ће; над Ср­би­јом је 11. фе­бру­ а­ра 1804. го­ди­не би­ло пот­пу­но по­мра­че­ње Сун­ца; Тур­ци Би­о­гра­ци – Тур­ци Бе­о­гра­ђа­ни; да­хи­је – сил­ ни­ци ко­ји су се од­мет­ну­ли од вла­сти и за­ко­на; Стам­бол-ка­пи­ја – јед­на од бе­о­град­ских вра­та, где је

12

по­чи­њао пут пре­ма Стам­бо­лу (Ца­ри­гра­ду); та­ин­џи­ја – снаб­де­вач, ин­тен­дант; скер­лет­ни би­њиш – ши­ ро­ки огр­тач ду­гих ру­ка­ва, скро­јен од цр­ве­не чо­хе; кар­даш – друг, при­ја­тељ; јол­даш – са­пут­ник, друг; Не­бој­ша ку­ла – ку­ла на Ду­на­ву, ис­под бе­о­град­ског гра­да, ко­ју су пре­ма пре­да­њу, са­гра­ди­ли срп­ски фе­у­дал­ци бра­ћа Јак­ши­ћи у дру­гој по­ло­ви­ни XV ве­ка; што ће на­ма би­ти до по­шљет­ка – ка­ква ће нам би­ти бу­дућ­ност; на­џак – део ста­рин­ске бој­не опре­ме; се­ки­ри­ца на ду­гој др­шци; ка­ва ве­ли­ка – ка­фа­на, про­сто­ри­ја у ко­јој се пи­је ка­фа; хо­џа – му­сли­ман­ски све­ште­ник; ва­из – про­по­вед­ник, го­вор­ник; књи­ ге ин­џи­је­ле – све­те књи­ге; два вла­шка ца­ра – два хри­шћан­ска ца­ра: срп­ски и ви­зан­тиј­ски; Кон­стан­ тин – по­след­њи ви­зан­тиј­ски цар Кон­стан­тин XI Дра­гаш, по­ги­нуо бра­не­ћи Ца­ри­град од Ту­ра­ка 1453. го­ди­не; ла­ле – двор­ја­ни; ве­зир – ти­ту­ла у др­жав­ној хи­је­рар­хи­ји тур­ске ца­ре­ви­не: ми­ни­стар, управ­ник по­кра­ји­не; ра­ја – не­му­сли­ман­ски по­да­ници тур­ске ца­ре­ви­не; ха­рач – гла­ва­ри­на, вр­ста лич­ног по­ре­за ко­ји се за вре­ме тур­ске вла­да­ви­не уби­рао од људи нему­сли­ман­ске ве­ре; за­кон – у овим сти­хо­ви­ма озна­ ча­ва ве­ру, при­пад­ни­штво не­кој ве­ри; ку­ка и мо­ти­ка – у пре­не­се­ном зна­че­њу (ме­то­ни­ми­ја): сви ко­ји но­се ку­ке и мо­ти­ке, оби­чан на­род; Ме­ди­ја – област из­ме­ђу Ка­спиј­ског мо­ра и Ме­со­по­та­ми­је, али се ов­де ве­ро­ват­но ми­сли на му­сли­ман­ско све­ти­ли­ште Ме­ди­ну у Ара­би­ји; Шам – Си­ри­ја; му­на­ре – ви­со­к витак то­рањ џа­ми­је са ко­је­га му­је­зин (све­ште­ник) по­зи­ва му­сли­ма­не на мо­ли­тву; је­зан – по­зив на мо­ ли­тву ко­ји упу­ћу­је му­је­зин с му­на­ре; вргнути – 1. бацити; 2. а. метнути, ставити; б. оковати, спутати; 3. потегнути, махнути; 4. добацити, досегнути (о пушчаном метку); рушпа, рушпија – млетачки дукат, златник, цекин; крат – врста арапског коња, зеленкасте боје; сивац; ункаш, умкаш – предње облучје на седлу; дишер – узв. тур. Ван! Напоље! караула – кула на државној граници у којој граничари чувају стражу, стражарница крај мостова, тунел; теферич – забава и гозба, провод у природи, излет; место у природи пријатно за провод, летњиковац, вила; ћурак – огртач постављен крзном, кожух; антерија – врста горње женске или мушке хаљине с дугачким рукавима; сарук – танко платно или шал омотан око феса, чалма; јеменија – рубац, марама од танке шарене тканине којом муслиманке повезују главу (по имену земље Јемен)

Бо­же ми­ли, чу­да ве­ли­ко­га! Уоча­вај умет­нич­ки по­сту­пак гра­да­ци­је ко­ри­шћен у опи­су „не­бе­ских при­ли­ка“. Због че­га сва­ка при­ка­за­на по­ја­ва би­ва ја­ча од прет­ход­не, но­се­ћи ве­ћи сте­пен упо­зо­ ре­ња? Обра­зло­жи за­што је на­род­ни пе­вач астро­ном­ске по­ја­ве – по­мра­че­ње Ме­се­ца и Сун­ца и по­ја­ву ко­ме­те (што се зби­ло у ин­тер­ва­лу од 1800. до 1806. го­ди­не) пре­ме­стио у јед­ну го­ди­ну, 1804, пред по­че­так Пр­вог срп­ског устан­ка. − Из­двој и про­ту­ма­чи ви­зу­ ел­не и звуч­не ефек­те (нпр. у сти­хо­ви­ма: „Све бар­ја­ци кр­ва­ви идо­ше“, „Гром за­гр­ми на Све­то­га Са­ву, / усред зи­ме кад му вре­ме ни­је“). По­тру­ди се да по­ве­жеш екс­пре­сив­ност ових ефе­ка­та са до­га­ђа­ји­ма ко­ји ће усле­ди­ти и са ис­хо­дом са­мог устан­ка.

На­чи­ни­ше од ста­кла теп­си­ју Ка­ко Тур­ци и свих се­дам да­хи­ја „ту­ма­че“ не­бе­ске при­ли­ке? Ожи­ви у ма­шти ли­ ко­ве да­хи­ја огр­ну­тих у скер­лет­не би­њи­ше ко­ји „гле­да­ју“ сво­ју суд­би­ну, у теп­си­ји пу­ној во­де из Ду­на­ва. За­па­жај ка­ко да­хи­је ре­а­гу­ју на зло­слут­но про­ро­чан­ство. Шта ми­слиш, да ли је по­сто­јао на­чин да се оно из­бег­не? Об­ја­сни.

13

Чу­вај­те се ра­је си­ро­ти­ње По­себ­ну па­жњу обра­ти на са­ве­те ко­је је цар Му­рат оста­вио сво­јим по­том­ци­ма. Про­ту­ма­чи сти­хо­ве: „Не бој­те се кра­ља ни јед­но­га, / краљ на ца­ра уда­ри­ти не­ће, / ни­ти мо­же кра­љев­ство на цар­ство, / јер је та­ко од Бо­га по­ста­ло.“ Об­ја­сни зна­че­ње из­ ра­за „кад уста­не ку­ка и мо­ти­ка“. За­што на­род­ни пе­вач ко­ри­сти ову замену појмова (ме­то­ни­ми­ју) за угње­те­ни на­род? Ка­ко се у кон­тек­сту Му­ра­то­вих ре­чи мо­гу раз­у­ме­ ти на­род­не по­сло­ви­це „Вра­на вра­ни очи не ва­ди“ и „Ру­ка ру­ку ми­је, образ оба­дви­ је“? Обра­зло­жи за­што „кме­то­ви ни­су ра­ди кав­зи“.

Јер је крв­ца из зе­мље про­вре­ла... На­род ве­ру­је да крв про­ври ка­да не­ви­на жр­тва тра­жи осве­ту. Ра­ја је жељ­на прав­ де и сло­бо­де. Ис­так­ни сти­хо­ве ко­ји­ма је пред­ста­вље­на чвр­ста ре­ше­ност ра­је да се у су­прот­ста­вља­њу Тур­ци­ма иде до кра­ја. За­што они де­лу­ју пре­те­ће? Оба­ве­сти се из исто­ри­је о до­га­ђа­ју ко­ји се збио не­по­сред­но пред по­че­так Пр­вог срп­ског устан­ка, о се­чи кне­зо­ва. За­што Мех­мед-ага не­ће да по­слу­ша све­те књи­ге ин­ џи­је­ле и свог оца стар­ца Фо­чу, већ пред­ла­же ра­ди­кал­но ре­ше­ње? За­што је на­род­ни пе­вач дао пред­ност про­роч­ким ре­чи­ма оца, а не си­на, мла­дог Фо­чи­ћа? Обра­ти па­жњу ка­ко је пред­ста­вљен лик Или­је Бир­ча­ни­на у пе­сми. Раз­ми­сли о Или­ји­ном ка­рак­те­ру. За­што је он ди­рект­на прет­ња Мех­мед-аги? Под­се­ти се из сти­ хо­ва ка­ко је Или­ја по­сту­пао пре­ма Тур­ци­ма у сво­јој кне­жи­ни.

Сваки свога убијте субашу... Размотри у тексту песме какву реакцију у народу је изазвала сеча српских кнезова. Читајући завршне стихове, прати како се развија мотив освете. Упореди у ком обиму су стихови које читаш у складу са историјским чињеницама. Протумачи стихове: „Дрино водо, племенита међо измеђ’ Босне и измеђ’ Србије! Наскоро ће и то врјеме доћи када ћу ја и тебека прећи. и честиту Босну полазити!“, па утврди какве су биле Карађорђеве даље намере. Прошири своја знања из историје о Првом српском устанку уз помоћ Историјске читанке.

14

На че­лу срп­ске вој­ске 1804. био је Ка­ра­ђор­ђе. Шта знаш о њему као во­ђи Пр­вог срп­ског устан­ка? Не­ке по­дат­ке о овом ве­ли­ка­ну срп­ске исто­ри­је да­ће ти и одломак из књи­ге По­ме­ник зна­ме­ни­тих љу­ди, Ми­ла­на Ђ. Ми­ли­ће­ви­ћа, ко­ји имаш у Рад­ној све­сци. Мно­ги на­род­ни пе­ва­чи од ко­јих је Вук бе­ле­жио пе­сме би­ли су сле­пи: Је­ца, Жи­ва­на, Фи­лип Ви­шњић… Сле­пи­ло спу­та­ва да се чу­да при­ро­де ви­де, али за­то под­сти­че на жи­во и ма­што­ви­то за­ми­шља­ње, ко­је је осно­ва умет­нич­ке сло­бо­де у ства­ра­њу. От­кри­вај где се све у пе­сми По­че­так бу­не про­тив да­хи­ја ис­по­ља­ва та­ква сли­ко­ви­тост. Метонимија (за­ме­на име­на) – стил­ска фи­гу­ра ко­ја се за­сни­ва на пре­не­се­ном зна­ че­њу, што се по­сти­же ус­по­ста­вља­њем ло­гич­ке ве­зе и за­ви­сно­сти ме­ђу пој­мо­ви­ма. На­ ста­је кад се не­ки по­јам (пред­мет) из­ра­жа­ва не­ким дру­гим пој­мом ко­ји је с прет­ход­ ним у ло­гич­кој (про­стор­ној, вре­мен­ској, узроч­ној) ве­зи или је ње­гов ма­те­ри­јал­ни сим­бол. На при­мер, се­да ко­са не озна­ча­ва са­мо пред­мет или по­ја­ву на ко­ју се од­но­си већ под­ра­зу­ме­ва и по­јам ста­ро­сти с ко­јим је у ло­гич­кој ве­зи. По­не­кад се сред­ством име­ну­је осо­ба ко­јој сред­ство при­па­да: Кад уста­не ку­ка и мо­ти­ка... , а ми­сли се на на­ род ко­ји се тим ору­ђем слу­жи. Не­кад ма­те­ри­јал за­ме­њу­је оно што је од ње­га на­пра­ вље­но: Об­у­че се ли­је­па дје­вој­ка, / све у сви­лу и же­же­но зла­то..., уме­сто у ха­љи­не. Че­сто ка­же­мо: По­јео сам пун та­њир, а ни­смо по­је­ли та­њир, већ јело из та­њи­ра.

!

Србија, ослобођење, Први српски устанак, сеча кнезова, Карађорђе, Филип Вишњић, народна епска песма

15

Вук Стефановић Караџић

О народним певачима (Избор)

Рђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено је другоме пева и казује, а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама које он зна.

Фи­лип Ви­шњић Фи­лип Ви­шњић је пре­шао у Ср­би­ју 1809. го­ди­не, кад се срп­ска вој­ска оно­га ле­та ис­пре­ко Дри­не на­траг вра­ти­ла, и по­сле то­га до 1813. го­ди­не јед­на­ко је жи­вео по срп­ ским ло­го­ри­ма око Дри­не. Кад Тур­ци 1813. го­ди­не опет овла­да­ју Ср­би­јом, и он с фа­ ми­ли­јом сво­јом пре­бег­не у Срем и на­ме­сти се у се­лу Гр­ку. Чу­ју­ћи ја да он зна ле­пих пе­са­ма, осо­би­то од Ка­ра-Ђор­ђији­на вре­ме­на, до­ба­вим га у Ши­ша­то­вац 1815. го­ди­не (по­што ме По­дру­го­вић оста­ви), те он­де од ње­га пре­пи­шем ка­ко ове пе­сме ко­је су штам­па­не, та­ко и још три од Ка­ра-Ђор­ђији­на вре­ме­на ко­је сам оста­вио да њи­ма, ако бог дâ здра­вље, за­чи­ним пе­ту књи­гу. Ја за­це­ло ми­слим да је ове све но­ве пе­сме, од ­Ка­ра-Ђор­ђи­јина вре­ме­на, Фи­лип с â м с п е в а о. Ка­ко ми је ка­зи­вао, он је осле­пио у мла­до­сти од бо­ги­ња и по­том је ишао не са­мо по це­ло­ме бо­сан­ском па­ша­лу­ку, не­го и у Ска­дар, те про­сио пе­ва­ју­ћи уз гу­сле. Ја сам га он­да на­го­ва­рао да иде опет у Ср­би­ју, же­ле­ћи да би она­мо још ко­ју пе­сму спе­вао, но ни­ка­ко га на то ни­сам мо­гао на­го­во­ри­ти, јер му је би­ло вр­ло до­бро у Сре­му. Где је год до­шао, љу­ди су га због ње­го­вих пе­са­ма ча­сти­ли и да­ри­ва­ли. Си­на је сво­га био дао у Гр­ку у шко­лу. Имао је сво­га ко­ња и та­љи­ге и чи­сто се био по­го­спо­дио. Пре не­ко­ли­ке го­ди­не чуо сам да је и умро у Гр­ку. Кад сам ја од ње­га пе­сме пре­пи­си­вао, би­ло му је око пе­де­сет го­ди­на.

Фи­лип Ви­шњић

16

Бој на Ми­ша­ру По­ле­ће­ла два вра­на га­вра­на, са Ми­ша­ра по­ља ши­ро­ко­га а од Шап­ца гра­да би­је­ло­га, кр­ва­ви­јех кљу­на до очи­ју, и кр­ва­вих но­гу до ко­ље­на. Пре­ле­ће­ше сву бо­га­ту Ма­чву, ва­ло­ви­ту Дри­ну пре­бро­ди­ше, и че­сти­ту Бо­сну пре­је­зди­ше, те па­до­ше на кра­ји­ну љу­ту, баш у Ва­куп про­кле­ту па­лан­ку, а на ку­лу Кулин-ка­пе­та­на: ка­ко па’ше, оба за­грак­та­ше. Ту излази када Кулинова, излазила, те је говорила: „Ја, два врана, два по богу брата, јесте л’ скоро од доње крајине, од Мишара, поља широкога, а од Шапца града бијелога? Јесте л’ вид’ли млогу турску војску око Шапца, града бијелога, и у војсци турске поглавице? Јесте л’ вид’ли мога господара, Господара, Кулин-капетана, кој’ је глава над сто хиљад војске и који се цару зарекао да ћ’ Србију земљу умирити и од раје покупит хараче: да ће Црног Ђорђа уватити и жива га цару опремити: и да ћ’ исјећ српске поглавице кој’ су кавгу најпре заметнули? Је ли Ђорђа цару оправио, је л’ Јакова на колац набио, је ли Луку жива огулио, је л’ Цинцара на ватри испеко, је л’ Чупића сабљом посјекао, је л’ Милоша с коњма истрагао, је л’ Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане, води л’ војску од Босне поносне, иде ли ми, хоће л’ скоро доћи?

Не гони ли мачванскијех крава, не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж’те мене кад ће Кулин доћи, кад ће доћи да се њему надам?“ Ал’ бјеседе двије тице вране: „Ој, госпођо, Кулинова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо скоро од доње крајине а од Шапца, града бијелога, са Мишара, поља широкога, виђели смо млогу турску војску око Шапца, града бијелога, и у војсци турске поглавице, и вид’ли смо твога господара, господара Кулин-капетана, и вид’ли смо Црнога Ђорђија у Мишару, пољу широкоме; у Ђорђија петн’ест хиљад’ Срба, а у твога Кулин-капетана, у њег’ бјеше сто хиљад’ Турака. Ту смо били, очима гледали кад се двије ударише војске на Мишару, пољу широкоме, једно српска, а друго је турска; пред турском је Кулин капетане, а пред српском Петровићу Ђорђе. Српска војска турску надвладала; погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе, с њим погибе тридест’ хиљад’ Турак’; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега, од честите Босне камените. Ни­ти иде Ку­лин-ка­пе­та­не, ни­ти иде, ни­ти ће ти до­ћи, нит’ се на­дај, ни­ти га по­гле­дај, ра­ни си­на, пак ша­љи на вој­ску: Ср­би­ја се уми­рит не мо­же.“ (Одломак из песме коју је Вук за­пи­сао од Фи­ли­па Ви­шњи­ћа)

17

Ста­рац Ми­ли­ја Чув­ши ја 1820. го­ди­не у Кра­гу­јев­цу да Ми­ли­ја осо­би­то зна пе­сму о Же­нид­би Мак­си­ма Цр­но­је­ви­ћа и о Ба­но­ви­ћу Стра­хи­њи (ко­је сам ја обе пе­сме још од де­тињ­ ства ко­је­ка­ко знао и по­том од мло­го љу­ди слу­шао и пре­пи­са­не имао, али ми ни­јед­ на ни­је би­ла са­свим по во­љи), за­мо­лим се не­ко­ли­ко пу­та њи­хо­вој све­тло­сти, го­спо­ да­ру Ми­ло­шу Обре­но­ви­ћу, да би ми га у Кра­гу­је­вац до­ба­вио или ме­не у на­хи­ју по­же­шку к ње­му по­слао. Но, при све­му обе­ћа­ва­њу њи­хо­ве све­тло­сти, не­ка­ко ми ова мол­ба оста­не он­да не­ис­пу­ње­на. Вра­тив­ши се ја у про­ле­ће 1821. го­ди­не из Ср­ би­је у Беч, мо­лио сам пи­сме­но ка­ко њи­хо­ву све­тлост, та­ко и по­кој­но­га В а с у П оп о в и ћ а, бив­шег он­да глав­но­га кне­за у на­хи­ји по­же­шкој, да би ми се те две пе­сме од Ми­ли­је пре­пи­са­ле и по­сла­ле, но ни то ми се не мог­не учи­ни­ти. Кад у је­сен 1822. го­ди­не, на по­зи­ва­ње њи­хо­ве све­тло­сти, до­ђем опет у Кра­гу­је­вац, њи­хо­ва све­тлост, опо­ме­нув­ши се мо­јих усме­них и пи­сме­них мол­би, до­зо­ве из кан­це­ла­ри­је сво­га пи­ са­ра Л а з а р а­­ Т е о д о р о в и ћ а (са­да­шње­га ста­ре­ши­ну срп­ске де­пу­та­ци­је у Ца­ ри­гра­ду) и сме­ју­ћи се ка­жу му: „Ла­зо! Пи­ши кне­зу Ва­су да је до­шао Вук, не­го и он од­мах нек иде амо и стар­ца Ми­ли­ју жи­ва не­ка до­ве­де или мр­тва не­ка до­не­се, а не­ ка уре­ди ко ће му код ку­ће, ме­сто ње­га, ра­ди­ти док се он од­о­вуд вра­ти“. По­сле не­ ко­ли­ко да­на до­ђе кнез Ва­са и до­ве­де стар­ца Ми­ли­ју. Али кад се с Ми­ли­јом са­ста­ нем, он­да ми се тек ра­дост окре­не на но­ву те­го­бу и му­ку: не са­мо што он, као и оста­ли го­то­во сви пе­ва­чи (ко­ји с у с а м о п е в а ч и), ни­је знао пе­сме к а з и в а т и ре­дом до са­мо п е в а т и, не­го, без ра­ки­је, ни­је хтео ни за­пе­ва­ти, а ка­ко ма­ло срк­не ра­ки­је он се, иона­ко ко­је од ста­ро­сти, ко­је од ра­на (јер му је сва гла­ва би­ла исе­че­на ту­ку­ћи се не­гда с не­ка­ким Тур­ци­ма из Ко­ла­ши­на), слаб бу­ду­ћи, та­ко за­бу­ни да ни­је сваг­да ре­дом знао ни пе­ва­ти! Ви­де­ћи ја то, ни­шта дру­го ни­сам знао чи­ни­ти не­го сам гле­дао да ми сва­ку пе­сму пе­ва по не­ко­ли­ко пу­та, док је ни­сам то­ли­ко упам­тио да сам мо­гао по­зна­ти кад се што пре­ско­чи, па сам га он­да мо­лио те ми је пе­вао по­ ла­ко (рас­те­жу­ћи ре­чи), а ја сам за њим пи­сао што сам бр­же мо­гао. А кад сам ко­ју пе­сму та­ко на­пи­сао, он­да ми је он опет мо­рао пе­ва­ти, а ја сам гле­дао у мој ру­ко­пис да ви­дим је ли све до­бро на­пи­са­но. Та­ко сам око ове че­ти­ри пе­сме про­вео ви­ше од пет­на­ест да­на. – Ми­ли­ја је знао још мно­го она­ких пе­са­ма, као што је она че­тр­на­е­ ста у тре­ћој књи­зи, али ми се ни­је да­ло да још ко­ју пре­пи­шем. Ње­му се већ би­ло ма­ло до­са­ди­ло он­де бес­по­сле­ну се­де­ћи и ме­ни пе­ва­ју­ћи, а уз то још на­ђе се љу­ди (ка­ко­вих се обич­но код мло­гих дво­ро­ва на­ла­зи) ко­ји се нај­ви­ше о том бри­ну ка­ко ће од сва­че­га ша­лу и смеј за­мет­ну­ти, те му ка­жу: „Куд си ти, стар и па­ме­тан чо­век, при­стао за бу­да­лом? Зар не ви­диш да је Вук луд и бес­по­слен чо­век, ко­је­му је са­мо до пе­са­ма и до бес­по­сли­ца ко­је­ка­ких? Ако ти ње­га уза­слу­шаш, те­би ће чи­та­ва је­сен ов­де про­па­сти, не­го иди ку­ћи, те гле­дај свој по­сао“. И та­ко га под­го­во­ре, те јед­но ју­тро, при­мив­ши од њи­хо­ ве све­тло­сти при­стој­ни по­клон за до­ја­ко­шњу дан­гу­бу, оти­де из Кра­гу­ јев­ца кри­ју­ћи од ме­не. – Кад сам про­шав­ших го­ди­на пи­тао за њ, ка­за­ ли су ми да је умро.

18

Ба­но­вић Стра­хи­ња „Бо­гом бра­те, ... ста­ри­шу дер­ви­шу! На по­клон ти мо­је ду­го­ва­ње! Ја не тра­жим, бра­те, ни ди­на­ра, ни ја тра­жим тво­је ду­го­ва­ње, но ја тра­жим сил­на Влах Али­ју, ко­ји ми је дво­ре рас­ту­рио, ко­ји ми је љу­бу за­ро­био; ка­жи ме­не, ста­ри­шу дер­ви­шу, ка­жи ме­не мо­га ду­шма­ни­на? Бра­ти­мим те и јо­ште је­дан пут, не­мој ме­не вој­сци про­ка­за­ти, да ме вој­ска тур­ска не оп­ко­ли.“ Но се дер­виш Бо­гом про­кли­ња­ше: „Ти со­ко­ле, Стра­хи­ни­ћу ба­не! Твр­ђа ми је вје­ра од ка­ме­на,

да ћеш са­де са­бљу по­ва­ди­ти, да ћеш по­ла вој­ске по­гу­би­ти, не­вје­ре ти учи­ни­ти не­ћу, ни тво­је­га ље­ба по­га­зи­ти: и ако сам био у там­ни­ци, до­ста си ме ви­ном на­по­јио, би­је­ли­јем ље­бом на­ра­нио, а че­сто се сун­ца огри­јао, пу­штио си ме­не ве­ре­си­јом; не из­да­дох ни до­да­дох те­бе“. „Стра­хин-ба­не, ти со­ко­ле срп­ски! Тво­ме ђо­гу и тво­ме ју­на­штву свуд су бро­ди, ђе­гођ до­ђеш во­ди.“ (Од­ло­мак пе­сме ко­ју је Ву­ку пе­вао Ста­рац Ми­ли­ја)

Те­шан По­дру­го­вић Он се по оцу звао Г а в р и л о в и ћ, па су га П о д р у г о м и Подруговићем за­то про­зва­ли што је био вр­ло в е л и к и, тј. п о д р у г о г а чо­ве­ка. Ја га у по­чет­ку 1815. го­ ди­не на­ђем у Кар­лов­ци­ма (у Сре­му) у нај­ве­ћем си­ро­ма­штву, где у ри­ту се­че тр­ску и на ле­ђи­ма до­но­си у ва­рош, те про­да­је и та­ко се хра­ни, и кад до­знам ко­ли­ко и ка­ко­вих зна пе­са­ма, дам му на дан ко­ли­ко му тре­ба да мо­же жи­ве­ти и поч­нем од ње­га пе­сме слу­ша­ти и пре­пи­си­ва­ти. По­што ове го­то­во све пе­сме у Кар­лов­ци­ма од ње­га пре­пи­ шем, узмем га уочи Цве­ти са со­бом на ко­ла и од­ве­дем у ма­на­стир Ши­ша­то­вац, ми­сле­ ћи да он­де (где сам код он­да­шње­га ар­хи­ман­дри­та, и са­да­шње­га вла­ди­ке карлш­тат­ско­ га, ви­со­ко­пре­о­све­ште­но­га го­спо­ди­на Л у к и ј а н а М у ш и ц к о г а имао го­спод­ски квар­тир и сва­ку дру­гу зго­ду и по­тре­бу) пре­пи­су­јем све пе­сме ко­је он зна. Но кад се он­да ис­пред Вас­кр­се­ни­ја у Ср­би­ји по­диг­не бу­на на Тур­ке, и ње­му као да уђе сто ши­ ља­ка под ко­жу. Је­два га ко­је­ка­ко за­др­жим око Вас­кр­се­ни­ја, те пре­пи­шем не­ ко­ли­ке од оних пе­са­ма ко­је ми је пу­тем иду­ћи из Кар­ло­ва­ца на ко­ли­ма ка­зи­вао, па га од­мах по Вас­кр­се­ни­ју узмем на ко­ла и од­ве­дем у Ми­тро­ви­цу, те одан­де пре­ђе у Ср­би­ју да се на­но­во би­је с Тур­ ци­ма. По­што се оне је­се­ни Ср­би уми­ре с Тур­ци­ма, он оти­ де у Бо­сну и про­вр­љав­ши ко­је­ку­да по сво­ме пре­ђа­шњем оби­ча­ју, са­ста­ви не­ко­ли­ко ко­ња и на­ме­сти се не­где у на­хи­ји сре­бр­нич­кој да жи­ви као ки­ри­џи­ја, но на­ ско­ро по­том ис­пре­би­ја­ју га не­ка­ко Тур­ци, па умре од убо­ја. Кад сам ја од ње­га пе­сме пре­пи­ си­вао, не знам је ли био што ста­ри­ји од че­тр­

19

де­сет го­ди­на. Био је па­ме­тан и, као хај­дук, по­ штен чо­век. Вр­ло је ра­до ко­је­шта ве­се­ло и ша­љи­во при­по­ве­дао, али се при том ниг­да ни­је сме­јао, не­го је све био ма­ло као на­мр­ штен. Он је знао још нај­ма­ње сто ју­нач­ ких пе­са­ма, све ова­ких као што су ове ко­ је сам од ње­га пре­пи­сао, а осо­би­то од ко­је­ка­ких при­мор­ских и бо­сан­ских и хер­ це­го­вач­ких хај­ду­ка и че­то­ба­ша. Ни­ко­га ја до да­нас ни­сам на­шао да она­ко пе­сме зна као он што је знао. Ње­го­ва је сва­ка пе­ сма би­ла до­бра, јер је он (осо­би­то ка­ко ни­је пе­вао, не­го са­мо к а з и в а о), пе­сме раз­у­ме­ вао и осе­ћао и ми­слио је шта го­во­ри.

Мар­ко Кра­ље­вић и Му­са Ке­се­џи­ја Ре­че Мар­ко Му­си Ке­се­џи­ји: „Де­ли Му­са, уклон’ ми се с пу­та, ил’ с’ укло­ни, ил’ ми се по­кло­ни“. Ал’ го­во­ри Му­са Ар­ба­на­са: „Про­ђи, Мар­ко, не за­ме­ћи кав­ге, ил’ од­ја­ши, да пи­је­мо ви­но; а ја ти се укло­ни­ти нећу ако т’ и јест ро­ди­ла кра­љи­ца на чар­да­ку на ме­ку ду­ше­ку, у чи­сту те сви­лу за­ви­ја­ла, а зла­ћа­ном жи­цом по­ви­ја­ла, од­ра­ни­ла ме­дом и ше­ће­ром; а ме­не је љу­та Ар­на­ут­ка код ова­ца на пло­чи сту­де­ној,

20

у цр­ну ме стру­ку за­ви­ја­ла, а ку­пи­ном ло­зом по­ви­ја­ла, од­ра­ни­ла скро­бом ов­се­ни­јем; и још ме је че­сто за­кли­ња­ла, да се ни­ком не укла­њам с пу­та“. Шче­па­ше се за ко­сти ју­нач­ке и по­гна­ше по зе­ле­ној тра­ви. на­мје­ри се ју­нак на ју­на­ка, де­ли Му­са на Кра­љи­ћ Мар­ка; ни­ти мо­же да обо­ри Мар­ка, нит’ се да­де Му­са обо­ри­ти. Но­си­ше се љет­ни дан до под­не; Му­су б’је­ла пје­на по­пад­ну­ла, Кра­ље­ви­ћа б’је­ла и кр­ва­ва. (Од­ло­мак пе­сме ко­ју је Ву­ку ка­зи­вао Те­шан По­дру­го­вић)

Све­тлост пе­ва­ња Од Фи­ли­па Ви­шњи­ћа Вук је за­пи­сао нај­ве­ћи број пе­са­ма о бор­ба­ма у Пр­вом срп­ ском устан­ку. Раз­мо­три за­што је сле­пи гу­слар Фи­лип Ви­шњић, је­дан од нај­бо­љих Ву­ ко­вих пе­ва­ча. Ка­ко са­зна­је­мо да је Ви­шњић био про­фе­си­о­нал­ни гу­слар-пе­вач? За­што су баш уста­нич­ка зби­ва­ња би­ла нај­че­шћа те­ма ње­го­вог пе­ва­ња? Раз­ми­сли за­што се, без об­зи­ра на то што по­сто­је по­у­зда­ни по­да­ци да је овај гу­слар ис­пе­вао ве­ћи­ну пе­са­ма о Пр­вом срп­ском устан­ку, пе­сме као што су По­че­так бу­не про­тив да­хи­ја, Бој на Ми­ ша­ру, Бој на Чо­ке­ши­ни… не мо­гу сма­тра­ти аутор­ском књи­жев­но­шћу. У окви­ру избора народних епских песама новијих времена налази се Бој на Ми­ша­ру, још јед­на на­род­на еп­ска пе­сма но­ви­јих вре­ме­на ко­ју је Вук Ка­ра­џић за­бе­ле­жио у Сре­ му од Фи­ли­па Ви­шњи­ћа. На­стан­ку ове пе­сме прет­хо­дио је исто­риј­ски до­га­ђај − бит­ка срп­ских уста­ни­ка с Тур­ци­ма, 1806. го­ди­не. − Док чи­таш пе­сму, за­па­зи сли­ку два вра­ на га­вра­на ко­ји са Ми­шар­ског по­ља до­ле­ћу на ку­лу Ку­лин-ка­пе­та­на. Ка­кве ве­сти Ку­ ли­но­вој ка­ди но­се ови гла­сни­ци? Обра­зло­жи ди­ја­лог ка­де и га­вра­но­ва. Ка­кав умет­нич­ ки ефе­кат је по­стиг­нут кон­тра­сти­ра­њем Тур­ки­њи­них оче­ки­ва­ња и ве­сти ко­ју до­но­се зло­слут­не пти­це? Због че­га гла­со­ви ко­је га­вра­но­ви до­но­се иза­зи­ва­ју ка­ди­не кле­тве? От­кри­вај ка­ква је Тур­ки­ња по ка­рак­те­ру. − Про­ту­ма­чи за­кључ­не сти­хо­ве Бо­ја на Ми­ша­ру. Ка­ква осе­ћа­ња бу­ди по­ру­ка: „Ра­ ни си­на, пак ша­љи на вој­ску, / Ср­би­ја се уми­рит не мо­же!“? Ко­ме су ове ре­чи упу­ће­не?

До­ста си ме ви­ном на­по­јио, / би­је­ли­јем ље­бом на­ра­нио... Уочи ка­ко је Вук за­пи­си­вао пе­сме од Стар­ца Ми­ли­је. Ис­так­ни на шта је он ми­слио кад је за­бе­ле­жио да је ста­рац Ми­ли­ја био пе­вач „ко­ји је са­мо пе­вач“. Шта ми­слиш, у ко­јој је ме­ри Вук та­кве за­пи­се сти­ли­зо­вао? Обра­зло­жи за­што се Ву­ку „ни­је да­ло да још ко­ју пе­сму пре­пи­ше“ од Ми­ли­је. За­па­зи ка­кав је био од­нос дру­гих љу­ди пре­ма по­ слу ко­ји су Ста­рац Ми­ли­ја и Вук оба­вља­ли. Због че­га је овај на­род­ни пе­вач оти­шао из Кра­гу­јев­ца, „кри­ју­ћи се од Ву­ка“? Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић је од Стар­ца Ми­ли­је за­бе­ле­жио че­ти­ри из­у­зет­но ле­пе еп­ске пе­сме: Се­стра Ле­ке ка­пе­та­на, Ба­но­вић Стра­хи­ња, Же­нид­ба Мак­си­ма Цр­но­је­ви­ћа и Га­вран ха­рам­ба­ша и Ли­мо. Пред то­бом је од­ло­мак из пе­сме Ба­но­вић Стра­хи­ња. Ова пе­сма се посебно ту­ма­чи­ у пр­вом раз­ре­ду сред­ње шко­ле. За са­да, на осно­ву по­ну­ђе­ног од­лом­ка, упо­знај на ко­ји на­чин Ста­рац Ми­ли­ја гра­ди ју­на­ке о ко­ји­ма се пе­ва: дер­ви­ ша, ко­ји је не­ка­да био Стра­хи­њин за­ро­бље­ник, и Стра­хи­њи­ћа ба­на. Ка­ко се не­ка­да­ шњи не­при­ја­те­љи је­дан пре­ма дру­го­ме оп­хо­де? Шта све о њи­ма са­зна­је­мо из дер­ви­ ше­вог мо­но­ло­га? По­што про­чи­таш це­лу пе­сму, уочи ко­јим мо­ти­вом се ба­но­ва и дер­ви­ше­ва суд­би­на нај­ви­ше при­бли­жа­ва­ју јед­на дру­гој.

21

Ил’ с’ укло­ни, ил’ ми се по­кло­ни Ис­так­ни због че­га је све Вук Ка­ра­џић нај­ви­ше во­лео да за­пи­су­је пе­сме од ка­зи­ва­ча Те­ша­на По­дру­го­ви­ћа. Про­на­ђи у тек­сту де­ло­ве ко­ји го­во­ре о Те­ша­но­вом из­гле­ду и осо­би­на­ма. Ка­ко се по­на­ша чо­век ко­ме „као да уђе сто ши­ља­ка под ко­жу“? До­ве­ди у ве­зу По­дру­го­ви­ће­ву жи­вот­ну суд­би­ну са сли­ко­ви­тим при­ка­зом ње­го­вог ка­рак­те­ра. Мно­ге пе­сме ко­је је ка­зи­вао Те­шан По­дру­го­вић по­зна­јеш из прет­ход­них раз­ре­да. То су: Же­нид­ба Ду­ша­но­ва, Цар Ла­зар и ца­ри­ца Ми­ли­ца, Мар­ко Кра­ље­вић и Му­са Ке­се­ џи­ја… Знаш и за на­род­ну при­по­вет­ку Ме­ђе­до­вић од истог на­род­ног при­по­ве­да­ча. Под­се­ти се об­ра­ђе­них де­ла. За­па­зи ка­ко у пе­сми Мар­ко Кра­ље­вић и Му­са Ке­се­џи­ја По­дру­го­вић при­ка­зу­је су­коб не­при­ја­те­ља Мар­ка и Му­се. Про­чи­тај по­но­во пе­сму Же­ нид­ба Ду­ша­но­ва, па упо­ре­ди мег­дан из­ме­ђу Ми­ло­ша Вој­но­ви­ћа и Ба­лач­ка вој­во­де са мег­да­ном Мар­ка и Му­се. Уз пе­сму Же­нид­ба Ду­ша­но­ва при­се­ти се и на­род­не при­по­вет­ ке Ме­ђе­до­вић. Обра­зло­жи при­зо­ре ко­ји су ти у овим де­ли­ма би­ли сме­шни.

!

Филип Вишњић, Старац Милија, Тешан Подруговић, народна епика, Мишар, бој, Бановић Страхиња, племенитост, јунаштво, Марко Краљевић

22

Вук Стефановић Караџић

Српски рјечник (Избор)

Пред то­бом је из­бор из Ву­ко­вог Срп­ског рјеч­ни­ка. На овом обим­ном лек­си­ко­граф­ском де­лу Вук Ка­ра­џић је ра­ дио за­јед­но са Јер­не­јем Ко­пи­та­ром (1818) и Ђу­ром Да­ни­ чи­ћем (1852). Све ре­чи су пре­ве­де­не на не­мач­ки и ла­тин­ ски је­зик. По­бро­ја­не ре­чи су дру­га­чи­је об­ја­шње­не не­го у данашњим реч­ни­ци­ма. По­себ­ну па­жњу при­влаче анег­до­ те, пре­да­ња, по­сло­ви­це, за­го­нет­ке, описи оби­ча­ја, на­род­ не лир­ске пе­сме, ко­ји пра­те ту­ма­че­ње ре­чи. За­то овај реч­ ник, пи­сан ре­фор­ми­са­ном ћи­ри­ли­цом, от­крива ка­ко се не­кад го­во­ри­ло, жи­ве­ло и ра­ди­ло. Свр­ха Ву­ко­вог и Ко­пи­ та­ре­вог лек­си­ко­граф­ског ра­да ни­је са­мо у лек­сич­кој об­ра­ ди го­вор­ног ма­те­ри­ја­ла већ у про­ди­ра­њу у „дух на­ро­да“. У на­род­ном је­зи­ку Вук је ви­део из­раз на­род­ног ду­ха и основ бу­ду­ће срп­ске кул­ту­ре. Вук Стефановић Караџић

БÒЖИЋ, m. (дим. в. Бог) Beibnachten, festum nativitatis Christi: Бо­ље је Бо­жић ку­ жан не­го Ју­жан; Ју­жну Бо­жи­ћу и при­ја­тељ­ ском ко­ла­чу не ва­ља се ра­до­ва­ти. У очи Бо­жи­ћа, по­што се бад­ња­ци уне­су у ку­ћу и на­ло­же на ва­тру, узме до­ма­ћи­ца сла­ме и кво­чу­ћи (а за њом дје­ца пи­ју­чу­ћи) про­ стре по со­би, или по ку­ћи, ако не­ма со­бе. По том узму не­ко­ли­ка ора­ха и ба­це по сла­ ми. По­сли­је ве­че­ре пје­ва­ју и ве­се­ле се. Кад ују­тру уста­ну, нај­при­је оти­де јед­но те до­не­се во­де, али по­не­се жи­та те по­спе во­ ду (као по­ла­зи је) кад к њој до­ђе. Том во­ дом уми­је­се че­сни­цу и на­ли­ју ру­чак те при­ста­ве. Кад се по­од­ју­три, по­што на­ми­ ре сто­ку, он­да сје­ду за ру­чак. Али при­је не­го сје­ду за ру­чак, из­ба­це по не­ко­ли­ке пу­шке (та­ко и ују­тру ра­но кад уста­ну), па се он­да ску­пе сви око со­фре те се мо­ле Бо­гу (др­же­ћи сва­ко по јед­ну во­шта­ну сви­

је­ћу у ру­ка­ма) и мир­бо­жа­ју се, тј. из­љу­бе се сви ре­дом го­во­ре­ћи: „Мир Бож­ји! Ри­ стос се ро­ди, ва исти­ну ро­ди, по­кла­ња­мо се Ри­сту и Ри­сто­ву ро­жан­ству“. По том до­ма­ћин по­ку­пи све оне сви­је­ће у јед­ну ру­ко­вет и уса­ди у жи­то, ко­је сто­ји на со­ фри у ка­квој кар­ли­ци, или у чан­ку (сва­ко­ ја­ко жи­то по­ми­је­ша­но за­јед­но; у том жи­ ту сто­је и ко­ла­чи ко­је­ка­кви), те он­дје ма­ло по­го­ре, па их уга­се оним жи­том. Оно жи­то да­ју по­сли­је же­не ко­ко­ши­ма да но­се ја­ја. Кад поч­ну ру­ча­ти, не­ки нај­при­ је оку­се си­ра, не­ки пе­че­ни­це, а не­ки (као по Сри­је­му и по Бач­кој) при­је све­га ср­чу ва­ре­ник, али ра­ки­је мно­ги не пи­ју пр­ви дан због вру­ћи­це. Око по­ла руч­ка уста­ну у сла­ву и ло­ме ко­лач ка­ко­год и о кр­сном име­ну, са­мо што не­ма ко­љи­ва. На Бо­жић се обич­но ру­ча с вре­ће (про­стре се пра­зна вре­ћа мје­сто чар­ша­ва, или по чар­ша­ву),

23

и со­фра се не ди­же (ни­ти се ку­ћа чи­сти) за три да­на. Пр­ви дан Бо­жи­ћа ни­ко ни­ко­ ме не иде у ку­ћу, осим по­ла­жај­ни­ка. (...) До ма­лог Бо­жи­ћа го­во­ри се, кад се дво­ји­ ца сре­ту на пу­ту, или кад ко­ји ком до­ђе у ку­ћу, Ри­стос се ро­ди (мје­сто до­бро ју­тро, по­моз’ Бог и до­бар ве­че), и од­го­ва­ра се: ваисти­ну се ро­ди; та­ко и кад се пи­је, мје­ сто спа­суј се и на здра­вље. ДËЧÂНИ, m. pl. на­ма­стир у Ме­то­хи­ји (код При­зре­на). Ср­би при­по­ве­да­ју да је Де­чан­ски краљ (по­што му је отац из­ва­дио очи и обје­сио на кон­цу ви­ше град­ски­јех вра­та) из­и­шао сли­јеп у шет­њу иза гра­да (При­зре­на), па га опа­зио све­ти Аран­ђел и са­жа­лио му се, па се ство­рио у ор­ла и до­ ле­тио те украо ње­го­ве очи из­над вра­та и да­ро­вао му их, и ре­као: „одéчи очи“. Он­да краљ про­гле­дао, и на оном мје­сту на­чи­ нио Де­ча­не; Да ви­ди­те ви­со­ке Де­ча­не – ЗЛА­ТО­ЈЕ, m. Но­ва мла­да не сми­је (од сти­ да) ни­ко­га у ку­ћи зва­ти по име­ну: за­то је оби­чај да она, пошто се до­ве­де, свим ку­ћа­ ни­ма (му­шко­ме и жен­ском) на­ђе­не но­ва име­на (са­мо за се­бе); та­ко нпр. не­ко­га зо­ ве (ста­ри­је ђе­ти­ће) та­том, не­ког ба­бом, не­ ког го­спо­ди­ном (је ­ли оти­шао го­спо­дин да до­ће­ра сви­ње?), не­ког ђе­ве­ром; а мла­ђе бра­том, зла­то­јем, со­ко­лом, ми­ло­штом, ми­ ло­ји­цом, итд. же­не го­спом, ма­мом, на­ком, сна­шом, не­вом; а ђе­вој­ке уба­ви­цом, ље­по­ ти­цом, се­ком, го­спо­ђи­цом, го­лу­би­цом, итд. ЈЕЛÉНАК, нка, m. 1) је­лен: Је­ле­нак ми го­ру ло­ми пу­так да му је – 2) ви­де је­лен­ски је­зик. КЛИС m. У овој игри има коњ (др­во као штап), па­ли­ца (као по­ла шта­па), клис (др­ во ма­ло кра­ће од че­пер­ка, за­дје­ља­но са све че­ти­ри стра­не) и тр­ли­ца (шум­на­та

24

гра­на). Игра­чи се по­ди­је­ле на дви­је стра­ не, па се хва­та­ју у штап ко­ја ће стра­на игра­ти; он­да уда­ре ко­ња у зе­мљу, па је­ дан, од стра­не они­јех што играју, ба­ца клис од ко­ња и од­би­ја па­ли­цом, а они дру­ го­ви сви (од оне дру­ге стра­не) чу­ва­ју по­да­ ле­ко с тр­ли­ца­ма и тр­ле (тј. сме­та­ју клис да не иде да­ле­ко, и гле­да­ју не би ли га ка­ ко ухва­ти­ли при­је не­го пад­не на зе­мљу), па од­о­нуд по­га­ђа­ју кли­сом (с оно­га мје­ ста гдје пад­не клис) у ко­ња; а онај што ба­ ца клис, чу­ва па­ли­цом да не по­го­де у ко­ ња; кад ко­ји по­го­ди у ко­ња, или кад клис до­тје­ра бли­же ко­ња не­го што је па­ли­ца ду­ гач­ка, или кад га утр­ле (тј. ухва­те док ни­је пао на зе­мљу) он­да они што су тр­ли­ли, до­ ђу те игра­ју, а ови иду те тр­ле; кад се не по­го­ди у ко­ња, не­го клис пад­не да­ље од ко­ња не­го што је па­ли­ца ду­гач­ка, он­да онај мје­ри па­ли­цом од кли­са до ко­ња, и ко­ли­ко бу­де па­ли­ца оно­ли­ко бро­ји ко­ња. Кад већ из­и­гра­ју оно­ли­ко ко­ња у ко­ли­ко су се по­го­ди­ли да се игра­ју, он­да им (они­ ма што тр­ле) ба­ци клис три­пут с ко­ња, па при­сло­ни па­ли­цу уз ко­ња, те је они оба­ра­ ју кли­сом; ако у та три пу­та не утр­ле клис, или не по­го­де њим у ко­ња и не обо­ре па­ли­ цу, он­да им ба­ци по­шљед­њи пут (опет на ру­ке) ја­ли­цу: па он­да гдје пад­не клис, уз­ја­ шу сви оне што су над­и­гра­ни, и ја­шу их до ко­ња. КÓРЊА­ЧА, f. die, testudo. Ср­бљи при­по­ ви­је­да­ју да је чо­вјек (при­је не­го је кор­ња­ ча на сви­је­ту би­ла) уми­је­сио по­га­чу и ис­ пе­као ко­кош, па сјео да је­де, а у тај час ру­пи кум ње­гов на вра­та, а он он­да бр­же бо­ље мет­не ко­кош на по­га­чу па по­кло­пи чан­ком, и та­ко са­кри­је од ку­ма. Кад кум оти­де, а он уста­не опет да до­хва­ти ко­кош и по­га­чу да је­де, али се оно све (ко­кош, по­га­ча и ча­нак) пре­тво­ри­ло у кор­ња­чу (што је са­крио од сво­га ку­ма). И та­ко по­ ста­не кор­ња­ча.

Вуков прибор за писање: перо, бркаљка за мастило, мастионица, наочари

КÓТОР, m. Cattaxo, Cattaro. Ри­шња­ни при­по­ви­је­да­ју да је у ста­ра вре­ме­на кад је Ри­сан био глав­но мје­сто у Бо­ци био тор он­дје гдје је сад Ко­тор, па по­што Ри­сан про­пад­не у мо­ре, поч­не се но­ви град зи­да­ ти код то­ра, и на­зо­ву га Ко­тор. Ви­ше Ко­то­ ра у ка­ме­ни­тој го­ри ви­ди се не­ка­ка ве­ли­ ка ја­ма, као пе­ћи­на: ону­да се при­по­ви­је­да да је ону пе­ћи­ну био по­чео ко­па­ти сил­ни цар Сте­фан, да он­дје гра­ди град Ко­тор, па му ка­за­ла ви­ла да то не чи­ни, јер му он­дје у оној вр­ле­ти не­ма ни бро­ду при­ста­ни­ шта, ни ко­њу по­и­гри­шта, већ не­ка га гра­ ди да­ље крај за­ли­ва. Цар по­слу­ша ви­лу, и с по­мо­ћу ње­зи­ном на­чи­ни град Ко­тор, и до­вр­шив­ши га са сви­јем по­зо­ве на част мно­гу го­спо­ду и ви­лу. Кад се цар пред го­ спо­дом ста­не хва­ли­ти ка­кав је ли­јеп град на­чи­нио, ви­ла га пре­ко­ри да он то без ње не би мо­гао учи­ни­ти; ца­ру на тај укор бу­ де та­ко жао да уда­ри ви­лу ша­ком по обра­ зу, а она се на то ра­ср­ди, те све из­во­ре и сту­ден­це по Ко­то­ру отру­је и све го­сте ца­ ре­ве по­лу­ди. Кад цар ту осве­ту ви­ди, он ста­не ви­лу мо­ли­ти и је­два је ко­је­ка­ко на­ мо­ли те му го­сте по­вра­ти од лу­ди­ла и очи­ сти му од отро­ва са­мо је­дан из­вор иза ју­ жни­јех вра­та град­ски­јех. И од то­га ка­жу да је оста­ло те су и сад, осо­би­то ље­ти кад

је су­ша, све во­де по Ко­то­ру ма­ло сла­не, осим оно­га из­во­ра иза гра­да на ју­жној стра­ни. Ка­зи­ва­ли су ми у Ко­то­ру да има и пје­сма о ово­ме све­му до­га­ђа­ју, али ја ни­ је­сам мо­гао ни­ко­га на­ћи ко је зна. Ова­ко се при­по­ви­је­да и пје­ва да је Ко­тор по­стао; али се ми­сли да су име ово он­дје до­ни­је­ ли не­ка­ки Бо­шња­ци ко­ји су се до­се­ли­ли из мје­ста ко­је се зва­ло Ко­тор; Од Ко­то­ра Со­вру про­ви­ду­ра – МО­ЛИ­ТВЕ­НА ЧА­ША, f. Кад сва­то­ви до­ ђу дје­во­јач­кој ку­ћи и сјед­ну за сто, он­да (по оби­ча­ју) отац дје­во­јач­ки до­не­се но­ву ча­шу, те из ње пи­ју у здра­вље. По­том ту ча­шу спре­ме уз дје­вој­ку и на вјен­ча­њу за­ по­је из ње ви­ном мом­ка и дје­вој­ку, и то се зо­ве м о л и т в е н а ч а ш а. По­сли­је вјен­ ча­ња мла­да оста­ви мо­ли­тве­ну ча­шу, и чу­ ва је (спо­ме­на ра­ди) до смр­ти: Те узи­ма ча­шу мо­ли­тве­ну – РÁЗБОЈ, m. 1) machina textoria, 2) (сш.) ви­де раз­бо­ји­ште: „Она иде на Ко­со­во рав­но, Па се ше­ће по раз­бо­ју мла­да, По раз­бо­ју че­сти­то­га кне­за.“ РУ­КА, f. (dat. ру­ци, acs. ру­ку, pl. ру­ке, gen. рукâ у. ру­ку, ру­ка­ма) 1) die Band, manus: по­ћи (или при­сту­пи­ти) ко­ме к ру­ци, тј. ма­

25

ши­ти се да по­љу­би у ру­ку. 2) има ли­је­пу ру­ку (ко­ји ли­је­по пи­ше), Efrift scriptura.

3) од сва­ке ру­ке (нпр. го­во­рио сам), aller­ band varie: има во­ћа од сва­ке ру­ке; од ста­ ре ру­ке (у Бо­ци), тј. грч­ко­га за­ко­на. 4) не иде ми од ру­ке, тј. не да ми се, gelingen, succedere. 5) ни­је ми на ру­ку, на през ру­ку ми је, тј. с не­ру­ке ми је, es ift mir unbequem alienum. 6) чи­ни­ти ко­ме што на ру­ку, 7) до­шло му ис­под ру­ке, unter der Band, ins gebeim, occulte. 8) der Urm, brachium: но­си ди­је­те на ру­ци; бо­ли ме ру­ка у лак­ту; оси­је­че му ру­ку до ра­ме­на. 9) ду­ги­јех ру­ ку, тј. хо­ће да укра­де. 10) у бро­је­њу но­ва­ца не­што се зо­ве ру­ка, чи­ни ми се кад се у је­

дан пут ба­ци ви­ше ко­ма­да пак се бро­ји је­ дан, итд. 11) (у ЦГ) das Klücht fortuna: Не­мој­те се бра­ћо пре­па­ну­ти, Имам до­бар би­љег од ју­на­штва: На ме­не је ус­тре­сло ти­је­ло, Би­ће на­ша, ако Бог да, ру­ка – Бог ће да­ти, би­ће на­ша ру­ка – 12) чо­вјек до­бре ру­ке, нпр. кад ко­ме што да или учи­ни, па од­он­да она ствар по­ђе у на­пре­дак; та­ко се ка­же: зла ме ру­ка ру­чи­ ла, тј. чо­вјек зле ру­ке украо ми и од­он­да ми је по­шло у на­за­дак. 13) учи­ни­ти што на бр­зу ру­ку, turziveg, simpliciter, 14) у јед­ну ру­ку има пра­во, einerfeits, partim.

1. Чи­та­ју­ћи опис речи Бо­жић, на­у­чи­ћеш ко­ји су оби­ча­ји по­што­ва­ни у срп­ском на­ ро­ду при­ли­ком про­сла­ве ве­ли­ког хри­шћан­ског пра­зни­ка. Ко­ји се од тих оби­ча­ја да­нас по­шту­ју? Обра­ти па­жњу на под­ву­че­не ре­чи у овом тек­сту (бад­ња­ци, че­сни­ца, по­ла­жај­ ник). Ка­ко их раз­у­меш? Уко­ли­ко ти не­ка зна­че­ња ни­су по­зна­та, по­слу­жи се истим реч­ни­ком, или не­ким дру­гим реч­ни­ком срп­ских ре­чи ко­ји по­се­ду­јеш. Прет­ход­но по­ ку­шај да схва­тиш зна­че­ња не­по­зна­тих ре­чи из кон­тек­ста.

2. Уочи и раз­мо­три ша­љи­ве и иро­нич­не при­ме­се у об­ја­шње­њи­ма ре­чи: ђа­во­лак, зло­гук, клин­чор­ба, кор­ња­ча. У ре­ша­ва­њу овог за­дат­ка по­слу­жи се Рјечником и Рад­ном све­ском, у ко­јој ћеш про­на­ћи бли­жа упут­ства за рад.

3. Про­чи­тај об­ја­шње­ња ре­чи је­ле­нак и раз­бој. За­бе­ле­жи да­на­шње зна­че­ње да­тих ре­чи. По­гле­дај у Реч­ни­ку срп­скога је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске. Имај на уму да, осим овог и Ву­ко­вог Рјеч­ни­ка, мо­жеш да ко­ри­стиш и Реч­ник срп­ског књи­жев­ног и на­род­ног је­зи­ка.

4. Обра­зло­жи зна­че­ња из­ра­за ко­ји се у Срп­ском рјеч­ни­ку на­во­де уз реч „ру­ка“. Се­ти се још не­ких. Шта зна­чи на сво­ју ру­ку и ра­ди као без ру­ку?

5. Про­чи­тај још јед­ном еп­ску пе­сму Ди­о­ба Јак­ши­ћа об­ра­ђе­ну у 7. раз­ре­ду и раз­мо­три зна­чај мо­ли­тве­не ча­ше ко­ју је Ан­ђе­ли­ја упо­тре­би­ла да по­ми­ри бра­ћу Дми­тра и Бог­да­на.

6. Уз реч „клис“ про­чи­тај из Рјеч­ни­ка ка­ко су се не­кад игра­ле деч­је игре ку­па и про­во­ђач. Ка­ко се зо­ву но­ве игре ко­је ти играш са сво­јим дру­го­ви­ма у дво­ри­шту или пар­ку? Опи­ши их.

7. Раз­мо­три ту­ма­че­ња ко­ја Вук да­је уз ре­чи Де­ча­ни и Ко­тор. Шта све са­зна­јеш из ових об­ја­шње­ња? За­што је, по твом ми­шље­њу, Вук ко­ри­стио на­род­на пре­да­ња да би об­ја­снио наведене ре­чи? Про­чи­тај још не­ка пре­да­ња о по­стан­ку ме­ста из де­ла Жи­вот и оби­ча­ји на­ро­да срп­скога Ву­ка Ка­ра­џи­ћа (Ца­ри­град, Ми­ло­ше­ва ска­ка­ла ...).

8. Про­чи­тај у овом из­бо­ру шта зна­чи реч зла­то­је, а за­тим се под­се­ти зна­че­ња ре­чи дје­вер и кум. На­број и на­пи­ши што ви­ше ре­чи ко­ји­ма се да­нас озна­ча­ва­ју род­бин­ске ве­зе. При том се по­себ­но рас­пи­тај ко су: за­о­ва, је­тр­ва, не­ћак и па­ше­ног.

26

„До­пу­њу­ју­ћи, од­но­сно про­ши­ру­ју­ћи пр­во из­да­ње од 26.250 ре­чи у реч­ни­ку од 47.500 ре­чи, Вук је по­сту­пио вр­ло ши­ро­ко пре­ма све­му што је чуо у на­род­ном го­во­ру. Унео је не­ке по­кра­јин­ске ре­чи, али је био строг пре­ма књи­шким ре­чи­ма, чак и пре­ма они­ма ко­је су од­го­ва­ра­ле ду­ху на­род­ног је­зи­ка. Во­ђен пр­во­бит­ним прин­ци­пом да Срп­ски рјеч­ник тре­ба да бу­де сли­ка на­род­ног го­во­ра и умо­тво­ра, а не пи­са­ног је­зи­ка, Вук не уно­си у но­во из­да­ње чак ни оне ре­чи ко­је је сам на­чи­нио или их је као до­бре пре­у­зео од дру­гих пи­са­ца и упо­тре­био у сво­јим де­ли­ма. Оту­да из­ме­ђу ње­го­вог лич­ног књи­жев­ног реч­ни­ка, тј. реч­ни­ка Но­вог за­вје­та, уста­нич­ке про­зе, кри­ти­ка и по­ле­ми­ка, на јед­ној стра­ни, и лек­сич­ког фон­да Срп­ског рјеч­ни­ка из 1852, на дру­гој, по­сто­ји знат­ на раз­ли­ка. Мно­ге ре­чи из Ву­ко­вих де­ла, оне ко­је се не го­во­ре у на­ро­ду, не­го су на­ста­ ле као плод раз­вит­ка књи­жев­ног је­зи­ка, ни­су уне­те у Срп­ски рјеч­ник, и обрат­но. Ву­ко­ во мо­дер­но је­зич­ко осе­ћа­ње ни­је до­пу­сти­ло упо­тре­бу не­ких ре­чи ко­је је он, чув­ши их у на­ро­ду или на­и­шав­ши на њих у на­род­ним пе­сма­ма и за­го­нет­ка­ма, унео у Срп­ски рјеч­ник. То, да­кле, ни­је Ву­ков лич­ни реч­ник, реч­ник је­зи­ка ко­јим он пи­ше, не­го лек­ си­ко­граф­ска сли­ка на­род­ног је­зи­ка и умо­тво­ра.“ (Ми­о­драг По­по­вић, Исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти, Ро­ман­ти­зам)

„Ву­ков Рјеч­ник ни­је обич­но лек­си­ко­граф­ско де­ло не­го не­што мно­го ви­ше од то­га, ен­ци­кло­пе­ ди­ја срп­ског на­род­ног жи­во­та у ко­јој су опи­са­на на­род­на ве­ро­ва­ња, оби­ча­ји, но­шња, у ко­ји су уне­ се­ни ис­црп­ни по­да­ци о на­шим кра­је­ви­ма, о дру­ штве­ним од­но­си­ма и на­ци­о­нал­но-по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма, о фло­ри и фа­у­ни, о про­све­ти и шко­ ла­ма, о оруж­ју и ору­ђу. Де­ло је бо­га­то илу­стро­ ва­но на­род­ним умо­тво­ри­на­ма: по­сло­ви­ца­ма, при­по­вет­ка­ма, за­го­нет­ка­ма, пре­да­њи­ма, сти­хо­ ви­ма из лир­ских и еп­ских пе­са­ма. Рјеч­ник је син­ те­за це­лог Ву­ко­вог ра­да, у ње­му су за­сту­пље­не све гра­не ње­го­ве де­лат­но­сти – и фи­ло­ло­ги­ја, и ет­ но­ло­ги­ја, и исто­ри­ја, и на­род­не умо­тво­ри­не.“ (Јо­ван Де­ре­тић, Исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти) Насловна страна Беч, 1818. године

,

27

„Фонетско начело, које је прокламовао у Писменици, Вук ће спровести у живот тек у Српском рјечнику 1818. Рјечник ће бити одштампан писмом у које ће увести слово џ, прихватити латиничко ј уместо Мркаљевог ï. Исто тако, у ново писмо, по нацрту Лукијана Мушицког, Вук ће увести и слово ђ уместо д. Али азбука ће и сада остати непотпуна: Вук ће из Мркаљевог правописа испустити слова х и ф, за која је тада сматрао да немају одговарајуће гласове у народном говору. Тек средином тридесетих година XIX века, после путовања у Црну Гору и Далмацију, Вукова фонетска азбука добиће дефинитиван облик.“ (Миодраг Поповић, Вук Стефановић Караџић)

!

Вук Стефановић Караџић, лексикографско дело, народни језик, реформисана ћирилица, народни обичаји, народна књижевност, речник

28

Миодраг Поповић

Словенски аџија (Одломак)

Читајући одломак из монографије Вук Стефановић Караџић Миодрага Поповића, сазнаћеш ко је био словенски хаџија, какав је био његов љубавни живот и са каквим се неприликама и недоумицама сусретао.

Вукове материјалне прилике по доласку у Беч 1816. нису биле много ружичасте. (...) Било је свакојаких криза у Вуковом животу те године. У септембру је хтео све да напусти: Беч, књижевност и даљу борбу за издавање речника, па да оде за учитеља у Адакале, у Шибеник, негде у Бугарску, било куд. Не би се рекло да је до криза долазило само из материјалних разлога. Њихов узрок ваља тражити и у Ани Краус, управо у њеном и Вуковом односу. У Шишатовцу, 1816, Вук као да се био охладио према Ани Краус. Томе је несумњиво допринео и православни калуђер Мушицки, који је вршио притисак на Вука да раскине са католикињом. У Аниној преписци није нађено ниједно Вуково писмо из тога доба. Уместо писама Ани, Вук се те године дописивао са Саром Карапанџић. У марту 1816. Сара му је писала као жена која још није изгубила сваку наду: „тела сам те и душом и сердцем и имам те како душу моју, дражајши брате“. Било би јој „весма драго“ кад би се после свих несрећа које су је задесиле у животу срела негде с њим. Знамо да су се у мају исте године видели у Земуну и – растали. По повратку на Ландштрасе, Вук је звао оболелу Сару да дође ради лечења у Беч. Осећајући ваљда да је друга, млађа, ипак заузела њено место у Вуковом срцу, увређена госпожа от Карапанџић није прихватила позив, тобож због превелике телесне слабости. Не знамо тачно како је после тога текла Вукова и Анина историја. Види се само да су сви били против њихове везе. У евентуалној женидби Швабицом многи, нарочито Мушицки, видели су Вуково отуђење од сопственог народа. Као добра католикиња, Анина мајка, стара госпођа Краус, такође се противила ћеркиној вези са сакатим шизматиком без сталног занимања и сигурног места у друштву. Можда би презрени Вук, на даљини, после првих романтичних заноса, заборавио своју бечку вилу. Али нови сусрет на Ландштрасеу пробудио је стара осећања двоје заљубљених. „Ich fühle heute von neuen wie hoch ich dich schätze und wie sehr ich dich liebe“ (Данас поново осећам колико си ми драг и колико те много волим), писала је Ана о његовом рођендану 1817. Шипарица је већ сањала како ће му као невеста пасти у наручје, а Вук је убеђивао Мушицког у писму како њега, Вука, никаква Српкиња „на свијету не може... онако љубити и почитовати као она што би ме љубила“.

29

Неки богат бечки Србин, кујунџија Лука, нудио је Вуку уз своју ћерку петнаест хиљада сребрњака, богатство којим би била решена многа питања у Вуковом животу. Ана му, међутим, у мираз није доносила ни новац ни лепоту. Женидба њоме доводила га је у сукоб с добрим православцима и отежавала његову даљу борбу против Стратимировића и славеносерба. Мора, ипак, да је била велика Вукова љубав према смеђокосој девојци са Ландштрасеа, када је одолео притиску православаца и искушењу мираза. Вук и Ана венчали су се некако изненада у јануару 1818. Стара госпођа Краус више се није противила: њена ћерка била је у последњим месецима трудноће. У Рохускирхе на Ландштрасеу обавило се њихово венчање. И све је било помало тужно. Младожења са штулом, а млада с трбухом до зуба. Од Вукових нико – отац је годину дана пре тога био умро у сиротињи и беди у Тршићу, а Вук другог свог на свету није имао. Уместо православног појања, које је за време венчања као дете слушао у Тршићу, у леденој бечкој катедрали католички поп мрмљао је туђе, латинске текстове. Ни круне им чак нису ставили на главе, како се то радило у Срба. Полупразна мора да је била дугачка Рохускирхе када су родољубива госпожа Марија Тирка, уместо које је у књигу венчаних уписано име неког Немца, и словенски демон Јернеј Копитар, у инат Стратимировићевим православцима, као кумови венчали српског „шрифштелера“ Вука Стефановића са Швабицом Аном Краус. Полупразна зато што је невеста пореклом била само ћерка малог занатлије са Ландштрасеа, сироче без оца. Уочи венчања „господин вереник из особите љубави и оданости“, на захтев старе госпође Краус, поклонио је својој будућој „сто дуката у злату као прво венчано имање“. Трошкови око издавања речника и поклон невести довели су Вука у нове, још теже материјалне неприлике. Убрзо је дошло и дете – син Милутин. „Продао сам“, пише он у јулу исте године, „Чивутима све што се могло“. У Аниних сто дуката није смео да такне. Продавао је личне ствари: бријач, аковче шљивовице које му је Мушицки послао из Шишатовца и друго. Ништа није жалио, само кад се речник једном појавио. „Готово се поносим“, теши се он у писму Мушицком, „зашто ме совест уверава да сам у невољу пао из љубави к ползи и слави мога народа.“ За разлику од поколебаног шишатовачког архимандрита, Вук је пун оптимизма. Већ сада је опијен славом будућих победа и често поздравља Мушицког турском крилатицом „Нам бизум олсун“ (Наша ће бити слава). Међутим, и сам он изгледа да се био уплашио превеликог приближавања Аустрији и католицима. Венчање у католичкој цркви и увођење латинске јоте водили су не само пооштрењу сукоба с митрополитом Стратимировићем но и отуђењу од сопственог народа. То ће, по свој прилици, бити разлози што је, не договоривши се претходно с Јернејем Копитарем, напустио изненада Беч у децембру 1818. и готово без иједне форинте у џепу упутио се у правцу православне Русије. На пут је кренуо, додуше, изненада, али је и раније, у потаји, нешто смерао с Русима: крајем 1817. полицијски достављач известио је претпостављене да именовани Вук Стефановић одржава у Бечу сумњиве односе са непријатељем Монархије Павлом Емануелом, бившим ау­стријским официром, који је прешао у руску службу. На путу су Вука притискивале свакојаке мисли. Кнезу Милошу у Србију не сме, још мање митрополиту Стратимировићу у Сремске Карловце. На другој страни, налазила се Аустрија, монархија која је знала непријатељски да поступа са онима који нису хтели

30

да служе њеним политичким циљевима. А Вук баш то никако није хтео. Јоту је увео у правопис не да би угодио Аустрији и католичкој цркви, него зато што је то било у интересу самог српског народа. До сада Вук је увек имао уза се Јернеја Копитара. Сада је и од њега бежао, јер га је баш Копитар непрестано гурао у наручје Монархије. Тринаест година пре Вука Прота Матеја отиснуо се, као Колумбо, низ Дунав да тражи непознату земљу – мајку Русију. Вуку Русија није била сасвим непозната. У Србији, у доба устанка, упознао је многе Русе и добро научио шта су политика и царски дворови. Али је, исто тако, знао да и на истоку постоје култура, наука, књижевност; словенске, блиске његовом народу. Уз то, тамо су писци, као, на пример, Жуковски, добијали царске пензије. Њих, а не ону Русију која је 1813. оставила на цедилу побуњену рају, пошао је Вук да тражи на истоку. Није се освртао на тврђење славеносерба како само они могу добити подршке у земљи царској, феудалној и православној, а никако и он. Баш упркос њима и свима који су се противили његовом путовању пошао је на исток, преузимајући тако на себе и улогу амбасадора народне српске културе међу тамошњим Словенима. Возећи се у дилижанси од Беча према Кракову, Вук је осећао како су сви против њега. И архијереји, и кнежеви, и учењаци, и славеносерби, и Копитар, и жена, нарочито њена породица, пријатељи, као и непријатељи. Многи су, додуше, веровали у њега, али нису веровали у његов пут на исток. Овога пута једини ослонац имао је у себи самом. Христос, учитељ који непоколебљиво верује у своје сопствено дело, трпи и страда ради његовог остварења, био је Вуку тих дана нарочито близак. На Ландштрасеу он је већ почео да преводи Свето писмо на народни језик. За Вука оно није било само религиозни спис већ и књига оптимизма и вере у подухват и сврсисходност напора и жртве – у месијанство. За оне који су прогнани правде ради јеванђелист Матеј је писао: „Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји“. Вук је знао да и он стоји на гори. Као и Матеј, као и Христос, и он је градио кућу на камену која „неће пасти кад удари дажд и дођу воде и дуну ветрови“. У преведеном делу јеванђеља по Матеју Христос је позивао апостоле на жртву ради идеје. На путу за Краков и Вук се осећао као апостол. Али не Христов. Чинило му се да га на исток шаље Србија и њена култура, домовина коју су цареви светски 1813. принели на жртву ко зна чијем богу. шизматик – присталица шизме (расцепа, раскола), отпадник, припадник шизматичке верске заједнице; Чивути (Чивутарија, Чивут, Чивутин) – Јевреји, Жидови; шрифштелер – онај који дотерује рукописе; писац; Лукијан Мушицки (1777–1837), широко хуманистички образован, најученији наш писац доба класицизма (књижевног правца који је претходио романтизму). Свој родољубиво-просветитељски програм изложио је у две своје најчувеније песме: Глас народољупца (1819) и Глас харфе Шишатовачке (1821). Године 1802. закалуђерио се, 1812. постао архимандрит манастира Шишатовац, а 1828. горњокарловачки епископ. Имао је разумевања за идеје Вука Караџића, у почетку му помагао у раду, гостио га и доводио му певаче у Шишатовац, због чега је навукао гнев карловачког митрополита Стефана Стратимировића. Највише су их удаљила различита схватања књижевног језика. Насупрот Вуковом захтеву да се пише народним језиком, он је сматрао да треба чувати подједнако и словенски и српски; Јернеј Копитар – словеначки научник, Вуков истомишљеник и учитељ; у Вуку је видео човека који може „да учини крај дотадашњем хаосу“ у српској књижевности.

31

1. Пажљиво прочитај одломак из монографије Вук Стефановић Караџић Миодрага Поповића.

2. Запажај са којим се потешкоћама и недаћама Вук сусретао.

3. Ко се све противио Вуковој вези са Аном Краус? Објасни због чега.

4. Шта закључујеш о Вуковом карактеру на основу његовог пристанка да се венча у католичкој катедрали?

5. Зашто се Вук изненада упутио у правцу православне Русије?

6. Објасни шта за Вука значи превођење Светог писма на народни језик.

!

Вук Караџић, биографија, Беч 1816, православна Русија, кнез Милош, Аустрија; монографија

32

Прота Матеја Ненадовић

Мемоари (одломак)

Аутор Ме­мо­а­ра Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић био је уста­нич­ки вој­во­ да и пр­ви ди­пло­ма­та но­ве Ср­би­је. Ма­да се зна да је био је­два не­што ви­ше не­го пи­смен, за­бе­ле­жио је мно­га сво­ја се­ћа­ња на бур­на уста­ нич­ка зби­ва­ња чи­ји је не­по­сред­ни уче­сник и по­кре­тач. Ово де­ло је по­сле Про­ти­не смр­ти об­ја­вио ње­гов син Љу­бо­мир Не­на­до­вић.

Као што мно­го­го­ди­шњи храст, ко­га ни­су гро­мо­ви ни ве­тро­ви сру­ши­ли, поч­не сам од се­бе ве­ну­ти, и гра­ну по гра­ну гу­би­ти, и све бли­же свом се кра­ју кло­ни­ти, та­ко, дра­га де­цо мо­ја, и ја, ког су не­при­ја­тељ­ске пу­шке и са­ бље срећ­но про­ма­ши­ле, ко­га су смрт­не бо­ле­сти оби­ла­зи­ ле − осе­ћам са­да да мо­је те­ло, по веч­ном за­ко­ну при­ро­ де, све већ­ма сла­би и све се бли­же гро­бу при­ку­чу­је. Ја не­ра­до о смр­ти го­во­рим, али без ика­квог стра­ха оче­ку­јем по­след­ње ве­че мог жи­во­та; мо­је ми­сли не ле­те ви­ше у оне го­ди­не у ко­ји­ма имам јо­ште да жи­вим, не­го Прота Матеја Ненадовић у оне у ко­ји­ма сам жи­вео. Це­ла мо­ја про­шлост би­ла је бур­на и вр­ло про­мен­љи­ва, али без ика­квог стра­ха освр­ ћем се ја на њу, и са за­до­вољ­ством и уну­тра­шњом на­гра­дом про­ла­зим у ми­сли­ма све про­шле го­ди­не мог жи­во­та, и ра­ду­јем се да ни на јед­но де­ло не на­и­ла­зим за ко­је би ми со­вест што­год пре­ба­ци­ти мо­гла. Бур­на вре­ме­на но­ви­је срп­ске про­шло­сти би­ла су те­сно скоп­ча­на са мо­јим жи­во­ том; и као што су она про­мен­љи­ва би­ла, та­ко је и мој жи­вот био про­мен­љив. Ја сам слу­жио и го­спо­да­рио, по­по­вао и вој­во­до­вао; пу­то­вао по на­род­ном по­слу да­ле­ке пу­то­ ве и код ку­ће мир­но се­део и у мо­јој ба­шти во­ће ка­ле­мио; во­је­вао сам опа­сне ра­то­ве и ужи­вао бла­го­дет оп­штег ми­ра; с ца­ре­ви­ма го­во­рио сам сло­бод­но, а кат­кад збу­нио ме је го­вор про­стог кме­та; го­нио сам не­при­ја­те­ље и бе­жао од њих; жи­вео у сва­ком бла­гу и из­о­би­ли­ју и опет до­ла­зио до си­ро­ти­ње; имао сам ле­пе ку­ће и гле­дао их из шу­ме спа­ ље­не и сру­ше­не; пред мо­јим ша­то­ром ври­шта­ли су у сре­бро оки­ће­ни арап­ски ха­то­ви и во­зио сам се у сво­јим нео­ко­ва­ним та­љи­га­ма; вој­во­де иш­че­ки­ва­ли су за­по­ве­сти из мо­јих уста и опет суд­ба ме до­во­ди­ла да пред они­ма што су би­ли мо­ји пан­ду­ри на но­ге уста­јем. − То је, де­цо, веч­на про­мен­љи­вост суд­би­не ко­ју сам ра­но по­знао и на ко­ју се ниг­да ту­жио ни­сам; из те про­мен­љи­во­сти на­у­чи­те: да се не тре­ба у сре­ћи гор­ди­ти ни у не­сре­ћи оча­ја­ва­ти.

33

*** Да­хи­је по­шљу у сва­ку ка­са­бу сво­јим му­се­ли­ми­ма за­по­вест тај­но, и од­ре­де им дан, да сва­ки му­се­лим сво­га кне­за по­гу­би; а Фо­чић Ме­мед-ага, не мо­гав­ши се по­у­зда­ти да ће мо­га оца и Бир­ча­ни­на дру­ги ко мо­ћи по­гу­би­ти, на­у­ми сам то­га ра­ди иза­ћи у Ва­ље­ во. За­то по­ру­чи да до­ла­зи у ва­љев­ску и ша­бач­ку на­хи­ју у те­фе­рич и да ло­ви, но да му кне­зо­ви ко­на­ке пре­пра­вља­ју и дру­ге за­и­ре што му на 200 мо­ма­ка тре­ба. У ја­ну­а­ри­ју кре­не да­хи­ја Фо­чић Ме­мед-ага, уда­ри у Зе­о­ке и код ку­ће кне­за Ста­но­ја ру­ча. Прем­да су и Ста­но­је и Ха­џи Ру­вим за­пи­са­ни би­ли у теф­те­ру да по­ги­ну, опет ни­је за он­да кне­зу Ста­но­ју ни­шта хтео, да се не би чу­ло и да не би мој отац и Бир­ча­нин по­бе­гли. Бир­ча­ нин Или­ја, мој отац и Ми­ло­ван, кне­за Ни­ко­ле Гр­бо­ви­ћа син (јер­бо је кнез Ни­ко­ла Гр­ бо­вић бо­ло­вао), иза­ђу из Ва­ље­ва и срет­ну Фо­чи­ћа у По­љу Љу­бе­ни­ну; он их пре­твор­но ле­по при­ми, па одан­де по­ђу к Ва­ље­ву. Но ка­ко до­ђу и сја­шу у Ва­ље­ву, од­мах Фо­чић сва три мет­не у апс и мет­не син­џир на врат и обе ру­ке за­јед­но у јед­но гво­жђе, што ’но се зо­ве ли­си­ца, ко­је је Фо­чић са со­бом до­нео. Они су би­ли та­ко око­ва­ни да ни­су сво­јим ру­ка­ма ни хле­ба до уста до­не­ти мо­гли, не­го су их дру­ги за­хра­њи­ва­ли. Чу­је­мо ми у Бран­ко­ви­ни тај не­срећ­ни глас. Од­мах мој стриц Ја­ков, зет Жив­ко Да­ бић и бли­жњих не­ко­ли­ко кме­то­ва отр­че у Ва­ље­во, и за­јед­но са ста­рим Тур­ци­ма Ва­љев­ ци­ма − јер­бо су сви ва­љев­ски Тур­ци мо­га оца и Бир­ча­ни­на ува­жа­ва­ли и па­зи­ли − до­ђу Фо­чи­ћа мо­ли­ти да пу­сти кне­зо­ве. Фо­чић ка­же: „Ни­су ме ле­по до­че­ка­ли и ко­на­ке спре­ ми­ли, но нај­по­сле до­не­си­те сто ке­са гло­бе, па да их пу­стим“. Мој стриц, ка­ко то чу­је од Фо­чи­ћа, ко­је од тр­го­ва­ца Ср­ба (ко­је и ва­љев­ски Тур­ци да­ду у по­моћ) са сво­јим што смо има­ли на­ку­пи и са­ста­ви 19.500 гро­ша. Он­да је био це­сар­ски ду­кат 7 гро­ша и по. Од­мах оде по при­ја­те­љи­ма и оно дру­го тра­жи­ти и са­ста­вља­ти. Ва­љев­ски Тур­ци би­ли су об­ре­кли уве­че све да­ти; али кад до­зна­ду да ће Фо­чић и нов­це узе­ти и кне­зо­ве по­се­ ћи, он­да Тур­ци мо­ме стри­цу то не­ће да ка­жу, али сва­ки поч­не се из­ви­ња­ва­ти да не­ма код се­бе но­ва­ца, но да ће до не­ки дан на­ба­ви­ти и да­ти. Из на­ше ку­ће сва че­љад и де­ца по­ски­да­ли су свој на­кит, по­од­ре­зи­ва­ле же­не са под­брад­ни­ка и па­ре сит­не, и по­сла­ли за от­куп кне­зо­ва, да би се тим ба­ја­ги Фо­чић уве­рио да већ дру­гих но­ва­ца не­ма­мо, и не би ли се са­жа­лио да пу­сти кне­зо­ве. Ви­че Бир­ча­нин и Гр­бо­вић из тав­ни­це: „Ја­ко­ве, бра­те, тра­жи и са­ста­вљај и по­дај ко­ли­ко год ишту, са­мо жи­вот от­ку­пљуј!“ − А мој отац јед­на­ко ви­че: „Не дај, Ја­ко­ве, не дај, па­ре, не оста­вљај ми де­це под ду­гом да ро­бу­ју. Он ће и нов­це узе­ти и нас исе­ћи. Из овог син­џи­ра и из ових ли­си­ца не ми­сли он нас жи­ве пу­сти­ти. Но ка­жем ти: не дај ни па­ре, не остај­те под ду­гом, да ми де­ца про­се“. − Ме­ђу­тим, и ја се усу­дим и одем у Ва­ље­во. Са­кри­јем се у јед­ну ек­ме­џи­ни­цу, по­шљем пан­ду­ра Гли­шу Па­ви­ћа, на­ше­га ком­ши­ју, да за­пи­та оца смем ли ја до ње­га до­ћи. Ка­ко мој отац чу­је да сам ја до­шао, рек­не: „Што ће он ов­де? Ако бо­га знаш, Гли­шо, тр­чи и про­ве­ди га − и ка­жи му ко­јим со­ка­ком − да га не опа­зе Тур­ци. Не­ка бе­га куд га бог учи, ов­де ми ни­шта ни он ни ти ни ко дру­ги по­мо­ћи не мо­же, ни­ти ће ме­не жи­ва Тур­ чин пу­сти­ти.“ − Гли­ша до­ђе ме­ни, про­ве­де ме, и по­бег­нем из Ва­ље­ва. Тек што сам то­пов­ски ме­так у шу­мар био из­мак­нуо, а чу­јем где мој стриц с бр­да ви­че: „Ај, Ма­ти­ја, ај, Ма­ти­ја, че­кај!“ Ја при­че­кам, он ми ка­за да Тур­ци по­се­ко­ше кне­ зо­ве. То је ова­ко би­ло.

34

Тур­ци све­жу мо­га оца и Бир­ча­ни­на, а Ми­ло­ва­на Гр­бо­ви­ћа пу­сте. Кад поч­ну ве­за­ти мо­га оца, ви­ди он шта ће би­ти и рек­не: „Је ли ту­на Ја­ков да му не­што ка­жем?“ − Он­да рек­не Ми­ли­сав из Ду­пља­ја пла­чу­ћи: „Ни­је, кне­же, ов­де, но ка­жи ме­ни, ја ћу му ка­за­ти“. − „То му − ре­че − ка­жи да ни он и ни­ко од мо­јих од­са­да Тур­ци­ма не ве­ру­је.“ По­ве­ду их на по­гу­бле­ни­је, и као што су ми по­сле то­га мно­ги и Ср­би и Тур­ци ка­зи­ва­ли, мој отац са­ свим при се­би био, аки би на пир во­ђен био, и сло­бод­ним гла­сом вик­не: „Фо­чи­ћу, Фо­чи­ ћу, не мо­лим те за жи­вот не­го те са­мо мо­лим, не­мој ме беш­че­сном смр­ћу мо­ри­ти, но са­бљом ко­јом се ју­на­ци гу­бе; а знај, Фо­чи­ћу, да ће мо­ја крв и пред Бо­гом и пред љу­ди­ма те­би до­са­ди­ти!“ − Он је хтео ску­пље­ном на­ро­ду го­во­ри­ти, но Фо­чић по­ви­че: „Во­ди­те их да­ље!“ На том по­зо­ри­шту све­та је мно­го ску­пље­но би­ло јер и Ср­би и Тур­ци, да би ве­ћи страх од да­хи­ја има­ли, мо­ра­ли су до­ћи да ове пр­ве жр­тве срп­ске гле­да­ју. Нај­пре да­де Фо­чић на срп­ски јед­но пи­смо пред сви­ма про­чи­та­ти, ко­је гла­си ова­ко: „По­здра­вље те­би, го­спо­ди­не ма­јо­ру Ми­те­зе­ру у Зе­му­ну, од ме­не кне­за Алек­се и од про­те. Да зна­те да смо ми ове да­хи­је ме­ђу со­бом по­за­ва­ђа­ли, и они ће се ско­ро из­ме­ђу се­бе по­ту­ћи, за­то мо­ли­ мо: пре­пра­ви­те џе­ба­не и офи­ци­ра, а вој­ске до­ста има­мо, да нам по­мог­ну да да­хи­је одав­де оте­ра­мо. Ако то­ме пи­сму не ве­ру­је­те, пи­тај­те ба­зр­ђан­ба­шу Пе­тра Ич­ко­гли­ју или Јан­ка За­зи­ћа из Ске­ле и Ела­ди­ју из За­бреж­ја, они ће вам из уста све ка­за­ти...“ (За то пи­ смо на дру­гом ме­сту ка­за­ћу про­стра­ни­је.) Кад се то пи­смо про­чи­та, рек­не Фо­чић ску­ пље­ном на­ро­ду: „Ето, ова пи­сма се­че Алек­су, ко­ји с Нем­ци­ма се до­го­ва­ра, и код на­шег ца­ра нас ту­жи и опа­да, и о на­шим гла­ва­ма ра­ди, за­то би гре­хо­та би­ла ње­го­ву гла­ву жи­ву оста­ви­ти“. По­том по­ви­че на џе­ла­та: се­ци, и од­мах оба по­се­ко­ше (нај­пре је Бир­ча­нин по­се­чен), а на­род с по­зо­р­ја раз­бег­не се, а Тур­ци Ва­љев­ци по­пла­ше се, и од­мах по­че­ли су је­дан по је­дан тај­но од дру­гих сво­је ва­жни­је ства­ри при­пре­ма­ти. Гла­ве оба­две мет­не Фо­чић ви­ше се­бе на чар­дак. То је би­ло ја­ну­а­ри­ја 23. пред­ве­че 1804. го­ди­не. Њи­хо­ва те­ла ста­ја­ла су око 80 фа­ти ни­же ћу­при­је на по­љи­цу до Ко­лу­ба­ре. му­се­лим – тур­ски чи­нов­ник; те­фе­рич – за­ба­ва, го­зба, про­вод у при­ро­ди; ко­нак – пре­но­ћи­ште; за­ир – хра­на, на­мир­ни­це; теф­тер – бе­ле­жни­ца; син­џир – оков, лан­ци; ек­ме­џи­ни­ца – хле­бар­ни­ца; пир – част, го­зба; Ми­те­зер – аустриј­ски офи­цир ко­ји је са­ра­ђи­вао са во­ђа­ма Пр­вог срп­ског устан­ка; џе­ба­на – му­ни­ ци­ја; ба­зр­ђан­ба­ша – ста­ре­ши­на ко­ји на­пла­ћу­је ца­ри­ну

Бур­на вре­ме­на про­шло­сти За­па­зи ко је при­по­ве­дач у од­лом­ци­ма ко­је чи­таш. Шта све о ње­му са­зна­јеш? По­ себ­но обра­зло­жи део тек­ста ко­ји го­во­ри о про­мен­љи­во­сти жи­во­та и суд­би­не чо­ве­ка. Про­ту­ма­чи и при­ме­ри­ма из од­лом­ка пот­кре­пи ми­сао „… да се не тре­ба у сре­ћи гор­ди­ ти ни у не­сре­ћи оча­ја­ва­ти“. Оба­ве­сти се о ком ва­жном исто­риј­ском до­га­ђа­ју при­по­ве­да Про­та Ма­те­ја у овом од­лом­ку. Раз­мо­три за­што је Фо­чић Ме­мед-ага за­ро­био тро­ји­цу углед­них кне­зо­ва. Ка­ ко раз­у­меш део тек­ста у ко­јем Или­ја Бир­ча­нин и Ни­ко­ла Гр­бо­вић под­сти­чу сво­ју по­ ро­ди­цу да им при­пре­ме от­куп, а Алек­са Не­на­до­вић сво­јим нај­бли­жи­ма по­ру­чу­је да од­у­ста­ну од за­по­че­тог на­у­ма? Ко је од њих био у пра­ву? Об­ја­сни. За­што зло­гла­сни да­ хи­ја Фо­чић Ме­мед-ага ни­је при­стао на от­куп срп­ских ју­на­ка? Шта је он ми­слио да ће по­сти­ћи се­чом кне­зо­ва?

35

О се­чи кне­зо­ва го­во­ри се и у на­род­ној еп­ској пе­сми По­че­так бу­не про­тив да­хи­ја. За­ па­зи ка­ко на­род­ни пе­вач ка­зу­је о Или­ји Бир­ча­ни­ну и ње­го­вој хра­бро­сти, а ка­ко то чи­ни Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић. По че­му се мо­же за­кљу­чи­ти да је у сли­ка­њу ли­ка сво­га оца Алек­се Не­на­до­ви­ћа Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић при­стра­сни­ји од на­род­ног пе­ва­ча? Са­знај из исто­ри­је ви­ше о Пр­вом срп­ском устан­ку. Про­чи­тај шта исто­ри­ја ка­же о по­ро­ди­ци Не­на­до­вић: Алек­си, Ја­ко­ву, Ма­те­ји и Љу­бо­ми­ру. Ако те за­ни­ма­ју исто­ри­ја и књи­жев­ност, про­чи­тај Ме­мо­а­ре у це­ло­сти. По­ку­шај да от­кри­јеш у ко­јој ме­ри су ме­мо­а­ри као вр­ста књи­жев­но-­на­уч­не про­зе књи­жев­ни, а у којој исто­риј­ски текст. Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић и Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић би­ли су са­вре­ме­ни­ци и уче­ сни­ци у зби­ва­њи­ма то­ком Пр­вог срп­ског устан­ка, о ко­ме су пи­са­ли. При­се­ти се, на при­мер, Ву­ко­ве би­о­гра­фи­је Хај­дук Вељ­ка Пе­тро­ви­ћа (Жи­ти­је Ај­дук Вељ­ка Пе­тро­ви­ћа у Чи­тан­ци за 5. раз­ред). Упо­ре­ди шта је у сли­ци устан­ка слич­но код Про­те и Ву­ка, а у че­му се ова два ауто­ра раз­ли­ку­ју. Ме­мо­а­ри пред­ста­вља­ју при­по­вед­но де­ло у ко­ме се из­ла­жу успо­ме­не ауто­ра на не­ ка зна­чај­ни­ја дру­штве­на и кул­тур­на зби­ва­ња у ко­ји­ма је пи­сац уче­ство­вао или је био њи­хов оче­ви­дац. Ме­мо­а­ри се пи­шу са вре­мен­ском дис­тан­цом од до­га­ђа­ја на ко­ји се од­но­се. Уз хро­нич­ко из­ла­га­ње аутор че­сто да­је оце­не и об­ја­шње­ња. По­ред се­ћа­ња, ауто­ри ме­мо­а­ра ко­ри­сте сво­је или ту­ђе днев­ни­ке, за­пи­се, из­ве­шта­је и ар­хив­ску гра­ђу, те се че­сто ти до­ку­мен­тар­ни ма­те­ри­ја­ли уно­се у де­ла и чи­не њи­хо­ву струк­ту­ру ра­зно­ род­ни­јом. Овим де­ли­ма ожи­вља­ва­ју се и раз­от­кри­ва­ју од­ре­ђе­ни дру­штве­но­и­сто­риј­ ски тре­ну­ци и уло­ге уче­сни­ка и са­вре­ме­ни­ка у њи­ма. По­ред ли­те­рар­ног свој­ства, ме­ мо­а­ри са­др­же оби­ље гра­ђе и чи­ње­ни­ца за­ни­мљи­вих не са­мо за књи­жев­не исто­ри­ча­ре и кри­ти­ча­ре већ и за пи­сце дру­штве­не исто­ри­је. Уко­ли­ко же­лиш, про­чи­тај Ме­мо­а­ре Си­ме­о­на Пи­шче­ви­ћа. Из ове књи­ге са­зна­ћеш ва­жни­је исто­риј­ске по­дат­ке ко­ји су по­слу­жи­ли пи­сцу Ми­ло­шу Цр­њан­ском да на­пи­ше ро­ман Се­о­бе. Од­ло­мак из тог ро­ма­на на­ла­зи се у овој чи­тан­ци.

!

Први српски устанак, сеча кнезова, тамница, јунаштво, Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин; проза

36

Уместо рама за слику Док је, од 1804. до 1813. године, устанак вихорио Србијом, односно Београдским пашалуком и оближњим просторима, није мировала ни Европа са преосталим делом света. Хронолошки, то је овако изгледало:

1804.

У Венецији, у присуству римског папе, Наполеон Бонапарта крунисао се за императора новог романског Француског царства. Француска и Русија прекинуле дипломатске односе, амерички председник Томас Џеферсон (трећи од стицања незави­ сности) добио нови мандат, а Вилијем Пит постао нови премијер Енглеске, која је већ годину дана ратовала против Француске. У Сједињеним Америчким Државама донет такозвани аграрни закон којим се фармерима и плантажерима омогућава да за готово симболичне паре постану сопственици земље отете од Индијанаца, а француски хемичар и физичар Геј-Лисак, испитујући ва­ здух, извео експерименталне летове балоном на висини изнад 7.000 метара. Јохан Волфганг Гете, немачки књижевник, завршио трагедију Ванбрачна кћи, а тридесетчетворогодишњи Лудвиг ван Бетовен компоновао Трећу симфонију, познатију као Ероика, опус 55. Исте године рођени су и руски композитор Михаил Иванович Глинка, његов ау­ стријски колега Јохан Штраус Старији, те немачки социолог Макс Вебер, а умро родоначелник класичне немачке филозофије Имануел Кант.

1805.

Наполеон постао и краљ Италије, код Аустерлица (Чешка) потукао руску и ау­ стријску војску, а код Трафалгара његова флота (удружена са шпанском) доживела пораз од Енглеза, чијег је заповедника адмирала Хорација Нелсона, учесника 140 битака у којима је задобио 40 рана, та победа коштала главе. Истог лета Јохан Хајнрих Песталоци, Швајцарац и духовни творац савремене основне школе, у Ивердону оснива школу светског гласа и у њој ради наредна два десетлећа. Свет је напустио немачки књижевник Фридрих Шилер, а угледао га Фердинанде Лесепс, француски дипломата, много познатији као градитељ Суецког канала.

1806.

У Паризу, у част Наполеонових победа, започета изградња Тријумфалне капије по угледу на античку Константинову капију у Риму. Британски хидрограф и контраадмирал Франсис Бофор саставио прву скалу за мерење јачине ветра, а амерички филолог и лексикограф Ное Вебстер објавио прво издање Речника енглеског језика, до данашњих дана најбољег речника енглеског језика. Георг Вилхелм Фридрих Хегел, немачки филозоф, довршио у Јени дело Феномено­ логија духа, најзначајнији спис свог обимног опуса. Након седамнаестогодишње љубави

37

према младој Кристијани Вулпијус, која му је 1789. године родила сина Карла Аугуста, Гете се коначно оженио. Умрли француски физичар Шарл Кулон и Китигана Утамаро, један од највећих јапанских сликара оног доба. Свету се обрадовао Омер-паша Латас (рођен као Србин именом Михаило − Мићо), потоњи турски маршал.

1807.

Султан Селим III, који је реформама покушао да спасе Турску од нереда и распадања и јаничаре протерао из Београдског пашалука, збачен с престола 29. маја. После битака код Ајлауа и Фридланда, у Пруској, Тилзитским миром императори Наполеон и руски Александар I поделили Европу. У Енглеској донет закон којим је забрањена трговина робљем. На реци Хадсон код Њујорка запловио први путнички брод на парни погон (с точковима) „Клермонт“, дело Роберта Фултона. Рођен Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар, а астроном Олберс открио планетоид Весту, који, док обилази око Сунца готово по кружној путањи, повремено може да се види и голим оком.

1808.

Наполеон укида Дубровачку републику и после више векова постојања припаја је свом Краљевству Италије, у марту улази у Шпанију, укида инквизицију и свог брата Жозефа поставља на престо, али и доживљава први прави отпор. Најпре, 2. маја, народ Мадрида диже устанак који је сурово угушен, а потом његов генерал Дипон устаницима предаје целу дивизију док се Сарагоса херојски брани жртвујући 50.000 људи. На другом крају Европе, у Цариграду, након заточеништва дугог годину дана убијен султан Селим III. Џон Далтон, енглески хемичар и физичар, један од оснивача атомске теорије материје, коју је први експериментално поставио, своја схватања почео да објављује у делу Нови систем филозофије хемије у три тома. (Иначе, патио је од слепила за боје, па је, по њему, тај недостатак и назван далтонизам.) Енглески проналазач Џорџ Кејли први у свету полетео једрилицом коју је сам конструисао.

1809.

Џејмс Медисон постао нови председник САД, а париски кувар, посластичар и пивар Николо Франсоа Апер успео да, за потребе војске и морнарице, помоћу топлоте конзервира храну биљног и животињског порекла па из руку Наполеона примио награду од 12.000 долара. Рођени: Николај Гогољ, Едгар Алан По, Феликс Менделсон, Чарлс Дарвин и Абрахам Линколн а умро композитор Јозеф Хајдн. Универзитет у Кембриџу прославио 600 година постојања.

1810.

Удајом за Наполеона аустријска принцеза Марија Лујза постала залог мира Ау­ стрије с Француском, а Русија, након неуспелих преговора у Јашију, Молдавија, обновила рат с Турском на Дунаву. Французи припојили Холандију и наставили ратовање на Пиринејском полуострву. Од свих шпанских колонија на америчком континенту Мексико први устао против колонијалне власти. Свет угледали музичари Фредерик Шопен и Роберт Шуман.

38

1811.

Рођени су Вук Врчевић, сакупљач народних умотворина, Вилијем Текери, енглески писац, Теофил Готје, француски књижевник, и Франц Лист, мађарски композитор. У Есену Фридрих Круп отворио прву челичану.

1812.

С дотад највећом силом коју је свет видео, Бонапарта кренуо на Русију и, после Смоленске и Бородинске битке, ушао у пусту и спаљену Москву. Међутим, убрзо су зима и герилски напади принудили Французе на исцрпљујуће повлачење, све до одсудног пораза на реци Березини. У Шпанији енглески војвода Велингтон код Саламанке потукао Французе и ушао у Мадрид. Заратиле Сједињене Америчке Државе и Велика Британија; Британци у Вашин­ гтону спалили Белу кућу! Рођен Чарлс Дикенс, енглески романописац. Енглески хирург и палеонтолог Џејмс Паркинсон утврдио да запаљење слепог црева проузрокује смрт, касније описао тешку болест која је по њему добила име Паркинсонова болест. Згрожен делима али и начином живота књижевника Алфонса Франсоа, познатијег као Маркиз де Сад, Наполеон наредио да га затворе у душевну болницу.

1813.

Створен општи савез против Наполеона и у Бици народа код Лајпцига (16–19. октобар) Руси, Аустријанци и Пруси до ногу потукли Французе и потиснули их западно од реке Рајне. Гонећи непријатеља, у Шлезији умро руски генерал-фелдмаршал Михаил Иларионович Кутузов. Свет је напустио и Луј Лагранж, истакнути француски математичар, механичар и астроном, а угледали га Ђузепе Верди, италијански композитор, Серен Кјеркегор, родоначелник егзистенцијалне филозофије назван „копенхашки Сократ“, и Дејвид Ливингстон, шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке... У ово време певао је и војевао лорд Џорџ Гордон Бајрон, Франсиско Гоја, опседнут трагичном судбином свог народа, сликао потресне слике-документе (Други мај 1808, Трећи мај 1808. Стрељање у Мадриду) а француски оријенталиста Жан-Франсоа Шамполион одгонетао хијероглифе с плоче нађене у египатском месту Решид. („Политикин забавник“, Занимљиви водич кроз Први српски устанак) Пошто пажљиво прочиташ понуђени текст из „Политикиног забавника“, издвој догађаје који су ти се учинили најважнијим за светску историју. – Образложи која од поменутих дешавања сматраш посебно значајним или занимљивим. Наведене податке можеш проверити увидом у историјску грађу (уџбенике историје, одговарајуће енциклопедије, историје уметности и друге изворе о овом периоду). Тако ћеш употпунити хронолошку слику времена, људи и догађаја.

!

1804 − 1813, Србија − устанички период, Европа, људи и догађаји, хронологија

39

ГУСЛАР 1. Про­чи­тај ка­ко у ро­ма­ну На Дри­ни ћу­при­ја Иво Ан­дрић опи­су­је деј­ство гу­сла­ ро­ве пе­сме на се­ља­ке ко­ји ку­лу­че на мо­сту на Дри­ни. „Из ду­бо­ког џе­па сво­га си­вог гу­ња Цр­но­го­рац из­вла­чи гу­сле, не­у­глед­не и ма­ле­не као по­дла­ни­ца, и крат­ко гу­да­ло. Је­дан од се­ља­ка из­ла­зи пред по­ја­ту и чу­ва стра­жу да не на­и­ђе ко од Ту­ра­ка. Сви гле­да­ју у Цр­но­гор­ца као да га сад пр­ви пут ви­де и у гу­сле ко­је иш­че­за­ва­ју у ње­го­вим ве­ли­ким ша­ка­ма. Он се са­ви­ја; гу­сле су му у кри­лу, а гла­ву од гу­ са­ла при­ти­ште бра­дом, ма­же стру­ну смо­лом и ху­че у гу­да­ло; све је вла­жно и од­ву­гло. И док оба­вља све те сит­не рад­ње, са­мо­све­сно и мир­но као да је сам на све­ту, они га не­ тре­ми­це гле­да­ју. Нај­по­сле јек­ну пр­ви звук, ре­зак и не­ра­ван. Уз­бу­ђе­ње ра­сте. (...) Се­ља­ ци се све ви­ше зби­ја­ју око гу­сла­ра, али без нај­ма­њег шу­ма; дах им се не чу­је. Сви треп­ћу очи­ма, уди­вље­ни и за­бле­ште­ни. Трн­ци про­ла­зе уз ле­ђа, кич­ме се ис­пра­вља­ју, гру­ди на­ ди­ма­ју, очи сја­ју, пр­сти се на ру­ка­ма ши­ре и гр­че, и ми­ши­ћи на ви­ли­ца­ма сте­жу. Цр­но­ го­рац ве­зе и ки­ти све бр­же и бр­же, све леп­ше и сме­ли­је, а мо­кри и ра­са­ње­ни ку­лу­ча­ри, за­не­се­ни и нео­се­тљи­ви за све оста­ло, пра­те пе­сму као соп­стве­ну, леп­шу и све­тли­ју суд­би­ну.“ 2. За­пи­ши мо­ти­ве ко­ји по­ве­зу­ју тек­сто­ве у по­гла­вљу Гу­слар. – На­ве­ди исто­риј­ске до­га­ђа­је ко­ји су у тек­сто­ви­ма те­ма­ти­зо­ва­ни. – За­па­зи ли­ко­ве и по­ја­ве ко­ји нај­бо­ље илу­стру­ју осло­бо­ди­лач­ки дух и сми­сао тих до­га­ђа­ја.

3. Уко­ли­ко те ин­те­ре­су­ју још не­ка де­ла о срп­ској бу­ни и лич­но­сти­ма ко­је је она из­не­дри­ла, мо­жеш да по­тра­жиш и сле­де­ће књи­ге: Чи­тан­ка Пр­вог срп­ског устан­ка (при­ре­дио Ми­о­драг Ма­тиц­ки) и ро­ман Дра­гу­ти­на Ј. Или­ћа Ха­џи Ђе­ра.

4. Тек­ст ко­ји сле­ди говори о зна­ча­ју вас­пи­та­ња, шко­ле и кул­ту­ре у бор­би за осло­ бо­ђе­ње и ства­ра­ње но­ве др­жа­ве то­ком Пр­вог срп­ског устан­ка. „С пре­ра­ста­њем устан­ка из сти­хиј­ске се­љач­ке по­бу­не у на­ци­о­нал­ни и со­ци­јал­ни по­крет ши­ро­ких раз­ме­ра ме­њао се и ка­рак­тер уста­нич­ке кул­ту­ре. Ка­ра­ђор­ђе и уста­ нич­ки пр­ва­ци, иако с ма­лим из­у­зе­ци­ма не­пи­сме­ни љу­ди, до­бро су схва­та­ли ва­жност кул­ту­ре у бор­би за осло­бо­ђе­ње и ства­ра­ње но­ве др­жа­ве. Већ 1805. у на­цр­ту про­јек­та о уста­но­вље­њу Пра­ви­тељ­ству­ју­шчег со­вје­та као нај­ви­ше вла­сти ме­ђу шест по­пе­чи­ тељ­ста­ва пред­ви­ђе­но је по­пе­чи­тељ­ство про­све­ште­ни­ја под чи­јим је над­зо­ром тре­ба­ ло да бу­ду ’ма­на­сти­ри, цр­кве, шко­ле, учи­те­љи, и све што к вос­пи­та­ни­ју тре­ба’, а ка­да је 1811. го­ди­не обра­зо­ва­на пр­ва уста­нич­ка вла­да, у њу је као по­пе­чи­тељ про­све­ште­ ни­ја ушао До­си­теј Об­ра­до­вић. На­ро­чи­то су зна­чај­ни на­по­ри око ор­га­ни­зо­ва­ња про­ све­те и школ­ства. Но­ва кул­ту­ра би­ла је да­ле­ко од ста­ре цр­кве­но­сло­вен­ске пи­сме­но­ сти; од са­мог по­чет­ка она је има­ла из­ра­зи­то све­тов­но, гра­ђан­ско обе­леж­је.“ (Јо­ван Де­ре­тић, Исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти)

40

ТВРД ЈЕ ОРАХ ВОЋКА ЧУДНОВАТА 41

Петар Петровић Његош

Горски вијенац (Одломак)

Исто­риј­ску осно­ву Гор­ског ви­јен­ца пред­ста­вља ис­тра­га по­ту­ри­ца с по­чет­ ка XVIII ве­ка. Цр­но­гор­це ко­ји су при­ми­ли тур­ску ве­ру, и тако из­да­ли сво­ју на­ци­о­нал­ну при­пад­ност и сло­бо­дар­ски дух, тре­ба­ло је вра­ти­ти хри­шћан­ству, те из­бе­ћи кр­во­про­ли­ће цр­но­гор­ских пле­ме­на. Вла­ди­ка Да­ни­ло, ко­ји је та­да вла­дао Цр­ном Го­ром, имао је не­за­хва­лан за­да­так да по­ми­ри за­ва­ђе­ну бра­ћу. Сви ње­го­ви на­по­ри оста­ли су без­у­спе­шни. Су­коб је по­стао не­ми­но­ван. Овај тра­ги­чан до­га­ђај ин­спи­ри­сао је Ње­го­ша.

Скупштина уочи Тројичина-дне на Ловћену Глухо доба ноћи, свак спава

ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) ... А ја што ћу, али са киме ћу? Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога?! Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Црни дане, а црна судбино! О кукавно Српство угашено, зла надживјех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим! ... Скупштина о Маломе Госпођину дне на Цетињу. Владика Данило виђе да су се окупили сви, па и он изиде међу њих.

42

Петар Петровић Његош

ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства! Свако гледа шта ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит’ што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља доша, сам се шеташ пољем без икога, нит’ што једеш нити заспат можеш; крупно нешто учиш у памети, – збили ти се снови на Турчина! – а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче и остала браћо! Ништа ми се немојте чудити што ме црне растезају мисли, што ми прса кипе са ужасом. Ко на брдо, ак’ и мало, стоји више види но онај под брдом – ја повише нешто од вас видим, то је срећа дала ал’ несрећа! Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега.

Бијесна се братства истурчила; тек домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће, разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угасити! Зло се трпи од страха горега! Ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке!

нека буде што бити не може, нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко покољење! (У од­лом­ку ко­ји сле­ди чи­та­ћеш ка­ко се Се­лим-ве­ зир, сул­та­нов иза­сла­ник, обра­ћа ју­на­ку овог спе­ва вла­ди­ци Да­ни­лу, из­но­се­ћи сво­је ста­но­ви­ште о то­ ме ка­ква суд­би­на че­ка јед­ну ма­лу зе­мљу као што је Цр­на Го­ра. Са­зна­ћеш и ко­ја су вла­ди­чи­на гле­ди­ шта, и ка­кав је ње­гов од­го­вор.)

Ноћ је мјесечна; сједе око огњевах и к оло на Вељем гувну поје.

Доходе десет кавазах од Подгорице од везира новога који облази царство и даје владици Данилу писмо. Владика га чита замишљен.

КОЛО

ВОЈВОДА БАТРИЋ

Чашу меда јошт нико не попи, што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију ... ...

Каж’ владико, што ти везир пише, већ нећемо да се крије ништа, све ако ће окрилатит Турци!

Полијегаше

ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега – а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит’ догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам)

... Ух, што мислим, куд сам запливао? Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва! Дивне жертве видим на гомиле пред олтаром цркве и племена, чујем лелек ђе горе пролама. Треба служит чести и имену! Нека буде борба непрестана,

ВЛА­ДИ­КА (чи­та пи­смо од ри­је­чи до ри­је­чи)

„Се­лим-ве­зир, роб ро­ба све­че­ва, слу­га бра­та сун­ца сви­јет­ско­га, а по­сла­ник од све зе­мље ца­ра. На зна­ње ви, гла­ва­ри с вла­ди­ком: Цар од ца­рах ме­не је спре­мио да об­ла­зим зе­мљу сву­ко­ли­ку, да уред­бу ви­дим ка­ко сто­ји; да се ву­ци не пре­је­ду ме­са, да ов­чи­ца ко­ја не за­не­се сво­је ру­но у грм по­крај пу­та, да пот­стри­жем што је пре­ду­гач­ко, да од­ли­јем ђе је пре­пу­на­но; да пре­гле­дам у мла­де­жи зу­бе да се ру­жа у трн не из­гу­би да не ги­не би­сер у бу­ни­ште, и да ра­ји узду по­при­тег­нем, е је ра­ја кâ оста­ла мар­ва. Па сам чуо и за ва­ше го­ре; по­ро­ди­ца све­та про­ро­ко­ва зна ју­на­штву пра­вед­ну ци­је­ну. Ла­жу љу­ди што за ла­фа ка­жу да се ми­ша и нај­ма­ње бо­ји. Хај­те к ме­ни под мо­јим ша­то­ром,

43

ти, вла­ди­ко, и глав­ни сер­да­ри, са­мо да сте ца­ру на бје­ље­гу, за при­ми­ти од ме­не да­ро­ве, па жи­ви­те као до­сле што сте. Ја­ки зу­би и тврд орах сло­ме; до­бра са­бља то­пуз иза вра­та, а ка­мо­ли гла­ву од ку­пу­са. Шта би би­ло од­у­чи­ти тр­ске да не чи­не по­клон пред ор­ка­ном? Ко по­то­ке мо­же уста­ви­ти да к си­ње­му мо­ру не хи­та­ју? Ко изи­де ис­под див­не сјен­ке про­ро­ко­ва стра­шно­га бар­ја­ка, сун­це ће га спр­жит ка­ко му­ња. Пе­сни­цом се на­да не рас­те­же! Миш у ти­кви − што је не­го су­жањ? Узду гло­дат − да се ло­ме зу­би! Не­бо не­ма без гро­ма ци­је­ну; у фу­ка­ре очи од спла­чи­не. Пу­чи­на је сто­ка јед­на грд­на − до­бре ду­ше кад јој ре­бра пу­чу. Те­шко зе­мљи ку­да про­ђе вој­ска!“ КНЕЗ ЈАНКО Трговац ти лаже са смијехом, жена лаже сузе просипљући, нико крупно ка Турчин не лаже. СЕРДАР ЈАНКО Не држимо ове поклисаре, него да се брже отршају (отправљају), да им паша штогод не двоуми; нек зна пријед, па чини што може. ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ ка он теби! ВЛА­ДИ­КА ДА­НИ­ЛО (от­пи­шу­је) „Од вла­ди­ке и сви­јех гла­ва­рах Се­лим-па­ши от­по­здрав на пи­смо. Тврд је орах воћ­ка чуд­но­ва­та, не сло­ми га ал’ зу­бе по­ло­ми!

44

Ни­је ви­но по­што при­ђе бје­ше, ни­је сви­јет оно што ми­шља­сте; Бар­јак­та­ру да­ри­ват Евро­пу − гре­хо­та је о том и ми­сли­ти! Веља кру­шка у гр­ло за­пад­не. Крв је људ­ска рá­на на­о­па­ка, на нос вам је по­че­ла ска­ка­ти; пре­пу­ни­сте мје­ши­ну гри­је­ха! ... Не тре­бу­је цар­ство не­љу­ди­ма, на­ко да се пред сви­је­том ру­же. Ди­вљу па­мет а ћуд отро­ва­ну ди­вљи ве­пар има, а не чо­вјек. Ко­ме за­кон ле­жи у то­пу­зу, тра­го­ви му смр­де не­чо­вје­штвом. Ја се сје­ћам што си ре­ћи хтио. „Тра­го­ви су мно­ги до пе­ћи­не“ − за гор­ске се го­сте не при­пра­вља; у њих са­да дру­ге ми­сли не­ма до што острê зу­бе за су­сје­де, да чу­ва­ју ста­до од звје­ра­ди. Ти­је­сна су вра­та уља­ни­ку; за ме­ђе­да ско­ва­на сје­ки­ра. Јошт има­те зе­мље и ова­цах, па ха­рај­те и ко­же гу­ли­те. У вас сте­ње на сва­ко­ју стра­ну, зло под го­рим, као до­бро под злом. Спу­шта­вах се ја на ва­ше уже, ума­ло се уже не пре­тр­же; ота­да смо ви­ши при­ја­те­љи, у гла­ву ми па­мет уће­ра­сте.“ Бадње вече Владика Данило и игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по кући и налажу бадњаке.

ИГУМАН СТЕФАН Ја сам проша сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом. Све што бива и што може бити, мени ништа није непознато; што год дође ја сам му наредан. Зла под небом што су сваколика

човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико! Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније; о да знадеш што те јоште чека! Св’јет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Он је состав паклене неслоге: у њ ратује душа са тијелом, у њ ратује море с бреговима, у њ ратује зима и топлина, у њ ратују вјетри с вјетровима, у њ ратује живина с живином,

у њ ратује народ са народом, у њ ратује човјек са човјеком, у њ ратују дневи са ноћима, у њ ратују дуси с небесима. Т’јело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу; море стење под силом небесном, колебљу се у мору небеса (...) Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан; све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало!

сирак – врста жита, слична просу, која може да служи за храну; од његове сасушене цвасти се праве метле; отршати – према отрсити што је обавити, свршити, отаљати; или отправити, отпремити (по свршеном послу); кот – оно што се окоти (од животиње), пород животиња; погрдно: људи сурови, безосећајни, мрски; зубља – комад суве боровине који кад се запали служи за осветљење; запирати – несвршени глагол према запрети: закључати, затворити; застати, не моћи даље, посустати или напрегнути сву снагу, запети; познаније – од познање (дрво познања), сазнање (сазнаја, спознаја, свест, обавештеност о чему и упућеност у нешто); чест – част; писмо – мо­же би­ти по­се­бан књи­жев­ни жа­нр. Оно је нај­бли­же усме­ном раз­го­во­ру. У ње­му су на­гла­ше­не су­бјек­тив­ност и осе­ћај­ност. По­сто­је раз­не вр­сте пи­са­ма: при­ват­но, по­ слов­но, по­ли­тич­ко, пи­смо вла­да­ра, др­жав­ни­ка; бу­ни­ште – ме­сто на ко­је се ба­ца­ју от­па­ци, сме­тли­ште; ве­ља – ди­јал. ве­ли­ка; ко­лан – ка­иш ко­ји оба­ви­ја тр­бух ко­ња и др­жи се­дло; лаф – лав; мар­ва – сто­ка; мје­ ши­на – ауг­мен­та­тив од ре­чи мјех ко­ја озна­ча­ва по­су­ду за ви­но; по­стри­за­ти – резати, скратити; сер­да­ри – пле­мен­ске ста­ре­ши­не у Цр­ној Го­ри; гла­ва­ри; си­ње – си­во; спла­чи­на – по­ми­ја, от­па­ци хра­не ко­ју је­де сто­ка; су­жањ – роб; то­пуз – вр­ста оруж­ја, бу­здо­ван; уља­ник – пче­ли­њак, ко­шни­ца; фу­ка­ра – ку­ка­ви­ца, пла­шљи­вац, сла­бић; од ри­је­чи до ри­је­чи – па­жљи­во и усред­сре­ђе­но; цар од ца­рах – овом син­таг­мом ве­зир је хтео да ве­ли­ча свог вла­да­ра, ста­вља­ју­ћи га из­над свих свет­ских ца­ре­ва; ђе – где, гдје; пре­пу­на­но – ди­јал. пре­пу­ње­но; по­ро­ди­ца све­та про­ро­ко­ва – Тур­ци; би­ти на бјељегу – би­ти на од­ре­ђе­ном ме­сту; пу­че ко­лан све­че­вој ко­би­ли – све­тац у овом сти­ху је Му­ха­мед, осни­вач ислам­ске ве­ре. Он је имао ко­ња Бу­ра­ка. Ко­њу пу­ца ко­лан – ка­иш ко­ји др­жи се­дло, ка­да је у нај­ве­ћем на­по­ну. Под Бе­чом је до­шло до пре­о­ кре­та у тур­ском во­је­ва­њу. Ко­ла су кре­ну­ла ни­за стра­ну. Тај до­га­ђај је по­че­так кра­ја Тур­ског цар­ства. Раз­ лог про­па­сти Тур­ског цар­ства је не­чо­ве­штво. Ото­ман­ско цар­ство (као и дру­ге моћ­не им­пе­ри­је) по­чи­ва­ло је на на­си­љу и тлачењу ма­њих на­ро­да и то је, по вла­ди­чи­ном ми­шље­њу, сра­мо­та за ци­ви­ли­зо­ван свет. Тра­го­ви су мно­ги до пе­ћи­не, за гор­ске се го­сте не при­пра­вља – вла­ди­ка алу­ди­ра на ба­сну о ла­ву и ли­ си­ци. Лав је оста­рио, ни­је из­ла­зио из пе­ћи­не. Ка­ко би ко­ја жи­во­ти­ња до­шла да га по­се­ти, он би је по­јео. Ли­си­ца је ви­де­ла са­мо тра­го­ве ко­ји во­де у пе­ћи­ну, али не и оне ко­ји иду из ње. Схва­ти­ла је шта се де­ша­ва и ни­је оти­шла ла­ву. Лав пред­ста­вља Тур­ке ко­ји су бо­ле­сни, из­не­мо­гли, али и да­ље има­ју осва­јач­ке ам­би­ ци­је. Ли­си­ца пред­ста­вља Цр­но­гор­це ко­ји су про­зре­ли тур­ске на­ме­ре и не да­ју се ла­ко пре­ва­ри­ти. Уља­ник је дру­ги на­зив за ко­шни­цу, пче­ли­њак. Ме­двед је ла­ком на мед и за­гла­вљу­је се у ма­лим вра­тима ко­шни­це. Ови сти­хо­ви илу­стру­ју тур­ске осва­јач­ке ам­би­ци­је ко­је ће би­ти за­у­ста­вље­не на тлу Цр­не Го­ре; Спу­шта­вах се ја на ва­ше уже... – ка­да је чо­ве­ку по­треб­но да се спу­сти у ка­кав ду­бок бу­нар или низ ли­ти­цу, он­да се на­до­ве­зу­ју ко­ноп­ци. Де­си се по­не­кад да сла­би­је уже пук­не. Вла­ди­ка је имао и лич­но ис­ку­ство с Тур­ци­ма. Го­ди­ну да­на пре ис­тра­ге по­ту­ри­ца у Цр­ној Го­ри, Зе­ћа­ни огра­де цр­кву и из­мо­ле ска­дар­ског па­шу да до­пу­ сти да је вла­ди­ка по­све­ти. Вла­ди­ка до­ђе у Под­го­ри­цу, а Тур­ци га ве­жу и ба­це у там­ни­цу. Па­ша га је по­сле ду­жег вре­ме­на осло­бо­дио, уз ве­ли­ки от­куп. Вла­ди­ка је по­сле тог до­га­ђа­ја схва­тио тур­ске на­ме­ре и ви­ше се ни­је дао пре­ва­ри­ти; грко − горко; прћија – мираз, имовина коју супруга доноси мужу приликом удаје; баштина; оно што у породичној задрузи неко има посебно, као своје; зрцало – огледало

45

1. Ко­ли­ко су ми­сли ко­је пре­по­зна­је­мо у овим од­лом­цима исто­риј­ски усло­вље­не? Об­ја­сни, уз по­моћ на­став­ни­ка, њи­хов дру­штве­ни по­вод. Ко­је се уни­вер­зал­не исти­не у њи­ма ис­ти­чу?

2. Размотри улогу Вука Мићуновића, који ступа у дијалог с владиком, у овом спеву. Издвој и образложи стихове које сматраш најзначајнијим у Вуковом обраћању Данилу. – Објасни шта мучи владику. Које су његове дилеме? – Укажи на разлике између ова два јунака имајући у виду њихову друштвену улогу и одговорност.

3. За­па­жај ка­ко се пре­ко на­ве­де­них ми­сли ис­по­ља­ва ка­рак­тер ка­зи­ва­ча − ве­зи­ра и ка­зи­ва­ча – вла­ди­ке, а ка­ко се из­ри­чу ста­во­ви ко­лек­ти­ва и пи­сца. Осве­тли са мо­рал­ ног ста­но­ви­шта лик Се­лим ве­зи­ра. Обра­зло­жи ње­го­ве ста­во­ве и про­ту­ма­чи их.

4. Уочи у ко­јим окол­но­сти­ма вла­ди­ка Да­ни­ло из­ри­че свој „от­по­здрав“ ве­зи­ру. Чи­ме је ње­гов од­го­вор под­стак­нут? Раз­ми­шљај о ви­ше­знач­но­сти по­је­ди­них сти­хо­ва, по­пут ових: „Ве­ља кру­шка у гр­ло за­пад­не...“ „Крв је људ­ска рá­на на­о­па­ка...“ „Ди­вљу па­мет, а ћуд отро­ва­ну, ди­вљи ве­пар има, а не чо­вјек.“ Образложи природу алегоријског говора у писму владике Селим везиру.

5. Раз­ми­сли ко­ји умет­нич­ки ис­ка­зи и ства­ра­лач­ки по­ступ­ци по­бу­ђу­ју и сна­же сло­ бо­дар­ску ми­сао цр­но­гор­ског на­ро­да. Озна­чи и про­ту­ма­чи сти­хо­ве из ко­јих се ви­ди ка­ко ће Тур­ци за­вр­ши­ти сво­ју осва­јач­ку исто­ри­ју.

6. Об­ја­сни сти­хо­ве: „Ја­ки зу­би и тврд орах сло­ме; до­бра са­бља то­пуз иза вра­та...“ „Тврд је орах воћ­ка чуд­но­ва­та. не сло­ми га, ал’ зу­бе по­ло­ми!“ Ко­јом стил­ском фи­гу­ром се Ње­гош ко­ри­сти да би по­сти­гао екс­пре­сив­ност ових ис­ка­за? Про­на­ђи при­ме­ре кон­тра­ста у Да­ни­ло­вом от­по­здра­ву ве­зи­ру.

7. Про­ту­ма­чи сим­бо­лич­ко зна­че­ње сти­хо­ва: „Ти­је­сна су вра­та уља­ни­ку, за ме­ђе­да ско­ва­на сје­ки­ра.“ Раз­ми­сли ка­кво је ис­ку­ство по­нео вла­ди­ка из „ви­шег при­ја­тељ­ства“ с Тур­ци­ма. Об­ја­сни о ка­квом је при­ја­тељ­ству у су­шти­ни реч. При том имај у ви­ду и ис­ку­ство ко­је је пи­сац овог де­ла (још јед­ном по­гле­дај на­по­ме­ну уз сти­хо­ве „Спу­шта­вах се ја на ва­ше уже“) пре­нео на ју­на­ка спе­ва, вла­ди­ку Да­ни­ла. − По­ку­шај да се се­тиш не­ког до­га­ђа­ја ко­ји ти је по­мо­гао да од­ре­ђе­ну си­ту­а­ци­ју са­гле­даш у пот­пу­но но­вом све­тлу. Об­ја­сни по­ру­ке ко­ји­ма вла­ди­ка от­по­здра­вља Се­лим ве­зи­ру.

8. Се­ти се не­ких на­род­них му­дро­сти ко­је би мо­гле по­слу­жи­ти као из­ре­ке ко­ји­ма би се обра­зло­жи­ло и пот­кре­пи­ло ту­ма­че­ње пре­пи­ске Се­лим ве­зи­ра и вла­ди­ке Да­ни­ла.

9. Упореди стихове које казује коло са речима игумана Стефана: Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније. Протумачи савете које игуман даје владици. – Објасни како се у речи игумана Стефана преноси искуство човека који познаје каква је људска природа и судбина. – Анализирај смисао стихова које казује игуман Стефан, истичући значење стилских фигура: контраста, анафоре и понављања.

46

„Гор­ски ви­је­нац П. П. Ње­го­ша по­ја­вио се по­чет­ком 1847. у Бе­чу. Та го­ди­на је јед­на од нај­зна­чај­ни­јих у чи­та­вој на­шој књи­жев­но­сти XIX ве­ка. У њој су иза­шле још три књи­ге ка­пи­тал­ног зна­ча­ја: пре­вод Но­вог за­вје­та Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, Пе­сме Бран­ка Ра­ди­ че­ви­ћа и фи­ло­ло­шка рас­пра­ва Ђу­ре Да­ни­чи­ћа Рат за срп­ски је­зик и пра­во­пис. Та че­ ти­ри де­ла, сва­ко на свој на­чин, обе­ле­жа­ва­ју по­бе­ду два­ју на­че­ла за ко­ја се Вук Ка­ра­ џић бо­рио ви­ше од три­де­сет го­ди­на, а то су: ства­ра­ње књи­жев­ног је­зи­ка на на­род­ној осно­ви и ства­ра­ње умет­нич­ке по­е­зи­је на те­ме­љи­ма на­род­ног пе­сни­штва. Ње­гош је пе­сник исто­ри­је, пе­сник на­ше на­ци­о­нал­не суд­би­не. Гор­ски ви­је­нац, као и мно­га дру­га ње­го­ва де­ла, об­ра­ђу­ју те­му из исто­ри­је Цр­не Го­ре. О ис­тра­зи по­ту­ри­ца, о ко­јој се го­во­ри у овом драм­ском спе­ву, исто­ри­ча­ри се не сла­жу да ли је или ни­је би­ ла. Али Ње­гош је схва­та као аутен­тич­ну исто­ри­ју и на­сто­ји да је не из­не­ве­ри. У дра­ми, као и у ро­ма­ну, исто­ри­ја је под­ре­ђе­на на­че­лу фа­бу­ле ко­је увек под­ра­зу­ме­ва тран­сфор­ ма­ци­ју исто­риј­ских до­га­ђа­ја и лич­но­сти у но­ву це­ли­ну, у при­чу у ко­јој су у пр­вом пла­ ну ин­ди­ви­ду­ал­не људ­ске суд­би­не, а не исто­ри­ја. Ипак, Ње­гош је ис­кљу­чио све што би упу­ћи­ва­ло на ин­ди­ви­ду­ал­не суд­би­не или ин­те­ре­се. Оста­ли су у пр­вом пла­ну са­мо ко­ лек­тив­ни, на­ци­о­нал­ни, исто­риј­ски ин­те­ре­си као по­кре­та­чи ак­ци­је. Спев Гор­ски ви­је­нац је на­пи­сан у драм­ском об­ли­ку. Ди­ја­ло­зи ње­го­вих ју­на­ка да­ти су у сти­ху, а пе­сни­ко­ва об­ја­шње­ња у про­зи. Крај­њи про­из­вод те­жње ка са­жи­ма­њу из­ра­за је­сте гно­ма или сен­тен­ци­ја, тј. афо­ ри­стич­ки на­гла­шен стих или низ сти­хо­ва. Из­раз Гор­ског ви­јен­ца ис­ко­ван је по мо­де­лу на­род­них по­сло­ви­ца. Мно­ге по­сло­ви­це и на­род­не из­ре­ке на­шле су се на ње­го­вим стра­ ни­ца­ма. С дру­ге стра­не, спев је по­стао не­ис­црп­на ри­зни­ца но­вих по­сло­ви­ца, сен­тен­ ци­ја, афо­ри­за­ма, искри Ње­го­ше­ве пе­снич­ке му­дро­сти, ко­је су ушле у на­род. То су сти­хо­ви ко­ји се че­сто ци­ти­ра­ју у ве­зи са ра­зним жи­вот­ним при­ли­ка­ма или у кон­тек­сту круп­ни­јих пи­та­ња из на­у­ке и фи­ло­зо­фи­је. Гно­мич­ко са­жи­ма­ње из­ра­за чи­ни стил­ску до­ми­нан­ту спе­ва. По­се­бан тип афо­ри­ стич­ког из­ра­за у Гор­ском ви­јен­цу је­сте го­вор у алу­зи­ја­ма. Лич­ност ука­зу­је на не­ку, нај­че­шће не­при­јат­ну си­ту­а­ци­ју на по­сре­дан на­чин, ко­ри­сте­ћи или сли­ке из жи­во­та и при­ро­де или исто­риј­ске, ми­то­ло­шке, од­но­сно књи­жев­не ре­ми­ни­сцен­ци­је. Го­вор у алу­зи­ја­ма је­сте не­ка вр­ста ди­пло­мат­ског сти­ла у Гор­ском ви­јен­цу. У алу­зи­ја­ма го­во­ре Цр­но­гор­ци и Тур­ци кад се на­ђу за­јед­но, њи­ме се слу­же и ве­зир и вла­ди­ка ка­да се до­пи­су­ју. И ти сти­хо­ви има­ју од­ре­ђе­ну са­мо­сталну вред­ност и мо­гу се, слич­но оста­лим гно­мич­ким из­ра­зи­ма, ци­ти­ра­ти и не­ за­ви­сно од кон­тек­ста у ко­јем су ис­ка­за­ни, у не­кој ана­лог­ној при­ли­ци.“ (Јо­ван Де­ре­тић, из пред­го­во­ра школ­ском из­да­њу Гор­ског ви­је­нца)

47

Афоризам је за­ни­мљи­ва, му­дра, оп­ште­ва­же­ћа и ду­бо­ка ми­сао, по­пут на­род­не по­ сло­ви­це, ко­ја пред­ста­вља са­же­то, фор­му­ли­са­но ис­ку­ство при­хва­ће­но у тра­ди­ци­ји, али је ње­гов аутор, за раз­ли­ку од ауто­ра на­род­не по­сло­ви­це, по­знат. Спев (еп) на­зив је за нај­ве­ћу еп­ску фор­му, еп­ску тво­ре­ви­ну ко­ја има ка­рак­тер све­ о­бу­хват­ног при­ка­за од­ре­ђе­не епо­хе. У спе­ву се при­по­ве­да о суд­би­ни иза­бра­ног ју­на­ка или о не­ком до­га­ђа­ју зна­чај­ном за је­дан на­род или за це­лу људ­ску за­јед­ни­цу. Ово еп­ ско де­ло ве­ли­ког оп­се­га обич­но об­у­хва­та ве­ћи број до­га­ђа­ја и ли­ко­ва, о ко­ји­ма се при­ по­ве­да на по­дро­бан на­чин, по­себ­но уз по­моћ епи­зо­да, ко­је су из­ван то­ка основ­ног зби­ва­ња. Због ду­жи­не еп се де­ли на сце­не, пе­ва­ња, књи­ге. Пре­ма са­др­жа­ју епо­ви мо­гу би­ти ју­нач­ки, ко­мич­ни, исто­риј­ски... Нарочито су по­зна­ти Хо­ме­ро­ви епо­ви Или­ја­да и Оди­се­ја (око 700. год. пре но­ве ере). Уко­ли­ко во­лиш да чи­таш еп­ска де­ла у ко­ји­ма се го­во­ри о ва­жним до­га­ђа­ји­ма и ју­на­ци­ма, можеш про­чи­тати спев Смрт Смаил-аге Чен­ги­ћа Ивана Мажуранића.

Марко Миљанов

Најбољи на мегдану

Ми­ло­ван Ја­ни­чин Ву­јо­ше­вић, из Бр­ску­та, ре­кâ је: „Ја сам, та­ко ми ду­ше, сва­ко­га чо­е­ка мо­гâ на меј­дан до­бит!“ Пи­та­ли су га: „Ка­ко, стри­ко Ми­ло­ва­не?“ Ми­ло­ван:„Ла­ сно, ду­ше ми! Он се на­и­је­ди, па ме псу­је, ска­чу­ћи и дрк­те­ћи од ије­да! Ја не го­во­рим ни­шта. Кад сју­тра­дан, он кâ ква­сан, сти­ди се и ка­је од сво­ји­ј’ ри­је­чи! Ето, ја до­био, а он из­гу­био!“ (Ратничко-патријархална анегдота)

!

истрага потурица, владика Данило, дилема, братоубилачки рат, игуман Стефан, мудрост и искуство; драмски спев

48

Љубомир Ненадовић

Писма из Италије (Одломци)

Пи­сма из Ита­ли­је пр­во су об­ја­вље­на под на­сло­вом Вла­ди­ка цр­но­гор­ски у Ита­ли­ји. У при­ка­зу пут­нич­ ких до­жи­вља­ја Љу­бо­мир Не­на­до­вић је нај­зна­чај­ни­је ме­сто дао та­да­шњем цр­но­гор­ском по­гла­ва­ру, пе­сни­ ку Ње­го­шу. Да­ни ко­је је са Ње­го­шем про­вео у Ита­ли­ји пред­ста­вље­ни су као нај­леп­ши део ње­го­вог пу­то­ ва­ња по све­ту. Он нај­пре на­во­ди окол­но­сти у ко­ји­ма је упо­знао Ње­го­ша (На­пуљ, март 1851; вла­ди­ка је исцр­пљен бо­ле­шћу и за­бри­нут због ве­сти о Омер-па­ши Ла­та­су, ко­ји се спре­ма на Цр­ну Го­ру), а у да­ље при­по­ве­да­ње уно­си и до­га­ђа­је ко­ји се зби­ва­ју то­ком пу­то­ва­ња. О са­пут­ни­ци­ма, пре­де­ли­ма и зна­ме­ни­то­ сти­ма с ко­ји­ма се на пу­ту су­сре­ће, Љу­бо­мир Не­на­до­вић при­по­ве­да на лир­ски, осе­ћа­јан на­чин. У об­ли­ко­ ва­њу Ње­го­ше­вог ли­ка и ли­ко­ва ње­го­вих пра­ти­ла­ца (сер­да­ри Ђу­ка и Ан­дри­ја и пер­ја­ник Ву­ка­ло) има и еле­ме­на­та ху­мо­ра, ко­јим Не­на­до­вић же­ли да раз­ве­се­ли чи­та­о­ца и да га под­стак­не на оп­ти­ми­зам.

У Не­а­по­љу, мар­та 1851. Ле­па је ал­пиј­ска зо­ра, али је леп­ша зо­ра не­а­пољ­ска. Ја не­ћу ку­ша­ти да је опи­шем, јер она је пу­на нео­пи­са­ног ча­ра и не­жно­сти; она је пу­на по­е­зи­је и љу­ба­ви. Пут­ни­ку, кад је гле­да, чи­ни се да му се она уми­ља­ва; чи­ни му се да се то ле­по сун­це са­мо ње­му ра­ђа, и да га сва ова ди­во­та зо­ве у сво­је за­гр­ља­је; ср­це му се раз­дра­га и поч­не ја­че ку­ ца­ти; че­ло му се раз­ве­дри и не­хо­ти­це об­у­зме га не­ка ми­ли­на: при­јат­но сме­ше­ње по­ја­ ви му се не на усна­ма не­го на ли­цу; ра­дост у ње­го­вој ду­ши пре­ки­пи; и ве­се­ла пе­сма за­ хо­ри се из ње­го­вих уста, а не осе­ћа да је хтео пе­ва­ти, не осе­ћа да пе­ва. Ал­пиј­ска је зо­ра озбиљ­на и по­бо­жна; не­а­пољ­ска је зо­ра ве­се­ла и уми­ља­та. Ко­ли­ко је леп Не­а­пољ и у зо­ру и по­сле зо­ре, ја бих га ипак дав­но оста­вио; оти­шао бих да у ње­му ни­је вла­ди­ка. Кад сам му ка­зао да ћу да по­ ла­зим, ре­че ми: „Оста­ни још ма­ло; ја оче­ку­јем не­ка пи­сма, па он­да мо­жда ће­мо за­јед­но“. Кад му ја ре­кох да сам рад за Ус­крс би­ ти у Ри­му, где па­па то­га да­на пра­ви ве­ли­ке све­ча­но­сти и па­ра­де, па же­лим то да ви­дим, од­го­во­рио ми је: „Е, Бо­жа ти вје­ра, ако ви­ше во­лиш рим­ског па­ пу, не­го цр­но­гор­ског вла­ди­ку, а ти иди: мо­ же ти би­ти!“ Та­ко сам остао и Ус­крс про­вео ов­де.

49

*** По­хо­ди­ли смо на­по­слет­ку и Не­ро­но­ве ба­ње. Оне су на јед­ном бре­шчи­ћу крај мо­ ра. Во­да је вр­ло вру­ћа: ја­је у тој во­ди за не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка ску­ва се. Ула­зак је узан, стр­ме­нит, му­чан и опа­сан. То је као не­ки ду­бок бу­нар. Вла­ди­ка ни­је хтео си­ла­зи­ти. Ву­ка­ло с јед­ним во­ђем спу­стио се у ту ба­њу. За то вре­ме, ми смо се­де­ли на бре­гу и осма­тра­ли мо­ре и хи­ља­да­ма пред­ме­та на ње­му и око ње­га. Пре­кра­сан из­глед уду­био нас је у ми­сли. Вла­ди­ка је се­део на јед­ном ка­ме­ну и за­ми­шље­но гле­дао пре­ко мо­ра и пре­ко ње­го­вих оба­ла. Од­мах иза ње­га ја сам ле­жао на тра­ви; под­ни­мљен на оба­две ру­ ке, пра­тио сам ње­го­ве по­гле­де. Пред на­шим очи­ма ста­јао је чи­тав не­а­пољ­ски за­лив са сво­јим ва­ро­ши­ма, се­ли­ма и са сви­ма сво­јим кра­со­та­ма. Ђу­ка је ста­јао пред оном ру­пом кроз ко­ју је Ву­ка­ло оти­шао у Не­ро­но­ва ку­па­ти­ла, и по­кат­кад над­но­сио се на оно ждре­ло и ви­као: „Ја­дан Ву­ка­ло, је­си ли жив?“ Вла­ди­ка је се­део и ни­је се ми­цао. Очи су му пре­ле­та­ле од Не­а­по­ља на Ве­зув и на Ка­сте­ла­ма­ре, а ода­тле на пи­то­ме остр­ве. Гле­дао је ка­ко се Ве­зув пу­ши, ка­ко се мо­ре та­ла­са, ка­ко се ла­ђе и не­бро­је­не бар­ке на ње­му љу­ља­ју. Био је за­ми­шљен. Ко зна шта је ми­слио; ко зна ка­кве се ве­ли­ке ми­сли, у ова­ко ве­ли­кој ду­ши, при та­квим по­гле­ди­ма ја­вља­ју! Та­ко је ду­го тра­ја­ло. На­је­дан­пут вла­ди­ка се освр­те и за­пи­та ме: „Ка­жи ми шта си ми­слио сад у овом тре­нут­ку?“ Ја се за­бри­нем и поч­нем се сам се­би сме­ја­ти; јер по­ што про­тр­чим кроз све сво­је ми­сли, ви­дим да упра­во ни­сам ни­шта ми­слио. Или − кад се већ не­што мо­ра ми­сли­ти – ми­слио сам о сва­ком оном пред­ме­ту ко­ји ми је за то вре­ме ис­кр­снуо пред очи: о Ве­зу­ву, о ње­го­вом ди­му, о Ри­мља­ни­ма, о грч­ким ко­ло­ни­ ја­ма ко­је су се ов­де на­се­ли­ле и по­сле иш­че­зле, о мо­ру, о сва­ком чу­ни­ћу ко­ји се на ње­ му по­ја­вио. Ми­слио сам о све­му што се ода­тле мо­гло ви­де­ти; али сва­ка та ми­сао би­ла је та­ко крат­ка, да се у не­ко­ли­ко ре­чи мо­гла ис­ка­за­ти. Оне хи­ља­де пред­ме­та по­ди­гле су хи­ља­де ми­сли. Оне су се по­ја­ви­ле и иш­че­зле као та­ла­си на мо­ру на ко­је сам гле­дао. Ни­сам знао шта да од­го­во­рим. Из те за­бу­не осло­бо­дио ме Ђу­ка, ко­ји се из­да­ле­ка за­чу где ви­че: „Ђе си, ја­дан Ву­ка­ло? Ја мни­ја е по­ги­бе у ту ђа­во­љу ба­њу!“ Ву­ка­ло је из­и­шао из те ду­бо­ке ја­зби­не сав зно­јав и пр­љав, и из­нео је вла­ди­ци јед­ну пу­ну ча­шу вру­ће во­де из под­зем­не Не­ро­но­ве ба­ње. Ода­тле смо по­шли ку­ћи.

VI У Не­а­по­љу, апри­ла 1851. Вла­ди­ка је ју­че ва­здан бри­жан и зло­во­љан био. Кад сам му до­шао, пру­жи ми јед­но пи­смо. „Чи­тај­те!“, ве­ли. По­знам од­мах да је не­што љут; јер са­мо кад ни­је до­бро рас­по­ ло­жен, или ка­да му се бо­лест по­гор­ша, го­во­ри ми ви, а ина­че сваг­да ка­же ми ти. Ја узмем пи­смо; пре­вр­нем га и обр­нем са сви­ју стра­на, но ни­шта ни­сам мо­гао про­чи­та­ ти. Пи­смо је пи­са­но ши­фра­ма. Уме­сто пи­сме­на би­ле су са­ме ци­фре. Ја се на­сме­јем и ка­жем му да ни­шта не раз­у­мем. „Али сам га“, ве­ли, „ја ра­зу­мио! Омер-па­ша кре­нуо из Мо­ста­ра сво­јим кр­ва­ви­јем тра­гом у Са­ра­је­во. Пу­тем убио Али-па­шу Сто­че­ви­ћа, и на­мје­ра­ва, ка­ко Бо­сну и Кра­ји­ну са­свим уми­ри, да уда­ри на Цр­ну Го­ру. Шта ко­ме чи­ ни овај ка­ме­ни­ти крш, оку­пан су­зом и кр­вљу!? Зар се већ ни­је на­си­тио бла­га и го­спод­

50

ства, за ко­је је про­ми­је­нио сво­ју вје­ру!? Не да ми пас ни бо­ло­ват ни умри­јет с ми­ром. Е да Бог да про­шао тра­гом сви­ју по­тур­че­ња­ка: срп­ско му зр­но ср­це раз­ни­је­ло, као што је то би­ло сви­ма по­тур­че­ним па­ша­ма! Е да Бог да га раз­гу­ба­ло срп­ско мли­је­ко ко­јим је одо­јен! Е да Бог да на Стра­шном су­ду по­гле­дао се у очи с Оби­ли­ћем!“ Вла­ди­ка та­ко го­во­ра­ше. При по­след­њим ре­чи­ма, при­хва­ти се за ка­пу и по­гле­да на­ви­ше. Ниг­да га до­тле ни­сам ви­део у ја­ро­сти. Ре­чи су му ле­те­ле као зр­на из пу­шке; из ње­го­вих очи­ју укло­нио се бе­ше онај бла­ги, за­ми­шље­ни по­глед. Ти­ха ла­ка ру­мен пре­ла­зи­ла му је пре­ко обра­за, и при­ку­пља­ла се на ја­го­ди­ца­ма; па је опет за час иш­че­ зла, и оста­вља­ла по­сле се­бе још ве­ће бле­ди­ло не­го што је пре би­ло. Ни­је друк­ше, не­го кад утреш ка­пљу цр­ве­ног ви­на са нај­фи­ни­јег, бе­лог, ка­рар­ског мер­ме­ра. Ја сам вла­ди­ци по­кат­кад чи­тао сво­је пе­сме. Још пр­вих да­на мо­га до­ла­ска, пре­по­ ру­чио ми је да пи­шем што­год о Оби­ли­ћу: дра­му, епос, шта ми се нај­у­де­сни­је учи­ни. Оби­лић је код сви­ју Ср­ба, а осо­би­то код Цр­но­го­ра­ца, идеал ју­на­ка. Че­сто ме је од то­га до­ба пи­тао је­сам ли што на­пи­сао. То­га да­на до­нео сам му две-три сто­ти­не сти­хо­ва о Оби­ли­ћу да му чи­там. Же­лео сам да ви­дим ка­ко ће му се сви­де­ти овај пр­ви по­ку­шај мо­је драм­ске по­е­зи­је. Ка­ко се спу­сти у сво­ју ве­ли­ку сто­ли­цу и ма­ло од љут­ње ути­ша, за­мо­лим га да му чи­там Оби­ли­ћа, и он при­ста­де. Чи­тао сам му ка­ко кнез Ла­зар го­во­ри на збо­ру вој­во­да, и ка­ко му вој­во­де од­го­ва­ра­ју. Бо­јао сам се да му не бу­дем до­са­дан са чи­та­њем; за­то сам че­сто за­стај­ки­вао и пи­тао: „Хо­ћу ли да­ље чи­та­ти?“ „Чи­тај, чо­че! Што ме пи­таш!?“ Кад сам про­чи­тао све што сам имао, упи­та ме: „Је ли то ци­је­ло пр­во дјеј­ство?“ „Ни­је, го­спо­да­ру; не­го је то дру­го деј­ство“, од­го­во­рих му ја. „А што ми ни­је­ си“, ре­че, „чи­тао нај­пре пр­во дјеј­ство?“ „Оно још ни­је на­пи­са­но.“ „Ка­ко то!?“ „Ни­сам имао стр­пље­ња, не­го сам по­чео од­мах дру­го деј­ство“, од­го­во­рим му ја. На те ре­чи он се слат­ко на­сме­је; узе мој ру­ко­пис, и, раз­гле­да­ју­ћи га, ре­че опет гла­сно сме­ју­ћи се: „Да си по­чео од­мах са пе­тим дјеј­ством, при­је би био го­тов“.

XIII У Ри­му, апри­ла 1851. У Ри­му по­слу­жи­ло је вла­ди­ку и до­бро вре­ме и до­бро здра­вље. Од ка­ко смо ов­де, ни­ти је би­ло облач­но­га да­на, ни­ти се вла­ди­ци вра­ћао ка­шаљ. По­ред све­га мно­го­га хо­ да­ња и во­же­ња, ниг­да се ни­је по­ту­жио да је умо­ран или да ни­је мо­гао спа­ва­ти. У Не­а­ по­љу мно­го је но­ћи, због ка­шља, про­вео се­де­ћи у сто­ли­ци. Гле­да­ње зна­ме­ни­то­сти по Ри­му вр­ло га за­ни­ма. Цр­кву Све­то­га Пе­тра сам је пре­ме­рио ко­ра­ци­ма и ка­зао ми да за­пи­шем. Има ду­жи­не 184, а ши­ри­не 140 ко­ра­ка. Кад смо из­ван Ри­ма јед­ном у по­љу би­ли, и то­ли­ко ко­ра­ка пре­ме­ри­ли и озна­чи­ли, ни­смо мо­гли ве­ро­ва­ти: та­ко мно­го про­ сто­ра за­у­зме − чи­та­ва њи­ва! У цр­кви Све­то­га Пе­тра, као осо­би­та све­ти­ња, чу­ва се ла­ нац ко­јим је све­ти Пе­тар у Је­ру­са­ли­му у там­ни­ци био ве­зан. То је онај ла­нац што је у на­шем на­ро­ду по­знат под име­ном ча­сне ве­ри­ге. У ка­лен­да­ру, у ме­се­цу ја­ну­а­ру, њи­ма је по­све­ћен је­дан дан. Се­ћам се да код нас мно­ги раз­би­ра­ју кад су Ча­сне ве­ри­ге, да се не би огре­ши­ли и у тај дан што­год ра­ди­ли. Тај ла­нац чу­ва се као све­ти­ња, и сто­ји у ков­ че­гу сваг­да под кљу­чем. Ка­лу­ђер, кад га по­ка­зу­је от­ме­ним пут­ни­ци­ма, са ве­ли­ком па­ жљи­во­шћу отва­ра скри­њу, ва­ди ла­нац из па­му­ка, и, са осо­би­том по­бо­жно­шћу и сми­

51

ре­но­шћу, при­но­си га по­кло­ни­ци­ма, те га они − кле­че­ћи, са скр­ште­ним ру­ка­ма − це­ли­ва­ју. Кад је ка­лу­ђер при­нео вла­ди­ци ове ве­ри­ ге, вла­ди­ка их од­мах узе у сво­је ру­ке, рас­те­же их да ви­ди ко­ли­ке су; и, чу­де­ћи се ка­ко су ду­ гач­ке, ре­че: „Ала су га до­бро ве­за­ли!“ За­ тим их вра­ти од­мах ка­лу­ђе­ру, ко­ји од чу­да је­ два је мо­гао за­пи­та­ти: „Зар их не­ће Ва­ша све­тлост це­ли­ва­ти!?“ Вла­ди­ка му, по­ла­зе­ћи од­го­во­ри: „Цр­но­гор­ци не љу­бе лан­це!“ Ус­крс – хри­шћан­ски пра­зник ко­ји се свет­ку­је као дан Хри­сто­вог ус­кр­сну­ћа; па­па – гла­ва рим­ске цр­кве, вр­хов­ни по­гла­вар ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве са се­ди­штем у Ва­ти­ка­ну, у Ри­му; вла­ди­ка – чин у пра­во­слав­ној цр­кви, по­гла­вар цр­кве­не обла­сти, епи­скоп; дјеј­ство (деј­ство) – чин у дра­ми.

Пут­ни­ку, кад је гле­да, чи­ни се да му се она уми­ља­ва Пра­ти­ на ко­ји на­чин је пу­то­пи­сац из­ра­зио сво­је до­жи­вља­је, ути­ске и ре­флек­си­је с пу­то­ва­ња по Ита­ли­ји. – Чи­ме је све за­о­ку­пљен и за­нет ње­гов дух? Из­двој осе­ћа­ња ко­ ја је у ње­му по­бу­ди­ла на­пуљ­ска зо­ра. Ана­ли­зи­рај удео осе­ћај­ног, лир­ског при­по­ве­да­ ња на чи­та­о­ца.

Оти­шао бих да у ње­му ни­је вла­ди­ка На­ве­ди умет­нич­ке чи­ње­ни­це по­мо­ћу ко­јих ћеш обра­зло­жи­ти за­што је у Пи­сми­ма из Ита­ли­је Не­на­до­вић нај­ви­ше пи­сао о Ње­го­шу. Шта је у при­по­ве­да­њу о Ње­го­шу нај­ ви­ше при­ву­кло тво­ју па­жњу и раз­ми­шља­ње? Уочи осо­би­не ко­је кра­се Ње­го­ша и си­ту­а­ци­је у ко­ји­ма се оне ис­по­ља­ва­ју. – Ана­ли­ зи­рај ка­ко Ње­гош ре­а­гу­је на ве­сти ко­је му сти­жу из Бо­сне и Кра­ји­не. При­ том обра­ти па­жњу на ње­го­ве ре­чи, ли­це и из­ра­жај­но по­на­ша­ње. Ка­ко се ја­рост, ко­ја га та­да об­у­зи­ ма, ма­ни­фе­сту­је у из­гле­ду, др­жа­њу и го­вор­у вла­ди­ке? За­што он Омер-па­ши же­ли да про­ђе „тра­гом сви­ју по­тур­че­ња­ка“ и да се на Стра­шном су­ду по­гле­да „у очи са Оби­ли­ ћем“? За ка­кву му кри­ви­цу из­ри­че ову кле­тву?

52

Објасни за­што у цр­кви Све­тог Пе­тра у Ри­му вла­ди­ка ни­је це­ли­вао ча­сне ве­ри­ге. Про­ту­ма­чи сми­сао ње­го­вих ре­чи да „Цр­но­гор­ци не љу­бе лан­це“. Ко­је се све­вре­ме­не вред­но­сти овим ре­чи­ма афир­ми­шу? Шта на осно­ву Ње­го­ше­вих ре­чи за­кљу­чу­јеш о ње­го­вом ка­рак­те­ру?

Да си по­чео од­мах, са пе­тим дјеј­ством, при­је би био го­тов Ко­ји су умет­нич­ки чи­ни­о­ци из пу­то­пи­са у те­би по­бу­ди­ли ве­дро рас­по­ло­же­ње и смех? У ви­ду мо­жеш да имаш од­ло­мак о по­се­ти Не­ро­но­вим ба­ња­ма, или о Ње­го­ше­ вом ко­мен­та­ру де­ло­ва Не­на­до­ви­ће­вог спи­са Оби­лић. Шта је сме­шно у си­ту­а­ци­ји у ко­јој се у ба­њи за­ти­чу Ђу­ка и Ву­ка­ло? До­бро је да за­ па­зиш по че­му се Ђу­ки­но по­на­ша­ње и Ву­ка­лов из­глед раз­ли­ку­ју од сре­ди­не у ко­јој се они на­ла­зе и да на осно­ву то­га об­ја­сниш за­што оно што је раз­ли­чи­то у да­тој си­ту­а­ци­ји де­лу­је као сме­шно и ша­љи­во. Ана­ли­зи­рај при­мер у ко­ме се ви­де Ње­го­ше­ва до­се­тљи­вост и ду­хо­ви­тост. – Обра­ зло­жи ка­ко ко­мич­ни еле­мен­ти до­при­но­се от­кри­ва­њу и ка­рак­те­ри­за­ци­ји Ње­го­ше­вог ли­ка и ли­ко­ва ње­го­вих пра­ти­ла­ца. Пу­то­пис је књи­жев­но­-на­уч­на вр­ста раз­ли­чи­те на­ме­не. Не­ка­да се у ви­ду пу­то­пи­са чи­та­о­цу пре­до­ча­ва­ју ге­о­граф­ски, ет­но­ло­шки па и исто­риј­ски по­да­ци о пре­де­ли­ма ко­ ји­ма се пу­то­пи­сац кре­тао, а по­не­кад се у пр­ви план ис­ти­чу ути­сци о пу­то­ва­њу пра­ће­ ни при­по­ве­да­њем за­ни­мљи­вих до­жи­вља­ја, опи­си­ма су­сре­та с ви­ше или ма­ње ва­жним са­пут­ни­ци­ма или ста­ро­се­де­о­ци­ма, уз на­гла­ша­ва­ње ле­по­те пре­де­ла ко­ји у пут­ни­ку бу­ ди ра­зно­вр­сна се­ћа­ња и асо­ци­ја­ци­је. Пу­то­пис мо­же да има слич­но­сти са днев­ни­ком јер пу­то­пи­сац у из­ла­га­њу да­је пред­ ност пр­вом ли­цу и у пут­нич­ким пи­сми­ма отва­ра пут су­бјек­тив­ном ви­ђе­њу све­та. По за­ни­мљи­вим за­па­жа­њи­ма о жи­во­ту љу­ди у ма­ње по­зна­тим кра­је­ви­ма, о људ­ском ка­ рак­те­ру, ин­те­ре­со­ва­њи­ма, исто­ри­ји, кул­ту­ри и оби­ча­ји­ма ­ли­чи и на есе­ј (огле­д), кра­ ћи књи­жев­но­-на­уч­ни спи­с у ко­ме се из­ла­жу лич­ни ути­сци и по­гле­ди на неку тему или неко питање. Та­ко, с јед­не стра­не, пу­то­пис мо­же пред­ста­вља­ти до­при­нос ге­о­гра­фи­ји или ет­но­гра­фи­ји а, с дру­ге, по­себ­ну књи­жев­ну вр­сту, у ко­јој су пу­то­ва­ње и опис пре­ де­ла и зе­ма­ља кроз ко­је се про­ла­зи по­вод за ши­ре умет­нич­ко об­ли­ко­ва­ње за­па­жа­ња, ути­са­ка и раз­ми­шља­ња о све­му оном што пу­то­пи­сца за­о­ку­пља. Не­рет­ко се пу­то­пис при­бли­жа­ва и ро­ма­ну у ко­ме је фа­бу­ла ор­га­ни­зо­ва­на као след до­га­ђа­ја ко­ји се зби­ва­ју то­ком пу­то­ва­ња не­ког ју­на­ка или ви­ше књи­жев­них ли­ко­ва. На­ши нај­по­зна­ти­ји пу­то­пи­сци су: Љу­бо­мир Не­на­до­вић, Иси­до­ра Се­ку­лић, Раст­ко Пе­ тро­вић, Јо­ван Ду­чић, Ми­лош Цр­њан­ски. По­ред де­ло­ва из Не­на­до­ви­ће­вих Пи­са­ма из Ита­ ли­је, на стра­ни­ца­ма Чи­тан­ке на­ла­зе се и од­лом­ци из пу­то­пи­са Африка Раст­ка Пе­тро­ви­ћа.

53

Милица Стојадиновић Српкиња и Љуба Ненадовић

Ми­ли­ца Сто­ја­ди­но­вић Срп­ки­ња би­ла је за­љу­бље­на у Љу­бо­ми­ра Не­на­до­ви­ћа, ко­га че­сто спо­ми­ње у свом днев­ни­ку У Фру­шкој го­ри. Сво­ју же­љу да за њ по­ђе она са­оп­шти јед­ној ста­рој го­спо­ђи, ко­ја је у то до­ба би­ла ве­о­ма ути­цај­на у Бе­о­гра­ду. Го­спо­ђа се при­ми про­во­да­џи­лу­ка, и по­сли­је не­ко­ли­ко да­на по­че о то­ме го­во­ри­ти Не­на­до­ви­ћу. Љу­ба се ста­де вр­по­љи­ти и тра­жи­ти на­чи­на ка­ко да за­хва­ли на по­ну­ди − кад го­­ спо­ђа ре­че: − То ће би­ти кра­сан пар: ви па­мет­ни − она па­мет­на. Ње­му си­ну ми­сао па по­хи­та да ка­же: − Али, го­спо­ђо, где сте ви­де­ли да су дво­је па­мет­них ку­ћу оку­ћи­ли! То не би­ва − јед­но тре­ба да је ма­ло она­ко... Као што је по­зна­то, Љу­ба је остао не­же­ ња, а Ми­ли­ца не­у­да­та. (анегдота)

!

Његош, Италија, „чојство и јунаштво“; хумор, путопис

54

Ђура Јакшић

Отаџбина Пе­сма Отаџ­би­на на­ста­ла је у вре­ме при­пре­ме Ср­би­је за осло­бо­ди­лач­ки рат про­тив Ту­ра­ка и из­би­ја­ ња бо­сан­ско­хер­це­го­вач­ког устан­ка. Јак­шић ју је об­ја­вио у пр­вом бро­ју „Отаџ­би­не“, књи­жев­ног ча­со­пи­са ко­ји је 1875. по­кре­нуо књи­жев­ник и по­ли­ти­чар Вла­дан Ђор­ђе­вић.

И овај ка­мен зе­мље Ср­би­је, Што пре­тећ сун­цу де­ре кроз облак, Су­мор­ног че­ла мрач­ним бо­ра­ма О ве­ко­веч­но­сти при­ча да­ле­кој, По­ка­зу­ју­ћи не­мом ми­ми­ком Обра­за сво­га бра­зде ду­бо­ке. Ве­ко­ва тав­них то су тра­го­ви − Те цр­не бо­ре, мрач­не пе­ћи­не; А ка­мен овај, кô пи­ра­ми­да Што се из пра­ха ди­же у не­бо, Ко­сти­ју кр­шних то је го­ми­ла, Што су у бор­би про­тив ду­шма­на Де­до­ви тво­ји вољ­но сла­га­ли, Ле­пе­ћи кр­вљу ср­ца ро­ђе­ног Ми­ши­ца сво­јих ко­сти сло­мље­не, Да уну­ци­ма спре­ме бу­си­ју, Оклен ће не­кад сме­ло пре­зи­рућ Ду­шма­на че­кат че­те гра­бљи­ве. − И са­мо до­тле, до тог ка­ме­на, До тог бе­де­ма... Но­гом ћеш сту­пит мо­жда по­га­ном; Др­знеш ли да­ље?... Чу­ћеш гро­мо­ве, Ка­ко ти­ши­ну зе­мље сло­бод­не Са гр­мља­ви­ном стра­шном ки­да­ју;

Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У за­но­сно­ме стра­ху лу­па­ти... Ал’ је­дан из­раз, јед­ну ми­сао Чу­ћеш у бор­бе стра­шној лом­ња­ви: „О т а џ б и н а ј е о в о С р б и н а!...“

тав­но – там­но; бу­си­ја – скровито место подесно за изненадни напад, заседа, заклон; др­зну­ти – усу­ди­ти се

55

Раз­мо­три Јак­ши­ће­ве сло­бо­дар­ске ми­сли из­ра­же­не у пе­снич­ким сли­ка­ма Отаџ­би­ не. − За­па­жај пе­сни­ко­ву гор­дост и уз­ви­ше­ност на­ци­о­нал­ног за­но­са и пот­кре­пи сво­је гле­ди­ште ода­бра­ним сти­хо­ви­ма. − Об­ја­сни ду­бљи сми­сао мо­ти­ва „ка­мен“ и ње­го­ву по­ја­ву и раз­вој од по­чет­них до за­вр­шних сти­хо­ва пе­сме. По­себ­но про­у­чи сти­хо­ве „Што пре­тећ сун­цу де­ре кроз облак“ и „Што се из пра­ха ди­же у не­бо“ и обра­зло­жи „по­кре­тљи­вост“ ка­ме­на. Обра­ти па­жњу на при­чу о на­стан­ку ка­ме­на. Ка­ко је на­стао? Шта пред­ста­вља? Ко га је ство­рио? Об­ја­сни за­што Јак­шић у сти­ху „Де­до­ви тво­ји вољ­но сла­га­ли“ упо­тре­бља­ва за­ме­ни­ цу „тво­ји“, а не „мо­ји“ или „на­ши“. Ка­ко раз­у­меш ту­ма­че­ње да у овој Јак­ши­ће­вој пе­ сми пе­снич­ко ЈА још ни­је у пот­пу­но­сти иден­ти­фи­ко­ва­но са на­ци­о­нал­ним? У шта лир­ски су­бје­кат сум­ња? – Из­двој сти­хо­ве ко­ји пред­ста­вља­ју вр­ху­нац пе­сни­ко­вих на­ бу­ја­лих емо­ци­ја. При том за­па­жај зву­ко­ве ко­ји се го­ми­ла­ју. Че­му до­при­но­си аку­стич­ ки са­др­жај у сти­хо­ви­ма Отаџ­би­не? Сети се сти­хо­ва из пе­сме Ми­ла­на Ра­ки­ћа На Га­зи­ме­ста­ну: „Да­нас на­ма ка­жу, де­ци овог ве­ка, / да смо не­до­стој­ни исто­ри­је на­ше, / да нас је за­хва­ти­ла за­пад­њач­ка ре­ка / и да нам се ду­ше опа­сно­сти пла­ше.“ Обра­зло­жи став да је сум­ња у лич­ну до­стој­ност и вред­ност чест мо­тив срп­ске ро­до­љу­би­ве по­е­зи­је. Ако си из Бе­о­гра­да, или до­ђеш у Бе­о­град на екс­кур­зи­ју, по­се­ти Ска­дар­ли­ју и про­ на­ђи ку­ћу Ђу­ре Јак­ши­ћа. Спо­ме­ник ис­пред ње де­ло је Јо­ва­на Сол­да­то­ви­ћа из 1990. го­ди­не. На Ка­ле­мег­да­ну се на­ла­зи још је­дан спо­ме­ник овом ве­ли­ком срп­ском пе­сни­ ку, рад Пе­тра Убав­ки­ћа, из 1896. го­ди­не. У На­род­ном му­зе­ју гра­да Бе­о­гра­да на­ла­зи се стал­на по­став­ка Јак­ши­ће­вих сли­ка. Ме­ђу њи­ма ви­де­ћеш: Уби­ство Ка­ра­ђор­ђа, Од­ мор по­сле бо­ја, Та­ков­ски уста­нак, Де­вој­ка у пла­вом, Же­на са ле­пе­зом... Ро­до­љу­би­ва пе­сма је вр­ста лир­ске пе­сме у ко­јој се ис­ка­зу­је љу­ба­в пре­ма отаџ­би­ни. Осе­ћа­ње при­пад­но­сти за­ви­ча­ју, род­ном кра­ју, на­ци­ји, на­род­ној про­шло­сти исто­вре­ме­ но је и ин­ди­ви­ду­ал­но и ко­лек­тив­но. Оно по­ста­је на­ро­чи­то на­гла­ше­но у тре­ну­ци­ма ка­да је угро­же­на на­ци­о­нал­на сло­бо­да чо­ве­ка, или ка­да је осо­ба, из би­ло ко­јих раз­ло­га, уда­ ље­на од сво­је зе­мље и жи­во­та у њој. Ро­до­љу­би­ва по­е­зи­ја се на­ро­чи­то не­гу­је код оних на­ро­да ко­ји су ве­ко­ви­ма во­ди­ли бор­бу за очу­ва­ње соп­стве­не сло­бо­де. Осе­ћа­ње ро­до­љу­ бља мо­же да бу­де при­сут­но и у дру­гим вр­ста­ма лир­ских пе­са­ма, не­где у ве­ћој, не­где у ма­њој ме­ри (нпр. у со­ци­јал­ним, ре­флек­сив­ним, са­ти­рич­ним). У на­шој ро­до­љу­би­вој ли­ри­ци нај­по­зна­ти­ји пе­сни­ци су: Ђу­ра Јак­шић, Алек­са Шан­тић, Ми­лан Ра­кић, Бран­ко Ћо­пић, Оскар Да­ви­чо... Лир­ски су­бје­кат – по­јав­но ја у лир­ској пе­сми, лир­ско ја. Ли­ри­ка је из­раз не­по­сред­ ног, тре­нут­ног и лич­ног ис­ку­ства. Од­нос из­ме­ђу лир­ског ја и све­та по­стао је глав­на од­ред­ни­ца у свим са­вре­ме­ним по­де­ла­ма умет­нич­ке ли­ри­ке. У пе­сма­ма где се ста­па­ју лир­ско ја и свет, као у љу­бав­ној пе­сми, осе­ћај­ност је из­ра­же­на спон­та­ним из­ли­вом лир­ског ја. Чак и кад лир­ски су­бје­кат при­вид­но од­су­ству­је из лир­ске пе­сме, на при­мер

56

у опи­сним пе­сма­ма, пот­пу­но је об­у­хва­ћен сли­ком пеј­за­жа, сто­пио се с њим и сим­бо­ лич­ки се про­јек­ту­је. Је­дин­ство су­бјек­та и објек­та (све­та) огле­да се у из­ра­жај­но­сти је­ зи­ка, ми­сли и емо­ци­ја у пе­сми. У лир­ским пе­сма­ма ис­пе­ва­ним све­ча­ним то­ном, ре­ ци­мо у ро­до­љу­би­вим и пе­сма­ма са со­ци­јал­ном те­ма­ти­ком, лир­ско ја из­ра­жа­ва ко­лек­ тив­на осе­ћа­ња. Ослушкуј звукове које производе Јакшићеви стихови и запажај какву улогу у овој песми имају звучне стилске фигуре. Асо­нан­ца пред­ста­вља по­на­вља­ње истог во­ка­ла (са­мо­гла­сни­ка) уну­тар сти­ха, чи­ме се по­ја­ча­ва звуч­ност. На ова­кав ефе­кат ука­зу­је и по­ре­кло ње­ног на­зи­ва од ла­тин­ског гла­го­ла од­је­ки­ва­ти. Али­те­ра­ци­ја је стил­ски по­сту­пак по­на­вља­ња истих су­гла­сни­ка или гру­па су­гла­сни­ ка у ни­зу ре­чи. Она се мо­же по­ја­ви­ти и у про­зи, али се ви­ше ис­по­ља­ва у сти­ху. „Водећи уметник епохе романтизма у српском сликарству је Ђура Јакшић, сликар и песник. Студирао је краће време код Константина Данила, а затим, после дугих прекида, одлази у Беч и у Минхен. Због тешких материјалних прилика мора да прекине студије на сликарској академији. Ђура Јакшић углавном копира старе мајсторе, а највећи утицај на њега је имао Рембрант. Године 1856. одлази у Кикинду и тамо отвара своју сликарску радионицу. У том периоду насликао је Девојку са лаутом, изразито романтичарску композицију Жртва Аврамова и изванредно дело Девојка у плавом. У каснијем периоду Јакшић слика низ историјских личности и ликове из народних песама. Познате су му слике Бајазитови дарови, Јуначка смрт, Смрт Карађорђа, Таковски устанак, Ноћна стража. Разапет између два стваралачка подручја, литературе и сликарства, Ђура Јакшић се до године 1862. бавио претежно сликањем, а касније више поезијом, драмом и приповетком.“ (С. Радовановић, М. Игњатовић, Б. Рогановић, Књижевност са основама естетске и језичке културе)

!

Србија, родољубље, камен, симбол, домовина, 19. век; романтизам

57

Оскар Давичо

Србија

Ја знам сва тво­ја ли­ца, сва­ко шта хо­ће, шта но­си, гле­дао сам све тво­је очи, раз­у­мем шта ка­жу, шта кри­ју. Ја ми­слим тво­ју ми­сао за че­лом ти у ко­си, ја знам тво­ја уста шта љу­бе, шта пи­ју. Еј, пи­ју од ту­ге, од зно­ја, од му­ке, од но­ћи, од си­јер­ка ко­ји се те­шко ме­ље. Ја сам у мли­ну, сред бу­ке жрв­ња, чуо све тво­је же­ље и бри­ге тво­је, ој, Ср­би­јо ме­ђу пе­сма­ма, ме­ђу шљи­ва­ма, ој, Ср­би­јо ме­ђу љу­ди­ма на њи­ва­ма, ој, Ср­би­јо, ме­ђу пе­сма­ма, ме­ђу ста­ди­ма, ој, Ср­би­јо, пе­смо ме­ђу на­ро­ди­ма. Пе­смо ту­жна, ме­ка си ми­ло­шта што пла­че као крв гро­жђа, као су­за мо­шта, као онај по­љу­бац, онај ми­рис пер­ја што утка у гу­гу­та­ње сво­је гу­гут­ка. Ој, ми­ло­што ме­ка, клик си ди­вље плов­ке над јар­ом из ко­је ста­са цр­ве­ни угаљ сун­ца у зр­ну сва­ког кла­са, али бо­са пе­смо глу­ве жа­ло­пој­ке, кад пре­ста­ју пе­сме, кад по­чи­њу псов­ке? Глад­на ру­ко, сле­пе ја­ди­ков­ке, кад ће хај­дук бу­не из те­бе да гру­не? Псов­ке и псов­ке, еј, у чи­је здра­вље за­луд је ора­ње, за­луд је ле­ти­на? Кле­тве и кле­тве, за чи­је је тру­пло кра­вље на­бре­кла Ма­чва од жи­та, оте­кло По­мо­ра­вље, бу­ре и бу­не, за чи­је се зу­бе ла­вље ди­ми од мле­ка ов­ца и ди­ми пла­ни­на, кад Ма­чва ни­је си­та, кад Ма­чва ни­је си­та? Кроз му­кле лан­це да­на ко­жа су­во­ња­ви. Сву су је про­де­ра­ли ду­бо­ки ро­во­ви бо­ра. Од ро­вов­ског ра­та, од зе­мље по­пла­ви и ско­ри се ли­це пре­ко гла­ди – ко­ра;

58

то ли­це што ни­је ли­це, ти да­ни што ни­су да­ни, ти да­ни ра­ње­них ли­ца, та ли­ца као та­ба­ни; тр­ње им не мо­же ни­шта и ни­шта − уда­ри... А сва­ко од ту­ге за дан као век чи­тав оста­ри и збрч­ка се, ој, Ср­би­јо ме­ђу бу­на­ма, ме­ђу шљи­ва­ма, ој, Ср­би­јо ме­ђу љу­ди­ма на њи­ва­ма, ој, Ср­би­јо, ме­ђу пе­сма­ма, ме­ђу бр­ди­ма, ој, Ср­би­јо, пе­смо ме­ђу на­ро­ди­ма. Ту­жна пе­смо, мај­ко мо­ја ста­ра, брат нам је у та­љи­га­ма до­ву­као из гра­да ка­ме­ну пло­чу, ка­ме­ног ди­на­ра, за мед на­шег зно­ја, ви­но на­шег ра­да. А ђи­ка­ју де­ца у ла­жи­га­ћа­ма, под ко­сом, у бла­ту, ме­ђу сви­ња­ма, ме­ђу пат­ка­ма, хра­ниш их, Ср­би­јо, дру­же, ви­ше про­сом, ви­ше по­стом, ви­ше бај­ка­ма, успа­ван­ка­ма, ви­ше гат­ка­ма, и по­кри­ваш их мра­ком што та­ко те­шко па­да да гнев по це­ле но­ћи до обла­ка па­ли бу­ном из ко­ли­ба, по­ља, ви­но­гра­да, пе­ва­ју­ћи ср­цем што се­бе не жа­ли низ сед­му ру­пу на крај­њој сви­ра­ли, ој, Ср­би­јо ме­ђу бу­на­ма, ме­ђу шљи­ва­ма, ој, Ср­би­јо ме­ђу љу­ди­ма на њи­ва­ма, ој, Ср­би­јо, ме­ђу пе­сма­ма у гру­ди­ма, ој, Ср­би­јо, бу­но ме­ђу на­ро­ди­ма. си­је­рак/си­рак – вр­ста жи­та, слич­на про­су, ко­ја слу­жи за хра­ну; од цва­сти си­јер­ка се пра­ве ме­тле; жр­вањ – во­де­ни­чар­ски, млин­ски ка­мен; мошт – не­пре­врео сок од гро­жђа или дру­гог зре­лог во­ћа; ја­ра – по­кр. крух, хлеб од јеч­ме­на бра­шна; ле­ти­на – усе­ви; пло­до­ви и при­нос са зе­мље то­ком јед­не го­ди­не; та­љи­ге – за­пре­жна ко­ла ко­ја обич­но ву­че је­дан коњ; збрч­ка­ти – на­бо­ра­ти, згу­жва­ти, на­бра­ти; ђи­ка­ти – на­гло ра­ сти увис; ла­жи­га­ђе – нар. деч­је га­ће с раз­ре­зом; гат­ка – на­род­на при­по­вет­ка пу­на ма­ште; бај­ка

За­па­жај на ко­је све на­чи­не лир­ски су­бје­кат до­жи­вља­ва Ср­би­ју. Из­двој осе­ћа­ња ко­ ја у пе­сми пре­о­вла­ђу­ју. Раз­ми­сли шта се по­сти­же мно­го­ли­ким обра­ћа­њем род­ној зе­ мљи. Под­ву­ци сти­хо­ве у ко­ји­ма је Ср­би­ја пер­со­ни­фи­ко­ва­на. Раз­мо­три по­ве­за­ност чо­ ве­ка и при­ро­де у овој пе­сми. Об­ја­сни сти­хо­ве: „за­луд је ора­ње, за­луд је ле­ти­на (...) кад Ма­чва ни­је си­та, кад Ма­ чва ни­је си­та.“ Из­двој мо­ти­ве ко­ји се ис­ти­чу у пе­сми. За­па­зи бо­га­те пе­снич­ке сли­ке и

59

нео­бич­не скло­по­ве син­таг­ми: крв гро­жђа, лан­ци да­на, ка­ме­ни ди­нар, ро­во­ви бо­ра... Ка­ ко раз­у­меш ове спо­је­ве? Об­ја­сни! Шта се њи­ма по­себ­но ис­ти­че у пр­ви план? Раз­мо­три шта лир­ски су­бје­кат за­ме­ра Ср­би­ји. Ко­ји сти­хо­ви на­ро­чи­то на­гла­ша­ва­ју љу­бав пре­ма до­мо­ви­ни? Ка­ко об­ја­шња­ваш де­ло­ве пе­сме у ко­ји­ма је Ср­би­ја и пе­сма и бу­на ме­ђу на­ро­ди­ма? Со­ци­јал­на пе­сма ја­вља се као по­себ­на лир­ска вр­ста ко­јом се из­ра­жа­ва суд­би­на под­ ре­ђе­них и угње­те­них дру­штве­них сло­је­ва. У овој по­ет­ској вр­сти сли­ке жи­во­та су там­не, али се че­сто из­ра­жа­ва и бор­бе­ни тон, ко­ји озна­ча­ва фор­ми­ра­ну кла­сну свест угње­те­них да ће они ко­ји су про­у­зро­ко­ва­ли те­жак жи­вот и стра­да­ње би­ти са­вла­да­ни, те да ће чо­век мо­ћи да жи­ви до­стој­ни­јим и срећ­ни­јим жи­во­том. Мно­ги свет­ски и на­ши пе­сни­ци би­ли су ин­спи­ри­са­ни про­бле­ми­ма свог вре­ме­на, без об­зи­ра на то ком су дру­штве­ном сло­ју при­па­да­ли: Та­го­ра, Ма­ја­ков­ски, Брехт, Ми­ро­слав Кр­ле­жа, До­бри­ша Це­са­рић, Ђу­ра Јак­ шић, Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај, Алек­са Шан­тић, Ко­чо Ра­цин, Оскар Да­ви­чо... Пер­со­ни­фи­ка­ци­ја је стил­ска фи­гу­ра ко­јом се не­жи­ве ства­ри или ап­стракт­ни пој­мо­ ви уво­де у текст као жи­ве осо­бе, то јест при­да­ју им се рад­ње ко­је они ина­че не мо­гу оба­вља­ти. У овој пе­сми Ср­би­ја је пер­со­ни­фи­ко­ва­на. Да­те су јој осо­би­не жи­вог би­ћа. Ме­та­фо­ра је је­зич­ко из­ра­жај­но сред­ство пре­но­ше­ња зна­че­ња или не­у­о­би­ча­је­не упо­тре­бе ре­чи. На­зи­ва­ се још и скра­ће­ним по­ре­ђе­њем. На при­мер, Ср­би­ја се у Да­ви­ чо­вој пе­сми на­зи­ва ме­та­фо­рич­но пе­сма ме­ђу шљи­ва­ма, бу­на ме­ђу на­ро­ди­ма. Ме­та­фо­ ра је ди­на­мич­ни­ја од сим­бо­ла. Че­сто је мно­го­знач­на па упу­ћу­је на ши­ре кон­тек­сте. Уло­га ме­та­фо­ре у књи­жев­ном ства­ра­ла­штву је ве­ли­ка и ва­жна: она умет­нич­ки упо­тре­ бљен је­зик чи­ни сли­ко­ви­тим, из­ра­жај­но бо­га­тим и пе­снич­ким. Ако се ме­та­фо­ра про­ ши­ри на це­лу сли­ку (као у лир­ској пе­сми Љу­бав­ни ра­ста­нак, у ба­сна­ма, у са­ти­рич­ним при­по­вет­ка­ма), на­ста­је але­го­ри­ја. Она се сма­тра про­ши­ре­ном ме­та­фо­ром или ни­зом ме­та­фо­ра где се је­дан низ по­ја­ва пре­но­си на дру­ги. По­ре­ђе­ње (ком­па­ра­ци­ја) је­зич­ко је из­ра­жај­но сред­ство ко­јим се не­ко свој­ство, ста­ ње, де­ло­ва­ње и сл. об­ја­шња­ва, чи­ни бли­жим, сти­ли­стич­ки ис­ти­че и по­ја­ча­ва до­во­ђе­ њем у ве­зу, по­ве­зи­ва­њем с не­ким дру­гим, чи­та­о­цу по­зна­ти­јим свој­ством. Упо­ре­ђе­ни пој­мо­ви на­зи­ва­ју се по­ред­бе­ни ко­ре­ла­ти. На при­мер: А сва­ко од ту­ге за дан као век чи­тав оста­ри. За­па­зи сти­хо­ве ко­ји се у пе­сми по­на­вља­ју. − Обра­ти па­жњу ка­ко се лир­ски су­бје­кат обра­ћа Ср­би­ји. У ко­јим јој се сти­хо­ви­ма обра­ћа не­по­сред­но? У ка­квом је об­ли­ку то обра­ћа­ње? − Ка­кав се емо­ци­о­нал­ни од­нос ус­по­ста­вља овим пи­та­њи­ма? Стил­ска фи­гу­ра ко­јом пи­сац не­по­сред­но осло­вља­ва не­ку лич­ност, бо­го­ве, пред­ме­ те или по­ја­ве о ко­ји­ма го­во­ри на­зи­ва се апо­стро­фа. Ако је ова­кво обра­ћа­ње из­ван кру­ га љу­ди и бо­жан­ских си­ла, у исти мах пред­ста­вља и пер­со­ни­фи­ка­ци­ју. Апо­стро­фа је увек у во­ка­ти­ву и но­си­лац је ре­че­нич­ког ак­цен­та.

!

Србија, песма, буна, народ, лепота, понос, родољубље

60

Симо Матавуљ

Пилипенда Из гор­ње Дал­ма­ци­је) Пи­сац нас овом при­по­вет­ком вра­ћа у XIX век. За под­ло­гу сво­га де­ла Ма­та­вуљ узи­ ма дру­штве­но-исто­риј­ске при­ли­ке из 1843. го­ди­не, ко­ја је би­ла из­у­зет­но те­шка за ста­нов­ ни­ке мно­гих се­ла у гор­њој Дал­ма­ци­ји. По­себ­ но се за­др­жа­ва на опи­су нај­си­ро­ма­шни­јег се­ла, Пе­тро­ва по­ља, и ње­го­вих ста­нов­ни­ка ко­ји су те­ шко жи­ве­ли у си­ро­ма­штву, обес­пра­вље­ни и под стал­ним при­ти­сци­ма вла­сти, углав­ном по вер­ској осно­ви. Про­цес уни­ја­ће­ња прет­хо­ди по­ка­то­ли­че­њу и под­ра­зу­ме­ва под­ло­жност вер­ни­ка па­пи, а не пра­во­слав­ ном па­три­јар­ху, уз за­др­жа­ва­ње пра­во­слав­них цр­кве­них оби­ча­ја и об­ре­да. У при­по­ве­ци пра­ти­мо суд­би­ну глав­ног ју­на­ ка Пи­ли­пен­де и от­кри­ва­мо ње­гов став пре­ма уни­ја­ће­њу.

Пи­лип Ба­кљи­на спа­ва­ше, на ог­њи­шту, об­у­чен, по­кри­вен хаљ­ком, гла­вом окре­ну­ том ка сла­бом пла­ме­ну, ко­ји је ли­скао дно лон­ца, обје­ше­на о ве­ри­ге. За­па­ље­но смре­ ко­во ко­ри­је­ње да­ва­ло је ви­ше ди­ма не­го пла­ме­на; дим је пла­вио мрач­ну ку­ћи­цу, ди­зао се под сла­ме­ни кров, по­ку­ша­ва­ју­ћи да иза­ђе кроз је­ди­ни отвор на кро­ву. Вје­тар је су­ зби­јао дим, те би се ли­це Пи­ли­по­во на­мр­шти­ло, а про­мо­ли­ли се круп­ни жућ­ка­сти зу­ би под чет­ка­стим про­сје­дим бр­ко­ви­ма. Кад би вје­тар уто­лио, дим би угра­био при­ли­ку да се из­ву­че, те се мо­га­ху ра­за­бра­ти: у јед­ном углу кре­вет, ис­пу­њен сла­мом, али сав рас­кли­ман; у дру­гом раз­бој и на ње­му ње­ко­ли­ко ха­љи­на; пре­ма вра­ти­ма кош и над њим на­хе­ре­на по­ли­ца са ње­ко­ли­ко ко­ма­да по­су­ђа; око ог­њи­шта још два-три лон­ца и то­ли­ко тро­но­жних сто­чи­ћа. И то бје­ше ци­је­ло по­ку­ћан­ство! У дво­ри­шту, до­ма­ћи­ца, Је­ла Пи­ли­по­ва, сит­на же­на, ру­жна, по­сма­тра­ше на по­зи­­­­ т­ку два бре­мен­ца смре­ко­вих па­ње­ва, по­ми­је­ша­них са ње­ко­ли­ко сит­них гра­бо­вих цје­ па­ни­ца, што су њих дво­је са ве­ли­ком му­ком за два да­на на­сје­кли и при­ку­пи­ли по за­ бреж­ју, над се­лом. Вје­тар је лан­да­рао ње­ним зу­бу­ном и ко­сом без по­ве­за­че, а она је на­мје­шта­ла па­ње­ве, ка­ко ће то­вар из­гле­да­ти ве­ћи. У пре­грат­ку гри­зао је Ку­ри­јел, си­тан, риђ, го­то­во си­јед ма­га­рац, тан­ких но­гу, са­ма кост и ко­жа. Над њим, на та­ван­цу, бје­ше сло­жен то­вар јеч­ме­не сла­ме, ње­го­ва кр­ма за ци­је­лу зи­му, а пред њим, на зе­мљи, бје­ше ру­ко­вјет сла­ме, ње­гов ју­тре­њи оброк, ко­ји је он гри­зао ла­га­но, го­то­во слам­ку по слам­ку. Ње­гов бла­ги по­глед био је упра­вљен час на до­ма­ћи­цу час на пи­јев­ца и дви­је ко­ко­ши, што пре­ма ње­му чу­ча­ху, гле­да­ју­ћи га жа­ ло­сти­во. Оче­вид­но он их је жа­лио, осо­би­то ве­се­лу и ли­је­пу Пир­гу, те би ра­до с њи­ма по­ди­је­лио сво­ју сла­му, кад би то за њих хра­на би­ла.

61

Још два­де­се­так та­ких ку­ћи­ца, па он­да де­се­так по­ве­ћих, то је се­ло К. у гор­њој Дал­ ма­ци­ји. Се­ло се ра­за­су­ло на јед­ном ру­бу рав­ни­це, под бре­жуљ­ци­ма. Ма­ла ста­рин­ска пра­во­слав­на цр­ква, скло­ни­ла се за нај­гу­шћом го­ми­лом ку­ћа, у сре­ди­ни. А у за­че­љу се­ла, одво­је­на, зи­да­ла се ве­ли­ка, го­спод­ска згра­да, оче­вид­но бо­го­мо­ља, ко­ја би до­ли­ ко­ва­ла ка­квој ва­ро­ши­ци, а не нај­си­ро­ма­шни­јем се­лу Пе­тро­ва по­ља. Је­ла уђе у ку­ћу, тре­снув­ши вра­ти­ма. У исти мах и вје­тар хук­ну ја­че и пла­мен бук­ну и во­да у лон­цу уза­ври, те се Пи­лип тр­же, сје­де и по­гле­да мут­ним очи­ма око се­бе. Кад уста­де да се про­тег­не, та­да се тек ви­дје да је пра­ви Пи­ли­пен­да, ка­ко су га се­ља­ни зва­ли, јер кад ди­же ру­ке по­врх гла­ве, ума­ло не до­хва­ти ше­вар на кро­ву! Бје­ше кра­кат, ду­га вра­та и обле гла­ве. Бе­не­вре­ци на ње­му бје­ху са­ма за­кр­па, а ње­ка­да цр­ве­на ка­па, од пли­је­сни цр­на на­ та­кла му се до кле­па­стих уши­ју. Кад зи­јех­ну, чи­ни­ло се да ће про­гу­та­ти ло­нац. Је­ла из­ва­ди из ко­ша и ста­ви пред му­жа зе­мља­ну здје­лу, у ко­јој бје­ху око дви­је пре­ гр­шти ку­ку­ру­зо­ва бра­шна, већ­ма цр­на, не­го жу­та. Пи­ли­пен­да уз­дах­ну, од­мах­ну гла­ вом, па за­хва­тив по­ло­ви­ну, са­су га у вре­лу во­ду, па мје­ша­јом про­вр­ти ка­шу. Је­ла од­ не­се оста­так, а до­не­се ње­ко­ли­ко зр­на со­ли и спу­сти их у ло­нац. Обо­је ста­до­ше гле­да­ти ка­ко кр­кља ка­ча­мак, је­ду­ћи га очи­ма. Нај­по­сли­је Пи­ли­пен­да ски­де ло­нац, из­ми­је­ша пу­ру и из­ру­чи је у др­ве­ну здје­лу. Па изи­ђо­ше обо­је пред ку­ћу да се уми­ју. По­што се пре­кр­сти­ше, по­че­ше по­ла­ко, опре­зно жва­та­ти, омје­ра­ју­ћи не­свје­сно, бр­зо и кри­шом јед­но дру­гом за­ло­га­је. Кад већ бје­ху при кра­ју, Је­ла ће: − Јад­на ти сам, што ћу!? Не­мам по­ве­за­че! Ка­ко ћу су­тра на при­че­шће без по­ве­за­че? Пи­ли­пен­да слег­ну ра­ме­ни­ма, на­пи се во­де, па иза­ђе из ку­ће. Же­на иза­ђе за њим, те на­то­ва­ри­ше ма­га­р­ца. Он­да обо­је ста­до­ше као ска­ме­ње­ни, по­сма­тра­ју­ћи то­вар, ма­ гар­ца и ко­ко­ши. По­ње­кад, тре­нут­но, су­ко­би­ли би се њи­хо­ви пра­зни, ту­жни по­гле­ди, али би их бр­зо од­вра­ти­ли. Та­ко из­гле­да­ху као два ки­па, ко­ји оли­ча­ва­ју глад и не­моћ! Нај­зад опет ће же­на, као за се­бе: − Јад­ни ти смо, шта ће­мо? За ово не­ћеш узе­ти ни пет ше­сти­ца, ко­ли­ко тре­ба за бра­шно, а ја го­ло­гла­ва не мо­гу на при­че­шће, те ће се ре­ћи да смо се и ми упи­са­ли! Пи­ли­пен­да пу­сти глас, ко­ји је на­ли­ко­вао на ре­жа­ње љу­та пса, па из­бу­љив­ши кр­ва­ ве очи на же­ну, за­пи­та кроз зу­бе: − А хо­ћеш ли да се упи­шемо у ту... ту... вје­ру? − Са­чу­вај Го­спо­де! − ре­че Је­ла устук­нув­ши и пре­кр­стив­ши се. Он­да Пи­ли­пен­да уђе у ма­га­ре­ћи пре­гра­дак и из­не­се нај­бо­љу ко­кош. Је­ла, ужа­сну­та, вик­ну: − Ма зар Пир­гу? Хо­ћеш да про­даш Пир­гу? Пи­ли­пен­да са­мо ре­че: „Е, ја!“, па до­хва­ти ду­гач­ки штап и по­ђе за ма­гар­цем. Пут је во­дио ми­мо но­ву цр­кву. Пи­ли­пен­да чу гдје га ње­ко озго зов­ну, али пљу­ну пут рад­ни­ка, па по­хи­та да­ље, пре­ко њи­ва. Кад сти­го­ше на кол­ски пут, Пи­ли­пен­да се освр­те на пла­ни­ну Ди­на­ру, ко­ја се би­је­ ља­ше од сни­је­га: ту­жним по­гле­дом пре­ле­ти ци­је­ло Пе­тро­во по­ље, ко­је се цр­ња­ше у су­хо­мра­зи­ци; по­гле­да жа­ло­сти­во на се­о­ца што се ни­жу по ру­бо­ви­ма и учи­ни му се да ви­ди ка­ко по рав­ни ле­ти она стра­хо­ви­та утва­ра, ко­ја већ од че­ти­ри мје­се­ца да­ви на­род.

62

То је би­ло зи­ми го­ди­не 1843. Због нео­бич­но сла­бе ље­ти­не још с је­се­ни за­вла­да глад по гор­њој Дал­ма­ци­ји. Пред Бо­жић ма­ло ко­ја ку­ћа има­ђа­ше ње­што жи­та, а због сла­бог са­о­бра­ћа­ја у оно ври­је­ме, жи­то је спо­ро до­ла­зи­ло с мо­ра у гра­до­ве, а без­ду­шни тр­гов­ ци уда­ри­ше пре­ве­ли­ке ци­је­не. Шу­мо­ви­ти и сточ­ни кра­је­ви по­ма­га­ху се ко­је­ка­ко, про­да­ва­ју­ћи др­ва, хра­не­ћи се би­је­лим смо­ком, ко­љу­ћи сто­ку, про­да­ва­ју­ћи је у бес­ци­ је­ње, али го­ло Пе­тро­во по­ље ни­ти има шу­ма, ни сто­ке! Кад се већ де­си­ло ње­ко­ли­ко смрт­них слу­ча­је­ва од гла­ди, он­да оп­ћи­на др­ни­шка, ко­јој при­па­да Пе­тро­во по­ље, ста­де опра­вља­ти и гра­ди­ти пу­то­ве, пла­ћа­ју­ћи рад­ни­ке ку­ку­ру­зом. Сна­жан и ври­је­дан рад­ ник, као што бје­ше Пи­ли­пен­да, мо­га­ше за­ра­ди­ти по­ла оке ку­ку­ру­за на дан, а то­ли­ко бје­ше до­ста за њих дво­је, јер већ кра­јем ље­та оти­до­ше им оба си­на у При­мор­је, у на­ јам. Али на­кон ње­ко­ли­ко не­дје­ља, оп­ћи­на пре­ки­де ра­до­ве, а сре­ска власт на­ба­ви до­ста жи­та и по­че га ди­је­ли­ти на­ро­ду на два на­чи­на: ка­то­ли­ци­ма на по­чек (би­ва, да от­пла­ ћу­ју на обро­ке у нов­цу, на­кон но­ве ље­ти­не), пра­во­слав­ни­ма пак по­че по­кла­ња­ти ку­ку­ руз, под по­год­бом да сва­ки кућ­ни стар­је­ши­на ко­ји бу­де при­мао ис­хра­ну мо­ра при­је­ћи у уни­јат­ску вје­ру. На­род се сму­ти. Аги­та­ци­ја нај­ви­ше по­че у К., гдје не бје­ше дру­ге вје­ре сјем пра­во­слав­не. Ста­ри из­не­мо­гли поп на­сто­ја­ше да ора­зу­ми сво­ју па­ству, али баш знат­ни­је се­ља­ке страх од гла­ди на­гна да се по­у­ни­ја­те. То учи­ни­ше ка­пи­тан, ађун­ то, ча­уш (се­о­ски кнез, за­мје­ник му и раз­но­сач слу­жбе­них ли­сто­ва) и још се­дам-осам до­ма­ћи­на. То се зва­ло: „упи­са­ти се у цар­ску вје­ру!“ Ра­зу­ми­је се да је но­во­вјер­ци­ма би­ло за­бра­ње­но ула­зи­ти у пра­во­слав­ну цр­кву... Пи­ли­пен­да је ишао ка гра­ду за сво­јим ста­рим Ку­ри­је­лом, ко­ји је на­ба­дао тан­ким но­жи­ца­ма, спо­ро од­ми­чу­ћи. Али га Пи­ли­пен­да ни­јед­ном не оши­ну, ни­ти га је ика­да ту­као, јер му жао бје­ше сво­га ста­ро­га и ода­но­га по­ма­га­ча у ра­то­ва­њу за оп­ста­нак. Пи­ ли­пен­да по­жа­ли и јад­ну Пир­гу, ко­ја јед­ном за­ра­ко­ли и за­ле­па­та кри­ли­ма, по­ку­ша­ва­ ју­ћи да се от­ме. Он јој ре­че: „Еј, мо­ја Пир­го, жао ми те, али ми је жа­ли­је се­бе! Опла­ка­ ће те Је­ла, ље!“ Да­бо­ме да је Пи­ли­пен­да на свој на­чин по­ма­ло и раз­ми­шљао о злом уде­су, ко­ји сна­ђе ње­га и оста­ле и да је ве­зи­вао на то ње­ка сво­ја крат­ка раз­ла­га­ња. То му се нај­ви­ ше вр­зло по мо­згу кад би та­ко за сво­јим ма­гар­цем ишао у град, а све се на­ту­ри­ва­ло у об­ли­ку пи­та­ња. Пи­тао је Пи­ли­пен­да Бо­га: „Бо­го мој, за­што ти ша­љеш глад на љу­де кад је ме­ни, јад­ном те­жа­ку, жао и сто­ке кад гла­ду­је!? И за­што баш ша­љеш би­је­ду на нас те­жа­ке, ко­ји те ви­ше сла­ви­мо не­го Лац­ма­ни, си­ти и об­је­сни!? Али, опет, хва­ла ти, кад да­де да смо ми нај­си­ро­ма­шни­ји нај­твр­ђи у вје­ри, те во­ли­је­мо ду­шу, не­го тр­бух!...“ У ње­ко до­ба Пи­ли­пен­да чу иза се­бе ту­тањ ко­ра­ка; упо­ре­ди се и по­ђе с њим Јо­ван Кља­ ко. Бје­ше то жи­во­ла­зан стар­чић ко­ји је при­је два­де­сет и пет го­ди­на уче­ство­вао у ши­бе­нич­ кој бу­ни про­тив вла­ди­ке Кра­ље­ви­ћа, кад оно хтје­де да по­у­ни­ја­ти пра­во­слав­не Дал­ма­тин­ це, а сад Кља­ко, под ста­рост, ипак пре­вје­ри! На­зва бо­га Пи­ли­пен­ди и до­да­де: − А, ја­дан Пи­ли­пен­да, смр­зну ли се? − Ва­лај да хо­ћу да се уко­ча­њим ов­ђе, на­сред пу­та, не бих за­жа­лио! − А ја­дан, а што ти... а што се ти не би упи­сао? Пи­ли­пен­да од­вра­ти: − Ва­лај, не­ћу, па сад црк’о од гла­ди! А не­ће­те ду­го ни ви сви, па да вам је цар по­ кло­нио ци­је­ло Пе­тро­во по­ље!

63

Кља­ку и дру­го­ви­ма му Пи­ли­пен­да бје­ше жи­ви, оли­че­ни при­је­кор; ипак се на­сми­ја и по­че из­ви­ја­ти: − Ама, Пи­ли­пен­да, бо­лан, ора­зу­ми се и чуј ме! Не учи­ни­смо ни ми то од би­је­са, ни­ти ми­сли­мо оста­ти у по­га­ни­ји, не­го... знаш... до­кле изи­ ми­мо, до­кле спа­се­мо не­јач и че­љад, па он­да ће­мо ла­ко! Пи­ли­пен­да пљу­ну. − Ја не знам хо­ће­те ли ла­ко и ка­ко ће­те, али знам да вам образ не опра ни­ко, ни до­ви­је­ка, ни до­кле вам бу­де тра­га! Кља­ко се на­мр­шти, те ће опо­ро: − Бле­јиш, Пи­ли­пен­да, али ћеш и ти би­ти уни­јат при­је Ус­кр­са! Пи­ли­пен­да ста­де и вик­ну: − Ја се уздам у мо­га срп­ско­га Ри­ста! Ако ће ми по­мо­ћи, хва­ла му, ако не­ ће и он­да му хва­ла, јер ми ­је све дао, па ми све мо­же и узе­ти, и ду­шу! А ти... Кља­ко га пре­ки­де. − Му­чи, Пи­ли­пен­да, ја сам цар­ске вје­ре! − А, па­сји си­не, − вик­ну Пи­ли­пен­да из­мах­нув­ши шта­пом − че­кај да ти при­ твр­дим ту вје­ру! Али Кља­ко поб­је­же. Он­да Пи­ли­пен­да, из­ван се­бе од гње­ва, свом сна­гом уда­ри Ку­ри­је­ла. Овај ста­де, окре­те гла­ву и ту­жно по­гле­да го­спо­да­ра, а Пи­ли­пен­да се по­сти­дје, па га об­у­зе жа­лост, те сје­де на пер­ваз од це­сте и за­пла­ка се! ве­ри­ге – лан­ци; зу­бун – пр­слук; по­ве­за­ча – ма­ра­ма; кр­ма – сточ­на хра­на; бе­не­вре­ци – пан­та­ло­не; пу­ра – ка­ша, ка­ча­мак; аги­та­ци­ја – ути­ца­ње, под­сти­ца­ње на не­што; ађун­то (ађу­тант) – по­моћ­ник; за­ра­ко­ли­ти – за­ко­ко­да­ка­ти; те­жак – се­љак; пер­ваз – иви­ца; ли­ска­ти – до­ти­ца­ти, до­ди­ри­ва­ти; уто­ли­ти – сми­ри­ти; здје­ла – чи­ни­ја; жва­та­ти – жва­ка­ти; бе­ли смок – сви млеч­ни про­из­во­ди (сир, кај­мак и сл.)

Обра­ти па­жњу на при­каз ен­те­ри­је­ра, уну­тра­шњо­сти Пи­ли­пен­ди­не ку­ће. На­ве­ди шта све за­па­жаш. Ко­ји де­та­љи у опи­су Пи­ли­па и Је­ле, скром­ног до­ма и до­ма­ћих жи­ во­ти­ња све­до­че о њи­хо­вом си­ро­ма­штву и бе­ди? Раз­мо­три због че­га је Пи­лип до­био на­ди­мак Пи­ли­пен­да. Под­ву­ци део тек­ста ко­ји то по­ка­зу­је. За­ми­сли на осно­ву опи­са пор­трет, лик до­ма­ћи­це Је­ле Пи­ли­по­ве. Об­ја­сни у ка­квој су спре­зи мо­тив гла­ди и си­ро­ма­штва са мо­ти­вом по­ве­за­че (ма­ра­ме), без ко­је Је­ла не мо­же у цр­кву. Анализирај ди­ја­лог Је­ле и Пи­ли­па. У ка­квом је пси­хич­ком ста­њу Пи­ли­пен­да кад пр­ви пут про­го­во­ри? Уочи осо­бе­но­сти овог раз­го­во­ра. По­себ­ну па­жњу обра­ти на ре­ че­нич­ну ин­то­на­ци­ју. Шта је узрок гла­ди у гор­њој Дал­ма­ци­ји? Ка­кве раз­ло­ге и оправ­да­ња има Кља­ко што при­хва­та уни­ја­ће­ње? Раз­мо­три ка­ко Пи­ли­пен­да при­хва­та „из­дај­ство“ свог до­ју­ че­ра­шњег при­ја­те­ља. Ка­ко до­жи­вља­ваш Пи­ли­пен­ди­но обра­ћа­ње Бо­гу? На шта је све Пи­лип спре­ман? На ко­ји на­чин глав­ни ју­нак ис­по­ља­ва сво­ју не­моћ? За­што се по­сти­део? За­па­зи мо­мен­те у тек­сту кад де­скрип­ци­ја пре­у­зи­ма уло­гу на­ра­ци­је. Уочи и обра­ зло­жи су­ге­стив­ност опи­са и еко­но­мич­ност из­ра­за.

64

Обра­зло­жи ка­ко у кон­тек­сту ове при­че раз­у­меш сле­де­ће по­сло­ви­це и из­ре­ке: На му­ци се по­зна­ју ју­на­ци. За образ све, образ ни за шта. Бо­ље је по­ште­ње у си­ро­ма­штву, не­го бо­гат­ство без по­ште­ња. Зла­то се у ва­три про­би­ра, а чо­век у не­сре­ћи. Бо­ље ти је из­гу­би­ти гла­ву, не­го сво­ју огри­је­ши­ти ду­шу.

О мај­сто­ру при­по­ве­да­чу „Пра­во је да сва­ком при­ли­ком бу­де по­ми­њан пи­сац чи­је де­ло жи­ви у на­ро­ду и чи­ји ути­цај тра­је ме­ђу пи­сци­ма и у књи­жев­но­сти.

И са­да сам, по­сле до­ста го­ди­на, на­шао сво­је дав­на­шње ди­вље­ње пред том ја­сном и јед­но­став­ном ре­а­ли­стич­ком про­зом, у ко­јој се за­и­ста коп­но до­ди­ру­је са мо­рем и пла­нин­ски ва­здух ме­ша с мор­ским. Оно што увек из­не­на­ђу­је код Ма­та­ву­ље­ве при­по­ вет­ке то је она ла­ко­ћа с ко­јом он при­сту­па ли­ко­ви­ма и рад­ња­ма, при­род­ност ко­јом их сли­ка и во­ди, и јед­но­став­ност са ко­јом их, за­вр­ша­ва­ју­ћи при­чу, укла­ња ис­пред на­ших очи­ју, да би, мно­ге од њих, оста­ле за­у­век у на­шем се­ћа­њу. (А ни­је тек по­треб­но ка­зи­ ва­ти да је та ла­ко­ћа, на­рав­но, са­мо при­вид­на, ис­ку­пље­на да­ром и на­по­ром пи­сца.)“ (Иво Андрић, од­ло­мак из тек­ста по­во­дом сто­го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Си­ме Ма­та­ву­ља) Пор­трет је пред­ста­вља­ње ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ва­ног ју­на­ка, ис­ти­ца­ње ње­го­вих фи­зич­ ких и ка­рак­тер­них цр­та, осо­би­на и ду­шев­них ста­ња. Об­у­хва­та из­глед и из­раз ју­на­ка, дат са пси­хо­ло­шком, дру­штве­ном и мо­рал­ном ре­љеф­но­шћу. Структура књижевног лика условљена је начином његове карактеризације, тј. начином његовог сликања. Карактеризација лика подразумева изграђивање његових особина или карактеристика. Када писац опширно слика спољашњи изглед или физички изглед лика, онда кажемо да је то физичка карактеризација. Када слика његове моралне поступке, то је онда морална (етичка) карактеризација. У складу с тим постоји психо­ лошка карактеризација (сликање душевних стања), идејна карактеризација (сликање погледа на свет), лингвистичка карактеризација (језик којим говори лик). Па­жљи­во про­чи­тај опис уну­тра­шњо­сти Пи­ли­по­ве и Је­ли­не ку­ће. За­ми­сли да си у сре­ди­шту овог ен­те­ри­је­ра, мо­жда и с ка­ме­ром у ру­ци. Од­ре­ди ко­ја би стај­на тач­ка у ку­ћи нај­бо­ље по­слу­жи­ла за са­гле­да­ва­ње зна­чај­них по­је­ди­но­сти овог опи­са.

!

Пилипенда, унијаћење, Далмација, глад; приповетка, реализам

65

ТВРД ЈЕ ОРАХ ВОЋКА ЧУДНОВАТА 1. Раз­ми­сли ка­ко се тек­сто­ви у по­гла­вљу Тврд је орах воћ­ка чуд­но­ва­та мо­гу по­ве­ за­ти са до­жи­вља­ји­ма и по­ру­ка­ма од­лом­ка ко­ји сле­ди: „У сво­бод­ној зе­мљи и по­ље бо­ље ро­ди, и мар­ва се бо­ље пло­ди, леп се хлеб је­де и до­бро се ви­но пи­је. Јед­ном реч­ју, где не­ма сво­бо­де, не­ма ни жи­во­та.“ (Бо­жо Гру­јо­вић, за­ко­но­да­вац из вре­ме­на Пр­вог срп­ског устан­ка) 2. Поједина књи­жев­на оства­ре­ња ко­ја се на­ла­зе у овом де­лу Чи­тан­ке (Горски вије­ нац, Писма из Италије, Отџбина) на­стала су у истом књи­жев­ном раз­до­бљу, у пе­ри­о­ду ро­ман­ти­зма. Ро­ман­ти­зам је по­крет ши­ро­ких раз­ме­ра (у књи­жев­но­сти, му­зи­ци и ли­ков­ ној умет­но­сти) ко­ји је дао обе­леж­је чи­та­вом кул­тур­ном жи­во­ту Евро­пе кра­јем XVIII и по­чет­ком XIX ве­ка. Уско је по­ве­зан са дру­штве­но­по­ли­тич­ким про­ме­на­ма и на­ци­о­нал­ ним по­кре­ти­ма за осло­бо­ђе­ње и ује­ди­ње­ње у пе­ри­о­ду ре­во­лу­ци­ја (од 1789. до 1848. го­ ди­не), ка­да је до­шло до ру­ше­ња ста­рог, фе­у­дал­ног по­рет­ка и на­стан­ка но­ве, гра­ђан­ске Евро­пе.

3. Основ­но обе­леж­је ро­ман­ти­зма чи­ни ли­ри­зам. На­су­прот ра­зум­ском, ра­ци­о­нал­ ном од­но­су пре­ма све­ту и по­ја­ва­ма у ње­му, ро­ман­ти­ча­ри ис­ти­чу пр­вен­ство емо­ци­ја и ма­ште, а у књи­жев­но­сти ви­де из­раз лич­не осе­ћај­но­сти. У че­жњи за бо­љим и леп­ шим све­том од ствар­но­сти че­сто бе­же у про­шлост, ве­ли­ча­ју ле­по­ту при­ро­де, „пу­ту­ју“ по не­ис­тра­же­ним, чу­де­сним и ег­зо­тич­ним све­то­ви­ма и пре­де­ли­ма. Као вр­хун­ско на­че­ло ства­ра­ла­штва ис­ти­чу сло­бо­ду и у по­е­зи­ји тра­га­ју за њом као за иде­а­лом.

4. Од­ли­ке књи­жев­но­сти ро­ман­ти­зма су: ли­ри­зам и су­бјек­тив­ност, те­жња за сло­бо­дом (лич­ном, ства­ра­лач­ком, на­ци­о­нал­ном), љу­бав пре­ма хе­рој­ској про­шло­сти на­ро­да и ве­ли­ чи­ни на­ци­о­нал­не исто­ри­је, бор­бе­ност и па­три­о­ти­зам, по­вра­так при­ро­ди и иди­лич­ним па­сто­рал­ним сли­ка­ма, жеђ за пу­то­ва­њем. У на­шој књи­жев­но­сти нај­зна­чај­ни­ји пе­сни­ци ро­ман­ти­зма су: Бран­ко Ра­ди­че­вић, Ђу­ра Јак­шић, Јо­ван Јо­ва­но­вић Змај и Ла­за Ко­стић. Пу­ни за­мах ро­ман­ти­зма код нас је до­не­ло раз­до­бље ко­је је по­че­ло по­бе­дом Ву­ко­ве ре­фор­ме.

5. За раз­ли­ку од пој­ма ро­ман­ти­зам, ко­ји се односи на од­го­ва­ра­ју­ћи пе­риод у исто­ри­ји књи­жев­но­сти, реч ро­ман­тич­но упо­тре­бља­ва се да означи и оно што је осе­ ћај­но, што изазива занос и сањарење, што је из­у­зет­но, рет­ко, нео­бич­но.

66

САМО СЕ СРЦЕМ ЈАСНО ВИДИ 67

Франческо Петрарка

Канцонијер

Збирка песама под насловом Канцонијер Франческа Петрарке, ловоровим венцем овенчаног италијанског песника 14. века, не би постојала без Лауре. Песник каже да је Лауру први пут видео у цркви Свете Кјаре, у Авињону, на јутрењу, шестог дана априла 1327. године. Тада се родила љубав која га је држала „у изгарању“ двадесет једну годину, све до Лаурине смрти на годишњицу рађања њихове љубави 1348. године. Канцонијер садржи 366 лирских песама подељених на два дела: За живота госпође Лауре и По смрти госпође Лауре. Песма LXI налази се у првом делу Петраркине збирке.

LXI Нека је блажен дан, месец и доба, Година, час и тренут, оно време И лепи онај крај и место где ме Згодише ока два, спуташе оба. Блажене прве патње које вежу У слатком споју са љубављу мене, И лук и стреле што погодише ме, И ране које до срца ми сежу. Блажени били сви гласови, које Уз уздах, жудњу и сузе без броја Просух, зовући име Госпе моје; И блажене све хартије где пишем У славу њену, и мисао моја Која је њена, и ничија више. Превео И. В. Лалић блажен – који је испуњен осећањем највеће среће, највећег задовољства; обдарен највећом срећом, благословен; који ужива вечну срећу; који је савршен у верском погледу, свети; добар, племенит

У славу љубави Опиши какав је уметнички свет у који читаоца уводи Петраркина песма. Спреми се да истакнеш и образложиш уметничке вредности које привлаче твоју пажњу. Посебно размотри шта те подстиче да се уживиш у расположење лирског субјекта.

68

Анализирај стање лирског субјекта. Издвој осећања која му заокупљају душу. О каквој љубави он пева? Шта из песме закључујеш о жени са којом се таква љубав повезује? Реч „блажен“ има више значења. Размотри и образложи која од њих најбоље дочаравају заносе срца лирског субјекта. Са чим се све у песми осећање (стање) блаженства повезује? Потруди се да на сликовит (очигледан) начин представиш однос између мотива блажености и осталих мотива који су у песми преко њега доведени у везу. Зашто лирски субјекат слави (благосиља) своје љубавне ране и патњу? Какав смисао он придаје љубави? Објасни како га је љубав, кроз сузе и жудњу, обогатила искуством и духовном лепотом. При томе посебно узми у обзир повезаност љубави и стваралаштва. Спреми се да образложиш поруке песме. Лаура је надахнула Петраркино дело. Али ко је Лаура? Да ли је она реално биће, извесна Лаура Новес, која се 1325. године удала за Уга де Сада, или нека друга племенита жена? Безмало седам векова она остаје скривена у легенди, у песми коју је за њу створио Петрарка. За све који воле Петрарку одгонетка тајне о Лаури налази се у Канцонијеру. У тексту који следи упознајеш занимљиво тумачење љубави којом је инспирисано Петраркино дело. „Лаура, истинска или симбол, јесте биће коме је упућена песникова љубав: љубав је идеализирана, али истовремено је путена, чулна. Лаура је небеско биће, али исто тако извор болесне страсти. Песникова љубав је безнадежна, али неодољива и неизлечива (…). А после смрти Лаура се враћа песнику у његовим сновима, покушава да га теши, позива га готово матерински да буде стрпљив док јој се не придружи у њеном небеском блаженству; у међувремену песник оплакује наду занавек изгубљену. За живота мадоне Лауре такође није било наде; но сада је свет постао пуст, сада је Смрт показала да може лишити земаљски врт његовог цвета, богиње која је изгледала неприкосновена.“ (Ерос Секви, Франческо Петрарка и његово дело) Највише песама у Канцонијеру Петрарка је испевао у форми сонета. Сонет (италијански senetto – ситан звук, мала скупина гласова) најпознатији је и најраширенији песнички облик из италијанске књижевности. Сонет има строгу, утврђену композицију. Он је састављен од 14 стихова, који су раздвојени на два дела: први део састоји се од два катрена, односно две строфе по четири стиха, а други од два терцета, односно две строфе по три стиха. Занимљиво је да је порекло сонета и до данас делом обавијено мраком. Иако се претпостављају разни утицаји (провансалски, арапски), сонет је вероватно настао у XIII веку на Сицилији, а афирмисала су га два велика италијанска песника – Данте и Петрарка. Овај песнички облик користи се и у наше време, у савременој поезији.

!

љубав, Лаура; лирика, канцонијер, сонет

69

Вилијем Шекспир

Ромео и Јулија (Oдломак)

У лепој Верони, где се радња ове драме збива, две угледне куће, Монтаги и Капулети, подељени су жестоким непријатељством, које се преноси са колена на колено. Несрећну мржњу родитеља најзад гаси болна, тужна смрт њихове деце, кобно заљубљених Ромеа и Јулије. Страшни ток ове љубави која страда чини основу Шекспирове трагедије. У одломку видимо како Ромео и Јулија, „обоје очима опијени сјајним“, казују једно другом свој љубавни завет. Упркос мржњи породица, љубав им даје моћ а околности помажу да се састану и заветују једно другом.

ДРУГИ ЧИН СЦЕНА ДРУГА Верона, Капулетов врт.

(РОМЕО ступа напред.) РОМЕО. Ко рањен није рањеном се руга. 1 (Горе, на прозору, појављује се ЈУЛИЈА.)

Ал’ тихо! Шта светли то кроз прозор тај? Гле, то је исток, а Јулија сунце. Устани, лепо сунце, и дотуци Завидљиву луну, већ бледу од јада Што си ти, њена дева2, много лепша. Немој јој више бити пратиља, Јер је завидљива. Одежда је њених Весталки зелене, болешљиве боје;3 Само је луде4 носе; одбаци је! Ево ми драге,5 ево љубави. О кад би то знала! Она говори, Ал’ не каже ништа. Но шта мари!

Око јој говори, њему одговарам. Дрзак сам, она не говори мени. Две најлепше звезде на небеском своду, Одлазећ некуд, моле очи њене Да трепере у њиним сферама До њиног повратка. Шта би било да су Те очи тамо, а оне у њеној Глави? Сјај би њеног лица постидео Те звезде онако као свећу дан. Њене би очи зрачиле с небеса Кроз простор тако да би птице све Запевале мислећ да је прошла ноћ. Гле како образ наслања на руку! Да сам рукавица, да дирнем образ тај! ЈУЛИЈА. Вај! РОМЕО (за себе). Она говори. О, говори опет, Анђеле светли, јер блисташ нада мном У овој ноћи ко крилати гласник

Ово је Ромеов одговор Меркуцију. Ромео не одлази с позорнице на крају претходне сцене. Дијана је била богиња чедности и месеца (луне); њене пратиље су биле девојке.

3 Алузија на „зелену болест“, тј. „анемичну болест девојака у доба пубертета, услед чега оне добијају блед и зеленкаст изглед“.

4 Оне које су луде, те остану неудате.

5 До сада је, вероватно, само Јулијин осветљени прозор био видљив, а сада она излази на балкон.

1 2

70

Задивљеним очима смртника, Што га затурене главе посматрају Кад узјаше на споре облаке И једри грудима ваздуха.

ЈУЛИЈА. Моје уши нису упиле ни сто Речи с твог језика, а већ му знам звук. Зар ниси Ромео и Монтаги ти?

ЈУЛИЈА. Ромео, О, Ромео! Зашто си Ромео? Одреци се оца и одбаци име; Ил’ ако нећеш, буди ми заклети Драган, па ја нећу бити више Капулетова.

РОМЕО. Ни једно, лепа, ако су ти мрски.

РОМЕО (за себе). Да л’ да слушам још Ил’ да одговорим? ЈУЛИЈА. Непријатељ мој То је твоје име. Ти би био ти И кад не би био Монтаги. О буди Неко друго име! Шта је то Монтаги? То није рука, нога, ни мишица, Ни лице, нити ма шта од човека. Шта садржи име? Ружа би давала Слатки мирис, па ма како је ми звали. И Ромео би, и да се не зове Тако, задржао своје савршенство И без тог имена. Ромео, одбаци То име што није део тебе сама, Па сам сва твоја. РОМЕО. Хватам те за реч. Назови ме драгим, и бићу поново Крштен; одсада нисам Ромео. ЈУЛИЈА. Ко си ти што си, скривен плаштом ноћи, Докучио мојих тајних мисли ток? РОМЕО. Не знам како ћу се именом казати, Светитељко мила. Име је то мрско Мени, јер је оно непријатељ твој. Да је написано, ја бих га поцепо.

ЈУЛИЈА. Реци како си дошао овамо, И зашто? Зидови врта су високи, Тешки за прелаз, а с обзиром ко си, За тебе је ово место сама смрт, Ако те ту нађе какав рођак мој. РОМЕО. На лаким крилима љубави сам зид Прелетео; јер камене међе Не могу никад задржати љубав; А што љубав може, она то и сме. Рођаци твоји препрека ми нису. ЈУЛИЈА. Ако те они виде, убиће те. РОМЕО. Вај, већа опасност у оку је твом Него у двадесет њихових мачева. Погледај ме мило, па ме мржња њина Не може ранити. ЈУЛИЈА. Не бих за сав свет Волела да те спазе. РОМЕО. Ноћни плашт Скрива ме добро од ока њиховог. Ако ме не волиш, нек’ ме нађу ту; Боље да ме њина мржња убије Но да ме без твоје љубави смрт штеди. ЈУЛИЈА. Ко ти је овамо показао пут?

71

РОМЕО. Љубав; она ме је подстакла да трагам. Дала ми је савет, а ја очи њој. Нисам морепловац, ал’ да си далеко Ко обала коју запљускује Најдаље море, ја бих запловио На срећу, ради таквог блага. ЈУЛИЈА. Знаш Да ми на лице маску ставља ноћ, Иначе би ми девојачка румен Облила образе што си чуо шта сам Говорила ноћас. Радо бих се ја Држала навике, радо реч порекла. Ал’ збогом, навико! Волиш ли ме? Знам, Рећи ћеш: „Да“, и примићу ту реч. Ал’ и заклет можеш постати неверан. На љубавничка кривоклетства, кажу, Доброћудно се смеје Јупитер.6 Племенити Ромео, искрено Реци да л’ ме волиш. Ако мислиш да сам Брзо освојена, мрштићу се, па ћу Јогунасто, кад ме просиш, рећи: „Не“, Мада иначе не бих за сав свет. Да, лепи Монтаги, ја сам заљубљена Исувише, па би могао мислити Да сам лакоумна; ал’ веруј, племићу, Вернија ћу бити од тих што се боље Праве уздржљивим. Била бих и ја Уздржљивија, признајем, да ниси Пре него приметих чуо ону страсну Исповест моје верне љубави. Опрости, и лаком заносу не придај Предају што ти тамна откри ноћ.

РОМЕО. Кунем се, госпо, блаженим месецом Што сребром краси све круне дрвећа – ЈУЛИЈА. О, не куни се несталним месецом Што месечно мења свој округли лик, Да и твоја љубав не постане таква. РОМЕО. Чиме да се кунем? ЈУЛИЈА. Немој се ни клети; Ил’ ако хоћеш, закуни се својим Дивотним бићем које ми је бог Обожавања, па ћу веровати. РОМЕО. Ако икад мила љубав срца мог – ЈУЛИЈА. Не, не куни се. Мада се радујем Теби, ова ме ноћашња веридба Не радује; сувише је нагла, Непромишљена одвећ, много брза, Сувише слична муњи која мине Пре но што човек може рећи: „Сева“. Лаку ноћ, мили. Овај пупољак Љубави ће можда, на даху лета тог Што води зрењу, бити диван цвет За наш идући сусрет. Лаку ноћ, Лаку ноћ! Нека слатки мир и покој Буду у твом срцу ко што су у мом. Превод и напомене Ж. Симић и С. Пандуровић

Мисао да се Јупитер смеје без негодовања на љубавничко кривоклетство потиче из Овидијевог дела Ars Аmatoria, и у Шекспирово доба ушла је у пословицу.

6

72

А што љубав може, она то и сме Спреми се да образложиш стихове који су те највише заинтересовали, надахнули. Образложи оне који су ти посебно лепи, поучни, занимљиви. Проучи дијалог Ромеа и Јулије. Запази како околности у којима се јунаци налазе утичу на ток и садржину њиховог разговора. Анализирај Ромеову љубав према Јулији. При томе имај у виду следеће уметничке чиниоце: Ромеов доживљај Јулијине лепоте; природу/врсте те лепоте; начин како Ромео описује Јулију. – Са којим је мотивима у Ромеовом доживљају повезана Јулијина појава? Шта је у љубав унето преко мотива светлости (сунце, звезда, анђео) и ширине (небески свод)? Обрати пажњу на борбу која се води у Јулији. Посебно образложи како се Јулија односи према чињеници да је Ромео из породице Монтаги. Шта јој помаже да се према овом сазнању правилно постави? – Наведи Ромеове особине које Јулија ставља испред његовог порекла и имена. Шта она код Ромеа цени и истиче? Говорећи о љубави, Ромео и Јулија спонтано откривају и изричу више мисли које имају карактер свевремених истина. Обележи и образложи стихове у којима се такве поруке износе. Прича о несрећним љубавницима врло је стара. Била је популарна и пре него што је Шекспир написао своју трагедију Ромео и Јулија. На пример, у Историји Вероне Ђиролама де ла Корте она се помиње као историјски догађај који се одиграо у Верони 1303. године. Због популарности је имала неколико обрада, од којих је Трагична ис­ торија Ромеуса и Ђулијете Артура Брука вероватно била извор и самом Шекспиру. Али Шекспирово дело је увелико надмашило све претходнике. Ромео и Јулија дугују Шекспиру не само свој драмски облик већ и поетски украс. „Стварајући са Ромеом и Јулијом једну праву трагедију љубави, Шекспир је најпоетичније човечије осећање обукао у такву песничку форму којој нема равне. Раскошни и богати језик љубавне лирике, од нежних трубадурских канцона до Петрарке и каваљера италијанске ренесансе (…) пун лепоте и грације, што звучи час затајеном страшћу, час снажним пламеном љубоморе, час плашљивом покорношћу, Шекспир је у Ромеу и Јулији обновио.“ (П. С. Кохан, Историја западноевропске књижевности)

!

Ромео, Јулија, Верона, љубав, мржња, смрт; трагедија

73

Пажљиво прочитај објашњење о томе шта је трагедија. Забележи које су особине ове драмске врсте наговештене у одломку Шекспировог дела Ромео и Јулија. Размисли шта је у судбини Ромеа и Јулије привлачило песнике да се њима баве. Трагедија је драмско дело у коме се приказује преломни тренутак у деловању јунака изузетних особина, који у сукобу са спољашним силама или са људским стра­ стима пати и на крају гине. Јунакова патња и страдање су представљени као последица његовог слободног и херојског чина. Судбина јунака трагедије побуђује код гледалаца осећање страха и сажаљења, који на њих делују као емоционално и морално „прочишћавање“ (катарза). Трагедија је настала у античкој Грчкој и развила се из обреда који су били по­ свећени богу Дионису. Највећи писци трагедија су Есхил, Софокле и Еурипид, ка­ сније Шекспир, Гете, Шилер, а код нас Лаза Костић и Ђура Јакшић. У трагедији је кроз тијумф и страдање протагонисте дата парадоксална слика људске судбине. У грчкој драми протагониста (вођа) био је први глумац који је имао главну и највећу улогу. Сматра се да га је из хора, групе глумаца која обично представља народ и својим песмама коментарише догађаје и судбине главних јунака, издвојио Теспид, у VI веку пре нове ере. У новије време протагониста уопште означава главно лице неког дела. Директни, главни противник (супарник) протагонисте назива се антагонист. Најчешћи облици антагонизма јунака су отворени сукоб, огорчена борба, потајна интрига… Драмска радња завршава се разрешењем сукоба јунака. За страдање јунака, односно за пропадање онога што је велико, снажно, херојско, везује се појам трагично. Као доживљај трагично се манифестује кроз осећања туге, страха, саосећања, саживљавања са јунаком, али се тај доживљај, затим, претвара у осећање душевног уздизања и окрепљења јер побеђује идеја за чије се остварење јунак жртвује.

74

Јован Јовановић Змај

Ђулићи

XLII Ала је леп Овај свет, Он­де по­ток, Ов­де цвет; Та­мо њи­ва, Ов­де сад; Ено сун­ца, Ево хлад;

Та­мо Ду­нав Зла­та пун, Он­де тра­ва, Ов­де жбун. Сла­вуј пе­ва, Не знам гди, Ов­де ср­це, Ов­де ти!

VII Месечина, – ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, Од тога се поноћ засијала.

XXXIII Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, А на грани Ка да нешто бруји, То су пали Сићани славуји:

Жице преду Од свилена гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили јој И лице и груди, Да се моје Сунце не пробуди.

Ђу­ли­ћи Ни­је ре­дак слу­чај да пе­сни­ци пе­ва­ју сво­јој же­ни. У на­шој књи­жев­но­сти нај­леп­ши та­кав при­мер пред­ста­вља збир­ка Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­ћа Зма­ја Ђу­ли­ћи. Ова књи­га је до­би­ ла на­зив по име­ну Зма­је­ве же­не Ру­же (ђул зна­чи ру­жа). У Ђу­ли­ћи­ма су са­бра­не пе­сме на­дах­ну­те свим ета­па­ма пе­сни­ко­ве љу­ба­ви пре­ма Ру­жи. Ме­ђу њи­ма се на­ла­зи и пе­сма Ала је леп овај свет. Из за­љу­бље­ног ср­ца у пе­сму се пре­ли­ло осе­ћа­ње жи­вот­не ра­до­сти, ко­је се пре­не­ло на чи­тав свет.

75

Чул­ност и емо­ци­о­нал­но про­јек­то­ва­ње Пре­пу­сти се умет­нич­ком све­ту пе­сме. Пу­сти не­ка те њи­ме во­де жи­ва ма­шта и ра­ до­зна­ло чу­ло. Ужи­вај у ње­го­вим ле­по­та­ма. Ожи­ви му бо­је, зву­ке, ми­ри­се и по­кре­те. Ту­ма­чи ка­ко до­жи­вља­ваш и раз­у­меш сти­хо­ве „Ала је леп / овај свет“ у пе­сми. – Ужи­ви се у уло­гу лир­ског су­бјек­та па за­јед­но са њим ожи­ви по­ет­ски про­стор. Ана­ли­зи­рај умет­нич­ке зна­ке по­мо­ћу ко­јих је су­ге­ри­сан ути­сак о ње­го­вој го­сто­љу­би­во­сти и по­кре­ тљи­во­сти. Не­ка ти при то­ме као пу­то­каз по­слу­же и при­ло­зи „ов­де“, „он­де“ и „та­мо“. Од­ре­ди где се у про­сто­ру на­ла­зи лир­ски су­бје­кат. По­де­ли с њим стај­ну тач­ку из ко­је ћеш са­гле­да­ти ле­по­те ко­је му за­но­се чу­ла и дух. – Ана­ли­зи­рај шта га нај­ви­ше уз­бу­ђу­је и за­о­ку­пља. У ма­шти се за­др­жи и на мо­ти­ви­ма сун­ца и сла­ву­ја. Спре­ми се да об­ја­сниш њи­хов сим­бо­лич­ни сми­сао. Ту­ма­чи ка­ко се пре­ко сли­ка при­род­них ле­ по­та љу­бав уз­ди­же на нај­ве­ћу це­ну.

Лирски дневник о љубави Проучи светлост којом је обасјан уметнички свет прве песме. На њеном почетку је стих „Месечина, - ал’ месеца нема“. – Објасни уметничке појединости помоћу којих је на сликовит и сажет начин дочарано осећање задовољства и усхићење лирског субјекта. Анализирај синтагму „моје сунце“ у другој песми. Проучи мотиве који се са сликом у њој спајају. – Размисли какво значење у уметничком свету имају „сићани славуји“ и „жице од свилена гласа“. Тумачи смисао и поруке песме.

Ра­је­ви­на и без­ње­ни­ца Нај­леп­шу по­е­зи­ју Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­ћа Зма­ја чи­не пе­сме на­дах­ну­те по­ро­дич­ним осе­ћа­њем. Оне су са­бра­не у две пе­снич­ке збир­ке под на­сло­вом Ђу­ли­ћи и Ђу­ли­ћи уве­о­ ци. За пр­ву збир­ку ве­зу­је се ста­ње пот­пу­не сре­ће, ко­ју је Змај на­звао „ра­је­ви­ном“. Пе­ сме у дру­гој збир­ци оку­пље­не су око су­про­ти­них до­жи­вља­ја и по­ве­за­не су осе­ћа­њи­ма ту­ге, бо­ла и ни­шта­ви­ла. Ако же­лиш да чи­таш Зма­је­ву по­е­зи­ју лич­ног, по­ро­дич­ног на­ дах­ну­ћа, смер­ни­це за чи­та­ње мо­же да ти пру­жи и сле­де­ћи текст. „У по­за­ди­ни Ђу­ли­ћа је­сте пе­сни­ков ин­тим­ни ро­ман: ње­го­ва љу­бав, же­нид­ба, срећ­ ни по­ро­дич­ни жи­вот. Књи­га има свој­ства пе­сни­ко­вог лир­ског днев­ни­ка или ши­ре лир­ског ро­ма­на о љу­ба­ви. Ђу­ли­ћи уве­о­ци на­до­ве­зу­ју се на Ђу­ли­ће. Пр­ву књи­гу ин­спи­ ри­са­ла је љу­бав пре­ма нај­бли­жи­ма, а дру­гу смрт нај­бли­жих. Осе­ћа­ње ду­бо­ке по­ве­за­ но­сти са сво­ји­ма смрт не пре­ки­да, не­го му да­је са­мо дру­ги об­лик. Оно по­чи­ње нeиз­мер­ ном ту­гом због гу­бит­ка нај­дра­жих осо­ба, а за­вр­ша­ва се ста­па­њем са њи­ма, при­вре­ме­ним, у сну, и пот­пу­ним, у смр­ти: ’Кроз смрт са­мо ва­ља про­ћи / па ћу с’ и ја с њи­ма сли­ти’. Ту­га и бол пре­но­се се, на сли­чан на­чин као ра­дост у пр­вој књи­зи, на цео свет.“ (Јо­ван Де­ре­тић, Исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти)

76

Уоча­ваш да је у ђу­ли­ћу Ала је леп овај свет из­ра­же­но осе­ћа­ње жи­вот­не ра­до­сти. Пе­ сма као што је Зма­је­ва зо­ве се ди­ти­рамб. Ди­ти­рамб је лир­ска пе­сма жи­вот­не сре­ће. На­ стао је код ста­рих Гр­ка: при­ли­ком при­но­ше­ња жр­та­ва бо­гу ве­се­ља Ди­о­ни­су (Ба­ху) хор је пе­вао пе­сму о ње­го­вим де­ли­ма и стра­да­њи­ма, ко­ја је би­ла пу­на за­но­са и стра­сти. Ка­ сни­је је ди­ти­рамб из­гу­био об­ред­ни ка­рак­тер и у свом да­љем раз­вит­ку по­стао је пе­сма жи­вот­не ра­до­сти, оду­ше­вље­ња, ус­хи­ће­ња. По­вод та­квим рас­по­ло­же­њи­ма је не­ко сна­ жно, по­лет­но и буј­но осе­ћа­ње, као што је љу­бав, на при­мер у Зма­је­вим пе­смама. За ста­ње сре­ће, љу­бав­ног ми­ља и жи­вот­ног за­до­вољ­ства, ка­кво је ис­ка­за­но у пе­ сми, пе­сник је ство­рио по­себ­ну реч − ра­је­ви­на. Ова као и дру­ге ре­чи ко­је пи­сци ства­ ра­ју, а пре их ни­је би­ло у је­зи­ку, на­зи­ва­ју се нео­ло­ги­зми.

!

ђул (ружа), љубав, живот, лепота; лирски дневник, дитирамб, лирско ја

77

Борисав Станковић

Увела ружа (Из дневника) (Одломци)

При­по­вет­ка Уве­ла ру­жа је умет­нич­ка об­ра­да до­жи­ вља­ја из пи­шче­вог жи­во­та. У њој је Бо­ри­сав Стан­ко­вић опи­сао сво­ју ве­ли­ку, али нео­ства­ре­ну љу­бав пре­ма Па­ си, с ко­јом је од­ра­стао. Де­вој­ка је би­ла ле­па и бо­га­та је­ ди­ни­ца, па се пре­ма при­ли­ци и уда­ла, а се­ћа­ње на њу по­ слу­жи­ло је Стан­ко­ви­ћу да на­пи­ше при­по­вет­ку Уве­ла ру­жа. При­по­вет­ка је сти­ли­зо­ва­на као лир­ска ис­по­вест при­по­ве­да­ ча Ко­је и за њу је у под­на­сло­ву ре­че­но да је „из днев­ни­ка“. Она от­кри­ва осе­ћај­ни свет ју­на­ка и од­но­се у сре­ди­ни у ко­јој они жи­ве. У при­по­ве­ци је, као и у жи­во­ту, стра­да­ње ју­на­ка до­ве­ де­но у ве­зу с дру­штве­ним раз­ли­ка­ма.

... Опет сам те сне­вао! Ка­ко жа­лим што сан оде те и ти с њи­ме! Ка­ко бих во­лео да то не бе­ше са­мо сан, сан и ни­шта ви­ше. Али хва­ла и сну. Сла­ђе је сне­ва­ти не­го­ли зби­љу гле­да­ти и гу­ши­ти се од на­вре­лих осе­ћа­ја, успомена и те­шка, хлад­на, са­мот­на жи­во­та... Да, сла­ђи је сан, сан де­тињ­ства и мла­до­сти; сан ста­ре, по­цр­не­ле и ча­ђу сву ис­пу­ње­не ку­ће са ве­ли­ком ба­ штом огра­ђе­не та­ра­ба­ма и пу­не цве­ћа, ста­рих шим­ши­ро­ва, ис­пу­ца­них ста­ба­ла од кру­ша­ка и кај­си­ја, с гу­стим, гу­стим џбу­но­ви­ма и гр­мљем; сан по­то­ка што по­ред ку­ће те­че са ви­со­ким то­по­ла­ма, мла­дим вр­ба­ма, бре­сто­ви­ма и ме­ком, увек вла­жном тра­ вом. Па сан то­плих но­ћи кад ве­тар ду­ше и ли­шће кре­ће, кад ме­сец си­ја а из оба­сја­не да­љи­не до­пи­ре звон од кле­пе­ту­ша и ти­ха, мо­но­то­на пе­сма па­сти­ра у „ду­дук“; сан там­ них ве­че­ри, раз­ва­ли­на од зи­до­ва, тур­ских ко­на­ка, џа­ми­ја, опа­лих стре­ја са сле­пим ми­ше­ви­ма, ве­шти­ца­ма, вам­пи­ри­ма и „сај­би­ја­ма“... сан мла­до­сти и сре­ће! Хај­де да сне­ва­мо: Би­ли смо ком­ши­је. Тво­ја мај­ка са­мо те­бе, мо­ја мај­ка са­мо ме­не има­ђа­ху. Ба­ште на­ше бе­ху раз­дво­је­не по­то­ком, пре­ко ко­га се пре­ла­зи­ло на на­ме­шта­не, ове­ће, ка­ме­ но­ве. Тво­ја ма­ла ку­ћи­ца, ско­ро зи­да­на, при­зем­на и ме­сти­ми­це окре­че­на, скри­ва­ше се у дну ба­ште и од ње се ви­ђа­ше са­мо кров са но­вим цре­по­ви­ма. На­ша ку­ћа бе­ше ста­ ра, ши­ро­ка, су­ва, гло­ма­зна и за­у­да­ра­ше на чађ. Са ули­це би­ла је огра­ђе­на ви­со­ким зи­ дом. Ка­пи­ја бе­ше ве­ли­ка, ста­ра, са по­хр­ђа­лим ал­ка­ма и ис­под ко­је се мо­га­ше чо­век про­ву­ћи у сва­ко до­ба. Ис­пред ку­ће бе­ше ста­ри бу­нар а око ње­га на­сла­га­не ве­ли­ке пло­ че од ко­јих је оти­ца­ла уста­ја­ла, цр­на ба­ри­ца по ко­јој пат­ке цео дан ба­тр­га­ху. Ви­ше бу­ на­ра би­ла је ви­но­ва ло­за, а на­сред дво­ри­шта ста­ри дуд − „шан­дуд“. С ле­ве стра­не бе­ше од­мах по­ток, а иза ње­га ва­ша ба­шта огра­ђе­на за­ва­ље­ним и ис­пре­ки­да­ним пло­том... Је ли, пам­тим ли до­бро? Ви бес­те са се­ла, ско­ри до­се­ље­ни­ци. Про­да­ли сте у се­лу ваш

78

по­сед и до­шли у ва­рош. Отац ти и ста­ри­ја се­стра умр­ли, а ти с мај­ком оста­ла. Не­што од не­про­да­тих њи­ва у се­лу, а не­што и од над­ни­це тво­је мај­ке, ви две жи­ве­ле сте ле­по и ти­хо. А ти бе­ше увек, од сви­ју ком­шиј­ских де­вој­чи­ца нај­бо­ље и нај­леп­ше об­у­че­на. Тво­ја мај­ка иђа­ше јед­на­ко у се­љач­ком оде­лу, али те­бе ки­ћа­ше и ги­зда­ше као нај­бо­га­ ти­ју. Ка­ква ли бе­ше та­да! У шал­ва­ри­ца­ма, крат­ком, те­сном мин­та­ну са ши­ро­ким ру­ ка­ви­ма, опа­са­на бо­шчи­цом, у ла­ким па­пу­чи­ца­ма и по­ве­за­не гла­ве, иђа­ше ти. А ход ти бе­ше брз, лак. Ка­ко да те не пам­тим кад до­ла­жа­ше к на­ма? Пре­ла­зиш пре­ко по­то­ка а ру­чи­це си ди­гла увис. Пла­ве, ве­ли­ке очи обо­ри­ла си до­ле и но­гом би­раш на ко­ји ћеш ка­мен ста­ти. Тво­ја уска не­дра и још та­њи пас пре­ви­ја­ју се час на ле­ву, час на де­сну стра­ну. На тво­је бле­де, ду­гу­ља­сте обра­зе из­би­ло је­два при­мет­но ру­ме­ни­ло, а буј­не ти ко­вр­ча­сте ко­си­це па­ле по че­лу и око уши­ју. Пре­ла­зиш ти, гле­даш где ћеш да сту­пиш, пр­во опро­баш ка­мен да ли је он до­ста ста­лан, па он­да за­ни­хав се, и уз­диг­нув­ши гла­ву, ла­ко као ср­на, ско­чиш на на­шу стра­ну. − Ах! Ево ме! − ве­лиш ста­ју­ћи пре­да ме − шта си ме звао, а? − Мај­ка те зо­ве! − И ти не гле­да­ју­ћи на ме­не, бр­зо, пре­ви­ја­ју­ћи се и из­ба­цу­ју­ћи из шал­ва­ра тво­је ма­ле но­жи­це у бе­лим ча­ра­па­ма, отр­чиш ма­те­ри ко­ја те по­шље да јој не­што ку­пиш у чар­ши­ји. И ти си увек тр­ча­ла, ра­до­ва­ла си се кад би те мо­ја мај­ка по­сла­ла за ­шта и као да си се ти­ме и по­но­си­ла. А има­ла си и за­шта. Јер муч­но бе­ше мо­јој ма­те­ри при­сту­пи­ти. Као да сад и њу гле­дам где по­гу­ре­на, у сви­ле­ној ан­те­ри­ји, по­ве­за­на цр­ном ша­ми­јом и то та­ко да јој се са­мо нос и очи ви­де, пре­ту­ра по сво­јим сан­ду­ци­ма и до­ла­пи­ма. Ва­ди из њих ста­ра, већ пле­сни­ва оде­ла, ску­по­це­на али по­жу­те­ла плат­на и сви­ле­не тка­ни­не ко­је су по­че­ле већ да се оси­пљу. Увек је чи­сти­ла злат­но и сре­бр­но по­су­ђе и сва­ки час га на­ме­шта­ла у го­стин­ској со­би ка­ко би ис­так­ну­ти­је ста­ја­ло. Цео дан је про­во­ди­ла у го­стин­ској, сни­ској, по­цр­не­лој со­би, ко­ја бе­ше ле­по на­ме­ште­на. У њој је би­ло на­го­ми­ ла­но све бо­гат­ство ко­је бе­ше пре­о­ста­ло: као ста­ри пер­сиј­ски ћи­лим, по ра­фо­ви­ма ве­ ли­ки „са­ха­ни“, сре­бр­ни „зар­фо­ви“ за шо­ље, по­зла­ће­ни чи­ра­ци за ло­ја­не све­ће, по мин­дер­лу­ци­ма ве­ли­ки ја­сту­ци, „чу­пав­ци“... Бе­ше бо­га­тих ста­рих ико­на, сре­бр­но кан­ ди­ло; сли­ке Бож­јег су­да, Је­ру­са­ли­ма, Пе­ћи, Ра­ва­ни­це, у злат­ним окви­ри­ма и то по­ча­ ђа­ле, пле­сни­ве, са оштрим, пр­во­бит­ним цр­те­жи­ма... И све то на­го­ми­ла­но, сти­сну­то у ма­лој све­тло­сти, по­ме­ша­но с ми­ри­сом од су­вих ду­ња, гро­жђа и кру­ша­ка што ви­ша­ху на та­ва­ни­ца­ма, из­да­ва­ше оштар а че­сто и за­гу­шљив за­дах. Увек је она би­ла у тој со­би и до­те­ри­ва­ла и чи­сти­ла на­ме­штај. Са­мо ја и она жи­ве­ли смо од мо­је ма­се. Отац ми бе­ше умро по­што упро­па­сти го­то­во све има­ње на раз­не по­ сло­ве ко­ји му ни­кад ни­су по­ла­зи­ли за ру­ком, а ко­је је он опет пред­у­зи­мао ви­ше ра­ди све­та, да се не ка­же: ка­ко ни­шта не „пе­ча­ли“ већ је­де го­то­ви­ну. Ма­ти ми ско­ро за оцем умр­ла. За­то сам ба­бу звао увек мај­ком. Да­кле од це­ле не­ка­да­шње бо­га­те и зна­не по­ро­ ди­це са­мо ми бе­смо оста­ли. Она је рет­ко ишла дру­ги­ма, ка­ко не би и они на­ма до­ла­зи­ ли и ви­де­ли на­шу си­ро­ти­њу ко­ју је већ цео свет гле­дао. Али ко би до­шао, тај је био уго­ шћен као код нај­бо­га­ти­јег јер је она увек на­ба­вља­ла нај­бо­љу ка­ву и ра­ки­ју за го­сте. Би­ла је по­но­сна, по­ву­че­на. У це­лом ње­ном ти­хом, од­ме­ре­ном по­на­ша­њу ис­ти­ца­ше се не­ка скри­ве­на и осе­тљи­ва до­сто­јан­стве­ност. Ни­кад њу ни­је мо­гао ко да ви­ди, да она ра­ди ка­кве те­шке по­сло­ве. Сем пле­ти­ва и ши­ве­ња ни­шта дру­го пред оста­ли­ма ни­је узи­ма­ла да ра­ди. И сви су се чу­ди­ли ка­ко ми из­ла­зи­мо на крај. Го­во­ри­ли су да она има

79

чи­та­ве би­са­ге па­ра, ко­је је узе­ла од мог пра­де­де, сво­га све­кра, кад је овај уми­рао. Чак су ме не­ки и за­пит­ки­ва­ли: да ли ви­ђам код ње ста­рин­ске ве­ли­ке, злат­не па­ре? Од то­га ни­шта ни­сам ви­део. Са­мо че­сто, у но­ћи, трг­нем се из сна, про­бу­ди ме све­тлост све­ће. И ја се та­да ди­жем и гле­дам, где се она ску­пи­ла, на ле­ђа ба­ци­ла ста­ру, чо­ха­ну гу­њу; наг­ну­ла се к све­ћи и не­што ра­ди. Под­ви­ла она но­ге под шал­ва­ре, ко­ле­ни­ма при­ти­сла плат­но, јед­ном га ру­ком др­жи за­тег­ну­то и пал­цем при­ти­сла шав, а дру­гом ши­је бр­зо, сил­но... Ње­не су­ве ру­ке са­мо ле­те, а око ње раз­ба­ца­но по пет, шест па­ро­ва го­то­вих ко­ шу­ља. Про­зо­ри со­бе ћи­ли­мом за­стр­ти, да се спо­ља из со­бе све­тлост не ви­ди. Ја је гле­ дам, чу­дим се и пи­там: − На­но!? − А? − трг­не се она и ба­ца рад, па кад ви­ди да сам то ја, она га опет узи­ма. − Што не спа­ваш? − А што ти? − пи­там је. − Спа­вај ти че­до, спа­вај. На­на је спа­ва­ла па сам се ди­гла на „под­ран­ку“. ... − Умре те­та? − А глас ти бе­ше та­ко оби­чан, рав­но­ду­шан. Ли­це там­но, бле­до, су­во и, по­цр­не­ло од лет­њег сун­ца, не из­да­ва­ше баш ни­ка­кав осе­ћај. − Да − ре­кох мрач­но. − А зар ти не­ћеш да је ис­пра­тиш? − Не мо­гу, Бо­га ми, го­спо­ди­не − по­че се прав­да­ти. − Имам ра­бо­ту. Мо­рам ње­му да од­не­сем ру­чак, а по­сле у над­ни­цу. − А где је он? Ти по­че да му­цаш. Бе­ше ти не­при­јат­но и стид­но. − На ро­би­ји − од­го­во­ри ти­хо. − Шта? − Ни­је крив го­спо­ди­не, та­ко ми Го­спо­да! Обе­ди­ше га. Узе­до­ше на ду­шу ду­шма­ни − Бог им су­дио! А он, ох, ни­је крив! − Бра­ни­ла си га та­ко жи­во, по­ни­зно и вер­но да ни­ сам знао шта да ми­слим. По­гле­дах око се­бе, а зим­ски дан већ уве­ли­ке сва­нуо. Кроз хла­дан ва­здух, прот­кан као не­ким рас­ту­ре­ним вла­си­ма ма­гле, по­че­ше ле­те­ти са свих стра­на као за­лу­та­ле, па­ху­љи­це сне­га и па­да­ти на угну­те кро­во­ве, зи­до­ве и го­ло др­ве­ће чи­је се гра­не оштро и цр­но оцр­та­ва­ху. То бе­ше пр­ви снег. Из го­стин­ске со­бе све­тлу­ца­ ху све­ће ви­ше ма­те­ри­не гла­ве и кат­кад до­пи­ра­ше ти­хо, је­два чуј­но, на­ри­ца­ње не­ке ста­ри­је же­не, ваљ­да ње­не дру­га­ри­це из мла­до­сти. Ти си ста­ја­ла по­гну­те гла­ве. Би­ло ти је хлад­но, али си ти јед­на­ко де­те уто­пља­ва­ла, при­гр­љи­ва­ла, а оно си­са­ше ко­мад цр­ на хле­ба. − Зи­ма, Ста­но − ре­кох тек што да ка­жем. Ти се још ви­ше згр­чи. Опро­ба да ли за­ве­жљај на гла­ви и мо­ти­ка на ра­ме­ну до­бро сто­је и оде про­шап­тав­ши као за се­бе: − Не знам. Сад не­што ра­но до­ђе.

80

днев­ник – вр­ста спи­са у ко­ме се на хро­но­ло­шки на­чин бе­ле­же до­га­ђа­ји из од­ре­ђе­ног пе­ри­о­да ауто­ро­вог жи­во­та. Он има лич­ни ка­рак­тер и од­го­ва­ра­ју­ћу фор­му, ко­ја се од­но­си на да­ти­ра­ње и озна­ку ме­ста, што пи­сца днев­ни­ка оба­ве­зу­је на тач­ност и ве­ро­до­стој­ност бе­ле­же­ња. Обич­но је стил днев­ни­ка хро­ни­чар­ски, све­ден на тач­но на­во­ђе­ње по­да­та­ка, али днев­ник да­ро­ви­тих ауто­ра мо­же да бу­де уоб­ли­чен на при­по­ве­ дач­ки на­чин и та­ко до­би­је ви­со­ку умет­нич­ку вред­ност. У Стан­ко­ви­ће­вој при­по­ве­ци реч је о за­ми­шље­ном днев­ни­ку, при­пи­са­ном ње­ном ју­на­ку Ко­ји; ду­дук – вр­ста па­стир­ске сви­ра­ле; ду­ду­ка­ње, сви­ра­ње; шан­дуд (шам­дуд) – вр­ста ду­да (по­ре­клом из Ша­ма, у Си­ри­ји); шал­ва­ре – ду­гач­ке и вр­ло ши­ро­ке чак­ши­ре, но­га­ ви­ца ску­пље­них око гле­жње­ва, као део му­шке и жен­ске оде­ће у не­ким кра­је­ви­ма; мин­тан – уз те­ло скро­ је­на гор­ња оде­ћа; бо­шча – за­ве­жљај; жен­ска ма­ра­ма за гла­ву; ан­те­ри­ја – гор­њи део но­шње с ду­гим ру­ка­ ви­ма; ша­ми­ја – тан­ка ма­ра­ма ра­зних бо­ја ко­јом же­не по­ве­зу­ју гла­ву; по­ве­за­ча; до­лап – ор­ман (обич­но узи­дан), шкри­ња; са­хан (саан) – ме­тал­ни та­њир; зарф – укра­ше­на ме­тал­на ча­ши­ца у ко­ју се ста­вља фил­ џан за ка­фу; мин­дер­лук – ди­ван, со­фа, ка­на­бе; чу­па­вац – вр­ста по­стељ­ног по­кри­ва­ча, ву­не­ног ћи­ли­ма, ја­сту­ка и слич­но са чу­па­вим пе­тљи­ца­ма; би­са­ге – дво­стру­ка тор­ба ко­ја се обич­но пре­ба­цу­је пре­ко се­дла и са­ма­ра (или се но­си о ра­ме­ну)

Из днев­ни­ка Спре­ми се да об­ја­сниш осе­ћа­ња ко­ја су код те­бе по­бу­ди­ли од­лом­ци из при­по­вет­ке Уве­ла ру­жа. Упо­ре­ди окол­но­сти на по­чет­ку при­по­вет­ке са они­ма ко­је се по­ка­зу­ју на ње­ном кра­ју, па на осно­ву то­га на­стој да от­кри­јеш за­што при­по­вет­ка но­си на­слов Уве­ ла ру­жа. За­па­зи ко при­по­ве­да у Уве­лој ру­жи. Об­ја­сни за­што је Ко­ја по­го­дан да пре­у­зме уло­ гу при­по­ве­да­ча. Ана­ли­зи­рај умет­нич­ке ефек­те ко­ји се оства­ру­ју по­мо­ћу при­по­ве­да­ња у пр­вом ли­цу. Про­у­чи мо­ти­ве и ис­по­вед­ни ка­рак­тер Ко­ји­ног при­по­ве­да­ња у днев­ни­ку. Обра­зло­ жи ка­ко оно о че­му ка­зу­је при­по­ве­дач по­де­ша­ва пре­ма су­бјек­ту во­ље­не де­вој­ке и по­ ве­зу­је с ње­ним „све­до­че­њем“. За­што то чи­ни?

По­гле­дах око се­бе, а зим­ски дан већ уве­ли­ко сва­нуо Пра­ти ка­ко се днев­нич­ко при­по­ве­да­ње по­ве­зу­је с опи­сним (де­скрип­тив­ним) при­ по­ве­да­њем. До­бро је ако при­ли­ком ра­да у ви­ду имаш сле­де­ће чи­ни­о­це: мно­штво де­ та­ља ко­ји­ма се об­ли­ку­ју сли­ке ком­шиј­ских ку­ћа (Ко­ји­не и Ста­ни­не); упе­ча­тљи­ве пор­ тре­те ли­ко­ва (ста­ра­мај­ка, Ста­на и Ма­ри­ја) и опис, ко­ји је раз­ви­јен као епи­ло­шки део при­че, на ње­ном кра­ју. Упо­ре­ди за­вр­ше­так са по­чет­ком при­по­вет­ке. Ка­кву ат­мос­фе­ру до­но­си сли­ка ра­не зи­ме, ко­ја се усе­ли­ла у умет­нич­ки свет при­по­вет­ке? Об­ја­сни сим­бо­лич­ки сми­сао опи­ са ко­јим се Уве­ла ру­жа за­вр­ша­ва.

81

Хај­де да сне­ва­мо Стан­ко­ви­ће­во књи­жев­но де­ло пе­сник Јо­ван Ду­чић до­жи­вео је као јед­ну ве­ли­ку књи­гу „истин­ског пе­сни­ка љу­ба­ви и ви­те­за ср­ца“. Уоча­ва­ју­ћи да је пр­ви код нас су­ге­ стив­но про­го­во­рио о људ­ској ду­ши, Јо­ван Ду­чић је сма­трао да је Стан­ко­вић „пра­во чу­до сво­га књи­жев­ног до­ба“. Ако же­лиш да читаш Стан­ко­ви­ћа, на пу­то­ва­ње мо­жеш по­ћи по­сред­ством збир­ки Из ста­рог је­ван­ђе­ља и Ста­ри да­ни. У овим књи­га­ма на­ла­зи се де­се­так уз­бу­дљи­вих, лир­ски на­дах­ну­тих при­по­ве­да­ка, ме­ђу ко­ји­ма су: Уве­ла ру­жа, У но­ћи, У ви­но­гра­ди­ма, Ста­ри да­ни, Ну­шка. Уоча­ваш да је при­по­ве­дач у Уве­лој ру­жи сам ју­нак при­по­вет­ке Ко­ја. На ње­га је пи­ сац „пре­нео“ емо­тив­но ис­ку­ство из вла­сти­те мла­до­сти и сво­је је­зич­ко осе­ћа­ње и умет­ нич­ко на­сто­ја­ње. Али, ма ко­ли­ко да је бли­зак сво­ме твор­цу, Ко­ја је са­мо­стал­на умет­ нич­ка лич­ност ко­ја по­сто­ји са­мо у све­ту ове при­по­вет­ке. При­по­ве­дач је лик ко­ји излаже не­ку еп­ску рад­њу или глас ко­ји повремено об­ја­шња­ва и ту­ма­чи зби­ва­ња у неком еп­ском де­лу. При­по­ве­да­ча као но­си­о­ца при­по­ве­да­ња тре­ба раз­ли­ко­ва­ти од пи­сца као при­ват­не лич­но­сти. У при­по­ве­ци Уве­ла ру­жа на­во­ди се Ко­јин днев­ник, ко­ји је де­лом пи­сан у пр­вом ли­ цу. При­по­ве­да­ње у пр­вом ли­цу је чест об­лик при­по­ве­да­ња ко­јим се су­жа­ва об­у­хват­на пер­спек­ти­ва еп­ског ка­зи­ва­ча у тре­ћем ли­цу на огра­ни­че­ни ви­до­круг не­ког од ли­ко­ва из при­че. При­по­ве­да­ње у пр­вом ли­цу по­ве­зу­је се са при­по­ве­да­чем ко­ји је об­у­хва­ћен умет­нич­ким све­том књи­жев­ног де­ла, би­ло као но­си­лац рад­ње, који аутобиографски прича своју историју, би­ло као уче­сник-из­ве­штач или као по­сма­трач-хро­ни­чар. Пр­ вим ли­цем по­ја­ча­ва се ути­сак при­сно­сти и су­бјек­тив­но­сти при­по­ве­да­ња, по­себ­но ка­да ово до­би­је на­гла­шен ис­по­вед­ни ка­рак­тер. У днев­ни­ку је Ко­ји­но при­по­ве­да­ње по­де­ше­но и пре­ма су­бјек­ту во­ље­не де­вој­ке Ста­не. Њој се при­по­ве­дач обра­ћа на при­сан и не­по­сре­дан на­чин: „Опет сам те сне­ вао! Ка­ко жа­лим што сан оде те и ти с њи­ме!“, или пи­та­њем: „Је ли, памтим ли добро?“ При­по­ве­дач­ки по­сту­пак је по­де­шен да при­зо­ве и то, дру­го ли­це, да Ста­ну „при­ до­би­је“ за све­до­че­ње о ве­ро­до­стој­но­сти и тач­но­сти оно­га о че­му се при­по­ве­да. Пре­пли­та­њем лич­них ре­ла­ци­ја (пр­вог, дру­гог и тре­ћег ли­ца) по­сти­жу се пси­хо­ло­шка увер­љи­вост, ди­на­мич­ност и ве­ро­до­стој­ност при­по­ве­да­ња. Док чи­таш Уве­лу ру­жу, за­па­жаш сли­ко­ви­те по­је­ди­но­сти у опи­су ком­шиј­ских ку­ћа, Ко­ји­не и Ста­ни­не, као и сли­ку зи­ме, ко­ја сим­бо­лич­но „за­тва­ра“ умет­нич­ки свет и суд­ би­не ју­на­ка у при­чи. Умет­нич­ко до­ча­ра­ва­ње по­ја­ва и ста­ња ко­ја се ну­де чул­ном опа­жа­ њу при­ка­зи­ва­њем њи­хо­вих зна­чај­них осо­би­на и ка­рак­те­ри­стич­них по­је­ди­но­сти на­зи­ва се опис (де­скрип­ци­ја). По­мо­ћу опи­са до­ча­ра­ва­ју се пеј­за­жи, сре­ди­на, ам­би­јент, пор­тре­ ти ли­ко­ва. У књи­жев­ном тек­сту де­скрип­ци­ја има по­себ­ну умет­нич­ку функ­ци­ју јер пре­ ко опи­са мо­же да се су­ге­ри­ше од­го­ва­ра­ју­ћи до­жи­вљај умет­нич­ког све­та и ли­ко­ва.

!

љубав, лепота, растанак, пролазност; дневник, приповетка

82

Народна песма

Српска дјевојка

У Милице дуге трепавице, прекриле јој румен’ јагодице, јагодице и бијело лице. Ја је гледах три године дана, не могох јој очи сагледати, црне очи, ни бијело лице, већ сакупих коло ђевојака, и у колу Милицу ђевојку – не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, бјеше ведро, пак се наоблачи, по облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше,

ал’ не гледа Милица ђевојка већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: „Ој Милице, наша другарице, ил’ си луда, ил’ одвише мудра, те све гледаш у зелену траву, а не гледаш с нама у облаке, ђе се муње вију по облаку?“ Ал’ говори Милица ђевојка: „Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра нит’ сам вила – да збијам облаке, већ ђевојка – да гледам преда се.“

Лепота и тајна Док читаш песму, спреми се да објасниш шта је све лепо и загонетно у њој.

– Тумачи због чега је Милица изузетна лепотица. Шта трагање за тајном Миличиних очију говори о вредностима њене лепоте? – Размишљај о порукама песме. Имај у виду посебно оне које се доводе у везу са љубављу и лепотом.

У Милице дуге трепавице Откривај чијим очима је сагледана Милица. – Прати мноштво знакова којима се наговештава младићев однос према Милици. Које га осећање подстиче да упорно трага за њеним очима? – Чиме је оправдана његова жеља да јој баш очи сагледа? У каквом су односу очи и душа? Шта преко очију може да се сазна и докучи о Милици?

83

Не могох јој очи сагледати Заузми гледиште лирског субјекта. Заједно с њим осматрај Милицу. Запази како је изражена њена телесна лепота. – Објасни шта сазнајеш о Миличиним особинама и понашању у колу. Које су се Миличине особине испољиле у њеним поступцима и речима? У каквом су односу њена лепота и врлина? – Размисли због чега се и у песми лепота до краја скрива и само наслућује. – Зашто је Миличина лепота изузетна? Које је две вредности таква лепота сјединила у себи?

Одгонетка У песми је дат Миличин портрет, којим се сликовито износи њена посебна лепота. Лепота лица и појаве у песми удружена је са честитошћу и мудрошћу девојке. Са свога становишта просуди о оваквом колективном мишљењу и вредновању у песми.

!

Милица, скромност, посебност, лепота, љубав; народна лирика, портрет

84

Десанка Максимовић

Опомена Чуј, рећи ћу ти своју тајну: не остављај ме никад саму кад неко свира. Могу ми се учинити дубоке и меке очи неке сасвим обичне. Може ми се учинити да тонем у звуке, па ћу руке сваком пружити. Може ми се учинити лепо и лако волети кратко за један дан. Или могу ком рећи у томе часу чудесно сјајну предрагу ми тајну колико те волим. О, не остављај ме никад саму кад неко свира. Учиниће ми се негде у шуми поново све моје сузе теку кроз самоникле неке чесме. Учиниће ми се црн лептир један по тешкој води крилом шара што некад неко рећи ми не сме. Учиниће ми се негде кроз таму неко пева и горким цветом у непреболну рану срца дира. О, не остављај ме никад саму, никад саму, кад неко свира.

85

Пролећна песма Осећам вечерас, док посматрам ласте и пупољке ране, како срце моје полагано расте к’о видик у лепе, насмејане дане; како с младим биљем постаје све веће и лако к’о крило, и како му цело једно небо среће и пакао бола не би доста било; како чезне за свим што би живот мог’о лепог да му даде, и да му ничега не би било много: тако су велике чежње му и наде. Осећам, да досад све је било шала мога срца врела; да још ником нисам љубав своју дала колику бих могла и колику хтела. Да има у мени цела нежна плима речи неречени’, да бих срце могла поклањати свима и да опет много остане га мени.

Пред тобом се налазе две песме из богатог опуса Десанке Максимовић. Пажљиво их читај. Пренеси се у њихов уметнички свет. Подели осећања и расположења са лирским субјектом. Запази шта је у песмама слично, а шта их разликује. Припреми се да се, по слободном избору, на једну од песама осврнеш а другу да прикажеш. – Приликом осврта обрати пажњу на осећања која песма у теби побуђује. Потруди се да анализираш свој читалачки чин. Објасни како песма на тебе делује. Спреми се да саопштиш каква размишљања код тебе подстиче. – За приказ се припреми према следећем подсетнику: размотри однос наслова и уметничког света у песми; проучи лик лирског субјекта; анализирај осећања и појаве које га заокупљају и заносе; објасни улогу срца, чежње и љубави у песми.

!

природа, пролеће, љубав, тајна; лирика, лирски субјекат

86

Рајнер Марија Рилке

Љубавна песма

Како да душу спутам да се твоје не такне? Како, мимо тебе, њом да грлим ствари и даљине? Ах, радо бих је склонио на које заборављено место у сред тмине, у неки изгубљени кут, у ком неће је твоје њихати дубине. Ал’ ипак, све што додирне нас двоје, ко гудало нас неко спаја, које из двеју струна један мами глас. На ком инструменту? Ко нас сатка? И који ово свирач држи нас? О, песмо слатка. Превео Б. Живојиновић

1. Анализирај љубавна осећања лирског субјекта која он испољава у свету песме.

– Разматрај какав је његов однос према љубави и привржености.

2. У завршном стиху лирски јунак се обраћа песми. У какву дилему нас може увести такво обраћање? Образложи да ли је, по твом мишљењу, песма жена, поезија или општи симбол нечега што волимо.

!

љубав, душа, заједништво; поезија, песништво

87

Васко Попа

Очију твојих да није

Очи­ју тво­јих да ни­је Не би би­ло не­ба У сле­пом на­шем ста­ну Сме­ха тво­га да не­ма Зи­до­ви не би ни­кад Из очи­ју не­ста­ја­ли Сла­ву­ја тво­јих да ни­је Вр­бе не би ни­кад Не­жне пре­ко пра­га пре­шле Ру­ку тво­јих да ни­је Сун­це не би ни­кад У сну на­шем пре­но­ћи­ло

Да­ле­ко у на­ма Пе­сма Вас­ка По­пе Очи­ју тво­јих да ни­је об­ја­вље­на је у ње­го­вој пр­вој пе­ снич­кој књи­зи Ко­ра, у ци­клу­су под на­ сло­вом Да­ле­ко у на­ма. Ци­клус је са­ста­ вљен од љу­бав­не ли­ри­ке, из ко­је зра­че осе­ћа­ња то­пли­не и не­жно­сти. Док чи­таш пе­ сму Очи­ју тво­јих да ни­је, пра­ти пре­ко ко­јих се мо­ти­ва из­но­се осе­ћа­ња оних ко­ји се во­ле. Об­ја­ сни асо­ци­ја­ци­је ко­је се пре­ко мо­ти­ва уно­се у умет­ нич­ки свет и по­ру­ке пе­сме.

88

До­жи­вљај и раз­у­ме­ва­ње љу­ба­ви Спре­ми се да об­ја­сниш ка­ко је пе­сма на те­бе де­ло­ва­ла. – Чи­ме те је нај­ви­ше из­не­на­ди­ла? Про­у­чи о ка­квој љу­ба­ви је реч у пе­сми. Об­ја­сни ка­ко се лир­ски су­бје­кат осе­ћа у при­су­ству во­ље­ног би­ћа. За­ми­сли шта би се де­си­ло ка­да би из ње­го­вог све­та не­ста­ле во­ље­не очи, смех, сла­ву­ји и ру­ке дра­гог би­ћа. – Об­ја­сни шта се услов­но­шћу „да ни­је – не би“ и „да не­ма – не би“, о ко­јој лир­ски су­бје­кат го­во­ри, от­кри­ва о уло­зи и сми­слу љу­ба­ви у пе­сми. – Обра­зло­жи у ка­кав су од­нос у умет­нич­ком све­ту до­ве­де­ни мо­ти­ви очи­ју и не­ба, сме­ха и зи­до­ва, сла­ву­ја и вр­ба, ру­ку и сун­ца. Ана­ли­зи­рај ка­ко се по­сред­ ством да­тих мо­тив­ских па­ро­ва ши­ри ме­та­фо­рич­ко по­ље од­го­ва­ра­ју­ћих сли­ка и сим­ бо­лич­ни сми­сао по­ет­ских пред­ста­ва у пе­сми. От­кри­ваш да су пре­ко ви­ше­знач­но­сти мо­ти­ва у пе­сму уне­те мно­ге ле­по­те и жи­вот­ не вред­но­сти. На при­мер, по­мо­ћу мо­ти­ва сла­ву­ја и сун­ца при­зва­ни су: пе­сма, ра­дост, све­тлост, то­пли­на, буј­ност... Та­ко су сун­це и сла­ву­ји до­би­ли уло­гу сим­бо­ла. Об­ја­сни сим­бол као стил­ску фи­гу­ру. Ту­ма­чи по­ет­ску чар сим­бо­лич­ког го­во­ра у пе­сми. До­бро је да знаш да је у ста­рој Грч­кој сим­бол био знак за рас­по­зна­ва­ње, ко­ји је уве­ден по до­го­во­ру и оби­ча­ју, па ни­је мо­рао има­ти ни­чег за­јед­нич­ког са оним што озна­ча­ва. У књи­жев­но­сти се сми­сао сим­бо­ла на­слу­ћу­је по­што ни­је дат ди­рект­но, већ у на­го­ве­шта­ју. У то­ме је по­ет­ска вред­ност сим­бо­ла. Ме­ђу­тим, ако се зна­че­ње сим­бо­ла уста­ли, та­да га је боље назвати ам­бле­м (го­луб са ма­сли­но­вом гран­чи­цом, ло­во­ров ве­ нац и слич­но).

!

љубав, пријатељство, очи, руке, небо, сунце

89

САМО СЕ СРЦЕМ ЈАСНО ВИДИ 1. Љубавна тематика је заступљена у различитим врстама књижевних дела. У текстовима из поглавља Само се срцем јасно види љубав је опевана стиховима, али се о њој приповеда и у прози. Ово осећање може да има различите поводе и интензитет и да се на различите начине испољава. Преко њега се приближавају чак и књижевна дела различите емоционалне обојености: од дитирамба Ала је леп овај свет, до елегичних тонова Песме о мајци, од приповетке Увела ружа до трагедије Ромео и Јулија. Осећање љубави је у песништву достигло висок степен духовности и стилизације. Оно се, по правилу, јавља повезано са другим осећањима и рефлексијама о животу.

2. Док читаш лирске песме, не заборави да њихова подела, изведена према природи израженог осећања, није потпуна: „Лирске се песме често разврставају према средишњем мотиву и карактеру израженог осећања. Тако бивају издвајане песме љубавне, родољубиве, социјалне, рели­ гиозне, описне, мисаоне (или, тачније речено, медитативне, јер мисао ношена осећањима каква се у песми јављају управо је медитација). Није тешко наћи примере за сваку од таквих издвојених врста. Али подела изведена на такав начин има ограничено важење: не може бити исцрпна, јер се мотиви и преливи осећања у песми не могу избројати.“ (Иво Тартаља, Теорија књижевности) 3. Потруди се да уметнички свет књижевног дела (песму, приповетку, роман, драму) свестрано доживиш и да у њему увек откријеш што више уметничких особина и животних истина и порука. Запази разноликост начина на које се о људским осећањима говори у књижевним текстовима.

90

У ТАМНИНИ ДА СЕ НЕ ИЗГУБИ

Јован Јовановић Змај

Светли гробови Де­кла­мо­ва­но на сéлу ко­је су при­ре­ди­ли ђа­ци Ви­ше бе­о­град­ске гим­на­зи­је 25. ја­ну­а­ра 1879. у ко­рист по­ ро­ди­це Ћу­ре Јак­ши­ћа, на­кон Јак­ши­ће­ве смр­ти.

Бе­ја­сте ли, бра­ћо мо­ја мла­да, Да л’ бе­ја­сте ви на гро­бљу ка­да, Ај, на гро­бљу, на го­ле­му? − Та увек смо ми на ње­му. Гро­бље ј’ зе­мља кôм се хо­ди; Гро­бље ј’ во­да кôм се бро­ди; Гро­бље, вр­ти и гра­ди­не; Гро­бље, бр­да и до­ли­не, Сва­ка сто­па: Гроб до гро­ба. Гро­бље ј’ спо­мен до­ба сви­ју; Гро­бље − књи­ге што се шти­ју; По­ве­сни­ца свих зе­ма­ља, Ста­ро­став­ник царâ, краљâ, И чи­ту­ља ви­ших сли­ка Из­бра­ни­ка, му­че­ни­ка, Од по­чет­ка пам­ти­ве­ка. Све ј’ то гро­бље – Ал’ је и ко­лев­ка. Не­ма бро­ја ни име­на У ви­си­ни зве­здам’ сви­ма, Ка­мо л’ бро­ја и спо­ме­на У зе­мљи­ци гро­бо­ви­ма! Ми­ли­о­не про­гу­та­ла ј’ та­ма, Цр­на та­ма мно­гих ти­сућ­ле­ћа, Ни­ко их се ви­ше и не се­ћа, − Но, по­где­ком увек го­ри све­ћа. Ил’ је све­ћа, ил’ је име све­тло, Ил’ су де­ла ко­ја се не га­се, Па ре­до­ве не­до­глед­ног гро­бља Сво­јом зра­ком кра­се. Ти гро­бо­ви, Ста­ри, но­ви,

92

Они сја­ју Сва­ком на­ра­шта­ју − Кад се умље у про­шлост уду­би У там­ни­ни да се не из­гу­би; Кад се пу­стиш у дав­ни­не све­те, У дав­ни­не и све­те и кле­те, Да ти мисô пу­та не по­ме­те. То су ва­тре до­гла­сни­це, Пру­жа­јућ се из даљ­них еона У по­во­р­ци оној ду­гој − До­све­тљу­јућ јед­на дру­гој Стру­јом ко­ја на­пред ле­ти, Те­жећ са­мо јед­ној ме­ти − Па се та­ко све­тле мла­зи − Па се ви­де све­тли тра­зи Јед­ног ду­ха ра­зних до­ба, Ду­ха ко­ме не­ма гро­ба.

– У гроб са­мо сру­ши ко­сти, Стре­се пепô кој’ му сме­та Бр­жем бу­ју ви­ша ле­та К уз­ви­ше­ној бу­дућ­но­сти. Ко с’ освр­не да по­гле­ди Би­стрим оком и по­гле­дом На гро­бо­ве ове све­тле, По­ве­сни­це ду­гим ре­дом, Мо­ра чу­ти ка­ко ј’ жи­во, Кроз ве­ко­ве, кроз ма­гли­ну, Дед уну­ку, отац си­ну, Бо­рац бор­цу довикивô: „Где ја ста­дох − ти ћеш по­ћи!“ „Што не мо­гох − ти ћеш мо­ћи!“ „Куд ја ни­сам − ти ћеш до­ћи!“ „Што ја по­чех − ти про­ду­жи!“

„Још смо ду­жни − ти оду­жи!“ То су збо­ри, то су гла­си Ко­ји­ма се про­шлост кра­си, Што про­ди­ру кроз свет мрач­ни Са гро­бо­ва оних зрач­ни’ Спа­ја­ју­ћи гром­ким је­ком И бо­жан­ском си­лом не­ком, Спа­ја­ју­ћи век са ве­ком И чо­ве­ка са чо­ве­ком. Око сва­ког све­тлог гро­ба, (Баш кô го­ре око зве­зда) По­ве­сни­ца при­ча ово: Хва­та­ло се не­ко ко­ло, Ко­ло мла­до, ко­ло но­во, Но­ве кли­це, ста­ра на­да, Но­во цве­ће, ста­бла ста­ра, Ду­ше чи­сте, ср­ца мла­да, На­след­ни­ци све­тог жа­ра − Ту се слегô жи­вот мла­ди, Да се с гро­бом раз­го­ва­ра. И ти па­де, дра­ги бра­те! − „Ни­сам, де­цо, вас док тра­је!“ Је л’ ти бор­ба би­ла те­шка? − „По­ку­шај­те, ми­ли­на је!“ Шта си хтео? – куд си пошô? − „Та­мо куд се сти­ћи мо­ра!“ Зар је ве­ра та­ко ја­ка? − „Увек ја­ча од зло­тво­ра!“ Ма­ло нас је кој’ би сме­ли − „Ал’ вас ја­ка си­ла кре­ће!“ Зар ко мо­же сти­ћи це­ли? „Ко по­сум­ња, ни­кад не­ће!“

А ко бе­ху они ди­ви Ко­ји су те на­пред зва­ли, Ко­ји су те оја­ча­ли, Ко­ји су ти кри­ла да­ли? − „То бе­ја­ху иде­а­ли! Без њих не­ма ви­ше ле­та Над обла­ком мра­ка гу­ста, Без њих би се ма­лак­са­ло, Без њих би се бр­зо па­ло, Свет би био гроб без цве­та, Жи­вот пра­зан − мла­дост пу­ста!“ Око сва­ког све­тлог гро­ба При­ку­пљô се жи­вот но­ви, На­след­ни­ци све­та жа­ра, Ку­пи­ли се со­ко­ло­ви, Пи­јућ ду­шом све­тле зра­ке. − Јест, та­ко је, бра­ћо дра­га, Ти гро­бо­ви ни­су ра­ке, Већ ко­лев­ке но­вих сна­га! И ва­ма је, ја­ој, пао Сте­го­но­ша дич­ног сте­га − Ал’ је синô гро­бак но­ви − Ви сто­ји­те око ње­га. Ту по­гле­да брат на бра­та, П’ он­да го­ре, п’ он­да у се; Гру­ди дрк­ћу, уста ћу­те, Али ду­ше ра­зум’у се. Да л’ то сна­га ни­че но­ва?

– Да­руј, бо­же, бла­го­сло­ва, Да вас здру­жи брат­ска сло­га, За­вет­ни­ке ко­ји с’ ку­пе Око гро­ба Ђу­ри­но­га!

Про­ту­ма­чи на­слов­ну син­таг­му Зма­је­ве пе­сме. Шта у њој иза­зи­ва чу­ђе­ње? − Раз­мо­ три ка­ко је упо­тре­бљен мо­тив све­тло­сти у на­ве­де­ним сти­хо­ви­ма. – Шта пред­ста­вља­ју ва­тре до­гла­сни­це? Змај уса­гла­ша­ва сво­је ви­зи­је са ро­ман­ти­чар­ском те­о­ри­јом по ко­јој се све што по­ сто­ји сво­ди на звук, му­зи­ку. Па­жљи­во по­гле­дај пр­ви ди­ја­лог. Он је цео са­ста­вљен од ни­за кон­тра­стних спре­га гла­го­ла: ста­дох − по­ћи ћеш; не мо­гох − мо­ћи ћеш; где ни­сам био − до­ћи ћеш; по­чех − про­ду­жи; ду­жни смо − оду­жи. Об­ја­сни упо­тре­бу аори­ста и пер­фек­та на пр­вом и фу­ту­ра и им­пе­ра­ти­ва на дру­гом месту.

93

Обра­ћа­ње лир­ског су­бјек­та „бра­ћи мла­дој“ ауто­ри­та­тив­но, из пер­спек­ти­ве ис­ку­ ства, сти­хо­ви­ма у еп­ском де­се­тер­цу, пра­ти од­го­вор мла­дог на­ра­шта­ја ис­пе­ван у осмер­ цу. За­па­жај шта се по­сти­же ова­квом про­ме­ном рит­ма. – Раз­мо­три уло­гу по­на­вља­ња мотива гро­бље, осе­ти и об­ја­сни гра­да­ци­ју ме­ђу пој­мо­ви­ма ко­ји­ма се на­зна­ча­ва да је гро­бље сва при­ро­да и сва људ­ска исто­ри­ја. С тим у ве­зи про­ту­ма­чи иде­ју је­дин­ства ра­ ђа­ња и смр­ти, гро­бља и ко­лев­ке. – У шта се пре­тва­ра све­тло ду­хов­не тра­ди­ци­је? – Обра­ зло­жи на ко­ји на­чин се истиче по­јам иде­а­ла. У че­му је његов зна­чај? Да ли се сла­жеш са сле­де­ћом по­ру­ком пе­сме: Сми­сао жи­во­та је у ства­ра­њу ко­је ће на­ћи ме­сто у све­тло­сти ду­хов­не тра­ди­ци­је? Об­ја­сни за­што. Пе­сма је лир­ска, ре­флек­сив­на, али и па­три­от­ска и сим­бо­лич­ка. Има­ју­ћи у ви­ду окол­но­сти у ко­ји­ма је на­ста­ла, она је при­год­на, а има­ју­ћи у ви­ду циљ – ди­дак­тич­на. Ре­флек­сив­на пе­сма је вр­ста лир­ске пе­сме у ко­јој се, као осно­ва лир­ске ин­спи­ра­ци­ је, на­ла­зи су­бјек­тив­ни до­жи­вљај све­та, као и у ма­њој (кра­ћој) лир­ској пе­сми, али је тај до­жи­вљај осми­шљен у про­це­су јед­не ду­боке и ду­го­трај­не ду­хов­не ак­тив­но­сти. Упра­во, пе­сник ов­де не до­жи­вља­ва свет, већ сво­ју ми­сао о све­ту. Ка­да не­ка ми­сао по­ ста­не пред­мет нај­ду­бљег су­бјек­тив­ног до­жи­вљаја, ка­да она по­кре­не уну­тра­шњи свет пе­сни­ка и из­ра­зи се у умет­нич­ком об­ли­ку, ства­ра се ре­флек­сив­на лир­ска пе­сма. Ова­ квој вр­сти ли­ри­ке обич­но не од­го­ва­ра­ју спон­та­ни до­жи­вљај и јед­но­став­на фор­ма ма­ ње лир­ске пе­сме, већ ду­хов­на на­прег­ну­тост и из­ра­жај­ност оде, хим­не или обим­ни­је лир­ске пе­сме. У ми­са­о­не пе­сме нај­ви­шег до­ме­та спа­да­ју и: Спо­мен на Ру­вар­ца Ла­зе Ко­сти­ћа, мно­ге пе­сме Јо­ва­на Ду­чи­ћа, Ми­ла­на Ра­ки­ћа, Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа, Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа... ко­је ћеш чи­та­ти у сред­њој шко­ли. Кон­траст. Сва­ко по­ре­ђе­ње, по­ред слич­не осо­би­не ко­ја збли­жа­ва две по­ја­ве, прет­ по­ста­вља и по­сто­ја­ње из­ве­сне раз­ли­ке из­ме­ђу њих. Уко­ли­ко се раз­ли­ка за­о­штри та­ко да кон­траст постаје упадљивији од слич­но­сти, до­би­ја се ан­ти­те­за (по­ре­ђе­ње по су­ прот­но­сти). Док по­ре­ђе­ње по­ка­зу­је де­ли­мич­ну по­ду­дар­ност две­ју по­ја­ва, ан­ти­те­за ис­ ти­че оштро од­у­да­ра­ње. Су­че­ља­ва­ју се не­ке крај­но­сти. Мно­ге су по­сло­ви­це гра­ђе­не по прин­ци­пу ан­ти­те­зе. На пример: „Ко ви­со­ко ле­ти, ни­ско па­да“. Гра­да­ци­ја (од ла­тин­ске ре­чи gradus – сте­пен) озна­ча­ва до­да­ва­ње је­ди­ни­ца на­бра­ ја­ња у истом сме­ру тако да јед­на над­ма­шу­је дру­гу. Та фи­гу­ра обра­зу­је, ка­ко је у скла­ ду с ње­ним на­зи­вом, сли­ко­ви­то ре­че­но, „не­ку вр­сту сте­пе­ни­ца иде­ја“. У пе­сми Све­тли гро­бо­ви по­ја­вљу­је се мо­тив иде­а­ла. Реч идеал озна­ча­ва ап­со­лут­ну вред­ност ко­јој тре­ба те­жи­ти. За раз­ли­ку од ње, идол, реч ко­ју у са­вре­ме­ном жи­во­ту че­сто су­сре­ће­мо, озна­ча­ва пред­мет сле­пог обо­жа­ва­ња, а не ства­ра­лач­ког под­ви­га. − Раз­ми­сли о вред­но­сти иде­а­ла у своме жи­во­ту. На­ве­ди вред­но­сти ко­ји­ма ти те­жиш.

!

живот, смрт, идеали, поезија, рефлексије, генерација, напредак

94

Иво Андрић

Мост на Жепи (Одломци)

Че­твр­те го­ди­не сво­га ве­зи­ро­ва­ња по­ср­ну ве­ли­ки ве­зир Ју­суф, и као жр­тва јед­не опа­ сне ин­три­ге па­де из­не­на­да у не­ми­лост. Бор­ба је тра­ја­ла це­лу зи­му и про­ле­ће. (Би­ло је не­ко зло и хлад­но про­ле­ће ко­је ни­је ни­ка­ко да­ло ле­ту да гра­не.) А са ме­се­цом ма­јем изи­ђе Ју­суф из за­то­че­ња као по­бед­ник. И жи­вот се на­ста­ви, сја­јан, ми­ран, јед­но­ли­чан. Али од оних зим­ских ме­се­ци, кад из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти и из­ме­ђу сла­ве и про­па­сти ни­ је би­ло раз­ма­ка ни ко­ли­ко је оштри­ца но­жа, оста­де у по­бед­ни­ку ве­зи­ру не­што сти­ша­но и за­ми­шље­но. Оно не­из­ре­ци­во, што ис­ку­сни и на­па­ће­ни љу­ди чу­ва­ју у се­би као скро­ви­ то до­бро, и што им се, са­мо по­кат­кад, не­све­сно од­ра­жа­ва у по­гле­ду, крет­њи и ре­чи. Жи­ве­ћи за­то­чен, у оса­ми и не­ми­ло­сти, ве­зир се се­тио жи­вље сво­га по­ре­кла и сво­је зе­мље. Јер, раз­о­ча­ра­ње и бол од­во­де ми­сли у про­шлост. Се­тио се оца и мај­ке. (Умр­ли су обо­је још док је он био скро­ман по­моћ­ник над­зор­ни­ка цар­ских шта­ла, и он је дао да им се опер­ва­зе гро­бо­ви ка­ме­ном и по­диг­ну бе­ли над­гроб­ни ни­ша­ни.) Се­тио се Бо­ сне и се­ла Же­пе, из ког су га од­ве­ли кад му је би­ло де­вет го­ди­на. Би­ло је при­јат­но, та­ко у не­сре­ћи, ми­сли­ти на да­ле­ку зе­мљу и ра­штр­ка­но се­ло Же­ пу, где у сва­кој ку­ћи има при­ча о ње­го­вој сла­ви и успе­ху у Ца­ри­гра­ду, а где ни­ко не по­зна­је и не слу­ти на­лич­је сла­ве ни це­ну по ко­ју се успех сти­че. Још то­га истог ле­та он је имао при­ли­ке да го­во­ри с љу­ди­ма ко­ји су до­ла­зи­ли из Бо­ сне. Рас­пи­ти­вао се, и ка­зи­ва­ли су му. По­сле бу­на и ра­то­ва бе­ја­ху на­и­шли не­ред, оску­ ди­ца, глад и сва­ко­ја­ке бо­ле­сти. Он од­ре­ди знат­ну по­моћ сви­ма сво­ји­ма, ко­ли­ко год их још има у Же­пи, и у исто вре­ме на­ре­ди да се ви­ди шта им је нај­по­треб­ни­је од гра­ђе­ ви­на. Ја­ви­ше му да има још че­ти­ри ку­ће Шет­ки­ћа и да су по­на­ји­мућ­ни­ји у се­лу, али да је и се­ло и сав тај крај оси­ро­ма­шио, да им је џа­ми­ја оро­ну­ла и ого­ре­ла, че­сма пре­ са­хла; а нај­го­ре им је што не­ма­ју мо­ста на Же­пи. Се­ло је на бре­гу крај са­мог уто­ка Же­пе у Дри­ну, а је­ди­ни пут за Ви­ше­град иде пре­ко Же­пе, пе­де­се­так ко­ра­ка по­ви­ше ушћа. Ка­кав год мост на­чи­не од бр­ва­на, во­да га од­не­ се. Јер, или на­бу­ја Же­­па, на­гло и из­не­на­да као сви гор­ски по­то­ци, па под­ри­је и от­пла­ви гре­ де; или на­до­ђе Дри­на, па за­ја­зи и за­у­ста­ ви Же­пу код ушћа, и она на­ра­сте и диг­ не мост као да га ни­је ни би­ло. А зи­ми се опет ухва­ти по­ле­ди­ца по брв­ни­ма, па да се по­ло­ме и сто­ ка и љу­ди. Ко би им ту мост по­ ди­гао, учи­нио би им нај­ве­ће до­бро.

95

*** От­по­че рад. Свет ни­је мо­гао да се на­чу­ди нео­бич­ном по­слу. Ни­је ни на­ли­чи­ло на мост оно што се ра­ди­ло. Нај­пре по­би­ше уко­со пре­ко Же­пе те­шке бо­ро­ве гре­де, па из­ ме­ђу њих два ре­да ко­ља, пре­пле­то­ше пру­ћем и на­би­ше ило­ва­чом, као ша­нац. Та­ко свра­ти­ше ре­ку, и јед­на по­ло­ви­на ко­ри­та оста­де су­ва. Упра­во кад су до­вр­ши­ли тај рад, про­ло­ми се јед­ног да­на, не­где у пла­ни­ни, облак, и за­час се за­му­ти и на­бу­ја Же­па. Ту исту ноћ про­ва­ли већ го­тов на­сип по сре­ди­ни. А кад су­тра осва­ну дан, во­да је би­ла већ спла­сла, али је пле­тер био ис­про­ва­љи­ван, ко­ље по­чу­па­но, гре­де ис­кри­вље­не. Ме­ђу рад­ни­ци­ма и у на­ро­ду по­ђе ша­пат да Же­па не да мо­ста на се. Али већ тре­ћи дан на­ре­ ди не­и­мар да се по­би­ја но­во ко­ље, још ду­бље, и да се ис­пра­ве и по­рав­на­ју пре­о­ста­ле гре­де. И опет је из ду­би­не од­је­ки­ва­ло ка­ме­ни­то реч­но ко­ри­то од ма­ље­ва и рад­нич­ке ви­ке и уда­ра­ца у рит­му.

*** На пет­на­ест да­на пред Ми­тров­дан, свет ко­ји је пре­ла­зио Же­пу пре­ко бр­ва­на, ма­ло по­ви­ше град­ње, при­ме­ти пр­ви пут ка­ко се с обе стра­не ре­ке, из там­но­си­ва ка­ме­на шкри­ љав­ца, по­ма­ља бео гла­дак зид од те­са­на ка­ме­на, опле­тен са свих стра­на ске­ла­ма као па­ у­чи­ном. Од та­да је ра­стао сва­ког да­на. Али уто па­до­ше пр­ви мра­зе­ви и рад се об­у­ста­ви. Зи­да­ри одо­ше ку­ћа­ма, на зи­мо­ва­ње, а не­и­мар је зи­мо­вао у сво­јој брв­на­ри, из ко­је ни­је го­то­во ни­куд из­ла­зио, по­ва­здан по­гнут над сво­јим пла­но­ви­ма и ра­чу­ни­ма. Са­мо је рад­ њу приглéдао че­сто. Кад, пред про­ле­ће, ста­де лед пу­ца­ти, он је сва­ки час, за­бри­нут оби­ ла­зио ске­ле и на­си­пе. По­кат­кад и но­ћу, са лу­чем у ру­ци. Још пре Ђур­ђев­да­на вра­ти­ше се зи­да­ри и рад от­по­че по­но­во. А тач­но у пô ле­та би по­сао до­вр­шен. Ве­се­ло обо­ри­ше рад­ни­ци ске­ле, и из то­га спле­та од гре­да и да­са­ка по­ ја­ви се мост, ви­так и бео, све­ден на је­дан лук од сте­не до сте­не. На сва­шта се мо­гло по­ми­сли­ти пре не­го­ли на та­ко чу­де­сну гра­ђе­ви­ну у рас­тр­га­ну и пу­сту кра­ју. Из­гле­да­ло је као да су обе оба­ле из­ба­ци­ле јед­на пре­ма дру­гој по за­пе­ њен млаз во­де, и ти се мла­зе­ви су­да­ри­ли, са­ста­ви­ли у лук и оста­ли та­ко за је­дан тре­ ну­так, леб­де­ћи над по­но­ром. Ис­под лу­ка се ви­де­ло, у дну ви­ди­ка, пар­че мо­дре Дри­не, а ду­бо­ко под њим је гр­го­љи­ла за­пе­ње­на и укро­ће­на Же­­па. Ду­го ни­су очи мо­гле да се при­вик­ну на тај лук сми­шље­них и тан­ких ли­ни­ја, ко­ји из­гле­да као да је у ле­ту са­мо за­ пео за тај оштри мр­ки крш, пун ку­кри­ко­ви­не и па­ви­те, и да ће пр­вом при­ли­ком на­ста­ ви­ти лет и иш­че­зну­ти.

*** А не­и­мар је до­тле пу­то­вао, и кад би два ко­на­ка до Ца­ри­гра­да, раз­бо­ле се од ку­ге. У гро­зни­ци, је­два се др­же­ћи на ко­њу, сти­же у град. Од­мах свра­ти у бол­ни­цу ита­ли­јан­ ских фра­ње­ва­ца. А су­тра­дан у исто до­ба из­дах­ну на ру­ка­ма јед­ног фра­тра.

*** И овог ју­тра ве­зир је био умо­ран и не­и­спа­ван, али ми­ран и са­бран; оч­ни кап­ци су му би­ли те­шки, а ли­це као сле­ђе­но у све­жи­ни ју­тра. Ми­слио је на стран­ца не­и­ма­ра ко­ји је умро, и на си­ро­ти­њу ко­ја ће је­сти ње­го­ву за­ра­ду. Ми­слио је на да­ле­ку бр­до­ви­ту

96

и мрач­ну зе­мљу Бо­сну (од­у­век му је у по­ми­сли на Бо­сну би­ло не­чег мрач­ног!), ко­ју ни са­ма све­тлост исла­ма ни­је мо­гла не­го са­мо де­ли­мич­но да оба­сја, и у ко­јој је жи­вот, без ика­кве ви­ше уљу­ђе­но­сти и пи­то­мо­сти, си­ро­ма­шан, штур, опор. И ко­ли­ко та­квих по­кра­ји­на има на овом бож­јем све­ту? Ко­ли­ко ди­вљих ре­ка без мо­ста и га­за? Ко­ли­ко ме­ста без пит­ке во­де, и џа­ми­ја без укра­са и ле­по­те? У ми­сли­ма му се отва­рао свет, пун сва­ко­ја­ких по­тре­ба, ну­жде, и стра­ха под ра­ зним об­ли­ци­ма. Сун­це је бле­шта­ло по сит­ној зе­ле­ној ће­ра­ми­ди на ки­о­ску у вр­ту. Ве­зир обо­ри по­ глед на му­а­ли­мов нат­пис у сти­хо­ви­ма, по­ла­ко по­ди­же ру­ку и пре­цр­та два­пут цео нат­ пис. За­ста­де са­мо ма­ло, па он­да пре­цр­та и пр­ви део пе­ча­та са сво­јим име­ном. Оста­де са­мо де­ви­за: У ћу­та­њу је си­гур­ност. Ста­јао је не­ко вре­ме над њом, а он­да по­ди­же по­ но­во ру­ку и јед­ним сна­жним по­те­зом из­бри­са и њу. Та­ко оста­де мост без име­на и зна­ка. Он је, та­мо у Бо­сни, бле­штао на сун­цу и сјао на ме­се­чи­ни, и пре­ба­ци­вао пре­ко се­бе љу­де и сто­ку. Ма­ло-по­ма­ло, иш­че­зну по­све онај круг раз­ро­ва­не зе­мље и раз­ба­ца­них пред­ме­та ко­ји окру­жу­ју сва­ку но­ву град­њу; свет раз­не­се и во­да от­пло­ви по­ло­мље­но ко­ље и пар­чад ске­ла и пре­о­ста­лу гра­ђу, а ки­ше са­пра­ше тра­го­ве кле­сар­ског ра­да. Али пре­део ни­је мо­гао да се при­љу­би уз мост, ни мост у пре­део. Гле­дан са стра­не, ње­гов бео и смео из­ви­јен лук је из­гле­дао увек из­дво­јен и сам, и из­не­на­ђи­вао пут­ни­ка као нео­бич­на ми­сао, за­лу­та­ла и ухва­ће­на у кр­шу и ди­вљи­ни. Онај ко­ји ово при­ча, пр­ви је ко­ји је до­шао на ми­сао да му ис­пи­та и са­зна по­ста­нак. То је би­ло јед­ног ве­че­ра кад се вра­ћао из пла­ни­не, и, умо­ран, сео по­ред ка­ме­ни­те огра­де на мо­сту. Би­ли су вре­ли лет­њи да­ни, али про­хлад­не но­ћи. Кад се на­сло­нио ле­ ђи­ма на ка­мен, осе­ти да је још то­пал од днев­не же­ге. Чо­век је био зно­јан, а са Дри­не је до­ла­зио хла­дан ве­тар; при­ја­тан и чу­дан је био до­дир то­плог кле­са­ног ка­ме­на. Од­мах се спо­ра­зу­ме­ше. Та­да је од­лу­чио да му на­пи­ше исто­ри­ју.

Умет­нич­ки до­жи­вља­ји и по­ру­ке при­по­вет­ке Раз­ми­сли о те­ма­ти­ци при­по­вет­ке Мост на Же­пи. За­бе­ле­жи умет­нич­ке по­је­ди­но­ сти ко­је су при­ву­кле тво­ју па­жњу. Ис­так­ни до­га­ђа­је и по­ја­ве ко­ји су те по­себ­но за­ин­ те­ре­со­ва­ли. – Про­у­чи вре­ме и исто­риј­ске окол­но­сти с ко­ји­ма се при­по­вет­ка по­ве­зу­је. Ко­мен­та­ри­ши мо­ти­ве ко­ји упу­ћу­ју на дру­штве­не и исто­риј­ске по­ја­ве. За­што није­дан од њих ни­је исто­риј­ски да­ти­ран и вре­мен­ски од­ре­ђен? – При­бе­ле­жи ва­жни­је по­ру­ке Мо­ста на Же­пи и при­пре­ми се да их све­стра­но обра­зло­жиш.

Ћу­та­ње и си­гур­ност Обра­ти па­жњу на при­чу о ве­зи­ру Ју­су­фу. Са­гле­дај ње­гов лик у пре­лом­ним жи­вот­ ним си­ту­а­ци­ја­ма. – Обра­зло­жи мо­ти­ве ње­го­ве од­лу­ке да са­гра­ди мост на Же­пи. – Про­ у­чи де­ви­зу: „У ћу­та­њу је си­гур­ност“. На ка­кво ћу­та­ње ве­зир ми­сли? За­што на мо­сту, иако је и ње­му би­ла на­ме­ње­на, ни­је уре­за­на Ју­су­фо­ва мак­си­ма о ћу­та­њу и си­гур­но­

97

сти? Шта је мост зна­чио за ве­зи­ра као ми­сли­о­ца? Обра­зло­жи сми­сао ко­ји је за ње­га тре­ба­ло да има. – От­ кри­вај ка­ко се везирова де­ви­за по­ твр­ђу­је у при­по­ве­ци. Ана­ли­зи­рај лик ано­ним­ног не­и­ ма­ра, гра­ди­те­ља мо­ста на Же­пи.

– Ко­мен­та­ри­ши ње­гов пор­трет. – Из­ двој упе­ча­тљи­ве си­ту­а­ци­је у ко­ји­ма се не­и­мар по­ја­вљу­је и про­це­ни ње­ го­ве по­ступ­ке и по­на­ша­ње. – Ту­ма­чи сми­сао ње­го­ве из­не­над­не смр­ти. Про­у­чи зна­чај­не по­је­ди­но­сти у опи­су мо­ста. – Обра­зло­жи чи­ме је про­из­ве­ден ути­сак ко­ји мост оста­ вља на љу­де. За­кљу­чи на ко­ји на­чин умет­нич­ко де­ло по­бу­ђу­је свој на­ро­ чи­ти ефе­кат. – Раз­ми­шљај о мо­сту као сим­бо­лу са ви­ше зна­че­ња. – Про­ у­чи ње­гов од­нос са оста­лим мо­ти­ви­ ма у де­лу. Ту­ма­чи функ­ци­ју овог мо­ти­ва у ком­по­зи­ци­ји при­по­вет­ке.

Андрићева приповетка подстиче читаоца да јој се чешће враћа и да је прочита у целини. Погледај Радну свеску за 8. разред. Настој да у складу са датим упутствима уметнички свет приповетке сагледаш из новог угла.

!

мост, Јусуф, неимар, стваралаштво, лепота, задужбина; приповетка

98

Иво Андрић

Књига (Oдломци)

Torno a domandare, Perché fatta cost infelice la fanclullezza?

Giaccomo Leopardi, Zibaldone. Мој мејтефе, мој велики страху! Доста сам ти страха поднијела, Док сам ситну књигу научила. Народна песма

Са осећањем сличним страху почињем да пишем кратку историју једног дугог и великог страха. Овај страх нема везе са тако многобројним и различним бојазнима и плашњама које испуњавају људе у њиховој борби за опстанак и утакмици за имање, бољи живот, положај, славу и првенство, за стицање и очување и увећање стеченог. Реч је о другом страху, о оном тешко објашњивом страху невиних људских бића пред појавама овога света. Реч је о детињском страху, који – већ према томе какав је први додир тога детета са друштвом и његовим законима – или ишчезава доцније са годинама, са умним развитком и правилним васпитањем или, напротив, остаје у детету, расте са њим заједно, испуњава, ломи и сатире му душу, трује живот као скривена бољка и тешко оптерећење. Реч је о оним ситним, невидљивим, а судбоносним догађајима, који че­ сто ломе душе тих малих људи, које ми зовемо децом, а преко којих су наши старији, заузети својим бригама, тако олако прелазили или их уопште нису примећивали.

*** Прве две године свога школовања дечак је толико пута мислио на тај тренутак кад ће и он смети да оде, у одређени дан и сат у недељи, и да из књижнице узме на читање неко од оних илустрованих дела која је гледао код старијих другова. Он је из разговора са тим старијим друговима знао наслове многих књига које садржи та мала гимназијска библиотека, слушао је како расправљају о њиховој садржини и долазио је сам себи ситан и неук, и само је желео да и он дорасте до трећег разреда и до библиотеке. Сада је дошао и тај дан. Првог уторника после подне он је међу првима стајао пред закључаним вратима библиотеке и чекао на професора-библиотекара. Кад се професор појавио и кад је откључао врата и пустио их у хладовиту, уску собу, поред чијих су зидова били ормани пуни књига, за дечака је наступило остварење једног дуго сањаног и живо жељеног тренутка. Ђаци из виших разреда дошли су први на ред. Професор, дебео риђ човек, брзих покрета и оштре речи, стављао је своје примедбе, препоручивао једне књиге, одговарао од читања других. Дечака је бунио његов суви и подругљиви начин говора о тако

99

великим и свечаним стварима, али он је сваког тренутка заборављао на професора и на ђаке и само гледао књиге, поређане иза стакла, и маштао о свему што може да буде написано и насликано у тим књигама, и већ сада осећао као бол то што мора да се одлучи само за једну књигу и њу затражи. Мислио је каква би то срећа била, и како би одмах с њега пао тај болни терет, кад се не би морао одлучивати и кад би могао да мирно и слободно прегледа сва три ормана и да разгледа све књиге и листа по њима. Шта је једна књига, па и најлепша, кад човек зна да постоје толике стотине и хиљаде других књига? Бар три-четири кад би могао да добије, па да не стрепи, док чита једну од њих, да ће за који сат доћи до краја и да неће имати шта да чита. Овако, сваког уторника једну књигу, па и то само од оних које су за његов разред, које професор одобри, и то још под условом да ни из једног предмета не добије лошу оцену. Све условљено, ограничено, тесно и оскудно. А ипак постоје у свету библиотеке, постоје толике књиге и постоје људи који их слободно читају. И он не жели много, четири-пет књига о разним путовањима по разним крајевима света. Само да може ону коју чита да наслони на оне три или четири које ће читати доцније, и да понекад погледа истовремено у две књиге, само да поглед баци. Не зна зашто, али чини му се да би то било остварење његове највеће жеље.

– Јеси ли ти дошао да спаваш овде или да узмеш књигу? Тргнуо га је из тих маштања професоров глас, резак и нестрпљив, али дечак је имао муке да се прибере. Није био ни приметио кад је дошао ред на њега. Са леђа су га гурали другови и смејали се. Пред њим, сасвим пред њим, стајао је отресити риђи професор. Видео му је јаке песнице, снажан врат, кратко шишану црвену косу, опу­ штене бркове и зелене очи тврда и подругљива погледа, очи човека који зна шта хоће и шта треба да се ради и од других неумољиво тражи да то исто знају о свакој ствари и у сваком тренутку. Дечаку се чинило као да је одједном и неочекивано стављен на неку претешку и немилосрдну пробу. Најлепше што је имао од библиотеке – двогодишња жеља и мисао на њено остварење – сад је прошло. Грубо пробуђен, ухваћен у маштањима као и кривици, он је био збуњен и уплашен. Нарочито се бојао да му професор не надене неки подругљиви надимак, јер је имао обичај да то чини, а после кад ђаци прихвате то подругљиво име, нико му га неће скинути.

– Дакле, шта је по вољи? – продужи професор иронично.

– Ја бих ... Молио бих нешто о путовањима... – муцао је изненађени дечак.

– Ти би, молио би... Ти сам не знаш, чини ми се, шта хоћеш, – каже професор и маша се за једну кратку, подебљу књигу, уноси дечаково име у списак, и предаје му је жустро.

– Идемо даље! Дечак се повлачи збуњен, мислећи само да је овог пута срећно избегао надимак. Разгледа књигу која на корицама има слику у бојама, све сами снег и лед, и наслов: Е к с п е д и ц и ј е у п о л а р н е к р а ј е в е. Силазећи споро низ степениште и застајкујући на свакој степеници, он је отварао књигу на местима где су биле слике поларних предела, са леденим бреговима, саоницама које вуку пси и снежним шаторима. Лице му је још горело и руке подрхтавале од малопређашњег сусрета са професором-библиотекаром. Непријатност и хладноћа

100

тога сусрета вејала је из свих тих поларних фотографија и са сваке странице те престареле, рђаво повезане и много употребљаване књиге. То су дакле те лепоте и та задовољства која човека чекају кад стекне право да се служи библиотеком! Загледан у те слике, са помешаним осећањима повређеног самољубља, разочарања и љубопитства, дечак је погрешно стао на једну излизану степеницу, повео се, затетурао и најпосле дочекао рукама о зид, али је при том испустио књигу која се откотрљала низ степениште. Задржавши се да не падне, и прибравши се, он је одмах потрчао за књигом, која је лежала на дну степеништа. Кад је подигао, видео је са запрепашћењем да се од пада потпуно искоричила; цео њен унутрашњи део одлепио се од корица и држао се само још са неколико танких конаца за полеђину. Дечаку појури крв у главу. Кроз вео вреле магле који му је играо пред очима, он стрпа излубљену свеску у корице, обазре се да га ко није видео и пође брзим корацима кући.

*** Недеље и месеци пролазили су, а догађај са књигом, обичан и незнатан сам по себи, добивао је, стално и све брже и брже, нестварни и аветињски изглед мучне тајне и непоправљиве грешке коју ваља крити. Све је то било лудо, излишно и у основи безразложно, а ипак стварно и болно, стварније од дневних игара и разговора. Почео је да избегава другове и њихове забаве. А на најбезбрижније међу њима гледао је са незлобивом али болном завишћу. Шта све није у тим јесенским ноћима пролазило кроз детињу главу? Какве се све могућности нису оцртавале и какви немогућни снови испредали? Ноћ је пролазила, а он је мислио. Да повери некоме шта му се десило? Да потражи негде савета како да то питање реши и да се ослободи бриге? При самој помисли на то њега би нешто огрејало изнутра, све би постало за тренутак јасно, лако и једно­ ставно. Пред њим су се рађала лица његових другова. Испредао је до ситница читаве разговоре, своју исповест и њихове одговоре и изразе лица, и на крају долазио до уверења да би то било узалудно и, што је још горе, – немогућно. Помишљао је да каже ствар газдарици, али сâм израз њеног лица, брижан и удовички, одвраћао га је од тога. Решавао се да пише оцу све потанко и да тражи савета и помоћи, или чак да оде једног дана до библиотеке, да сачека професора и да му, насамо, искрено призна ствар. И пошто би дуго оживљавао у себи своје речи и њихове одговоре, све до најмањег покрета и израза лица, увидео би да је то изнад његове снаге, и остајао опет сâм са својом тајном, која је после сваког таквог размишљања бивала тежа. Долазио је на мисао да се молитвом избави од свега. И шапутао би, заиста, све познате молитве, нечујно, дуго и усрдно. Са дланом на устима, да друг који спава у истој соби не би чуо, упућивао је жарке речи право богу и његовим свецима, који, као што се каже, могу да чине и већа чуда, и тражио да се раскоричена књига састави, да може да је мирно и слободно врати оном човеку, не излажући се ни сам не зна каквим строгостима, понижењима и казнама. Заспао би тако, уљуљкан својим сопственим шапатом. А пре свитања би се будио, са плашљивом али дивном надом у себи, одлазио до ковчега и ту налазио своју књигу, јадно и безнадежно раскинуту на двоје, онакву каква

101

је била пре свих његових нада и молитава и, чини му се, још гору и безнаднију. И враћао би се, поражен, у постељу. Да умрем, – мислио је тада дечак у кревету, стегнутих вилица, сав згрчен, – да умрем сада одмах! Умрети значило би не морати поверавати се никоме, не чекати чуда која неће да дођу, не одговарати за оно за што ниси крив, не морати никад више ступити пред оног риђег, подругљивог човека. То би значило да нестане мене, али са мном и књигâ, здравих, оштећених и поправљених, и библиотекâ, и библиотекара, и одговорности, и страха од њих. „Боже, дај да умрем пре него што дође крај семестра и онај неизбежни тренутак кад ћу морати изићи пред библиотекара и одговарати за покварену књигу!“ Затим је мислио, како би било да изгори гимназијска зграда, заједно са библиотеком и списком позајмљених књига. Да ли би се тад морале враћати преостале књиге? Или не, да изгори ова кућа у којој он живи, са свим стварима, па и са том књигом у ковчегу. Како би тада било лакше одговарати! Не, најбоље би било и најсигурније: умрети. Али уместо да умре, он би редовно заспао са том својом жељом. А после, у сну, јављала се опет оштећена књига у најфантастичнијим облицима и страх од тешке, не­ праведне и нејасне одговорности, и са њим опет – и у сну – жеља да умре, да нестане из живота, сниваног као и стварног, потпуно и заувек. С временом дечак је постајао све више усамљен и повучен у себе. Смршао је, јер је јео мало и жвакао зловољно и слабо. То није нико примећивао. Али су зато професори приметили да је попустио у учењу. Два месеца узастопце добивао је из грчког језика и математике неповољне оцене. Професор грчког језика, човек ћутљив и једак, није се много бавио њиме. Поставио би му два питања и добивши несигурне одговоре, само би сикћући и са неразумљивом мржњом изговорио: – На место! Рђаве оцене ређале су се једна за другом. Много је теже дечаку било са професором математике, мршавим и доброћудним старцем, који га је забринуто гледао преко златног оквира својих бистрих и некако добрих и веселих наочара.

– Шта је с тобом, Латковићу? Ја сам навикао да од тебе добивам другачије одговоре. Прени се, човече! А дечак је трептао очима, стидео се и ћутао. Идућег првог у месецу сабрао је новац, отишао у једну забачену улицу и ту код неког Јеврејина купио туткала у таблицама. Затим је вребао једно после подне кад би могао остати сам код куће. Нашао је неки стари лонац и у њему растопио туткало. Доливао је воду, па опет одливао, мешао, примицао ватри и одмицао. Збуњен и уплашен као да ради најтајанственију и најгору ствар на свету, он није ни осећао да је већ упрљао руке и опрљио прсте. Само се трудио да девојци која је радила у кујни објасни ствар као безначајну и безазлену. Кад је лепак био растопљен, однео га је у собу, извадио књигу и парчетом дрвета, које је био нарочито истањио, почео да маже повез књиге. Лепак се хватао за прсте,

102

лепио и отезао, капао и по корицама. Дечак је падао у све већу забуну, што је више хтео да буде пажљив и опрезан. Најпосле, углавио је књигу у корице и притиснуо чврсто другим књигама и тешким предметима. Затим је уклонио све трагове свога рада и опрао руке.

*** Било је влажно јануарско после подне. Дечак је узео књигу из ковчега. На мутној светлости зимског дана она му је сада изгледала искрпљена, жалосна и упропашћена, очигледно и непоправљиво. Спреман на најгоре, завио је књигу у белу хартију и кренуо у школу. Обилазио је око библиотекаревих врата, запиткивао другове који су излазили, бројао оне који су улазили, и кад је у једном тренутку видео да су ушла тројица одједном, он је куцнуо и, не чекајући одговора, ушао. То је дакле та соба у коју би најбоље било да никад није ни ушао, и то је тај тренутак! Зуби су му цвокотали и десна нога непријатно поигравала. Стао је у потиљак иза оних што су ушли пре њега и трудио се да не дрхти. Заокупљен својим мислима, није ни приметио како су један по један нестали они који су стајали пред њим. Тако се одједном нашао лицем у лице са риђим снажним човеком који је испуњавао толике његове мисли и снове за последњих пет месеци. Професор је сада био видно измењен. Натмурен и таман, са јаким подочњацима и нездравом бојом, он је остављао утисак забринутог и болесног човека. Дечак је размишљао да ли је то горе и опасније или боље и повољније по њега. У исто време он се и дубоко клањао и мрмљао нешто као: „Молим, господине професоре“, и споро и неспретно развијао белу хартију. Професор, утучен и мрзовољан, није га ни погледао. Узео је књигу, ударио њоме по длану леве руке, погледао број на полеђини, затим црвеном писаљком прецртао дечаково име у списку, а књигу положио на остале које је пре тога примио. Не дижући погледа, професор пружи руку за наредну књигу, али је дечак стајао као омађијан пред њим. Тек кад га онај друг иза леђа одгрну и пружи своју књигу, он се уклони устрану и неодлучним кораком, полагано и опрезно, као у сну, у једном од оних снова у које човек не верује ни у тренутку док их снива, пође вратима. По леђима је осећао језу и очекивао је као поуздано да ће га викнути по имену и позвати натраг. Тако је изишао. Управо, више су га изгурали ђаци који су излазили и улазили у библиотеку. Као у сну, једнако са језом по леђима, и једнако очекујући, неминовно очекујући да ће га неко зовнути да се врати, прошао је широким ходником у ком је висила црна табла с именима срећних који добијају писма; сада је није ни погледао. Запутио се једноличном улицом, по мокром и прљавом снегу, све очекујући да ће га зовнути. Не, нико га није звао. Шта се десило? Десило се највеће чудо: да се ништа није десило. Све је прошло природно и једноставно. Све је срећно и добро решено. Нема више покварене књиге ни страха од одговорности и казне. За цело време свог мучења он је сва могућа решења предвиђао и замишљао до ситница, само не ово и овакво. Затегнутост која је у њему трајала и расла месецима, сад је одједном попустила. Као да сва она страховања и слутње нису никад постојали ни мучили га. Све је одједном збрисано и заборављено. Осећао је да би требало да се радује, да кликће од весеља што је све

103

овако неочекивано добро прошло. Да, требало би да се радује, можда се стварно и радује, али у тој празнини која је услед наглог и повољног решења одједном настала у њему, не може та радост да нађе места ни одјека. Радује се, али се вуче улицама као испребијан, као после болести. Обузима га осећање неразумљиве ганутости. У грло му се пење безгласан јецај и ту поиграва са сваким кораком. Идући тако, споро и збуњено, дође кући уђе у своју собу и први пут после толико времена, отвори слободно и не обазирући се ни на кога свој ковчег. Бацио је брз поглед на место на ком је толико месеци стајала та страшна књига, затим је затворио ковчег и сео на њега погружен. Тако је седео дуго, занесен, погнуте главе, са лактовима одупртим о колена, са грчевито преплетеним прстима, као неки зрео и преморен човек који се потпуно предаје кратким тренутцима одмора и затишја.

1. Објасни шта је све допринело да се дечаков страх створи и нарасте.

2. Уочавај чега се дечак плашио. Каква су била његова очекивања? Шта је утицало на то да му се сруши свет?

3. Размисли у чему се огледала дечакова неодлучност. Шта је све намеравао да учини да би се решио свога страха?

4. Образложи следећу приповедачеву мисао: „Реч је о другом страху, о оном те­ шко објашњивом страху невиних људских бића пред појавама овога света. Реч је о детињском страху, који – већ према томе какав је први додир тога детета са друштвом и његовим законима – или ишчезава доцније са годинама, са умним развитком и правилним васпитањем или, напротив, остаје у детету, расте са њим заједно, испуњава, ломи и сатире му душу, трује живот као скривена бољка и тешко оптерећење.“ 5. Присети се које животне ситуације у теби изазивају стрепњу и тескобу. Објасни како их превазилазиш и решаваш. Наш велики писац, нобеловац Иво Андрић, писао је и приповетке о деци. Поред Књиге можеш прочитати и следећа дела: Панорама, Кула, У завади са светом, Деца, Речи, Змија...

!

страх, детињство, књига, библиотека, деца − одрасли; приповетка

104

Милош Црњански

Сеобе (Одломци)

Ро­ман Се­о­бе Ми­ло­ша Цр­њан­ског об­ра­ђу­је жи­вот и суд­би­не па­нон­ ских Ср­ба у XVIII ве­ку. Рад­ња ро­ма­на се од­и­гра­ва 1744. и 1745. го­ди­не. Нај­ве­ћи део пр­ве од укуп­но три књи­ге ро­ма­на по­све­ћен је Сла­вон­ско-по­ду­нав­ском пу­ку под ко­ман­дом Ву­ка Иса­ко­ви­ча. Гра­ђу за ро­ман Цр­њан­ ски је про­на­шао у Ме­мо­а­ри­ма Си­ме­о­на Пи­шче­ви­ћа, пу­ков­ског пи­са­ра, ко­ји је бе­ле­жио по­дат­ке о кре­та­њу пу­ка, о бор­ба­ма у ко­ји­ма су уче­ство­ва­ли и о дру­гим ва­жним до­га­ђа­ји­ма. Ра­ту­ју­ћи за туђ ра­чун, при­ти­снут те­шким су­ ко­би­ма са не­при­ја­те­љем и под­ре­ђе­ним по­ло­жа­јем у окви­ру аустро­у­гар­ске вој­ ске, Сла­вон­ско-по­ду­нав­ски пук, за­јед­но са сво­јим ко­ман­дан­том, про­ла­зи кроз те­ шке ду­шев­не кри­зе, мо­рал­не ди­ле­ме и стра­хо­ве. О то­ме нам упе­ча­тљи­во го­во­ри и сле­де­ћи од­ло­мак.

ОД­ЛА­СЦИ И СЕ­О­БЕ, НА­ЧИ­НИ­ШЕ ИХ МУТ­НИ­МА И ПРО­ЛА­ЗНИ­МА, КАО ДИМ, ПО­СЛЕ БИ­ТА­КА. Док је го­спо­жа Да­фи­на па­ла ша­ка сво­ме де­ве­ру, до­тле је Вук Иса­ко­вич, са сво­јим љу­ди­ма, био по­чео да се пе­ње у Шта­јер­ску. Сла­вон­ско-по­ду­нав­ски полк бе­ше оти­шао на вој­ну, по­сле смо­тре у Пе­чу­ју, као пре­би­је­но псе­то, по­ни­зан и тих. У раз­ву­че­ним, ис­кри­вље­ним, двој­ним ре­до­ви­ма, ди­ зао је пра­ши­ну као сто­ка, оби­ла­зе­ћи се­ла и ба­ру­шти­не, га­зе­ћи од ју­тра до мра­ка пе­ сак, ли­ва­де и бла­то. Спа­ва­ју­ћи на мрач­ним, ве­ли­ким сен­ка­ма шу­ма, на тра­ви, пук се бу­дио зо­ром као пи­јан, про­зе­бао, са ињем на пер­чи­ни­ма и бр­ци­ма, па је за­по­чи­њао да ур­ла и да пе­ва отег­ну­то... еј, еј... да од­мах за­тим за­мук­не, па­шу­ћи оруж­је, ви­дев­ши да ви­ше не зна где се на­ла­зи, ни ку­да га во­де. Био је сти­гао до гра­ни­це зе­мљи­шта о ко­ме се при­ча­ло по се­ли­ма и зе­му­ни­ца­ма ње­го­вим, и свет, ко­ји се на­ста­вљао по­сле, био је не­по­зна­ти, не­из­ве­сни свет, из ко­јег је знао да ће се вра­ти­ти са го­ми­лом мр­твих. Зби­јен, све ви­ше, кре­тао се да­ље као ста­до, све ни­же опу­ште­них гла­ва, пре­ла­зе­ћи њи­ве и на­се­ља, и не по­гле­дав­ши их. При пре­ла­зу пре­ко мо­сто­ва на­ста­ја­ле су гу­жве и гун­гу­ле, огор­че­не и бе­сми­сле­не. Ду­ге пу­шке, око­ва­не ба­кром и сре­бром, што их је пук но­сио као ба­ти­не, по­сле не­ко­ли­ко да­на убр­за­ног хо­да, раз­ди­ра­ле су ко­жу, на де­сном ра­ ме­ну. Ку­бу­ре, но­же­ви, фи­ше­ци, у пре­ве­зи­ма на тр­бу­ху отем­бе­си­ше се о ши­је људ­ске, та­ко да је пук хо­дио сав рас­кре­чен, као да су му чвор­на­те па­ње­ве при­ве­за­ли за тур. Пра­ши­на, зној и сит­не, цр­не му­ши­це бе­ху им се за­ле­пи­ле на но­здр­ве и оч­не кап­ке. Ме­ђу зу­би­ма су шкр­гу­та­ли пе­сак. Пе­ва­чи, што бе­ху ис­те­ра­ни на че­ло пу­ка, уму­ко­ше. За ло­вач­ким пси­ма офи­ци­ра, ко­ји су ја­ха­ли пред пу­ком, ди­ме­ћи из лу­ла, би­ло је по­тр­ча­ло мно­штво се­љач­ких па­са,

105

ко­ји су по­сле, из­гу­бив­ши траг за по­вра­так, ишли по­ви­је­них ре­по­ва и ис­па­лих је­зи­ка, ме­ђу но­га­ма вој­ни­ка. Цео пук је смр­део на лој, из­да­ле­ка. По­сле не­ко­ли­ко да­на већ, бе­ше са­свим за­ту­пео мо­згом, у на­по­ру не­пре­кид­ног хо­ да, но­шен, као бу­ји­цом, све да­ље, не зна­ју­ћи куд иде. За­то, не гле­да­ју­ћи око се­бе, по­гле­дао је кат­кад увис, као да је од­ла­зио са зе­мље. Об­у­зи­мао га је страх од ту­ђи­не и не­чег са­свим лу­дог. За­стај­ку­ју­ћи сред не­по­зна­тих се­ла, ти­ска­ју­ћи се пре­ко нео­бич­них му мо­сто­ва, за­ но­ћив­ши ви­ше пу­та крај бу­на­ра, не­ви­дљи­вих у мра­ку, пук ни­ка­ко ни­је мо­гао да схва­ ти ка­ко је та­ко, лу­до, уоп­ште мо­гао и по­ћи. У око­ли­ни Пе­чу­ја још су га сти­за­ли ку­мо­ви из на­пу­ште­них се­ла, но­се­ћи за њим хле­бо­ве. По­не­ка же­на ишла је за бра­том по че­тр­на­ест да­на хо­да, пре не­го што се вра­ ти­ла. Гла­дан уве­че и про­зе­бао ју­тром, крај за­па­ље­них сто­го­ва, тек сад по­че да уви­ђа шта је учи­нио. Оста­вив сво­ја се­ла, оста­вљао је и све што му бе­ше ра­зу­мљи­во и ви­дљи­ во да за­ђе у тај свет не­ра­зу­мљив и не­до­ку­чив. Се­ља­ци, ко­је ви­де­ше при про­ла­зу, на по­љи­ма, ора­ли су ја­шу­ћи. Је­ди­но још ов­це се­ћа­ху их на њи­хо­ве ов­це на до­му и по­не­ки коњ, мр­ков, на по­не­ког њи­хо­вог мр­ко­ва. Ина­че, по­ве­ро­ва се, нај­по­сле, у це­лом пол­ку да не иду на Тур­ке, као пре, те им се зе­мља ко­јој су ишли, учи­ни, зби­ља, та­јан­стве­на и не­зна­на. На­сту­пи­ла је та­да ду­бо­ка по­ти­ште­ност. Оно што је оста­ло код ку­ће, по­че, у се­ћа­њу њи­хо­вом, као и у ду­ши Иса­ко­ви­че­вој, да се раз­ли­ва и да не­ста­је као дим. Гле­да­ју­ћи пред со­бом све ви­ше бр­да, рав­ни­ца ба­ ро­ви­та са ко­је по­ђо­ше, до­ђе им као сан, са свим сво­јим бу­на­ри­ма и обо­ри­ма. Као и ма­гле што су леб­де­ле ни­ско, над по­ља­на­ма и не­ста­ја­ле иза њих, рас­ки­да­ше се, у њи­хо­ вим ми­сли­ма, и сли­ке њи­хо­вих же­на и де­це. Кад се из­ме­ни др­ве­ће, пр­во на об­рон­ку ви­ди­ка, па за­тим и у око­ли­ни, кад им се про­ме­ни и зе­мља под но­га­ма и ва­здух, ко­ји је по­ста­јао зра­чан, хла­дан, они се сну­жди­ ше са­свим. Ве­ли­ке про­ме­не на не­бе­си­ма де­ша­ва­ху се пред њи­ма; дуж ре­ке се про­ду­ жи­ше гу­сте шу­ме, у ко­ји­ма су ло­ми­ли жбу­ње и ри­ли по ки­шни­ци ди­вљи ве­про­ви; коп­ ци кру­жа­ху над њи­хо­вим гла­ва­ма и ис­пра­ћа­ху их до под­нож­ја бр­да, на ко­ја по­че­ше да се, из­не­мо­гли, ус­пи­њу. Као и у ду­ши Иса­ко­ви­че­вој, и у њи­хо­вим ду­ша­ма на­ста­де пра­зни­на. Ку­ће и ку­ћи­шта за­бо­ра­ви­ше, на же­ну и де­цу ви­ше ни­су ми­сли­ли, а сво­ју му­ку и зној осе­ћа­ху све ја­че. Би им мр­ско да жи­ве и мр­ско да се се­ћа­ју сво­јих на до­му. На­траг, ни­су ве­ро­ва­ли да ће се икад вра­ти­ти. Мо­зго­ви им за­ту­пе­ше и ни лик сво­јих нај­ми­ли­јих ви­ше ни­су уме­ли да са­гле­да­ју, у за­тво­ре­ним сво­јим очи­ма, под скло­пље­ним, за­жа­ре­ним оч­ним кап­ци­ма, са ли­цем из­му­че­ним од тих уну­тра­шњих бо­ло­ва и пат­ња, ви­ше не­го од хо­да и за­мо­ра. Не­ же­ње­ни су им се сме­ја­ли, а они ко­ји су и пре већ уче­ство­ва­ли у ра­то­ви­ма, рас­при­ча­ше се по ти­ши­ни, у пол­ку, оти­ма­ју­ћи, но­ћу, ус­пут, све што им је до ру­ку до­шло. По­сле од­мо­ра у ва­ро­ши Рад­керс­бур­гу, Иса­ко­вич по­че да их ло­ми ве­жба­ма, при хо­ду. Учио их је да тр­че са пи­што­љи­ма у ру­ка­ма и но­же­ви­ма у зу­би­ма. Та­ко су пу­ца­ли, ју­ре­ћи у го­ми­ли, у ста­бла др­ве­ћа и уда­ра­ли но­же­ви­ма по гра­њу, ур­ла­ју­ћи при том, углас, име Ма­ри­је Те­ре­зи­је, отег­ну­то и по так­ту. Чим би се до­хва­тио са њи­ма не­ке уз­ ви­ши­це, за­др­жао би их и рас­по­ре­дио да тр­че, пу­ца­ју­ћи, у до­ли­ну, а чим би сти­гао са њи­ма у до­ли­ну, за­др­жао би их и рас­по­ре­дио да тр­че, пу­ца­ју­ћи у брег, ку­да би се пред њи­ма, бр­зо, из­но­си­ла за­ста­ва.

106

Код мо­сто­ва их је де­лио у два та­бо­ра и лич­но их во­дио јед­не про­тив дру­гих, та­ко да их на мо­сту по­ме­ша и збр­ка, вр­те­ћи се бе­сно на ко­њу, ме­ђу бле­ште­ћим хан­џа­ри­ма, у ди­му од ба­ру­та, ме­ђу њи­ним збу­ње­ним го­ми­ла­ма, што су ур­ла­ле раз­дра­же­не и кр­во­лоч­не. При ло­го­ро­ва­њу, му­чио их је ко­па­њем ја­ра­ка, крај ко­јих мо­ра­до­ше оста­ти ле­же­ћи, док су под зе­мљом па­ље­на бу­рад пу­на ба­ру­та. Из­не­мо­гли од тих ве­жба­ња, они су се не­пре­кид­но пе­ли кроз шу­мо­ви­та бр­да. Би­ло је да­на кад су пет пу­та на дан пре­ла­зи­ли Му­ру, ко­ја је кри­ву­да­ла, га­зе­ћи во­ду. Бе­ху као из­лу­де­ли од про­ме­на.... Хо­да­ли су бр­дом, у чи­јој сен­ци, до­ле, оста­до­ше ора­ни­це, се­ла, цр­кве, ви­но­гра­ди ко­је су ви­де­ли са ви­си­не, као ти­це, а не као љу­ди. Про­ла­зи­ли су ис­под огром­них сте­на што су им ви­си­ле над гла­вом. Чи­сти и без­број­ни по­то­ци жу­бо­ри­ли су са тих сте­на, и ва­здух што је про­ди­рао у гру­ди као нож. По­раз­бо­ле­ва­ху се мно­ги. Пре­не­ра­зи­ше се кад ви­де­ше ва­ро­ши од ка­ме­на, чуд­не мо­сто­ве, спра­ве чи­ју упо­тре­бу ни­су зна­ли, чи­та­ва бр­да на­сла­га­них ко­са, ко­је бе­ху про­да­не ру­ским тр­гов­ци­ма. Слу­ша­ху свир­ку за ко­ју не мо­га­ху да на­ђу раз­ло­га, јер је до­пи­ра­ла из зи­до­ва. На вр­ху јед­не ку­ће, јед­ ног по­не­де­о­ни­ка, на кро­ву, угле­да­ше, као жи­вог, јед­ног ко­ва­ча од гво­жђа, ко­ји је гво­зде­ним ру­ка­ма ди­зао че­кић и уда­рао по на­ков­њу. Не­ки се пре­кр­сти­ше и за­бе­зек­ну­ше, док су дру­ги, из­ва­див­ши лу­ле из зу­ба, пљуц­ка­ли огор­че­но, ду­бо­ко уве­ре­ни да је то не­ка пре­ва­ра. Бе­ху се опи­ли од ва­зду­ха.

*** Умо­ран од ве­жба­ња вој­ни­ка, Иса­ко­вич је ушао са њи­ма у Аустри­ју, по­бо­ље­ва­ју­ћи од гр­че­ва у цре­ви­ма. Све че­шће се за­то ски­дао из се­дла. На­пу­штао је офи­ци­ре ко­ји су, пе­ва­ју­ћи, ја­ха­ли пред вој­ском и се­дао је у ко­ла што су га као ле­ши­ну во­зи­ла и тре­ сла, за обла­ком пра­ши­не, ко­ју је за со­бом ди­зао пук. Во­зе­ћи се за пу­ком, као не­ки огром­ни мех, пун ви­на, Вук Иса­ко­вич је про­пу­штао крај ко­ла свет, као не­ки сан. Ра­ту­ју­ћи го­ди­на­ма, он је био дав­но на­ви­као да се во­зи у бит­ке, та­ко, у ко­ли­ма, без сми­сла и без раз­ло­га, у не­ком не­из­бе­жном ре­ду, по во­љи ту­ђој, крај зе­ма­ља ту­ђих.

*** Мла­дост му се ви­ше не са­мо ни­је ја­вља­ла у па­ме­ти, не­го и кад је же­лео да је се се­ти, там­не­ла му се у се­ћа­њу и не­ста­ја­ла, пред увек истим сли­ка­ма же­не и де­це. Ни злат­но до­ба, што га бе­ше про­жи­вео у тур­ским ра­то­ви­ма, ни­је хте­ло да му се из­ре­ђа у пам­ће­њу, не­го се јед­на­ко ме­ша­ло са успо­ме­на­ма на ра­зна ме­ста у ко­ји­ма је жи­вео са же­ном и у ко­ји­ма му се ро­ди­ше де­ца. А све то би­ло је та­ко бе­сми­сле­но, ова­ко, из­да­ле­ка. Као не­ка сен­ка пра­ти­ли су га та же­на, ко­ја му бе­ше до­са­ди­ла, и та де­ца, што су би­ ла ње­го­ва, али увек не­где у да­љи­ни. Вра­тио се он, не вра­тио, осе­ћај да је рас­ки­нуо са по­ро­ди­цом пот­пу­но, знао је да ће му оста­ти на ду­ши. И на­што ће му све то, кад ни­је имао ни то­ли­ко мо­ћи да им чи­ни оно што он хо­ће, већ је са њи­ма, и без њих, мо­рао да се вр­ти, по во­љи дру­гих, као не­ки че­крк на ве­тру? На­до­до­љен и гла­ват, ова­ко, зар ни­је при­па­дао дру­го­ме, а не тој же­ни, ни тој де­ци што су за њим пла­ка­ла; дру­го­ме, што је тре­бало са­мо да дух­не, па да он по­тр­чи без об­зи­ра, пре­ко бр­да и ре­ка, на све стра­не, не пи­та­ју­ћи ни ко­ли­ко бо­ла ти­ме се­би на­но­си, ни ка­кав ужас за со­бом оста­­ вља, ни у ка­кво лу­ди­ло пред со­бом за­ла­зи.

107

смо­тра – представљање вој­ске; пер­чин – пле­те­ни­ца, ки­ка, део ко­се; ку­бу­ра – ма­ла пу­шка, пи­штољ; фи­шек – па­тро­на, ме­так; стог – ве­ћа ко­ли­чи­на се­на са­би­је­ног уз ко­лац; обор – сви­њац; хан­џар – ори­јен­тал­ни бор­бе­ ни нож за се­че­ње и бо­де­ње; мр­ков – коњ там­не бо­је, не са­свим црн; Му­ра – ре­ка у Сло­ве­ни­ји и Аустри­ји

Ср­би су се као до­бро­вољ­ци бо­ри­ли у ре­до­ви­ма аустриј­ске вој­ске то­ком аустро-тур­ ских ра­това. По­ра­зом аустриј­ске вој­ске, Ср­би би­ва­ју из­ло­же­ни стра­хо­ви­том по­гро­му од Ту­ра­ка, а пре све­га Ар­на­у­та, па су би­ли при­ну­ђе­ни да под вођ­ством па­три­јар­ха Ар­ се­ни­ја III Чар­но­је­ви­ћа, а на по­зив аустриј­ског ца­ра Ле­о­пол­да, на­пу­сте сво­ја ог­њи­шта и по­тра­же но­во ста­ни­ште са дру­ге стра­не Са­ве и Ду­на­ва, тј. на те­ри­то­ри­ји Угар­ске. При­хва­ти­ли су оба­ве­зу да чу­ва­ју и бра­не ју­жну гра­ни­цу Аустро­у­гар­ске од упа­да Ту­ра­ ка, а за­уз­врат су им би­ле обе­ћа­не вер­ска и кул­тур­на ауто­но­ми­ја и дру­ге по­вла­сти­це. Али, са до­ла­ском на пре­сто Ма­ри­је Те­ре­зи­је, по­ло­жај Ср­ба се на­гло по­гор­ша­ва. Би­ва­ју при­ну­ђе­ни да иду на ра­ти­шта Евро­пе, да­ле­ко од свог до­ма и но­вог за­ви­ча­ја. По­гле­дај уџ­бе­ник исто­ри­је за сед­ми раз­ред и под­се­ти се чи­ме су узро­ко­ва­не Пр­ва и Дру­га се­о­ба Ср­ба и ка­кве су њи­хо­ве по­сле­ди­це. Ка­ква је би­ла исто­риј­ска суд­би­на Ср­ба у XVIII ве­ку? „У ро­ма­ну се сме­њу­ју два па­ра­лел­на то­ка: пр­ви, рат­ни, где се пра­ти пут срп­ског пу­ка од па­нон­ских рав­ни­ца до Рај­не, зби­ва­ња на ра­ти­шту и кре­та­ње пу­ка на­траг, до ко­нач­ног рас­пу­шта­ња и од­ла­ска ку­ћа­ма; дру­ги, мир­но­доп­ски, ко­ји пра­ти суд­би­ну Ву­ ко­ве же­не Да­фи­не и ње­ног де­ве­ра, Ву­ко­вог мла­ђег бра­та, тр­гов­ца Аран­ђе­ла, од Ву­ко­ вог од­ла­ска на вој­ну до по­врат­ка ку­ћи. Фа­бу­ла је за­сно­ва­на на схе­ми брач­ног тро­у­гла. (...) Док је Вук био у ра­ту, Аран­ђел за­во­ди ње­го­ву же­ну, сво­ју сна­ху, и ова по­том уми­ре на по­ро­ђа­ју. Кад се вра­тио из ра­та, Вук је на­шао све из­ме­ње­но, по­ре­ме­ће­но, као да то ви­ше ни­је онај исти свет из ко­га је по­шао.“ (Јо­ван Де­ре­тић, Исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти) На ка­ква раз­ми­шља­ња те је под­ста­као од­ло­мак из ро­ма­на Се­о­бе? Опи­ши ат­мос­фе­ ру ко­ја је до­ча­ра­на у тек­сту. По че­му је по­се­бан глав­ни ју­нак овог од­лом­ка? Ка­ко је при­ка­зан и са чи­ме се све по­ре­ди? Раз­мо­три ње­гов спо­ља­шњи из­глед и уну­тра­шње ста­ње. Шта је про­у­зро­ко­ва­ло та­кав из­глед? Пук се на­ла­зи у ни­зи­ни у ко­јој се су­сре­ће са бла­том, пра­ши­ном, мо­чва­ром, ма­ глом. Об­ја­сни ка­ква је сим­бо­ли­ка ових мотива. Из­ме­ђу спо­ља­шњег и уну­тра­шњег ста­ња пу­ка по­сто­ји оп­шта по­ду­дар­ност, од­но­сно па­ра­ ле­ли­зам. Па­жљи­во про­чи­тај на­ве­де­не ре­че­ни­це из тек­ста и од­ре­ди ко­је од њих се од­но­се на из­глед пу­ка, а ко­је од­ра­жа­ва­ју ње­гов уну­тра­шњи жи­вот. Обра­зло­жи сво­ја раз­ми­шља­ња. Пук се бу­дио зо­ром као пи­јан, про­зе­бао... Беше сасвим за­ту­пео мо­згом... Обузимао га је страх од ту­ђи­не и не­чег са­свим лу­дог... Беше отишао на војну (...) као пребијено псето... Цео пук је смр­део на лој, из­да­ле­ка. У њи­хо­вим ду­ша­ма на­ста­де пра­зни­на. Отем­бе­си­ше се ши­је људ­ске, та­ко да је пук хо­дио сав рас­кре­чен.

108

Би им мр­ско да жи­ве и мр­ско да се се­ћа­ју својих на дому. Пра­ши­на, зној и сит­не цр­не му­ши­це бе­ху им се за­ле­пи­ле на но­здр­ве и оч­не кап­ке. Мо­тив ту­ђи­не је цен­трал­ни мо­тив и идеј­но те­жи­ште чи­та­вог од­лом­ка. За­што пук об­у­зи­ма страх од ту­ђи­не? За­што „по­гле­да кат­кад увис“? – Ко­јим кон­крет­ним де­та­љи­ ма пи­сац до­ча­ра­ва ту­ђи­ну? Ко­ји су ње­ни атри­бу­ти? Про­на­ђи их у тек­сту и про­ту­ма­чи њи­хо­во зна­че­ње из пер­спек­ти­ве ду­шев­ног ста­ња у ко­ме се на­ла­зио пук. Од че­га се пук уда­ља­вао а на шта је све наи­ла­зио? Ка­да је на­сту­пи­ла „ду­бо­ка по­ти­ште­ност“? Вук Иса­ко­вич је ко­ман­дант Сла­вон­ско-по­ду­нав­ског пу­ка. Шта се де­ша­ва у ње­го­вој ду­ ши, а шта у ду­ши пу­ка? Ка­кав је тај од­нос? До ког сте­пе­на је ра­сло ста­ње оп­штег кло­ну­ћа и де­пре­си­је? Об­ја­сни за­што го­ми­ле по­ста­ју „раз­дра­же­не и кр­во­лоч­не“. У че­му се са­сто­ји бес­циљ­ност пу­ко­вог ра­то­ва­ња? Шта у кон­тек­сту ту­ђи­не пред­ста­вља мо­тив ку­ће? Од­ре­ди осо­бе­но­сти пи­шче­вог умет­нич­ког по­ступ­ка. Уочи је­зич­ко-стил­ске од­ли­ке при­ по­ве­да­ња Ми­ло­ша Цр­њан­ског. Шта се по­сти­же озна­ча­ва­њем рад­ње ко­ја се из­вр­ши­ла у нео­ д­ре­ђе­ној про­шло­сти упо­тре­бом пер­фек­та, им­пер­фек­та и плу­сквам­пер­фек­та? Па­жљи­во про­у­чи шта се по­сти­же че­стом упо­тре­бом за­пе­те. – Ка­квим об­ли­ци­ма из­ра­жа­ва­ња се пи­сац по­слу­жио? Раз­мо­три гра­ни­це ме­ђу гра­ма­тич­ким ли­ци­ма ја, ти и он и са­гле­дај ка­ко оне ути­чу на при­по­вед­ну свест. Ко­ја пер­спек­ти­ва је до­ми­нант­на? Због че­га? Па­жљи­во по­гле­дај сли­ку Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Се­о­ба Ср­ба. Упо­ре­ди ту сли­ку са тек­стом од­лом­ка. Про­на­ђи и об­ја­сни ве­зу из­ме­ђу ли­ко­ва са сли­ке и ли­ко­ва из тек­ста. Те­му Се­о­ба Цр­њан­ски је раз­вио на осно­ву из­во­ра из Ме­мо­а­ра Си­ме­о­на Пи­шче­ви­ ћа. Те­ма књи­жев­но­у­мет­нич­ког де­ла об­у­хва­та гра­ђу ко­ју умет­ник ода­би­ра из жи­во­та и ства­ра но­ви сми­шље­ни свет – свет умет­нич­ког де­ла. У Се­о­ба­ма је фа­бу­ла ро­ма­на ре­ду­ко­ва­на, а си­же раз­ви­јен. Фа­бу­ла об­у­хва­та хро­но­ ло­шки ор­га­ни­зо­ва­ну при­чу, низ до­га­ђа­ја или мо­ти­ва узроч­но-по­сле­дич­но по­ве­за­них. Она је око­сни­ца еп­ске рад­ње. За раз­ли­ку од фа­бу­ле, си­же пред­ста­вља план, ски­цу, на­ чин умет­нич­ког ор­га­ни­зо­ва­ња са­др­жај­них еле­ме­на­та у књи­жев­ном де­лу; скуп до­га­ђа­ ја ка­кав је из­ло­жен у де­лу и ка­квог га чи­та­лац са­зна­је. Ју­на­к одлом­ка из ро­ма­на Се­о­бе је Сла­вон­ско-по­ду­нав­ски пук. Лик у књи­жев­ном де­лу за ко­ји је нај­ја­че ве­зано ин­те­ресовање пи­сца и чи­та­ла­ца, обич­но глав­на лич­ност де­ла, зо­ве се ју­нак. У овом од­лом­ку пи­сац је гра­да­ци­јом пред­ста­вио ка­ко по­сте­пе­но бле­де се­ћа­ња вој­ ни­ка на по­ро­ди­цу. По­ну­ђе­не су ти че­ти­ри ре­че­ни­це из тек­ста ко­је нај­бо­ље од­ре­ђу­ју те сте­пе­не. По­ре­ђај их пра­вил­ним ре­до­сле­дом та­ко што ћеш бро­је­ве од 1 до 4 уне­ти на линије ис­пред ре­че­ни­ца. ____ Као и ма­гле... рас­ки­да­ше се, у њи­хо­вим ми­сли­ма, и сли­ке њи­хо­вих же­на и де­це. ____ Ку­ће и ку­ћи­шта за­бо­ра­ви­ше, на же­не и де­цу ви­ше ни­су ми­сли­ли. ____ Из ку­ће су по­не­ли жи­во се­ћа­ње на сво­је нај­бли­же. ____ Оно што је оста­ло код ку­ће, по­че, у се­ћа­њу њи­хо­вом (...) да се раз­ли­ва и да не­ста­је као дим.

!

Славонско-подунавски пук, колективни јунак, сеоба Срба, Вук Исакович; мемоари, Симеон Пишчевић, роман

109

Добрица Ћосић

Деобе (Одломак)

От­кри­ће је пр­во, увод­но по­гла­вље ро­ма­ на Де­о­бе До­бри­це Ћо­си­ћа. У ње­му је при­ка­за­на од­ма­зда над на­ро­дом по­сле ору­жа­не ак­ци­је пар­ти­зан­ског од­ре­да у ко­јој је уби­је­но и ра­ње­но ви­ше Не­ма­ца. За­ро­бље­ни на­род, за­то­чен у сео­ ској цркви, стра­да­ће ка­да Нем­ци ак­ти­ви­ра­ју ек­ с­пло­зив ко­ји су по­ста­ви­ли у њене те­ме­ље.

Цр­ква се стал­но пу­ни на­ро­дом из све­ тло­сти, из смр­ти и пуц­ња­ве. Сун­це на­ва­љу­је на вра­та, за­хва­та и део при­пра­те, са­мо по­хва­та­ ни се спа­са­ва­ју, бе­же из све­тло­сти, ти­ска­ју у та­му, све­ча­ни а из­бе­зу­мље­ни, и што су жи­ви и што ула­зе у плач. С кро­ва и зи­до­ва цр­кве по­ма­ко­ше се сен­ке хра­сто­ва, и млаз све­тло­сти кроз ви­сок и узан про­зор про­би се у цр­кву, кос, бли­став, густ, до­та­че се дру­гог зи­да, иви­цом па­де на по­ли­је­леј, за­су га, за­па­ли и оста над гла­ва­ма ко­сих, ка ол­та­ру за­не­се­них вер­ни­ка. Сноп све­тло­сти пре­не­ра­зи љу­де, на­ду и су­зе; гла­ве се ис­кре­ћу увис, пре­ма гре­ди све­ тло­сти што по­ста­је прет­ња, ве­ли­ка опо­ме­на ту пред ол­та­ром. Гле­да­ју у све­тлост, у ог­ њи­ште у по­ли­је­ле­ју; крат­ка су и сви­ре­па се­ћа­ња на вен­ча­ња, сла­ве и кр­ште­ња. Кло­ну­ лост хва­та, ни­ко не би ни сто­пу да­ље, ни сто­пу бли­же све­тло­сти ко­ја пре­се­ца и де­ли цр­кву. Али с вра­та се ти­ска­ју, стал­но при­до­ла­зе, крц­ка ико­но­стас, кла­те се кан­ди­ла, ико­не гре­бу зи­до­ве. У ол­тар не­ће, опи­ру се, гу­ра­ју на­зад, не­мо шу­ште бо­са сто­па­ла по ка­ме­ном по­ду цр­кве. Зи­ну­ше, тре­сну­ше ол­тар­ска вра­та, за­пла­ка де­те.

*** Вра­та се отва­ра­ју, ула­зи све­тлост, сна­жна, чи­ста, па Не­мац ста­је у њу и гле­да ду­го Ко­ли­ко вас има Го­спо­ди­не, ја ћу да вам ка­жем ко су пар­ти­за­ни и ко их по­ма­же. Пу­сти­те ме То ни­сам пи­тао Чу­јеш ли, бе­до Хо­ћу у инат Тре­ба ли и де­цу да ра­чу­на­мо Сва­ка­ко Ми­сли­те и на одој­чад Ре­као сам: мо­гу и она Он­да, све­га две­ста је­да­на­ест. А мо­жда и две­ста пет­на­ест Ма­ло

110

Шта мо­же­мо. Опро­сти што нас не­ма ви­ше Ка­ко ли је име овом Нем­цу А за шта је то ма­ло, го­спо­ди­не За шта За шта Ка­жи, го­спо­ди­не Ја мо­лим за ти­ши­ну Ми­лион нас је ов­де, го­спо­ди­не Не раз­у­мем Тре­ба да раз­у­ме­те. И ја вам по­на­вљам: ми­лион нас је ов­де. За­ћу­ти, Ми­ло­ше Мо­лим вас, не ша­ли­те се Озбиљ­но вам ка­жем. Ми смо цео на­род. И на­ше ма­ло се­ло, са­да, ово­га да­на по­ста­ ло је це­ла зе­мља Умук­ни, Ба­бо­ви­ћу. Не слу­шај­те га Да, го­спо­ди­не, и ва­ша зе­мља Опет не раз­у­мем То­ли­ка је на­ша пат­ња Исти­ну го­во­ри, го­спо­ди­не. Зар не ви­ди­те ко­ли­ка је све­тлост зе­мљу оба­сја­ла Кад је дан био ова­ко бли­став и све­тао као овај Па ко­ли­ка је ти­ши­на би­ла но­ћас Це­лу ноћ су зве­зде па­да­ле, го­спо­ди­не При­чај­те да­ље Слу­ша Бо­же, ка­ко ли је име овом Нем­цу Осме­ху­је се При­чај­те. Смеј­те се. Пе­вај­те Си­гур­но во­ли пе­сму Пе­вај­те, де­вој­ке Го­во­ри­те му на­ше нај­леп­ше ре­чи Зо­ра Шу­ма Не­ћу Ли­ва­да Хлеб Очи При­чај­те Ноћ Пе­вај­те, де­вој­ке Нож Смрт Ви­де­ло По­но­во мо­лим за ти­ши­ну. Опет мо­лим за ти­ши­ну Они из­го­ва­ра­ју нај­леп­ше ре­чи срп­ског је­зи­ка. Нај­пре пе­ву­ше­ћи, он­да брун­да­во, пре­те­ће. Не­мац устук­ну, све­тлост уђе ду­бље у цр­кву, оба­сја још не­ко­ли­ко гла­ва, из­ву­че ре­ вол­вер и опа­ли ме­так увис, он­да га вра­ти у фу­тро­лу, у за­не­ме­лост.

111

по­ли­је­леј – свећ­њак обе­шен на­сред цр­кве с мно­го све­ћа или си­ја­ли­ца; ол­тар – нај­ва­жни­ји део хра­ма, све­ти­ли­ште, где се на­ла­зи ча­сна тр­пе­за и где се вр­ши глав­ни део бо­го­слу­же­ња (у пра­во­слав­ној цр­кви одво­јен ико­но­ста­сом); ико­но­стас – пре­гра­да из­ме­ђу ол­та­ра и оста­лог де­ла цр­кве укра­ше­на ико­на­ма; ико­на – све­тач­ка сли­ка у ви­зан­тиј­ско-пра­во­слав­ној умет­но­сти; кан­ди­ло – ма­ла ста­кле­на по­су­да ра­зних об­ли­ка, че­сто и од ску­по­це­ног ме­та­ла, на­пу­ње­на уљем, у ко­јој го­ри жи­жак пред ико­ном

Дра­ма­тич­ност при­зо­ра На осно­ву од­лом­ка од­ре­ди ме­сто и вре­ме рад­ње у От­кри­ћу. За­па­зи шта је у окол­ но­сти­ма у ко­ји­ма су љу­ди за­то­че­ни нарочито дра­ма­тич­но. Упо­ре­ди асо­ци­ја­ци­је ко­је се до­во­де у ве­зу са цр­квом и на­ме­ре Нем­ца, па об­ја­сни за­што је кон­тра­стом на­гла­ше­ но њи­хо­во оштро су­прот­ста­вља­ње. – Про­у­чи умет­нич­ка сред­ства ко­ји­ма је до­ча­ра­на сли­ка цр­кве ко­ја се пу­ни на­ро­дом. По­себ­но ана­ли­зи­рај све­тло­сну ди­на­ми­ку и екс­пре­ сив­ност зву­ка и по­кре­та у сли­ци. Узми у об­зир сле­де­ће чи­ни­о­це: кре­та­ње све­тло­сти у ви­ду мла­за и сно­па; игру сен­ки; крц­ка­ње ико­но­ста­са; звук ико­на ко­је гре­бу зи­до­ве; тре­сак ол­тар­ских вра­та; де­ти­њи плач... – Об­ја­сни ка­ко се по­ја­вом и кре­та­њем све­тло­ сти по­ја­ча­ва на­пе­тост од­го­ва­ра­ју­ћих при­зо­ра у цр­кви.

Ко­лек­тив­ни го­вор Од­ре­ди и обра­зло­жи ко је ју­нак од­лом­ка ко­ји чи­таш. Ана­ли­зи­рај ка­ко се у ли­ку ко­ лек­ти­ва удру­жу­ју и умно­го­стру­ча­ва­ју по­је­ди­нач­ни ста­во­ви, гле­ди­шта и гла­со­ви љу­ди. По че­му су љу­ди слич­ни, а по че­му раз­ли­чи­ти? Ту­ма­чи пси­хо­ло­шке и емо­ци­о­нал­не мо­ти­ве ко­ји се ис­по­ља­ва­ју у њи­хо­вим ре­чи­ма и по­на­ша­њу. – Об­ја­сни шта је нарочито ле­по у ре­чи­ма ко­је де­вој­ке го­во­ре Нем­цу као нај­леп­ше ре­чи сво­га је­зи­ка. Ка­ко окол­но­сти у ко­ји­ма то чи­не ути­чу на зна­че­ње и сми­ сао да­тих ре­чи? – Ана­ли­зи­рај осе­ћа­ња и по­ру­ке ко­ји се њи­ма пре­но­се.

!

Други светски рат, Немци и партизани, деобе, раскол, заробљеништво, црква, смрт, светлост

112

Исидора Секулић

О царском достојанству језика (Одломци)

Каже се: књижевни језик, а скоро се никада не каже бољи израз, прави израз: уметнички језик. Песник оригинала исписао је своје стихове уметничким језиком, а преводилац је превео књижевним језиком и, – адекватности нема. Гледамо и слушамо превод и кажемо: нема темперамента у преводу; нема температуре оригинала у преводу. Једно и друго значи да се језик у преводу, иако језик књижевни, није дигао до уметности. Књижевни језик је прецизан, уметнички језик је рељефан. Оно прво је текст, ово друго је мускул и живац. Стиховани преводи су велика мука, и често не постигну ни прецизност у појмовима и речима, ни рељеф у форми. Највиши ранг међу преводиоцима стихова и поезије чине, наравно, п е с н и ц и, преводиоци. Поети преводиоци оштро разликују између превода и препева. Које је од двога виши степен, или подеснији поступак, о томе су мишљења подељена. Стварни резултати, према дару и техници песника преводиоца, некада су јачи у препеву, некада у преводу. Змај је препевао; Жупанчич је препевавао; Бајрон је строго преводио италијанскога песника XV века Пулчија. Шта одлучује? Само питање п о е з и ј е. Стихови, сами по себи, могу некада не бити друго до проза искројена и сврстана у редове. То је могућно и у оригиналу, а тек у преводу. Навешћемо конкретан и још и класичан пример. Енглески песник Бајрон (данас је снажан васкрс његове личности и поезије у Енглеској) Бајрон, зна се, стварао је и стиховао са необичном лакоћом и брзином. Гледали смо неке његове рукописе у Б р и т а н с к о м м у з е ј у; а познате су и варијанте његових стихова из разних критичких издања; већина рукописа је ј е д н а редакција са минималним заменама понајчешће појединих речи, ретко више од једнога стиха. Ако се мишљу и сећањима загледамо у десетак стихованих превода на разне језике и из разних језика, у првоме реду преводе текстова великих светских песника – испала то једна невероватна комедија људских нарави. То су читаве драме, па и трагедије људских напора и амбиција. То су, као побогу у оним Дантеовим круговима, разни занесењаци и жртве, лакши и тежи грешници, ту су и прави борци и јунаци, неки од њих много исцрпени, па и пола погинули, неки не само заслужни већ и славни. Ту су на првом месту, наравно, песници преводиоци са преводима или препевима у стиху, уз мање, више, или много поезије. Шта бисмо дали ми, и свако од нас, кад бисмо били у стању да Немцу или Енглезу или Французу предамо верно онај песимизам, или онај оптимизам – то је увек распон великог песника и мислиоца – стил Његошева понорнога језика кад је песник суморан и очајан, и стил његова чапкунскога језика кад је песник весео и ироничан. А у оба случаја, да ли суморан, да ли весео, језик и стил духовити су једном уметношћу која је од локалног дијалекта начинила завидан, освећен књижевни језик. Велики, тамни моно-

113

лози у Горскоме вијенцу, то је онај црвени мрак у ковачници кад само пршти и врца мећава искара. Наше народне песме, епске и лирске, и Горски вијенац, то је закопано наше језичко и поетско благо за светску књижевност, за људе широм света. Ти текстови у преводу једва да могу бити што више од приручних књига слависта, или разних специфичних стручњака за фолклор, за народну психу, за компаративне студије о извориштима народног стварања. То додуше није ни весело ни поносито, али је тако. А кад дође – ако дође – до велике и победне уметничке књижевности као, рецимо, шта је била и јесте руска књижевност XIX века, онда је то с у ш т и н о м својом светска књижевност, и чита се у преводима без жеље и нагона да се позна и у оригиналном језику. Обратно, ко пише свој оригинал једним од светских језика – нема тих језика много – за тога су преводи на језике малих нација само куриозум. Желети један језик за цело човечанство, наравно, празан је разговор; а кад би се и приступило тој доконости и лудости, значило би то дегенерацију човекова апарата за фонетизовање, дегенерацију слуха, дегенерацију музикалности. Праве додуше људи, не дирајући у националне језике, један неутрални и технички језик. Контрадикција и апсурд, хвала богу, одмах су ту: нити је језик неутрална нити техничка вредност; нити је језик кеса тантуза којима се обавља споразумевање и обрачунавање. Језик је сума живота и културе једнога народа, и развој језика значи висине, поезију мишљену, говорену, писану. Са сасвим друге стране узето, било би сјајно учинити знање једног светскога и развијенога језика обавезним за цео цивилизовани свет, и упутити преводе свих књижевности у тај један велики, општепознати језик. Али да ли је и то могућно, да ли? Данас, тако изгледа, енглески језик има тенденцију да постане свесветски, горњи језик. Нема дакле друге него да паметно и отмено сносимо своју судбину малога народа, но да ништа мање с поносом развијамо свој језик даље, ако не за извоз, а оно за домаће добро наше које ће расти и расти ако језик чувамо и волимо колико очи у глави. А преводи Горског вијенца, тамо по свету, оно су што и наши преводи, рецимо, из Еурипида, Шекспира и Гетеа, дакле, сем извесних делова адекватне вредности – тамо углавном где велика поезија и велики стил имају паузу – преводи Горскога вијенца и народних песама остају углавном рендгенисани текстови или, бива, бал „у машкарама“. Наши преводи светских класика, ипак, могу бити бољи, јер ми, мали народ, морамо да учимо, и понекад сјајно научимо језике великих светских писаца и поета. Поезија – то је тајна овога нашега света, као што су тајне живот и смрт. То троје заједно, то је човеково одређење. Неки воле да додаду још и љубав. Љубав, љубавна страст, само је једна црта у овом тројству. Бајрон, који је толики трибут плаћао љубави у животу, говорио је: „За трагедију, љубав није неминовно потребна“. Грчким трагичарима, доиста, није била потребна неминовно. Но без чега поезија не може, то је живот и смрт; без чега живот и смрт не вреде, то је поезија. А чудо је нашега света и живота како у свему има поезије, у трави, у облаку, у птичјем лету, у камену, у боји, у свирци, у певању, а пре и после свега има поезије у речи, у језику, у говору човекову. Велики писци и песници, то је, једном речју, поезија језика и говора људскога... И, да довршимо најзад круг вициозни, неваљали круг у којем се непрестано вртимо без станка и закључка: у преводима са текстова великих писаца и песника, поезије има сасвим ретко, обично је једва има, или је сасвим нема. А само је поезија оно што, у стиху или прози, надживљује, и остаје у књижевности једнога народа. Поезија је циљ свакога језика.

114

1. Запажај, док читаш одломак из овог есеја, на чему почива разлика између уметничког и књижевног језика, коју Исидора Секулић наглашава. Образложи да ли се слажеш са овом књижевницом.

2. Какво мишљење Исидора има о преводиоцима? Објасни разлику између превода и препева. Зашто су песници-преводиоци „вишег ранга“ од оних који преводе прозу?

3. Објасни Исидорине мисли: „Желети један језик за цело човечанство, празан је разговор... то би значило дегенерацију слуха, дегенерацију музикалности“ и „Поезија је циљ свакога језика“.

4. О многим великим писцима које есејисткиња помиње учићеш у средњој школи. Подвуци имена оних песника и писаца који се појављују у овом одломку и обавести се по чему су они значајни. Шта мислиш, како стваралаштво великих уметника књижевне речи доприноси „царском достојанству језика“? Есеј – оглед, краћи књижевно-научни спис у коме се расправљају нека питања из живота, науке, уметности, књижевности, морала... Писан је крајње субјективно и на литераран начин, али с познавањем чињеница (и позивањем на њих) из дате области. (О многим теоријским појмовима са којима се срећеш током школовања можеш сазнати из лексикографског дела Школско свезнање, намењеног твом узрасту, у издању Завода за уџбенике, 2007.) У овој читанци се налазе оригинал и превод Песме о мајци Сергеја Јесењина. Уколико учиш руски, прочитај ову песму на оба језика и објасни, према свом осећању, шта се у преводу изгубило или добило. Прочитај одломак из Хемингвејевог романа Старац и море у оригиналу и преводу. Размотри начин на који је преводилац с енглеског превео одређене реченице и синтагме, како је назначено у задацима који прате текст. Којим страним језицима се ти служиш? Зашто је учење страних језика важно? Зашто је још важније добро познавати свој матерњи језик, његове особености и правопис?

!

поезија, песник, преводна књижевност, књижевни језик, језик књижевног дела; есеј

115

У ТАМНИНИ ДА СЕ НЕ ИЗГУБИ Про­чи­тај па­жљи­во још јед­ном од­лом­ке не­ких тек­сто­ва из прет­ход­ног по­гла­вља: Д у­го ни­су очи мо­гле да се при­вик­ну на тај лук сми­шље­них и тан­ких ли­ни­ја, ко­ји из­гле­да као да је у ле­ту са­мо за­пео за тај оштри мр­ки крш, пун ку­кри­ко­ви­не и па­ви­те, и да ће пр­вом при­ли­ком на­ста­ви­ти лет и иш­че­зну­ти. Обра­зло­жи на ко­је све на­чи­не Ан­дрић ис­ти­че не­ствар­ну ле­по­ту мо­ста на Же­пи. С чим га по­ре­ди? Ко­јим га ре­чи­ма опи­су­је? − Шта по­себ­но на­гла­ша­ва бе­ли­ну ози­да­ног лу­ка? Зарне види­те ко­ли­ка је све­тлост зе­мљу оба­сја­ла! Кад је дан био ова­ко бли­став и све­тао као овај! Об­ја­сни зна­чај мо­ти­ва све­тло­сти у од­лом­ку От­кри­ће из Де­о­ба До­бри­це Ћо­си­ћа. Ко­ме се обра­ћа се­љак ко­ји је за­ди­вљен бе­ли­ном да­на? Под­се­ти се ода­кле он по­сма­ тра то бле­шта­ви­ло. Окосва­ког све­тлог гро­ба При­ку­пљô се жи­вот но­ви, На­след­ни­ци све­та жа­ра, Ку­пи­ли се со­ко­ло­ви, Пи­јућ ду­шом све­тле зра­ке. Про­ту­ма­чи ода­бра­не сти­хо­ве Зма­је­вих Све­тлих гро­бо­ва. Раз­мо­три ко­га пред­ста­ вља­ју „со­ко­ло­ви ко­ји пи­ју ду­шом светле зраке“. Шта зна­че све­тли зра­ци? Ка­ко се то но­ви жи­вот мо­же оку­пља­ти око гро­ба? Ко­ји су гро­бо­ви све­тли?

Стил­ске фи­гу­ре – основ­на стил­ска сред­ства књи­жев­ног из­ра­жа­ва­ња Стил­ска фи­гу­ра на­ста­је као од­сту­па­ње од обич­ног го­во­ра. Она ода­је посебно ра­с­по­ло­же­ње оно­га ко се њом слу­жи, но­си емо­ци­о­нал­ну бо­ју, баш као што го­вор по­диг­ну­тог то­на и пре­пу­шта­ње ма­шти до­но­се из­ра­зу фи­гу­ра­тив­ност. Стил­ске фи­гу­ре пред­ста­вља­ју не­за­мен­љи­ва ору­ђа ана­ли­зе књи­жев­них де­ла. У мо­дер­ној сти­ли­сти­ци је­зич­ке фи­гу­ре се услов­но раз­вр­ста­ва­ју на: 1. ФИ­ГУ­РЕ ДИК­ЦИ­ЈЕ (гла­сов­не или звуч­не фи­гу­ре): асо­нан­ца, али­те­ра­ци­ја, оно­ма­то­пе­ја, ана­фо­ра, епи­фо­ра...; 2. ФИГУРЕ ИСКАЗА: а) ФИ­ГУ­РЕ РЕ­ЧИ или ТРО­ПИ: ме­та­фо­ра, ме­то­ни­ми­ја, пер­со­ни­фи­ка­ци­ја, епи­тет, але­го­ри­ја, сим­бол, еуфе­ми­зам...; б) Ф И­ГУ­РЕ КОН­СТРУК­ЦИ­ЈЕ или СИН­ТАК­СИЧ­КЕ фи­гу­ре: ин­вер­зи­ја, ре­то­ рич­ко пи­та­ње, апо­стро­фа ...; 3. ФИ­ГУ­РЕ МИ­СЛИ: поређење, ан­ти­те­за, сло­вен­ска ан­ти­те­за, хи­пер­бо­ла, гра­да­ ци­ја, иро­ни­ја...

116

ХОДОЧАШЋА

Теодосије

Житије Светог Саве (Одломак)

Син Сте­фа­на Не­ма­ње Раст­ко же­ли да се за­мо­на­ши, па бе­ жи на Све­ту Го­ру. Не­ма­ња за њим ша­ље по­те­ру, али Раст­ко не од­у­ста­је од сво­га на­у­ма.

И раз­ве­се­лив­ши се за­гр­ли вој­во­ду, уве­ра­ва­ју­ћи га да ће са њи­ме по­ћи. А при­зи­ва­ше Бо­га тај­ним уз­да­си­ма за по­моћ­ни­ка у на­ па­сти, и сми­шља­ше и он де­ло по­бо­жно а ујед­но и пре­вар­но, јер бе­ше око­ван ср­цем у му­дро­сти, као што ка­же Да­вид, и за­пре­ку ко­ју су му учи­ни­ли они пре­ му­дри ра­зу­мом до­бро­га ду­ха да сру­ши до­ви­ја­ше се. А шта то? За­мо­ли игу­ма­на, и за­по­ве­ди да се спре­ми сјај­на тр­пе­за, да се са вој­во­дом и са оним бла­го­род­ни­ма по­ча­сти, а ују­тру да по­ђу ку­ћи. Сво­ју за­ми­сао ре­че игу­ма­ну и за­мо­ли га да се с ве­че­ри поч­ну ју­тар­ње пе­сме и да се на­чи­ни ве­ли­ки пир да игу­ман по­ча­сти вој­во­ ду с бла­го­род­ни­ма, а мла­дић је ове и сам сво­јим ру­ка­ма слу­жио и ве­се­лио. По­што су се на ве­че­ри ду­го за­др­жа­ли, за­по­ве­ди игу­ман да се уда­ри у би­ло, јер бе­ја­ ше дан не­де­ље. Уста­де игу­ман и с њи­ме мла­дић, и одо­ше у цр­кву на мо­ли­тву. А уста­де и вој­во­да са бла­го­род­ни­ма, да сто­је у цр­кви, јер га ни­су сме­ли пу­сти­ти са сво­јих очи­ју. А ка­ко се по­ја­ње про­ду­жи­ло, и опет по за­по­ве­сти ду­го чи­та­ње про­чи­та­ва­ло, сви они ко­ји су за­јед­но се­де­ли и они мом­ци ко­ји су га чу­ва­ли с вој­во­дом, због умо­ра од пу­та и све­ча­ ног пи­ра твр­до за­спа­ше. И ка­да је осе­тио да су за­спа­ли, бо­жа­стве­ни мла­дић, буд­но око, устав­ши од њих по­ кло­ни се пред све­тим ол­та­рем и да­де сво­је обе­те Го­спо­ду, по­што га бла­го­сло­ви игу­ ман, и узе јед­но­га стар­ца, од­ли­ко­ва­на све­ште­нич­ким чи­ном, те узи­ђе на ве­ли­ки пирг у ма­на­сти­ру. За­тво­рив­ши га за со­бом, ре­че бла­го­да­рив­ши Бо­га: „Уз­не­ћу те, Го­спо­де јер си ме по­ди­гао!“ А је­реј очи­та мо­ли­тву и по­стри­же вла­си гла­ве ње­го­ве и у ри­зу га об­у­че ан­ђел­ско­га обра­за, и про­ме­ни му име Раст­ко у Са­ва. А он мно­гим су­за­ма окро­пи зе­мљу и упу­ћи­ва­ше бла­го­род­не и по­хвал­не ре­чи ка Бо­гу, го­во­ре­ћи: „Ис­пу­нио си же­љу ср­ца мо­је­га“, та­ко да се и ста­рац за­сти­де од мно­го­га ње­го­вог пла­ча. И по­што се ово та­ко свр­ши­ло, кад се чи­та­ње до­вр­ши­ло, и ка­да су сви уста­ли, по­ тра­жи­ше чу­ва­ри го­спо­да­ра сво­је­га, и гле, ниг­де га ни­су мо­гли ви­де­ти. Сву­да по цр­кви и у ма­на­сти­ру тра­же­ћи га и уз­бу­нив­ши се, и не на­шав­ши га, ста­до­ше гр­ди­ти игу­ма­на и би­ти мо­на­хе.

118

А вој­во­да за­у­ста­ви уз­бу­ну и ре­че игу­ма­ну и мо­на­си­ма: – Ка­ква је ово не­прав­да и беш­ча­шће пре­ма на­ма од вас, о оци?! Ми, да­кле, сти­де­ћи се обра­за ко­ји но­си­те, пре­ко ва­ше­га зла пре­ђо­смо и крот­ки и чо­ве­ко­љу­би­ви пре­ма ва­ ма бе­ја­смо. Зар – ре­че – ни­је пр­во овај ва­ра­ли­ца што смрт за­слу­жу­је – и по­ка­за на јед­ но­га – од вас до­шао да мо­ли ми­ло­сти­њу, и ми­ло­сти­њу као ни­шта пре­зрев­ши, и од оца си­на угра­бив­ши по­бе­гао, а оца и ма­тер у са­мрт­ни плач и нас у ве­ли­ки труд ба­ци­сте? Сад опет, ка­да смо до­шли, од на­ших ру­ку са­кри­сте на­ше­га го­спо­да­ра, и јед­на­ко се по­ на­ша­те сво­је­вољ­но. Шта вам сад па­де на па­мет: да нам се на­ру­га­те? Или ми­сли­те да се ми уза­луд по­тру­ди­смо тра­же­ћи ва­зду­ха, а не на­шег го­спо­да­ра? Сад ће вам гла­ве по­ле­те­ти! Ре­ци­те где са­кри­сте го­спо­да­ра на­шег! А ка­да ово чу­ше вој­во­ди­ни мом­ци, на сви­ре­пост го­то­ви, по­че­ше, још љу­ће, мо­на­хе би­ти не­ми­ло­сти­во. И ка­да је ово чуо онај ко­га су тра­жи­ли, због ко­га се на­чи­нио то­ли­ки ме­теж, по­бо­ја се да се ово зло ка­ко не свр­ши уби­ством, и наг­нув­ши се с ку­ле по­зва их по мра­ку. И ка­ да чу­ше ње­гов глас, ис­пу­ни­ше се ве­ли­ком ра­до­шћу и сви ка ку­ли при­тр­чав­ши у ви­си­ ну гле­да­ху, као да би се та­ма мо­гла укло­ни­ти, да би се, ви­дев­ши га, уте­ши­ли. И узев­ши реч, ре­че вој­во­ди: – То­ли­ко си му­дар, а из­во­диш де­ти­ња­ри­је. Има­ју­ћи са со­бом пук љу­ди у кра­је­ви­ма ту­ђим, ви­со­ко му­дру­јеш. А к бла­го­род­ним (мом­ци­ма) ре­че: – Мо­на­шког се обра­за не по­сти­де­сте, ка­ко се Бо­га не убо­ја­сте? Зар вам до­ли­ку­је да у цр­кви са оруж­јем на­па­да­те на та­кве љу­де? Ка­кво су вам они зло учи­ни­ли? Ако ли ме­не тра­жи­те, ево ме где сам. Са­да сам за­у­зет, ују­тру ће­те ме ви­де­ти, а ове оста­ви­те! Ка­да они ово чу­ше, стра­хом и сти­дом об­у­зе­ти не зна­ђа­ху шта да од­го­во­ре. И та­ко ућу­тав­ши оп­ко­ли­ше ку­лу, чу­ва­ју­ћи стра­жу. Ка­да је дан стао да сви­ће, он опет наг­нув­ши се с ку­ле по­зва вој­во­ду и бла­го­род­не (мом­ке), и ја­ви се сви­ма ан­ђел­ским иноч­ким обра­зом укра­шен. А ка­да га они та­ко угле­да­ше у та­квом обра­зу, не зна­ђа­ху шта се­би да учи­не, не­го пла­чем и ри­да­њем об­у­ зе­ти на зе­мљу па­да­ху. А овај ви­дев­ши их у та­квој крај­њој гор­чи­ни ср­ца, уте­ши ср­ца њи­хо­ва мно­гим ре­чи­ма, го­во­ре­ћи: – Ово што се до­го­ди­ло са мном, Бо­гу се та­ко о ме­ни сви­де­ло, ко­ји ме је од оца мо­је­га дов­де про­вео а да ме ви ни­сте ухва­ти­ли, па ме он и са­да од ва­ших ру­ку из­ба­ви. Јер ви сте хте­ли да ме са до­бра и же­ље­на пу­та спре­чи­те и да се са мном по­хва­ли­те, уго­див­ши сво­ме го­спо­да­ру. Али Бог мој, на ко­га се уз­дах и изи­ђох, био ми је по­моћ­ник, као што ви­ди­те, а он ће и убу­ду­ће во­ди­ти мој жи­вот по сво­јој во­љи. А вас, љу­ба­зне мо­је, мо­лим да не ту­жи­те због ово­га, ни­ти да сте скру­ше­ни, не­го бо­ље са мном по­хва­ли­те Бо­га, ко­ји ме је удо­сто­јио ово­га обра­за, за ко­јим сам од­у­век жу­део. Узев­ши мо­ју по­зна­ту ри­зу и вла­си гла­ве мо­је, вра­ти­те се у ми­ру ку­ћи и ове зна­ке пре­дај­те ро­ди­те­љи­ма и бра­ћи мо­јој да вам по­ве­ру­ју да сте ме жи­ва на­шли, и то Бож­јом бла­го­да­ћу као ино­ка: Са­ва је име мо­је. А ово ре­кав­ши свр­же са ку­ле ри­зу сво­ју и мла­дић­ке чи­сте вла­си гла­ве сво­је, а уз то на­пи­са и пи­смо ро­ди­те­љи­ма, да их уте­ши, мо­ле­ћи: „Не­мој­те ни­шта ту­жи­ти за мном, ни­ти ме опла­ки­ва­ти као по­ги­ну­ла“, ре­че, „не­го бо­ље да Бо­га мо­ли­те, мо­лим, не бих ли ка­ко мо­ли­тва­ма ва­шим до­бро свр­шио тр­ку мо­ ју на ко­ју изи­ђох. А ви, ко­ли­ко је мо­гу­ће, во­ди­те бри­гу о сво­јој ду­ши, ни­ти опет пред­у­

119

зи­мај­те да ме та­мо у ва­шем жи­во­ту ви­ди­те. Ако Бог ус­хте, ов­де у Све­тој Го­ри до­че­ка­ћу и ви­де­ћу го­спо­ди­на оца мо­је­га, и све­те и ча­сне ста­ро­сти ње­го­ве на­сла­ди­ћу се, и слат­ке и без­мер­не љу­ба­ви ње­го­ве на­си­ти­ћу се“. По­ме­нув­ши им мно­ге је­ван­ђел­ске ре­чи о прав­ди и ми­ло­сти, о исти­ни и су­ду, и што на­ма ни­је угод­но да не чи­ни­мо ни дру­ги­ма, до­да­де и ово: „Ако ко оста­ви дом и бра­ћу, же­ну и де­цу, бо­гат­ство и њи­ве и оста­ло, на­сле­ди­ће на ве­ко­ве цар­ство не­бе­ско“. А вој­во­да са овим бла­го­род­ни­ма при­мив­ши од­о­зго ба­че­ну ри­зу и чи­стот­не вла­си са пи­смом, и по­ло­жив­ши их пред се­бе, опла­ки­ва­ху жи­во­га као мр­тво­га, го­во­ре­ћи: – О, не­во­ље од те­бе, го­спо­да­ру, шта ово учи­ни на­ма, јер гр­чи си нам сад по­сле на­ ла­ска не­го кад пре то­га од нас по­бе­же! О, на­ла­ска го­рег од гу­бље­ња! О, ри­зо, же­ље­но­га, жељ­ни­ма за­па­ље­ње! Ка­ко да те по­не­се­мо? Ка­ко да те по­пут ко­ пља или оштра ма­ча пре­да­мо ро­ди­те­љи­ма и бра­ћи? О, вла­си љу­бље­не гла­ве, ср­цу и очи­ма при­ви­ја­не на уте­ху ро­ди­те­ља, ка­ко да вас по­пут ом­че ови­ма да­мо? О, да­ра што га но­си­мо, пу­на не ра­до­сти већ пла­ча, не ве­се­ља већ ри­да­ња, ка­ко да те од­не­се­мо? Ко­је ли ће­мо уздар­је при­ми­ти? Ка­квим ли све­тлим оде­жда­ма нас да обу­ку ка­да су са­ми у жа­ло­сним и мрач­ним оде­жда­ма? О, пи­ра но­ћи ове, пу­на ве­се­ља а ујед­но и пре­ва­ре, ма­кар се и ка­же: „И одо­бри лу­ кав­ство, пре­ва­ру“ ко­јом Ја­ков пре­ва­ри Иса­ва, узев­ши ње­гов бла­го­слов! О, ча­ше тво­је, го­спо­да­ру, ко­ју си нам слу­жио, пу­не ме­да љу­ба­ви, што нам је гор­че од жу­чи спре­ма­ла! О, но­ћи у ко­ју за­спа­смо, по Јо­ву бу­ди там­на, и да се не убро­јиш у но­ћи оба­сја­не ме­се­чи­ном! О, ми, од не­му­дрих без­ум­ни­ји! Ка­ко оно­га ко­га с то­ли­ким тру­дом кроз мно­ге да­не го­ни­смо, и у ру­ке ухва­тив­ши у јед­ном ча­су ис­пу­сти­смо? Ка­ко смо би­ли без­ум­ни! Ко­ји нас сан гре­хо­ва на­ших за­др­жа, и та­ко усну­смо? Ка­ко га не ве­за­смо уза­ма, као што нам је и за­по­ве­ђе­но, па би­смо се осло­бо­ди­ли ове смрт­не жа­ло­сти? Шта са­да да учи­ни­мо? Ка­ко да се ја­ви­мо го­спо­да­ру на­шем? Ко­ји ће ка­мен, ко­ја же­ле­зна при­ро­да по­не­ти те­жи­ну та­кве ве­сти ко­ју ми но­си­мо ро­ди­те­љи­ма и бра­ћи!? вој­во­да – онај ко­ји во­ди вој­ску, за­по­вед­ник вој­ске, нај­ви­ши управ­ни и вој­нич­ки ста­ре­ши­на ве­ће обла­сти; Да­вид – јеврејски цар, један од аутора 73 псал­ма (књи­ге је­вреј­ске ре­ли­ги­о­зне ли­ри­ке); у је­вреј­ској исто­ри­ји Да­вид је био про­то­тип Ме­си­је, Спа­си­те­ља, ко­га ће Бог по­сла­ти на зе­мљу да осну­је кра­љев­ство у ко­ме ће вла­да­ти Је­вре­ ји; игу­ман – ста­ре­ши­на пра­во­слав­ног ма­на­сти­ра; да­ де сво­је обе­те Го­спо­ду – обед при­ма­ња мо­на­штва зо­ве се „по­стриг“ јер се том при­ли­ком, уз про­ме­ну име­на, оба­вља ри­ту­ал­но под­ре­зи­ва­ње ко­се, и то че­

120

ти­ри пра­ме­на кр­сто­о­бра­зно: с по­тиљ­ка, ви­ше че­ла, па де­сно и ле­во; по­стриг је сим­бол од­ри­ца­ња и за­ве­та (обе­та) ко­ји се та­да по­ла­жу; он прати чин замонашења и одвајања од световног живота. Постоји и други, строжи степен монашког живота, назван „схи–монах“. Тада се добија ново монашко име; пирг – утвр­ђе­на ви­ше­спрат­на ку­ла с па­ра­кли­сом (ка­пе­лом) на вр­ху, по­не­кад и на сва­ком спра­ту, што овом зда­њу да­је обе­ леж­је мо­ли­тве­ног ме­ста, а не са­мо одбрамбеног утврђења; инок – мо­нах, ка­лу­ђер; ри­за ан­ђе­о­ског обра­за (ман­ти­ја) – оде­ћа тзв. Пр­вог сте­пе­на мо­на­штва („ма­ле схи­ме“); схи­ма (образ) на­зи­ва се ан­ђе­о­ском за­то што чед­но­шћу и по­слу­шно­шћу, сло­бо­дом од све­га ма­те­ри­јал­ног, мо­нах по­ста­је сли­чан ан­ђе­ли­ма, чи­стим, по­слу­шним и сло­бод­ним ду­хо­ви­ма ко­ји ни­су од ово­га све­та; је­ван­ђел­ске ре­чи – ко­је се од­но­се на је­ван­ђе­ље, пр­ве че­ти­ри књи­ге Но­вог за­ве­та ко­је го­во­ре о жи­во­ту и уче­њу Ису­са Хри­ста; Ја­ков – је­дан од ста­ро­за­вет­них па­три­јар­ха (на­зив за Ада­мо­ве по­том­ке), озна­чен као ро­до­на­чел­ник је­вреј­ског на­ро­да за­то што је отац два­ не­сто­ри­це си­но­ва ко­ји су би­ли пра­о­ци ро­до­ва од ко­јих се тај на­род са­сто­јао; Јов – име старозаветног јунака, познатог по трпељивости, коме је посвећена би­блиј­ска Књи­га о Јо­ву, ви­со­ке ли­те­рар­не вред­но­сти.

Са­ва је име мо­је Ана­ли­зи­рај ка­ко се одвијало тво­је чи­та­ње од­лом­ка о жи­во­ту Све­тог Са­ве. Раз­ми­ сли чи­ме те је овај текст нај­ви­ше за­ин­те­ре­со­вао. – Шта ти је у ње­му би­ло нео­бич­но и нео­че­ки­ва­но? – А шта не­ја­сно и не­ра­зу­мљи­во? За­др­жи се на ли­ку Раст­ка Не­ма­њи­ћа. Об­разложи мо­ти­ве ње­го­ве од­лу­ке да се за­мо­ на­ши. – За­па­зи шта све чи­ни да сво­ју на­ме­ру оства­ри. Ко­је осо­би­не при то­ме ис­по­ља­ ва? – Об­ја­сни ње­го­ве ре­чи да му је у по­сти­за­њу да­тог на­у­ма Бог био по­моћ­ник. – За­ што Са­ва каже да ће Бог и убу­ду­ће по сво­јој во­љи во­ди­ти ње­гов жи­вот? Ана­ли­зи­рај Са­вин од­нос пре­ма све­тов­ном и ду­хов­ном жи­во­ту и вред­но­сти­ма. Ту­ ма­чи ње­го­ва осе­ћа­ња пре­ма ро­ди­те­љи­ма. Про­у­чи шта све об­у­хва­та ту­жба­ли­ца вој­во­де и бла­го­род­них мо­ма­ка када се Раст­ко за­мо­на­шио. Због че­га они ту­гу­ју? – Просуди зашто се њи­хо­ва осе­ћа­ња и ми­сли раз­ли­ку­ ју од Са­ви­них.

Жи­во­то­пис све­ца Са­вин лик је овен­чан ле­ген­дом и све­тач­ким оре­о­лом. У опи­су ње­го­вог жи­во­та истакнуто је не­ко­ли­ко пре­лом­них до­га­ђа­ја: бег из оче­вог до­ма и од­ла­зак у ма­на­стир, бо­ ра­вак у Све­тој Го­ри и по­вра­так у Ср­би­ју. Са­ва је по­шао у свет понет Христовим речима о великом одрицању оних који ће Христа пратити, да про­све­ти се­бе, ка­ко би, он­да, мо­гао про­све­ћи­ва­ти дру­ге. Би­о­гра­фи­је Све­тог Са­ве на­ста­ле су већ у XIII ве­ку, а пи­сали су их До­мен­ти­јан и Те­о­до­си­је. Би­о­гра­фи­ја, ко­ја пред­ста­вља опис жи­во­та од­ре­ђе­не ис­так­ну­те лич­но­сти, у сред­њо­ве­ков­ној књи­жев­но­сти би­ла је по­зна­та под словенским на­зи­вом жи­ти­је. Од жи­ти­ја (би­о­гра­фи­је вла­да­ра или цр­кве­ног по­гла­ва­ра) оче­ки­ва­ло се да по­ка­же обра­зац све­тог жи­во­та.

!

Свети Сава, постриг, родитељска брига, Света Гора, житије

121

Матија Бећковић

Прича о Светом Сави

Ка­да је Све­ти Са­ва ишао по зе­мљи, Још пре сво­га ро­ђе­ња, Док се звао Раст­ко, Као што иде и са­да, Са­мо га не ви­ди­мо, А мо­жда је то би­ло и доц­ни­је. Кре­нуо је Са­ви­ним сто­па­ма, Ка Са­ви­ном из­во­ру Ка Са­ви­ном вр­ху, Ку­да и ми иде­мо, Јер дру­гог пу­та и не­ма. Ка­да је не­где око Са­ви­на да­на, На­и­шао Са­ви­ном стра­ном, На­па­ли су га пси, Као што и сад на­па­да­ју Сва­ко­га ко се упу­ти Са­ви­ним тра­го­ви­ма. Пут­ник је нај­пре са­ста­вио три пр­ста, Ка­ко је од­ре­дио да се и ми кр­сти­мо, Пла­ше­ћи их за­ко­ном Од ко­га су још ви­ше по­бе­сне­ли, А ни до да­нас ни­су уз­мак­ну­ли. Он­да се са­гнуо да до­хва­ти ка­мен, Али ка­ме­ње бе­ше за­мр­зну­то, Све­за­но за зе­мљу сту­де­ним син­џи­ри­ма, Јер бе­ше ја­ка зи­ма, Као и ове го­ди­не, Као увек око Са­ви­на да­на.

122

Већ су раз­но­си­ли Са­ви­на сто­па­ла, Са­вин кук и Са­вин ла­кат, По про­до­ли­ма и ја­ру­га­ма зе­мље Због ко­је је по­де­љен свет, Кад је Све­ти от­па­сао мач уста, Је­ди­но оруж­је ко­је је но­сио, А ко­је је и на­ма оста­вио, Го­во­ре­ћи ове ре­чи: – Не­ка је про­кле­та зе­мља у ко­јој су Па­шчад пу­ште­на, а ка­ме­ње све­за­но. син­џир – ла­нац, око­ви; про­до(л) – до­ли­на, ду­бо­до­ли­на, про­се­ка, ува­ла

За­па­зи у ком нам се ли­цу пе­снич­ки су­бјекaт обра­ћа. Обра­зло­жи на шта он ми­сли кад ка­же да је „Све­ти Са­ва ишао по зе­мљи, / Још пре сво­га ро­ђе­ња“. – Раз­мо­три за­што не­ма дру­гог пу­та до оног ко­ји чи­не Са­ви­не сто­пе. Ко на­па­да сва­ког оног ко се упу­ти Са­ви­ним тра­го­ви­ма? На ко­ји на­чин се пут­ник бра­ни? – Ка­ко раз­у­меш зна­че­ње сти­хо­ ва у ко­ји­ма се по зе­мљи раз­но­се Са­ви­на сто­па­ла, кук и ла­кат? – Ко­је је је­ди­но оруж­је ко­јим се Св. Са­ва ко­ри­сти? – Об­ја­сни сми­сао кле­тве: „Не­ка је про­кле­та зе­мља у ко­јој су / Па­шчад пу­ште­на, а ка­ме­ње све­за­но.“ – Раз­мо­три за­што је сво­ју пе­сму Ма­ти­ја Бећ­ ко­вић на­звао при­чом. О све­тач­ком и про­све­ти­тељ­ском ли­ку Св. Са­ве има мно­го на­род­них и умет­нич­ких пе­са­ма, при­ча, пре­да­ња. Не­ка од тих де­ла су ти по­зна­та из прет­ход­них раз­ре­да. Под­ се­ти се на­род­них пе­са­ма, ле­ген­дар­них при­ча и пре­да­ња о Св. Са­ви об­ра­ђи­ва­них у 7. раз­ре­ду. – По­тра­жи Са­вин лик на фре­ска­ма срп­ских ма­на­сти­ра. – Упо­знај Са­ви­но књи­жев­но де­ло, на при­мер, би­о­гра­фи­ју ње­го­вог оца Сте­фа­на Не­ма­ње, чи­ји је на­слов Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на. Та­ко ћеш „Са­ви­ним тра­го­ви­ма“ ићи „ка Са­ви­ном вр­ху“, као то­ли­ки пре те­бе.

!

Растко, Савине стопе, православље, мач, камен; лирска песма, предање

123

Милош Црњански

Ламент над Београдом (Oдломци)

Ламент над Београдом Милош Црњански је написао у месту Cooden Beach, у близини Лондона. Прво издање Ламента штампано је у малом броју примерака, у Јоханезбургу, а онда у Београду. Дело у коме има алузија на разне географске тачке са путовања и живота песника и на његове помрле другове, по­ свећенo је Београду. Београд расте, рађа се као Сунце и кроз „тавни“ песников сан сја „у мрак и прах“.

ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Париз, моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим, и мрем, и лежим, хладан, као на пепелу клада. Само, то више и нисмо ми, живот, а ни звезде, него нека чудовишта, полипи, делфини, што се тумбају преко нас и плове, и језде, и урличу: „Прах, пепео, смрт је то“. А вичу и руско „ничево“ – и шпанско „нада“. Ти, међутим, растеш, уз зорњачу јасну, са Авалом плавом, у даљини, као брег. Ти трепериш, и кад овде звезде гасну, и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег. У Теби нема бесмисла, ни смрти. Ти сјајиш као ископан стари мач. У Теби све васкрсне, и заигра, па се врти. и понавља, као дан и детињи плач. А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје, Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје.

* * * ЖИВОТ људски, и хрт, свео лист, галеб, срна, и Месец на пучини, привиђају ми се, на крају, ко сан, као и смрт једног по једног глумца нашег позоришта. Само, све то, и ја, нисмо никад ни били више, него нека пена, тренуци, шапат у Кини, што шапће, као и срце, све хладније и тише:

124

да не остају, ни Минг, ни yang, ни yin, ни Тао, трешње, ни мандарин. Нико и ништа. Ти, међутим, сјаш, и сад, кроз сан мој тавни, кроз безброј суза наших, вечан, у мрак, и прах. Крв твоја ко роса пала је на равни, ко некад, да хлади толиких самртнички дах. Грлим још једном на Твој камен стрми, и Тебе, и Саву, и Твој Дунав тром. Сунце се рађа у мом сну. Сини! Севни! Загрми! Име Твоје, као из ведрог неба гром. А кад и мени одбије час стари сахат Твој, то име ће бити последњи шапат мој.

Cooden Beach, 1956. ламентација (лат. lamentatio) – тугованка, јадиковање, оплакивање, жалопојка; тужна песма из старозаветне збирке Плач Јеремијин, која се у цркви чита у другој половини велике недеље; Јан Мајен – острво у Арктичком океану са малом метеоролошком станицом Норвешке; Минг – стара династија Кине; yаng и yin – мушки и женски принцип у кинеској митологији; Тao – код кинеског филозофа Лао-цеа то је апсолутно биће, невидљиво, нечујно, неодређено, па ипак савршено; само себе не мења, а узрок је свих мењања, корен свега, мајка свих ствари, порекло и сврха сазнања; преводи се као: бог, пут, разум, реч, смисао, логос; мандарин – припадник највишег реда кинеских великодостојника и државних саветника; ничево (руски) – ништа; нада (шпански) – ништа

Ти трепериш и кад овде звезде гасну Прочитај у целини Ламент над Београдом. Посебну пажњу обрати на одломке који се налазе у Читанци. Прати динамику (ритам и интензитет) осећања/емоција лирског субјекта. Проучи их на истраживачки начин. Одабери стихове на основу којих ћеш образложити битније поруке. Размотри у тексту опозицију следећих мотива: прах, пепео, смрт – живот; сан, привид, бесмисао – смисао. Запази зашто лирски субјекат размишља о смрти. Опиши и песничким сликама у стиховима из текста покажи стање у коме се он налази. Обја­ сни зашто се враћа Београду. Како му се обраћа? Какав смисао придаје Београду? Образложи шта Београд симболизује. Издвој глаголе којима је изражен животни полет и раст Београда. Анализирај мотиве којима је слика заокружена. Образложи вредности које су са њом унете у уметнички свет. Одабери стихове помоћу којих ћеш на сажет начин резимирати дубљи смисао текста. То могу бити и следећи стихови: „У теби нема бесмисла и смрти“; „То име ће бити последњи шапат мој“.

125

Лабудова песма Милоша Црњанског Милош Црњански је један од класика српске књижевности. Високо место у нашој књижевности 20. века обезбедила су му дела Суматра, Стражилово, Лирика Итаке, Сеобе, Роман о Лондону, Ламент над Београдом. Поему Ламент над Београдом Црњански је сматрао својом лабудовом песмом. У дневнику, објављеном под насловом Са Црњанским у Лондону, 1961, пријатељ Црњанског Д. Р. Аћимовић бележи сусрет са песником у његовом лондонском стану, после кога је штампан Ламент над Београдом: – Ово прочитајте у авиону. Госпођа Вида устаде са столице, очи јој се сјаје: – Прочитај нам сад, овде… хајде… Црњански остаде упоран: – Не… то прочитајте у авиону. Сад ћемо направити овај аранжман: ако вам се свиђа поема која се зове Ламент над Београдом, штампајте је највише у 50 примерака… Ако хоћете да платим, реците ми шта кошта… Ако не, поделићемо издање на два дела, па сваки нека чини шта хоће са својим делом. Још нисам отворио свежањ, а заголицан оним одушевљењем госпође Црњански, хтедох му затражити да прочита песму но помислих се: он мора да има неки разлог кад неће да је гласно чита („А тако лепо чита“, рече госпођа Црњански). Ја одговорим: – И без прочитавања усвајам предлог. Издаћу што лепше знам и умем, и послаћу Вам половину издања. Тако Вас то неће коштати ништа.

– Само хоћу да пошаљем некима у Београд, рече Црњански, и то у одређени моменат. А дотле да нико ништа не зна… У оригиналном издању Ламента, како је записао Д. Р. Аћимовић, издавач и слагач овог дела, први тон поеме почео је при горњој маргини а други се завршио при доњој, уместо да се други, курзивни део, апотеоза Београду, стави на десну страну и високо као први. Аћимовић мисли да је „учинио грешку“ јер се није дословно држао свог тумачења Ламента, али је из те грешке начинио од прелома поеме једну графичку мајсторију. У Читанци је, зато, преузет тај његов прелом оригинала. Поема је термин који се односи на обимнију песму у којој се преплићу елементи лирске са елементима епске поезије. Композиција поеме заснована је на развијању фабуле, али се неки њени делови повезују и асоцијативним путем и непосредним лирским исказима. У нашој књижевности познате поеме су Ђачки растанак Бранка Радичевића, Зрењанин Оскара Давича, Кадињача Славка Вукосављевића, Ламент над Београдом и Стражилово Милоша Црњанског.

!

живот, путовање, носталгија, љубав, повратак, Београд; ламент

126

Роберт Гревс

Златно руно (Одломак) Пре­ма ле­ген­ди, злат­но ру­но је упо­тре­бља­вао Зевс да се њи­ме уз­ле­ти у не­бо. Је­дан Ми­ни­јац же­лео је да свог си­на Фрик­са при­не­се на жр­тву да би из­ма­мио од Зев­са ки­шу јер је би­ла ду­го­трај­на су­ша. Фрикс, да би из­бе­гао да бу­де жр­тва Ов­ну Бо­гу, украо је ру­но и уте­као са њим у Кол­хи­ду, ван до­ ма­ша­ја по­те­ре. Гу­би­так ру­на иза­звао је код Ми­ни­ја­ца осе­ћа­ње зле сре­ће, а јед­но по­ко­ле­ње по­том, Ар­го­на­у­ти, ко­ји су сви би­ли Ми­ниј­ци, от­пло­ви­ли су да га вра­те.

... Ме­де­ја, са уоби­ча­је­ним вр­бо­вим вен­цем на глав­и и у част Про­ме­те­ја, че­ка­ла је Ја­со­на у че­ста­ру не­да­ле­ко од хе­ро­ је­вог све­ти­шта. Ме­сец бе­ше млад, и обла­ци, бр­зо ле­те­ћи са ис­то­ка, за­мра­чи­ва­ли су га по­кат­кад. Ме­де­ји­на ду­ша је са­да би­ла мир­на, ма­да ју је ов­да-он­ да тре­сао не­хо­ти­чан грч, као што огром­ни та­ла­си љу­ља­ју брод и по­што је глав­на бу­ра про­ шла. Би­ла је под­не­ла Бри­ми без­и­ме­ну жр­тву, и Бо­ги­ња јој је пру­жи­ла по­вољ­на зна­ме­ња. Она уско­ро за­чу Ја­со­но­ве опре­зне ко­ра­ке по ста­зи. Ср­це јој гла­сно за­ку­ца кад га ша­ па­том упи­та: „Је ли де­ло учи­ње­но? Је ли све до­бро?“ Он од­го­во­ри: „Учи­ње­но је. Све је до­бро. До­пу­сти да те по­љу­бим, мо­ја пла­во­ко­са љу­ ба­ви, и да ти дам хра­бро­сти за тво­је стра­вич­но де­ло“. Ње­не ве­не, кад је по­љу­би, као да по­те­ко­ше ва­тром, а ср­це као да јој ис­ко­чи из гру­ди. Не бе­ше јој оста­ло сна­ге у ко­ле­ни­ма да устук­не и там­на ма­гла па­де јој на очи; ипак га од­ гур­ну од се­бе и је­два чуј­но ре­че: „До­ста, сад, мо­ја љу­ба­ви! Тво­ји по­љуп­ци пе­ку као стр­ шље­но­ви. О, ка­мо да ни­кад ни­сам ро­ђе­на као кра­ље­ва кћер!“ Да­де му жен­ску ха­љи­ну и ма­ра­му да се пре­ру­ши и ста­ви му у ру­ку ко­та­ри­цу у ко­јој бе­ху црн пе­тао, ке­си­ца јеч­ма и нож од кре­ме­на. Опо­ме­ну га: „По­гни се ни­ско да са­кри­ јеш сво­ју ви­си­ну, хра­мљи при хо­ду, увиј бра­ду у ма­ра­му, и оп­хо­ди се по­кор­но пре­ма ме­ ни. Ако те ико осло­ви, ста­ви прст на усне и за­тре­си гла­вом“. Он је по­слу­ша, и ово­га пу­та не учи­ни ни­шта бу­да­ла­сто, јер се се­ти ка­ко је рђа­во играо Ар­го­вог слу­гу ме­ђу Ла­пи­ти­ма. Ишли су за­јед­но але­јом ле­пих цр­них чем­пре­са, док не до­ђо­ше до ка­пи­је све­ти­шта. Ту су ста­ја­ла два стра­жа­ра са убој­ним се­ки­ра­ма, под би­ков­ским ма­ска­ма и огр­та­чи­ма од цр­не би­во­ље ко­же са ду­гач­ким ре­по­ви­ма. Ме­де­ја ста­ви прст на усне, и они пу­сти­ше уну­ тра и њу и Ја­со­на, по­кло­нив­ши им се. Ме­де­ја пре­ђе пре­ко дво­ри­шта, не гле­да­ју­ћи ни де­сно ни ле­во, Ја­сон је ишао три ко­ра­ка иза ње, док не сти­го­ше до ма­лих ту­ча­них вра­та уну­тра­шње пре­гра­де. Она их от­кљу­ча ту­ча­ним кљу­чем и уђо­ше у по­пло­чан ла­ви­ринт, чи­ји су се зи­до­ ви са­сто­ја­ли од ви­со­ких ти­со­вих др­ве­та за­са­ђе­них бли­зу јед­но дру­гог и огра­ђе­них ту­ча­ном огра­дом. Ме­де­ја је во­ди­ла Ја­со­на та­мо-амо, пе­ва­ју­ћи ти­хо док је ко­ра­ча­ла по кри­ву­да­вом ла­ви­рин­ту. Ов­де-он­де би ста­ла не­по­мич­но, ослу­шну­ла и опет за­пе­ва­ла. Уско­ро Ја­сон чу нео­би­чан звук шу­шта­ња или стру­га­ња. Ме­де­ја шап­ну: „Зми­ја из­ла­зи из сво­га све­ти­шта. За­у­зи­ма свој по­ло­жај на др­ве­ту“.

127

Од­ве­де га у сре­ди­шну пре­гра­ду, по­пло­ча­ну сер­пен­тин-ка­ме­ном, у об­ли­ку рав­но­стра­ног тро­у­гла, и кад он уђе ме­сец иза­ђе иза обла­ка. У нај­да­љем углу, иза окру­глог бе­лог све­ти­шта, где су би­ле све­та ви­лич­на кост и пуп­ча­на врп­ца, ра­сло је пра­ста­ро чем­пре­со­во др­во. Ја­сон ду­бо­ко уз­дах­ну. Нај­зад је до­шао до ци­ља свог пу­та, али би ра­до дао пет го­ди­на свог жи­во­та кад би мо­гао да бу­де ван опа­сно­сти на Лем­ну са ве­се­лом Хип­си­пи­лом, да се игра коц­ке с њом за по­љуп­це под бо­ја­ди­са­ним по­стељ­ним бал­да­хи­ном док ју­тар­ње пти­це пе­ва­ју умил­но у ру­жи­ном жбу­њу ис­под про­зо­ра. Пред њим, ве­за­но за чем­прес, под ма­лим да­шча­ ним бал­да­хи­ном, си­ја­ло се Злат­но Ру­но, обе­ше­но са гла­вом на­ни­же као у под­сме­ху Бо­гу Ов­ ну; а око ста­бла и гра­на оба­ви­ја­ла се зми­ја Про­ме­теј. Она је по­ла­ко њи­ха­ла та­мо амо сво­јом ту­пом гла­вом и па­ла­ца­ла ра­чва­стим је­зи­ком, док јој је Ме­де­ја пе­ва­ла на грч­ком је­зи­ку. Ја­сон оце­ни да је че­ти­ри пу­та ду­жа од ви­со­ког чо­ве­ка, а да је де­бе­ла као чо­веч­ја бу­ти­на. Ме­де­ја узе ко­та­ри­цу из Ја­со­но­вих др­шћу­ћих ру­ку и по­ди­же по­кло­пац. За­тим из­ва­ди пе­тла, от­кри му гла­ву, од­ве­за но­ге, мет­ну га на тле и про­су му јеч­ме­на зр­на да је­де. Па он­да се обра­ти зми­ји ти­хим умил­ним гла­сом, пе­ва­ју­ћи: Про­ме­те­ју, узми овај дар, тог пев­ца, на по­клон нек ти је цр­ни пе­вац тај; рад ме­не га, ра­ди Ме­де­је про­гу­тај, за љу­бав Ме­де­је пла­во­ко­се знај. Па, Про­ме­те­ју, он­да до­бро спа­вај. Спо­кој­но за­спи док не сва­не дан. Ве­ли­ка зми­ја од­ви се свом ду­жи­ном од чем­пре­са и уз шум по­че да си­ла­зи пре­ма њи­ ма, али је ми­рис Ја­со­на уз­не­ми­ри и она од­јед­ном за­ши­шта: јер све ди­вље зве­ри уз­не­ми­ ру­је ки­сео ми­рис ко­јим оди­шу упла­ше­ни љу­ди. Ме­де­ја је уми­ри бла­гим ре­чи­ма као што мај­ка уми­ру­је ћу­дљи­во де­те, и вра­ти је по­слу­шно­сти. Њен глас уми­ри и Ја­со­на; ми­рис му по­ста­де при­јат­ни­ји, те ви­ше ни­је дра­жио зми­ју. Зми­ја Про­ме­теј опа­зи пев­ца и ско­лу­та се да се устре­ми на ње­га. Пе­тао по­ста­де све­ стан ве­ли­ке опа­сно­сти. Пре­ста­де да кљу­ца је­чам, опу­сти кре­сту и за­дрх­та. Зми­ја по­ву­че гла­ву на­траг и од­јед­ном је ис­ту­ри на­пред као ба­че­но ко­пље. „Скло­пи очи!“, на­ре­ди Ме­де­ја. „Ни­јед­ном чо­ве­ку ни­је до­пу­ште­но да по­сма­тра Про­ ме­те­ја при ње­го­вој го­зби.“ Ја­сон за­кло­пи очи. Кад му би ре­че­но да их отво­ри, зми­ја већ бе­ше про­гу­та­ла пев­ца – пер­је, но­ге, кљун и све. Ме­де­ја ис­пру­жи ру­ку иза се­бе, тра­же­ћи Ја­со­но­ву ру­ку. Он јој при­ти­сну ру­ку на сво­је усне, али ни јед­но не ре­че ни ре­чи. Уско­ро зми­ја по­ла­ко од­гми­за на­траг сво­ме ме­сту на чем­пре­су, и Ме­де­ја по­че опет да јој пе­ва. Ја­сон опа­зи да се зми­ја ви­ше не њи­ше пре­ма так­ту пе­сме, већ мно­го спо­ри­је. Гла­ва јој се спу­шта­ла све ни­же и ни­же: јер је пе­тло­во пер­је би­ло по­пр­ска­но успа­вљи­вим со­ком ви­со­ ког дво­пе­тељ­ног жу­тог кав­ка­ског ша­фра­на, чи­ји је ко­рен цр­вен као тек за­се­че­но ме­со, а ко­ји је са­да по­знат под име­ном Про­ме­те­јев цвет. Ме­де­ја је би­ла пре­се­кла ко­рен за вре­ме пу­ног ме­се­ца и пу­сти­ла га да ис­цу­ри у ка­спиј­ску шкољ­ку са три пр­шље­на. Она сад из­ва­ди из не­да­ра гран­чи­цу смре­ке и по­ла­ко ма­ха­ше њом ис­пред зми­ји­них очи­ју у све­том об­ли­ку осми­це. Зми­ја уско­ро за­дре­ма и дрх­тај про­ђе це­лим ње­ним огром­ ним те­лом. Ње­ни ко­лу­ти ола­ба­ви­ше, и она је ви­си­ла са гра­на а гла­ва јој се кла­ти­ла, као бе­ жи­вот­на, по­ред кла­те­ће гла­ве Ру­на. „О во­ље­ни Ја­со­не“, ре­че Ме­де­ја из­ме­ђу пла­ча и сме­ха. „Иди сад го­ре и узми свој плен. Ево ти, но.“

128

Ја­сон се по­пе на др­во, ме­ђу огром­не ко­лу­те опи­је­не зми­је, ко­ји су му при до­ди­ру би­ ли хлад­ни као смрт. Он пре­се­че ко­жне узи­це ко­ји­ма су две пред­ње и две зад­ње но­ге Ру­на би­ле ве­за­не за­јед­но око др­ве­та; узе Ру­но за реп и по­че да си­ла­зи. И не­хо­ти­це се мр­штио као да је ис­ка­пио рог пун ки­се­лог ви­на, али кад опет ста­де на плоч­ник, сла­ва ње­го­вог под­ви­га за­гре­ја му утро­бу и оза­ри ли­це. Ру­но је би­ло нео­бич­но те­шко због огром­них са­ви­је­них ро­го­ва и злат­не рој­те. Ја­сон га оба­ви око се­бе ис­под жен­ске ха­љи­не. За­тим му Ме­де­ја опет да­де ко­та­ри­цу, и он по­ђе за њом кроз ла­ви­ринт. По­но­во су пре­шли пре­ко дво­ри­шта бо­га ра­та, не гле­да­ју­ћи ни де­сно ни ле­во. Би­ко­ гла­ви стра­жа­ри отво­ри­ше им ка­пи­ју да про­ђу и по­кло­ни­ше се. Ишли су не­сме­та­но але­ јом чем­пре­со­вог др­ве­ћа пре­ма гра­ду. Ме­де­ја је пред­во­ди­ла, ни јед­но не ре­че ни ре­чи. Ја­сон по­же­ле да по­тр­чи, али је Ме­де­јин ход био спор и за­ми­шљен. Пре­ве­ли Бо­ри­во­је Не­дић и Жи­во­јин Си­мић Ар­го­на­у­ти – грч­ки ју­на­ци ко­ји су, под Ја­со­но­вим вођ­ством, от­пло­ви­ли у Кол­хи­ду да би се до­мо­гли злат­ ног ру­на. Име су до­би­ли по ла­ђи Ар­го (ар­гос – брз); Ја­сон – ју­нак ми­та о Ар­го­на­у­ти­ма, те­сал­ски хе­рој, син Еоло­вог по­том­ка Есо­на и По­ли­ме­де. Ро­ђен је у Те­са­ли­ји, у Јол­ку, и то у вре­ме кад је ње­гов стриц Пе­ ли­ја отео пре­сто Есо­ну. У стра­ху да не из­гу­би си­на, Есон је тек ро­ђе­ног ма­ли­ша­на од­вео у тај­но­сти на Пе­ лион и по­ве­рио га му­дром кен­та­у­ру Хи­ро­ну, а по Јол­ку је раз­гла­сио да му је син мр­тав. Хи­рон је Ја­со­на на­у­чио ле­кар­ској ве­шти­ни. Ја­сон се по­сле два­де­сет го­ди­на вра­тио у Јолк; Ме­де­ја – чу­ве­на ча­роб­ни­ца, кћи Хе­ли­је­вог си­на Еје­та и Оке­а­ни­де Иди­је. Ме­де­ји­на до­мо­ви­на је мит­ска зе­мља Еја, по­и­сто­ве­ће­на са Кол­хи­дом, на ис­точ­ним оба­ла­ма Цр­ног мо­ра. Ме­де­ја је срећ­но и спо­кој­но жи­ве­ла у пре­див­ној оче­вој па­ ла­ти све док у Кол­хи­ду ни­су до­шли Ар­го­на­у­ти. Кад је њи­хов во­ђа Ја­сон за­тра­жио злат­но ру­но, краљ Ејет је ре­шио да уни­шти стран­ца. Он му је обе­ћао злат­но ру­но, али му је прет­ход­но тра­жио да ујар­ми Хе­фе­ сто­ве би­ко­ве и да по­се­је зу­бе Аре­је­вог зма­ја. Хе­ра и Ате­на же­ле­ле су да по­мог­ну свом шти­ће­ни­ку Ја­со­ну. По­зва­ле су Афро­ди­ту да у Ме­де­ји­ном ср­цу рас­плам­са љу­бав пре­ма ле­пом стран­цу јер су зна­ле да је­ди­но Еје­то­ва ћер­ка мо­же да по­мог­не мла­дом Ар­го­на­у­ту сво­јим ча­ро­ли­ја­ма. Ме­де­ја се ду­го ко­ле­ба­ла да ли да оста­не уз оца или да по­слу­ша сво­је ср­це и тек кад је Ерос ра­нио сво­јом стре­лом, она се од­лу­чи­ла да по­ мог­не Ар­го­на­у­ти­ма. По Хе­ри­ној во­љи, Ме­де­ја је ви­де­ла нај­пре Ја­со­нов лик у сну, а ка­сни­је се са њим са­ ста­ла ван гра­да, код Хе­ка­ти­ног све­ти­ли­шта, где му је обе­ћа­ла сво­ју по­моћ под усло­вом да се њо­ме оже­ни. Кад се Ја­сон за­клео да ће је узе­ти за же­ну и по­ве­сти у Грч­ку, Ме­де­ја му је да­ла ча­роб­ну маст ко­ја ће га шти­ти­ти од пла­ме­на Хе­фе­сто­вих би­ко­ва, а за­тим му је по­мо­гла и да са­вла­да зма­ја (зми­ју Про­ме­те­ја) ко­ји је чу­вао злат­но ру­но; Стир – вла­дар на оба­ла­ма Ка­спиј­ског мо­ра ко­ме је би­ла обе­ћа­на ру­ка кол­хид­ске прин­це­зе Ме­де­је. Кад су Ме­де­ја и Ја­сон по­бе­гли из Кол­хи­де, Стир их је го­нио све док се ни­је уто­пио у бу­ ри ко­ју је по­ди­гла Ја­со­но­ва за­штит­ни­ца Хе­ра; Хип­си­пи­ла – уну­ка бо­га Ди­о­ни­са, кћи То­ан­та, кра­ља Лем­ на. Же­не са остр­ва Лем­на за­по­ста­ви­ле су Афро­ди­тин култ и она им се осве­ти­ла та­ко што их је окру­жи­ла не­под­но­шљи­вим за­да­хом, та­ко да су њи­хо­ви му­же­ви узе­ли трач­ке ро­би­ње за ми­ло­сни­це. Ле­мљан­ке су та­да од­лу­чи­ле да по­у­би­ја­ју све му­шкар­це на остр­ву и да, по угле­ду на Ама­зон­ке, осну­ју кра­љев­ство же­на. Је­ди­но је Хип­си­пи­ла тај­но по­ште­де­ла жи­вот сво­ме оцу. Убр­зо по­сле овог до­га­ђа­ја на Лем­но су се ис­кр­ ца­ли Ар­го­на­у­ти. Ја­сон је пре­ко гла­сни­ка уве­рио кра­љи­цу Хип­си­пи­лу у до­бре на­ме­ре Ар­го­на­у­та, а она је убе­ди­ла Ле­мљан­ке да го­сто­љу­би­во при­хва­те до­шља­ке. Грч­ки ју­на­ци су се на остр­ву за­др­жа­ли ду­же вре­ме и ужи­ва­ли љу­бав Ле­мљан­ки. Хип­си­пи­ла је Ја­со­ну ро­ди­ла бли­зан­це – Еуне­ја и Не­бро­фо­на

Ако те за­ни­ма­ју грч­ки ми­то­ви, о мно­гим нео­бич­ним ју­на­ци­ма и њи­хо­вим суд­би­ на­ма, као и о чу­де­сним до­га­ђа­ји­ма, мо­жеш про­чи­та­ти у исто­и­ме­ној књи­зи Грч­ки ми­ то­ви ко­ју је на­пи­сао Ро­берт Гревс, аутор Злат­ног ру­на. У ци­љу бо­љег раз­у­ме­ва­ња ових тек­сто­ва по­слу­жи се Реч­ни­ком грч­ке и рим­ске ми­то­ло­ги­је Дра­го­сла­ва Сре­јо­ви­ћа и А. Цер­ма­но­вић Ку­зма­но­вић.

!

Јасон, Медеја, Аргонаути, Златно руно, мит, љубав, чаробњаштво

129

Растко Петровић

Африка (Одломак)

Опи­си пре­де­ла, при­ро­де, љу­ди и њи­хо­ве кул­ту­ре пре­о­вла­ђу­ју и у пу­то­пи­су Афри­ка Раст­ка Пе­тро­ви­ћа. Нео­би­чан из­глед, уз­бу­дљив жи­ вот, чуд­ни оби­ча­ји жи­те­ља Афри­ке упот­пу­ње­ни су сли­ком ег­зо­тич­ног кон­ти­нен­та ко­ји код европ­ског чо­ве­ка бу­ди по­себ­ну вр­сту ин­те­ре­со­ва­ња.

Не мо­гу ево­ци­ра­ти све­ча­ну, ско­ро па­те­тич­ну, ти­ши­ну троп­ско­га мо­ра уве­че. То би да­ло сву ве­ли­чан­стве­ност ви­зи­ји ар­хи­пе­ла­га на ње­му. Све би би­ло ско­ро ире­ал­но, и та­ко би оста­ ло и у успо­ме­ни, да јед­но је­ди­но остр­во, нај­ма­ње, ни­је се од­јед­ном са­свим при­бли­жи­ло бро­ду, још зе­ле­но, још кон­крет­но у овој ве­че­ри, иако пот­пу­но у скла­ду са сво­јим пра­ти­о­ци­ма иза се­бе. И оно бе­ше спрем­ но да и са­мо за­час пре­ђе у оп­шти сан. Ње­го­ва зе­мља, као и зе­мља оста­лих, мо­ра да је би­ла та­ко­ђе пур­пур­на. Оно бе­ше ту као је­ди­ни до­каз да тај ар­хи­пе­лаг, та­ко бли­зак а због су­то­на та­ко да­ле­ко, ди­ван је баш за­то што је ства­ран. Као не­кад у На­ пу­љу, на Ка­при­ју, кад сам ру­чао у Ка­фе Па­њо­ти, из­над пу­чи­не ко­ју је пла­ви­ло уз­ди­за­ло до не­ба, ја сам и сад се­би го­во­рио: „Гле­дај, гле­дај па­жљи­во ово, јер ћеш, не зна се за­што, доц­ни­је у жи­во­ту го­во­ри­ти: То је не­што због че­га је вре­де­ло жи­ве­ти!“ ...Пре­шао сам по­том по­пре­ко це­лу пра­шу­му; пре­ко две сто­ти­не ки­ло­ме­та­ра. Ви­ део сам, од жи­во­ти­ња, рет­ке и там­не пти­це, рет­ке и там­не мај­му­не. На зе­мљи ко­јом се хра­ни пра­шу­ма, те­сна, зби­је­на, сје­ди­ње­на, не­ма ме­ста за жи­вот, ни љу­ди, ни зве­ро­ ва, ни пти­ца. У тој не­про­ход­но­сти, ти­ши­ни и по­мр­чи­ни, за њих не­ма ва­зду­ха. Је­ди­но ту биљ­но цар­ство по­бе­ди­ло је цар­ство жи­во­тињ­ско; иза­гна­ло га. Са­мо на вр­хо­ви­ма ра­ сти­ња, огром­но ви­со­ко, до­кле ни ли­ја­не не до­сти­жу, као на ка­квом ви­шем и мек­шем, шум­ни­јем те­ре­ну, жи­ве ту по­је­ди­ни на­ро­ди пти­ца, мај­му­на и реп­ти­ли­ја. ... Друк­чи­ја је са­ва­на. Огро­ман про­стор осве­тљен, сло­бо­дан, та­јан­ствен. Ви­со­ка жу­та тра­ва, ко­ја је час до по­ја­са час до ра­ме­на, ко­ја је у ки­шно до­ба као шу­ма. По њој су гдег­де, где је из­вор, ве­ли­ко троп­ско жбу­ње, огром­на без­ли­сна др­ве­та ко­ја цве­та­ју, пал­ме ко­је но­се џи­нов­ске цр­ве­не гро­здо­ве, чи­је је сва­ко зр­но ве­ли­ко као хлеб, и ри­ђе, и ру­је­ве, и пла­ве кру­не др­ве­та. Над свим тим ле­те пти­це жу­те као са­ва­на, или нај­фан­ та­стич­ни­јих бо­ја као пло­до­ви еква­тор­ског би­ља. Сву­да се укр­шта­ју ста­зе из­га­же­не зве­ри­њем ко­је из­ла­зи на из­вор или од­ла­зи на лов. Чо­по­ри зве­ри­ња сву­да, од пр­ве хла­ до­ви­не по­по­днев­не до пр­ве то­пло­те ју­та­р­ње. Са­ва­на има сво­је шу­мар­ке и сво­је шу­ме, там­не, хла­до­ви­те, троп­ске, ко­је су баш она­кве ка­кве ми за­ми­шља­мо да су пра­шу­ме, пу­не бо­ја, огром­них цве­то­ва, зми­ја, звер­ ских по­ји­ла. Има сво­је по­то­ке, сво­је бр­за­ке, има сво­је спо­ме­ни­ке. Спо­ме­ни­ци су огром­ни сту­бо­ви пал­ми рас­ту­ре­ни по про­сто­ру, оста­ли без ијед­но­га ли­ста, слич­ни

130

азбе­шким ви­со­ким идо­ли­ма. И спо­ме­ни­ци су џи­нов­ски цр­ве­ни мра­ви­ња­ци, твр­ђа­ве ми­ли­о­на тер­ми­та, жи­ви гра­до­ви са тор­ње­ви­ма и ку­ла­ма, вид­ни још из­да­ле­ка. Са­ва­на, див­на са­ва­на, ко­ја је час пре­лаз у го­ру, час у пра­ву сте­пу, има сво­ју ми­стич­ност не­ пре­глед­них про­сто­ра. Она је це­ла Афри­ка из­у­зев се­вер­них пу­ста­ра, и оног ком­пакт­ ног пра­шум­ског по­ја­са ко­ји по еква­то­ру окру­жу­је свет. Где год ни­је океан; од три сто­ти­не ки­ло­ме­та­ра над еква­то­ром, до три сто­ти­не под њим, без из­у­зет­ка и сву­да, би­ло то остр­во или коп­но, ши­ри се не­по­бед­но цар­ство гу­сто­га и ве­чи­тог би­ља: пра­ шу­ма. Свуд је ту пра­шу­ма, и са­мо је то го­ра ко­ја је пра­шу­ма. Оста­ло је са­ва­на. Онај огром­ни про­стор, од за­пад­не до ис­точ­не африч­ке оба­ле, ко­ји се зо­ве Су­ дан, мо­гао би се зва­ти са­ва­ном. Ње­го­ва је зе­мља цр­ве­на, тра­ва жу­та а др­ве­та и зе­ле­ на и цр­ве­на. Во­лим на­ро­чи­то она чи­ја су ста­бла из­ви­је­на, а чи­је огром­не кру­не на се­би не но­се ни­је­дан лист. Ви­ди се да жи­ве већ са­мо по то­ме што су та­ко здра­ва и све­тла. Чим се уђе у са­ва­ну ме­ња се и ста­нов­ни­штво. Се­ла, ко­ја су би­ла угу­ше­на из­ме­ђу шу­ ме и ста­зе, ов­де пр­же на сун­цу и сло­бо­ди сво­је ку­ћи­це ку­па­стих слам­них кро­во­ва. Ста­ нов­ни­штво је по ра­сту ве­ће а ње­го­ва ко­жа је оба­сја­ни­ја; на­ро­чи­то су же­не сад див­не. За­ми­сли, што жи­вље, сли­ке пра­шу­ме и са­ва­не. Пра­ти ко­јим ре­чи­ма пи­сац гра­ди те сли­ке. Под­ву­ци епи­те­те ко­је сма­траш зна­чај­ним. По­тру­ди се да за­пам­тиш што ви­ ше по­је­ди­но­сти. Упо­ре­ди сли­ку пра­шу­ме и сли­ку са­ва­не. За­што сли­ка пра­шу­ме иза­зи­ва осе­ћа­ње те­ско­бе и за­тво­ре­но­сти? Чи­ме те за­ди­вљу­ју и из­не­на­ђу­ју ови опи­си? Са­гле­дај бо­је и зву­ко­ве ко­ји се про­сти­ру кроз сли­ке при­ро­де. На осно­ву тек­ста за­ми­шљај биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет на­ста­њен у са­ва­ни и пра­шу­ми. Про­ту­ма­чи ис­ка­зе у ко­ји­ма је са­ва­на „огро­ман про­стор“, а пра­шу­ма „не­пре­глед­но цар­ство“. Шта се при из­ла­ску из не­про­ ход­не пра­шу­ме пр­во при­ме­ћу­је? Об­ја­сни за­што би се не­ки од ових опи­са мо­гли на­зва­ ти и пе­снич­ким. Уко­ли­ко от­пу­ту­јеш у не­ку зе­мљу, по­тру­ди се да као пу­то­пи­сац за­бе­ле­жиш за­ни­­мљи­ во­сти ко­је за­па­жаш. Рас­пи­тај се о ге­о­граф­ским ка­рак­те­ри­сти­ка­ма пре­де­ла ко­ји по­се­ћу­ јеш, за­ин­те­ре­суј се за исто­ри­ју на­ро­да у ко­јем го­сту­јеш. Са­знај што ви­ше о оби­ча­ји­ма, кул­ту­ри, зна­ме­ни­то­сти­ма, ва­жним лич­но­сти­ма ко­је су ро­дом из кра­ја ко­ји оби­ла­зиш. За­па­жај ка­ко љу­ди сва­ко­днев­но жи­ве. Све што те из­не­на­ди, за­чу­ди или збу­ни ис­ко­ри­сти као под­стрек за ис­тра­жи­ва­ње и уче­ње о но­вој зе­мљи и ње­ним ста­нов­ни­ци­ма. У овом од­лом­ку мно­штво сли­ка мо­же се ви­де­ти за­тво­ре­ним очи­ма. Из­ра­жај­ност пе­снич­ке сли­ке по­ве­зу­је се са оби­љем бо­ја ко­је су до­ча­ра­не по­мо­ћу епи­те­та. Епи­тет је троп (фи­гу­ра ре­чи) ко­јим се ис­ти­чу не­ка из­у­зет­на свој­ства пред­ме­та или би­ћа; укра­сни при­дев. У овом од­лом­ку до­ми­ни­ра сли­ком бо­ја ко­ја оне­о­би­ча­ва по­јам на ко­ји се од­но­си: пла­ве кру­не, цр­ве­на зе­мља, жу­та тра­ва, цр­ве­на др­ве­та...

!

Африка, обичаји, прашума, савана; путопис

131

Дејвид Гибинс

Атлантида (Одломак)

Моћно царство владало је некада већим делом света. Владари тог царства живели су у огромном граду-тврђави изграђеном уз море, у великом лавиринту дотад невиђених ходника, Били су врло вешти у раду са златом и слоновачом и неустрашиви борци с биковима. Али тада, због пркошења Посејдону, богу мора, цео град-тврђава прогутан је у великом потопу, а његови становници никад више нису виђени.

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ Морис Хибермајер је устао и обрисао чело, на тренутак се загледавши у сјај обрисаног зноја. Погледао је на сат. Било је готово подне, примицао се крај радног дана, а пустињска врућина постајала је несносна. Извио је леђа и тргао се, одједном свестан бола који потиче од пет сати сагињања над прашњавим ровом. Полако је кренуо према средишњем делу налазишта како би обавио уобичајену дневну инспекцију. Шешир с великим ободом, мале, округле наочари и кратке панталоне до колена давали су му помало комичан изглед неког древног царског градитеља. Такав изглед је скривао његов статус једног од највећих светских египтолога. Ћутке је посматрао ископину док су му мисли пратиле уобичајено звецкање пијука и повремену шкрипу колица. Ово можда није било тако блиставо као Долина краљева, помислио је, али има много више древних предмета. Биле су потребне године безуспешне потраге пре него што је пронађена Тутанкамонова гробница; овде су дословно били до колена у мумијама. Уз стотине већ ископаних свакодневно су откривали нове сваки пут кад би неки од пролаза очистили од песка. Хибермајер одшета до дубоке јаме у којој је све почело. Загледао се преко ивице у подземни лавиринт, мрежу тунела исклесаних у камену, с удубљењима у којима су мртви неометано лежали већ вековима, избегавши пљачкаше гробница који су уни­ штили толике краљевске гробове. Катакомбе је открила залутала камила; несрећна животиња скренула је с пута и пред очима власника ишчезла у песку. Гонич је отрчао до места где је нестала и устукнуо од ужаса када је видео редове и редове тела у дубини, с лицима која су буљила у њега као да га коре што омета њихово свето место починка. „Ови људи су вероватно преци“, рекао је Хибермајер гоничу камила, након што су га из Института за археологију у Александрији позвали у пустињску оазу двеста километара јужније. Ископавања су доказала исправност његове тврдње. Лица која су ужаснула гонича у стварности су била изванредне слике. Квалитет неких није надмашен све до италијанске ренесансе. Али оне су биле дело занатлија, не неког великог древног уметника, а мумије нису биле племићи, већ обични људи. Већина их није живела у време фараона, него у вековима када је Египат био под грчком и римском

132

владавином. Било је то доба просперитета, када је увођење новца ширило богатство и омогућило новом средњем сталежу куповину позлаћених саркофага и сложене погребне обреде. Живели су у Фајуму, плодној оази која се шездесет километара источно од некрополе простирала према Нилу. Гробнице су приказивале много шири пресек живота од племићке некрополе, помисли Хибермајер, и причале су приче подједнако очаравајуће као и оне мумифицираног Рамзеса или Тутанкамона. Управо јутрос ископавао је породицу ткача, човека по имену Сет и његовог оца и брата: живе сцене храмског живота украшене картонажом, гипсаном плочом и тканинама обликованим у грудобран преко њихових саркофага. Натпис је говорио да су два брата била нижи службеници у храму богиње Нет у Саису, али срећа их је послужила па су покренули посао с оцем који је с Грцима трговао тканином. Било је очигледно да су добро зарадили, судећи по вредним даровима унутар завоја на мумијама и позлаћеним маскама које су им прекривале лица. „Докторе Хибермајере, мислим да бисте ово морали видети.“ Глас је припадао једној од његових најискуснијих надзорница ископавања, дипломцу, Египћанки која се надала да ће га једног дана заменити као директорка института. Ајша Фарук појавила се преко ивице јаме, њено лепо, тамнопуто лице било је као призор из прошлости, као да је један од портрета мумија одједном оживео. „Мораћете да сиђете.“ Хибермајер је заменио шешир жутим заштитним шлемом и опрезно се спустио низ лествице, уз помоћ једног од локалних фелаха, надничара запослених на ископини. Ајша је била погнута над мумијом у усеку од пешчара, тек неколико степеница испод површине. Био је то један од гробова оштећених при паду камиле и Хибермајер је видео место где је саркофаг од теракоте пукао, а мумија у унутрашњости делимично се распукла. Налазили су се у најстаријем делу ископине, плитком сплету пролаза који су формирали средиште некрополе. Хибермајер се жарко надао да је његова студенткиња пронашла нешто што ће доказати његову теорију да је комплекс гробница изграђен још у шестом веку пре Христа, више од два века пре него што је Александар Велики освојио Египат. „Добро. Шта имамо овде?“ Немачки акценат придавао је његовом гласу одсечан тон. Сишао је с лествица и врло пажљиво се стиснуо уз асистенткињу, да не би још више оштетио мумију. Обоје су навукли лагане хируршке маске, као заштиту против вируса и бактерија који се можда налазе у стању мировања и могу поново да оживе у топлини и влази њихових плућа. Затворио је очи и накратко погнуо главу. Био је то чин личног поштовања којем је прибегавао сваки пут када је отварао гробницу. Након што мртви испричају своју причу, побринуо би се да их поново закопају како би могли да наставе своје путовање у загробни живот. Када је био спреман, Ајша је подесила светиљку и завукла руку у саркофаг пажљиво раздвајајући назубљену пукотину која је изгледала као велика рана на стомаку мумије. „Само да ово почистим.“ Радила је с хируршком прецизношћу, прстима који су спретно пословали с четкицама и зубарским инструментима уредно поређаним на послужавнику поред ње. После неколико минута чишћења остатака ранијег рада, одложила је инструменте и примакла се глави саркофага, ослобађајући место како би Хибермајер могао боље да погледа. Искусно је разгледао предмете које је извадила из газе натопљене смолом, после свих тих векова и даље опорог мириса. Брзо је препознао златни ба, крилати симбол душе, уз

133

заштитне амајлије у облику кобре. У средишту послужавника налазила се амајлија Кебехсенефа, заштитника утробе. Уз њу је стајао предиван глинени брош бога-орла испружених крила, са силикатним слојем печеним до сјајне зеленкасте нијансе. Незграпно је повлачио тело уз усеклину док се није нашао тачно изнад натписа на ковчегу. Тело је гледало према истоку како би дочекало излазеће сунце у симболичном поновном рођењу: традиција која је сезала далеко у преисторију. Испод ра­ сцепљене тканине видео је торзо мумије боје рђе, коже попут пергамента затегнуте преко ребара. Мумије у некрополи нису биле припремане као код фараона, чија су тела после вађења унутрашњих органа пуњена солима за балзамовање; овде су већи део посла обавили сушни пустињски услови, а балзамери су извадили само органе трбушне дупље. До времена Римљана чак и тај поступак је напуштен. Конзерваторска својства пустиње биле су права благодет за археологе, изванредна колико и налазишта натопљена водом. Хибермајер је стално бивао изненађен осетљивим органским материјалима који су у готово савршеном стању преживљавали хиљаде година. „Видите ли?“, Ајша више није могла да суздржи узбуђење. „Тамо, испод десне руке.“ „Ах, да.“ Хибермајеров поглед ухватио је покидани назубљени преклоп у омотачу мумије који се налазио на доњем делу карлице. Материјал је био прекривен уредно исписаним текстом. То само по себи није било ништа ново; стари Египћани били су неуморни архивари, исписивали су бројне ретке на папиру добијеном пресовањем влакана папирусне трске. Одбачени папирус такође је могао одлично да послужи при мумифицирању, тако да су га погребни техничари често користили. Ови остаци улазили су међу највредније налазе некрополе и били су један од ра­ злога зашто је Хибермајер предложио тако опсежно ископавање. Тренутно га је мање занимало шта пише на папирусу, а више могућност датирања мумије на основу стила и језика писма. Могао је да разуме Ајшино узбуђење. Покидана мумија нудила је ретку прилику тренутног одређивања старости. Обично је требало чекати недељама док конзерватори у Александрији с муком скину слојеве омотача. „Писмо је грчко“, рече Ајша, чији је ентузијазам надвладао њен осећај поштовања. Сада је чучала поред њега, косом му додирујући раме док је показивала према папирусу. Хибермајер климну. Била је у праву. Није било никакве забуне око течног старогрчког писма, толико различитог од хијератског писма из раздобља фараона и коптског писма с подручја Фајума у време Грка и Римљана. Био је збуњен. Како је део грчког текста могао бити уграђен у фајумску мумију из шестог или петог века пре Христа? Грцима је допуштено успостављање трговачке колоније у Наукратису у канопском делу Нила у седмом веку пре Христа, али њихово кретање у унутрашњост било је строго контролисано. Они нису имали значајнију улогу у Египту све до освајања Александра Великог 332. пре Христа, а било је незамисливо да би пре тога неко водио египатске белешке на грчком писму. Хибермајер се одједном осети пораженим. Грчки документ у Фајуму врло вероватно ће бити из времена Птоломеја, македонске династије која је започела с Александровим генералом Птоломејем Првим Лагусом, а завршила самоубиством Клеопатре и римским освајањем 30. године пре Христа. Зар је толико погрешио у процени времена из којег потиче овај део некрополе? Окренуо се према Ајши, безизражајним изразом лица скривајући све веће разочарање. „Нисам сигуран да ми се ово свиђа. Мораћу пажљивије да га погледам.“

134

Привукао је светиљку на сталку ближе мумији. Користећи четкицу с Ајшиног послужавника, пажљиво је уклањао прашину из једног угла папируса, откривајући запис толико читљив као да је написан тог дана. Извукао је лупу и задржао дах док је прегледао текст. Слова су била ситна и континуирана, непрекидана интерпункцијом. Знао је да ће му за потпуни превод бити потребни време и стрпљење. Оно што је сада било важно био је стил. Хибермајер је имао среће што је студирао код професора Џејмса Дилена, познатог лингвисте чије је подучавање оставило тако неизбрисив утисак да се готово две деценије после проучавања старогрчке калиграфије Хибермајер и даље сећао сваког детаља. После неколико тренутака, лице му се развукло у осмех и окренуо се према Ајши. „Можемо да се опустимо. Старо је, сигуран сам у то. Пети, вероватно шести век пре Христа.“ Затворио је очи с олакшањем, а она га је накратко загрлила; однос између студента и професора на тренутак је заборављен. Она је већ датирала текст; њен магистарски рад били су древни грчки записи у Атини и у томе је била већи стручњак од Хибермајера, али хтела је да му дозволи тријумф проналаска, задовољштину одбране тезе о раном оснивању некрополе. Хибермајер поново погледа у папирус, мозак му је јурио. Из густо поређаног, непрекидног писма јасно се видело да ово није пословна књига, обична листа имена и бројева. Ово није тип документа који би направили трговци из Наукратиса. Да ли је било других Грка у Египту у то време? Хибермајер је знао само за повремене посете научника којима је вероватно допуштен приступ храмској архиви. Херодот из Халикарнаса, отац историје, посетио је свештенике у петнаестом веку пре Христа и они су му испричали многе чудесне ствари о свету пре рата између Грка и Персијанаца, што је био главни предмет његове књиге. Долазили су и ранији Грци, атински државници и писари, али њихове посете једва се памте, а ниједан њихов запис није преживео у изворном облику. Хибермајер се није усудио да изрекне своје мисли Ајши, свестан срамоте која би могла да га задеси због преурањеног објављивања нечега што би се међу новинарима раширило као шумски пожар. Ипак, једва се суздржавао. Јесу ли пронашли неку дуго изгубљену спону древне историје? Готово целокупна литература преживела из древних времена позната је само кроз средњовековне преписе, из рукописа које су мукотрпно исписивали монаси у манастирима после пада Римског царства на западу. Већина древних рукописа је иструнула или уништена од стране освајача и верских фанатика. Годинама су се научници устрајно надали да ће египатска пустиња открити изгубљене текстове, рукописе који би могли да промене древну историју. Изнад свега надали су се нечему што је могло да сачува мудрост египатских свештеника-научника. Храмска писарница коју су посетили Херодот и његови претходници одржавала је непрекинуту традицију знања која се протезала хиљадама година од почетка писане историје. Хибермајер је узбуђено разматрао могућности. Је ли ово запис из прве руке о лутањима Јевреја, документ који можда представља додатак Старом завету? Или запис о крају бронзаног доба, о стварности после Тројанског рата? Можда говори о још ранијој историји, када Египћани нису напросто трговали с Крићанима из бронзаног доба, већ градили величанствене палате. Египатски краљ Минос? Хибермајеру се та идеја изузетно допала.

135

Натраг на земљу спустила га је Ајша, која је наставила да чисти папирус и скренула му пажњу на мумију. „Погледајте ово.“ Ајша је радила уз ивицу папируса, на месту где је штрчао из неоштећеног омотача. Опрезно је подигла преклоп тканине и показала четкицом. „Некаква ознака“, рекла је. Текст је био преломљен чудним правоугаоним симболом чији је део и даље био скривен испод омотача. Изгледао је као завршетак баштенских грабуља с четири истурене руке. „Шта мислите, шта је то?“ „Не знам“, застао је Хибермајер, пазећи да пред својом студенткињом не изгледа потпуно изгубљен. „Можда неки облик нумеричког записа, можда је изведен из клинастог писма.“ Присећао се клинастих облика које су рани блискоисточни писари урезивали на глинене плоче. „Ево, ово би могао бити траг.“ Нагнуо се напред док му лице није било неколико центиметара од мумије, и нежно одувао прашину с текста који се настављао испод симбола. Између симбола и текста налазила се само једна реч, писана грчким словима већим од остатка континуираног писма на папирусу. „Мислим да ово могу да прочитам“, промрмљао је. „Извуци бележницу из мог задњег џепа и записуј слова која диктирам.“ Урадила је како јој је рекао и чучнула уз саркофаг, с оловком спремном за писање, почашћена што је Хибермајер исказао поверења у њену способност бележења. „У реду, овако...“ Застао је и подигао лупу. „Прво слово је алфа.“ Померио се како би добио више светлости. „Затим тау. Па поново алфа. Не, прецртај то, ламбда. Па опет алфа. Упркос хладовини усека, зној му се скупљао на челу. Мало се удаљио, забринут да не капне на папирус. „Ни, затим поново тау. Јота, бар тако мислим. Да, сигурно. Па делта, и сада последње слово.“ Не скидајући поглед с папируса, руком је потражио малу пинцету на послужавнику и употребио је да подигне део омотача који је прекривао крај речи. Још једном је нежно уздахнуо. „Алфа. Да, алфа. И то је то.“ Хибермајер се усправио. „Добро, шта смо добили?“ Истина је била да је то знао од тренутка када је угледао реч, али његов ум одбио је да прихвати оно што су очи виделе. Надилазило је његове најлуђе снове, била је то тако невероватна могућност да би је већина научника једноставно одбацила. Обоје су забезекнуто буљили у бележницу, та једна реч као да их је неком чаролијом замрзла. Све остало наједном је постало нејасно и небитно. „Атлантида.“ Хибермајеров глас био је једва чујан шапат. Следећи одломак показаће ти где се, према митологији, налазила Атлантида! „Атлантида, митско острво иза Хераклових стубова (Гибралтар), у Атлантском океану. Кад су богови изделили земљу, Посејдону је припала Атлантида. Овде се он заљубио у Клиту, кћер Еуиора и Леуките; њен дом, који се налазио испред острва, Посејдон је утврдио јаким бедемима и оградио водом. Клито је Посејдону пет пута

136

родила близанце, и то: Атланта и Еумела, Амфера и Еуајмона, Мнесеја и Аутохтона, Еласита и Нестора и Азаеса и Диапрепа. Посејдон је поделио острво на десет делова и дао их синовима на управу, а врховну власт доделио је најстаријем сину Атланту. Краљеви Атлантиде изградили су велике градове, њихова земља рађала је све што је потребно за живот и била је пребогата златом, бакром, гвожђем и орикалком – металом који је сијао као ватра. На овом острву божанске лепоте, убиране су две жетве годишње. Овде су подигнути бројни храмови, од којих је био највећи Посејдонов, украшен сребром, златом и слоновачом. Потомци Посејдонових синова сваке године су се састајали у средишту острва да би обавили један ритуал, који се састојао из лова на бика и пијења крви убијене животиње. У току ноћи они су седали на пепео жртве, а затим су судили један другом, обучени у дуге хаљине тамноплаве боје. Атлантида је била већа од Либије и Азије заједно, а њени владари постепено су ширили своју власт према Либији и Европи, све док их преци Атињана нису зауставили. Неки приповедају да су их, као суседе Либијаца, напале Амазонке. Због све веће моралне изопачености, Зевс је казнио становништво Атлантиде: у једној катаклизми ово острво је заувек нестало у водама Атлантског океана. Већ у антици вођена је жива дискусија о Атлантиди. Док су неки сматрали да је ово острво плод маште, други су били уверени да је Атлантида постојала. У постојање Атлантиде нису сумњали савременици Колумба и морепловци из XVI и XVII века; они су тражили ово острво у Атлантском океану, па су га чак идентификовали са Америком. У новије време се помишља да се у миту о Атлантиди очувала успомена на сјај минојске културе острва Крита или Санторина (Тера).“ (Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић Кузмановић, Речник грчке и римске митологије) Прочитај цео роман Дејвида Гибинса, па према подацима из књиге уцртај на мапи место где је могуће да се налазила Атлантида. Ро­ман је ве­ли­ка еп­ска фор­ма, чи­ји се књи­жев­ни углед по­себ­но раз­вио у епо­си ре­а­­ ли­зма у XIX ве­ку. Ро­ма­но­пи­сац сли­ка жи­вот у на­ме­ри да по­ка­же ње­го­ву це­ло­ви­тост и мно­го­стру­кост. Ро­ман мо­же да са­бе­ре и умно­жи раз­не до­га­ђа­је, да еп­ском ју­на­ку по­да­ ри пу­но­ћу и це­ло­ви­тост и да об­у­хва­ти оби­ман умет­нич­ки про­стор на ко­ме се од­ви­ја еп­ ска рад­ња. Као ве­ли­ка фор­ма, он по­ка­зу­је ве­ћу ша­ро­ли­кост не­го ма­ње еп­ске фор­ме, при­по­вет­ка и но­ве­ла.

!

Атлантида, истраживање, потонули град, археологија, митска прича

137

ХОДОЧАШЋА Опис пу­то­ва­ња од­у­век је при­су­тан у ли­те­ра­ту­ри. Без об­зи­ра на то да ли је об­ли­ ко­ван у окви­ру пу­то­пи­сне књи­жев­но­сти, или се про­ши­рио по дру­гим жан­ро­ви­ма, пут је ве­чи­та књи­жев­на те­ма. Ши­ро­ко гле­да­но, пу­то­ва­ти се мо­же у су­срет но­вим, нео­че­ки­ва­ним или скри­ве­ним све­то­ви­ма и на ја­ви и у сну. Ако би се пут схва­тио као си­но­ним за жи­вот, он­да би се мо­гло твр­ди­ти да су и ауто­ри књи­жев­них де­ла, као и чи­та­о­ци, ве­чи­ти пут­ни­ци кроз про­шлост, са­да­шњост и бу­дућ­ност, по сво­јим и ту­ђим суд­би­на­ма, се­ћа­њи­ма, зе­маљ­ској ку­гли, ствар­ним и из­ми­шље­ним све­то­ви­ма... Те­мат­ски блок Хо­до­ча­шћа у овој чи­тан­ци, упра­во во­ђен том иде­јом, оку­пља на­ ве­де­не тек­сто­ве у јед­ну це­ли­ну: Све­ти Са­ва пу­ту­је на Све­ту Го­ру у по­тра­зи за са­мим со­бом; ин­спи­ри­сан Са­ви­ним ли­ком, Ма­ти­ја Бећ­ко­вић пе­ва о пут­ни­ку ко­ји је кре­нуо Са­ви­ним сто­па­ма „јер дру­гог пу­та и не­ма“; Ар­го­на­у­ти, у по­тра­зи за злат­ним ру­ном, упра­во на пу­ту, ван окри­ља сво­га до­ма, до­жи­вља­ва­ју чу­де­сне аван­ту­ре; Раст­ко Пе­ тро­вић нас сво­јим пу­то­пи­сом упо­зна­је са уда­ље­ним и нео­бич­ним кра­је­м све­та. Археолог и писац Дејвид Гибинс открива нам место потопљене Атлантиде. Милош Црњански, из туђине, пева о свом вољеном граду, Београду... По­ме­ни и опи­си пу­то­ва­ња на­ла­зе се већ у пр­вим епо­ви­ма ко­ји су нам са­чу­ва­ни (нај­ста­ри­је умет­нич­ко де­ло пу­то­пи­сне књи­жев­но­сти је­сте Оди­се­ја), а не­мач­ки пе­ сник Хај­не сма­тра да је пу­то­пис нај­при­род­ни­ји и нај­и­звор­ни­ји об­лик ро­ма­на. Да­ју­ћи пред­ност из­ла­га­њу у пр­вом ли­цу или у об­ли­ку пи­са­ма, пу­то­пи­сна књи­ жев­ност отва­ра пут су­бјек­тив­ном ви­ђе­њу све­та. Ипак, ни­је пу­то­пис сва­ко де­ло у ко­јем по­сто­ји мо­тив пу­то­ва­ња сва­ко­је вр­сте! Про­чи­тај пу­то­пис по соп­стве­ном из­бо­ру у це­ли­ни. Мо­жеш ода­бра­ти је­дан од оних чи­ји су од­лом­ци по­ну­ђе­ни у овој чи­тан­ци. Раз­мо­три у ко­јој је ме­ри пу­то­пис ко­ ји чи­таш под­ло­жан ванк­њи­жев­ним ути­ца­ји­ма: кул­тур­ним, исто­риј­ским, на­уч­ним, по­ли­тич­ким, ар­ти­стич­ким (из сфе­ре сли­кар­ства, му­зи­ке, фил­ма), иде­о­ло­шким... Од­ме­ри, ако си у при­ли­ци, ко­ли­ко се тво­ја лич­на ис­ку­ства са пу­то­ва­ња по зе­мља­ма о ко­ји­ма пу­то­пи­сац ка­зу­је по­кла­па­ју са пи­шче­вим, а у ко­јој ме­ри од­у­да­ра­ју. – Ана­ ли­зи­рај у ка­квом су од­но­су про­стор и вре­ме у ко­јем се ни­жу зби­ва­ња у пу­то­пи­су. Ко­ ји од ова два еле­мен­та се по­ка­зу­је као ва­жни­ји за раз­у­ме­ва­ње пу­то­пи­са? Пра­ти свет ко­ји се отва­ра пред пу­то­пи­шче­вим очи­ма и раз­мо­три ко­ли­ко је тај свет ре­а­лан, а ко­ли­ко фик­ти­ван. По­ку­шај да уочиш раз­ли­ку из­ме­ђу ауто­ра пу­то­пи­са и аутор­ског при­по­ве­да­ча. Шта је све аутор­ском при­по­ве­да­чу до­зво­ље­но? – Ис­пи­тај у ко­јој ме­ри су­бјек­тив­ни (ин­ди­ви­ду­ал­ни) став при­по­ве­да­ча, ње­го­ви до­жи­вља­ји при­ро­де, љу­ди или про­шло­сти ути­чу на ода­би­ра­ње сле­де­ћег пут­нич­ког ко­на­чи­шта.

138

СА ИЗВОРА ЖИВОТА

Сергеј Јесењин

Писмо мајци

Письмо к матери

Још си жива, ти, старице моја? Жив сам и ја. Поздрављам те, знај! Нек се зâри колибица твоја И над њоме неизречни сјај.

Ты жива ещё, моя старушка? Жив и я. Привет тебе, привет! Пусть струится над твоей избушкой Тот вечерний несказанный свет.

Мени пишу да, тајећи зебњу, Брижна тужиш за мном сваки дан, Да излазиш на друм ко у шетњу, Увијена у стари кафтан.

Пишут мне, что ты, тая тревогу, Загрустила шибко обо мне, Что ты часто ходишь на дорогу В старомодном ветхом шушуне.

Да у плавом сутону те мучи Често иста и слика и кут – Тобож да ме у кафанској тучи Ударио нож сред срца љут.

И тебе в вечернем синем мраке Часто видится одно и то ж: Будто кто-то мне в кабацкой драке Саданул под сердце финский нож.

Ништа, мајко! Смири се из тија. То је грозно бунило, јад нем. Нисам тако очајна бекрија, Да не видим тебе, а да мрем.

Ничего, родная! Успокойся. Это только тягостная бредь. Не такой уж горький я пропойца, Чтоб, тебя не видя, умереть.

Као некад, ја сам и сад нежан И једино сањам све о том, Да ме прође јад, црн, неизбежан, И да што пре дођем дому свом.

Я по-прежнему такой же нежный И мечтаю только лишь о том. Чтоб скорее от тоски мятежной Воротиться в низенький наш дом.

Вратићу се, кад олиста грање Наше баште, када букне све. Не буди ме ти тад у раздање Ко но осам лета што си пре.

Я вернусь, когда раскинет ветви По-весеннему наш белый сад. Только ты меня уж на рассвете Не буди, как восемь лет назад.

О, не буди одсањани шумор, Не узбуђуј то што се не зби – Одвећ рани губитак и умор Пружи мени живот што не бди.

Не буди того, что отмечталось, Не волнуй того, что не сбылось, Слишком раннюю утрату и усталость Испытать мне в жизни привелось.

140

И не учи да се молим. Брајко, К старом нема повратка, па крај. Ти једина радост си ми, мајко, И једини неизречни сјај.

И молиться не учи меня. Не надо! К старому возврата больше нет. Ты одна мне помощь и отрада, Ты одна мне несказанный свет.

Заборави ти на своју зебњу, И не тужи за мном сваки дан. Не излази на друм ко у шетњу, Увијена у стари кафтан.

Так забудь же про свою тревогу. Не грусти так шибко обо мне. Не ходи так часто на дорогу В старомодном ветхом шушуне

(1924) Превео М. М. Пешић кафтан – врста дуге горње одеће, обично од чоје; марама, шал

Ти једина радост си ми, мајко Спреми се да објасниш шта ти је у песми посебно лепо. Проучи који емоционални тон у њој преовлађује. Прати како се у Писму мајци формира мајчин лик. Издвој и тумачи мотиве који у томе учествују. Образложи о чему машта и шта жели лирски субјекат. Анализирај животне околности у којима се он налази. Уочи како те околности утичу на доживљај света који се испољава (изражава) у писму. Проучи како је исказана и тематизована љубав у песми. При томе узми у обзир посебно стихове: „Нисам тако очајна бекрија / Да не видим тебе, а да мрем“. Протумачи и смисао поруке: „Ти једина радост си ми, мајко, / И једини неизречни сјај“. Спреми се да образложиш размишљања и сазнања која код тебе подстиче уметнички свет песме. Уколико учиш руски, упореди текст оригинала Писма мајци са преводом који је пред тобом. Обрати пажњу на ритам песме, њену мелодију и риму. Образложи која ти се песма, док је читаш, више допада. – Уочавај разлике између оригинала и песничког превода. Размисли који би се стихови могли превести и другачије.

141

„Сам начин на који је књижевна порука срочена толико је важан да се могућност превођења песама са једног језика на други доводи у питање. Има естетичара који сматрају да се приликом превођења не може измаћи алтернативи: превод веран и ружан или превод леп али неверан. Леп превод би требало ценити као ново уметничко дело. До њега се може винути само преводолац-песник или песник-преводилац, ‘дарујућ чудом преобличења друкчијим речима исти звук’.“ (Иво Тартаља, Теорија књижевности) Елегија потиче од грчке речи елегос, што значи тужбалица. Ова веома стара песничка врста представљала је назив за сваку песму, без обзира на садржину, написану у тзв. елегијском дистиху. То је била строфа од два стиха, од којих је први имао шест метричких стопа (хексаметар), а други пет (пентаметар). Са развитком поезије ову врсту песме престао је да одређује њен облик, већ осећања у њој. Данас је елегија лирска песма у којој се исказују сетна и тужна расположења: чежња, жалост, бол, јадиковка… Узроци таквим осећањима могу бити различити – смрт вољеног бића, туга због изгубљене љубави или пријатеља, непостигнута срећа, очај и незадовољство због промашеног живота, туга због свеопште пролазности, жал због националних пораза и несрећа итд. Она буди осећања, али наводи читаоца и на размишљање. Елегија прожета мисаоношћу често се уздиже међу највеће домете лирске поезије. У нашој књижевности најпознатији песници елегија су: Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Војислав Илић, Алекса Шантић, Стеван Раичковић…

!

мајка, љубав, брига, писмо; песма

142

Лаза Лазаревић

Све ће то народ позлатити (Одломци)

И су­мрак се по­че хва­та­ти, а ла­ђе још не­ма. Свет ко­ји ју је че­као по­че се ра­зи­ла­зи­ ти. Оде и деч­ко с твр­дим зе­мич­ка­ма и ка­пе­та­ни­ца с ба­ја­тим ли­цем. Одо­ше и оба прак­ ти­кан­та, с Мар­ком сто­ла­ром, сва­див­ши се нај­пре с го­сти­о­ни­ча­ром, што им је то­чио још про­шле сре­де отво­ре­но пи­во. По­ђо­ше и ко­чи­ја­ши, ну­де­ћи се да по два гро­ша во­зе у ва­рош; али ве­ћи­на, „ра­ди апе­ти­та“ или „опру­жа­ња но­гу“, оде пе­ши­це, за­мет­нув­ши прут на ра­ме, а па­лац од ле­ве ру­ке за шпаг од пр­шња­ка. Ни же­на Ма­рин­ка ма­га­за­џи­је не хте­де се­сти у ко­ла, већ по­ђе са сво­јим ма­ле­ним дру­штвом пе­ши­це, окре­ћу­ћи час пô ле­ђа они­ма с ко­ји­ма је го­во­ри­ла; и то не из не­при­стој­но­сти, већ про­сто због те­пе­ лу­ка, ко­ји та­ко бе­за­зле­но бли­ста­ше, као да је За­је­чар про­цва­тио, а кроз Кња­же­вац про­те­кла ре­ка од мле­ка. Сун­це се бе­ше рас­пли­ну­ло у да­ле­кој пре­ко­сав­ској рав­ни­ци, и са­мо још по­врх ме­ ста где га је не­ста­ло пру­жа­ху се у не­бо ду­гач­ке, све­тле бе­ли­ча­сте зра­ке, као да је отуд са за­па­да по­мо­лио не­ко грд­ну ша­ку, са ра­ши­ре­ним и на­го­ре окре­ну­тим пр­сти­ма – упра­во она­ко ка­ко то пра­ве до­бри и рђа­ви мо­ле­ри. Са­ва, ко­ја је би­ла та­ко опа­ла да је се го­то­во на сва­ком ме­сту мо­гла га­зи­ти, са­њи­во оти­ца­ше, од­би­ја­ју­ћи сла­ба­чак цр­вен­ каст ре­флекс од обла­ча­ка по­врх ње. За­ма­ло још, и свет се са­свим ра­зи­ђе. Осим слу­гу и чи­нов­ни­ка па­ро­брод­ских, на оба­ли ста­ја­ху још са­мо два чо­ве­ка – је­дан у фе­су и чак­ши­ра­ма, дру­ги у мун­ди­ру и ма­ му­за­ма. Онај у фе­су – Бла­го­је ка­занџи­ја – цео дан не­стр­пљи­во хо­да­ше: сва­ки час за­ пит­ки­ва­ше ко­га по што­год; обр­та­ше се не­пре­ста­но, као да га це­ла сна­га свр­би, па не зна ода­кле да се поч­не че­ша­ти; ула­жа­ше у ста­нич­ну го­сти­о­ни­цу и, чи­сто као да ће одоц­ни­ти, ус­пла­хи­ре­но ис­тр­ча­ва­ше по­но­во на­по­ље, упи­ру­ћи по­глед да­ле­ко пре­ко мир­не Са­ве. Ње­го­во ле­по из­бри­ја­но, чи­сто ли­це, с ла­ким по­вр­шним бо­ра­ма, на­лик на оне об­лач­ке у ћи­ли­ба­ру, са се­дим зо­лу­фи­ма и бр­ко­ви­ма, ста­ја­ше не­ка­ко у кон­тра­ сту с ма­ле­ним, пла­вим, ве­дрим очи­ма, ко­је жи­во, па ипак с по­уз­да­њем, ска­ка­ше с јед­ ног пред­ме­та на дру­ги. Чи­бук је не­пре­ста­но др­жао у зу­би­ма, па­ле­ћи лу­лу ис­тре­се­ним ко­ки­ца­ма. Сва­ки час је за­пит­ки­вао и мом­ке и аген­та: што то не­ма ла­ђе? да ли има ка­ ка де­пе­ша? је ли во­да та­ко ма­ла? ву­че ли ка­ку те­рет­ни­цу итд. – на што му и мом­ци и агент, са уро­ђе­ним го­спод­ством стра­них др­жа­вља­на, вр­ло украт­ко и осор­но од­го­ва­ра­ше. Ка­пе­тан, пак, по име­ну Та­на­си­је Је­ли­чић, ста­ја­ше го­то­во цео дан на јед­ном ме­сту, под­бо­чив­ши се на са­бљу. Ли­це му бе­ше окре­ну­то стра­ни с ко­је ла­ђа до­ла­зи, а очи умор­ но и не­стал­но блу­ди­ше око то­га ме­ста, као оно са­свим из­ду­бе­на глав­чи­на око оје­де­не осо­ви­не. На ње­го­ву ли­цу не бе­ше оно­га хе­ро­ич­но­га из­гле­да, ко­ји се кад­што ви­ђа и на пен­зи­о­но­ва­ним пот­пу­ков­ни­ци­ма, па ипак оно те опо­ми­ње на ома­ри­ну иза ко­је се ди­же

143

олуј, од­ле­ћу ће­ра­ми­де с ку­ћа и ка­пе с гла­ва. Пу­нач­ки, ма­ле­ни, с обе стра­не по­стри­же­ни бр­ко­ви, ма­лен али по­де­бео нос, осред­ње сме­ђе очи, ре­ха­ве обр­ве, окру­гао обри­јан под­ бра­дак и чи­сти, ма­сно жу­ти, али не мр­ша­ви обра­зи, ма­ла уста, с по­вер­љи­вим кон­ту­ра­ ма, ве­ли­ке ру­ке, аљ­ка­ва уни­фор­ма, а као снег бе­ла ко­шу­ља и као мле­ко чи­ста са­бља – све то из­да­ва­ше чо­ве­ка го­спо­ди­на и геа­ка, чо­ве­ка од ко­га иш­че­ку­јеш да зна аран­жо­ва­ти ка­дрил и очи­сти­ти остри­цу, а опет те ни­ма­ло не би из­не­на­ди­ло кад би он окре­нуо да­ми ле­ђа, обри­сао нос сал­ве­том, или чак забô ви­љу­шку у ло­ку­ми­ће. Он, да­кле, ста­ја­ше, а ка­зан­џи­ја се не­пре­ста­но вр­ти­ја­ше. На­по­слет­ку, кад мрак сти­же пре ла­ђе и не мо­га­ди­ја­ше се ви­ше ви­де­ти ни зла­тан пер­ваз на аген­то­вој ка­пи, и њих се дво­ји­ца, по­ку­ње­ни, вра­ти­ше у ме­ха­ну.

– Не­ма је па не­ма! – ре­че ка­зан­џи­ја љу­ти­то, као чо­век ко­ме не иде кар­та.

– Не­ма је – ре­че и офи­цир, али мир­но, као пе­ри­о­ди­чан чи­нов­ник ко­ји зна да по­сле пет го­ди­на мо­ра до­ћи кла­са.

– Што ли, бо­же? – ре­че опет ка­зан­џи­ја. – Ваљ­да... та да... ов­де и не­ма Ту­ра­ка... А ла­ђа се, ваљ­да, и не мо­же бо­бан­ди­ра­ти? Ка­пе­тан ћу­ти.

– А ко­га ви че­ка­те? – упи­та опет Бла­го­је.

– Же­ну!

– А ја си­на! Ра­њен је. Он се ма­ло стре­се, бр­зо ста­де ис­тре­са­ти ско­ро пу­ну лу­лу и по­но­во је на­пу­нив­ши и па­ле­ћи, на­ста­ви пре­ко чи­бу­ка: – Али ла­ко, са­свим ла­ко! Пи­сао ми је ње­гов друг Јо­ле. Ов­де и ов­де! – он ру­ком по­ ка­за са­свим нео­д­ре­ђе­но: нај­пре пре­ко ле­ве плећ­ке, па он­да дуж це­ле де­сне но­ге.

– Са­мо га окр­зло! От­пу­штен је ку­ћи из бол­ни­це, да се по­пра­ви, па по­сле у име Бо­ га опет!... И тре­ба... Тре­ба го­ни­ти пек­си­ја­на!... Са­мо не­ка нам је Бог у по­мо­ћи!...

– А шта вам је син? – ре­че ка­пе­тан по­чи­њу­ћи уче­ство­ва­ти у исто­ри­ји ка­зан­џи­ји­ној.

– Мој син? Ка­зан­џи­ја! Ех, да ви­ди­те ка­ко тај ра­ди. У ње­га ру­ка, ви­ди­те, ов­де де­бља, не­го у ме­не но­га ов­де. Ја сам због ових оскуд­них вре­ме­на про­дао све што сам имао – шта ће ми? – са­мо сам алат оста­вио. Али док је ње­го­вих ру­ку и ала­та, би­ће на­ма дво­ ји­ци хле­ба, па баш да нас је и де­се­то­ро.

– Знам, знам – ре­че ка­пе­тан – али шта је он у вој­сци?

– У вој­сци? Пе­шак! Јест, пе­шак! Ја увек ка­жем: ти, бра­те, ти би тре­ба­ло да си тоб­ џи­ја. Ти би ле­по мо­гао по­ву­ћи топ. По­сле, оно кад гру­не – ми­ли­на чо­ве­ку чу­ти! Али он хо­ће у пе­ша­ке. Ка­же: ово вре­ди – ако ћеш на пу­шко­мет, ако ћеш за гу­шу! Страх те по­гле­да­ти кад се на­љу­ти. Тај где уда­ри, ту тра­ва не ни­че!

– А где је ра­њен?

– Бо­га­ми не знам. Не знам – ба­да­ва! Пи­сао ми је, исти­на, ње­гов друг Јо­ле, али ја сам за­бо­ра­вио. Сме­шна име­на та­мо. Ево пи­сма! У две бор­бе – у две... Он из­ва­ди са­свим ма­сно и из­гу­жва­но пи­смо из ћур­че­та и пре­да­де га ка­пе­та­ну, ко­ји га по­не­се у ру­ци, да га про­чи­та спрам све­ће у ме­ха­ни.

144

*** – Да ни­си ти, вој­ни­че, га­зда Бла­го­јев син?...

– Је­сам, го­спо­дин-ка­пе­та­не – ре­че вој­ник, са­ста­вља­ју­ћи но­гу и шта­ку и до­так­нув­ ши се по вој­нич­ки ка­пе. Али га шта­ка из­да­де и он се при­др­жа за јед­ну го­спу с ку­че­том и зем­би­лом, ко­ја ври­сну и од­ско­чи ус­тра­ну.

– Ту ти је отац! Че­кај да му ка­жем! Ка­ко бе­ше тек зо­ра, и пут­ни­ци нео­д­луч­но ста­ја­ху на оба­ли, то и не­хо­ти­це обра­ти­ ше па­жњу овој сце­ни. Ка­пе­тан отр­ча на­пред у ме­ха­ну да про­бу­ди Бла­го­ја. Свет се рас­кло­ни у два ре­да, пу­шта­ју­ћи ин­ва­ли­да: кра­сног, је­дрог мом­ка, с му­шким ли­цем и жа­ло­сти­вим осмеј­ком око уса­на. Све бе­ше у ње­га: и сна­га, и здра­вље, и ле­по­та; и, опет – ни­че­га не бе­ше! Све ли­ча­ше на раз­лу­па­ну ску­по­це­ну пор­це­лан­ску ва­зу. Он по­ђе по­ла­ко на­пред. За њим при­ста­де ка­пе­та­ни­ца с мај­ком и де­те­том, па он­да оста­ли свет, сви ћу­тећ­ки као у не­ком све­ча­ном спро­во­ду. У тај пар го­ло­глав Бла­го­је ис­тр­ча из ме­ха­не. Ка­пе­тан по­ско­чи и до­хва­ти га за ру­ку: – Ста­ни! Он је те­шко ра­њен! Здра­во те­шко!

– Ка­ко те­шко? Ко то ка­же?... Ево, ево пи­сма!... Ње­гов друг Јо­ле... Зве­ра­ју­ћи на све стра­не, он про­тр­ча по­ред ин­ва­ли­да и за­у­ста­ви се на кра­ју пу­бли­ке: – Па где је?

– Та­та! – вик­ну вој­ник ми­ло­стив­но, окре­ћу­ћи се на јед­ној но­зи и под­у­пи­ру­ћи се шта­ком. – Та­та! Та ево ме! Бла­го­је се, као му­ња бр­зо окре­те. Ста­де пред си­на. Гле­да га, гле­да – па он­да тре­сну о зе­мљу. Ни­ко не ми­шља­ше да иде сво­јим по­слом. Сви при­ско­чи­ше, по­пр­ска­ше га во­дом. Да­ма с ку­че­том и зем­би­лом ту­ри му не­ка­ке ка­пљи­це под нос. Бр­зо га по­вра­ти­ше и ди­ го­ше на но­ге. Он се пр­во обри­са од во­де ко­јом су га по­ли­ва­ли, па он­да за­гр­ли си­на, али та­ко на­гло, као да је се бо­јао да ће му по­бе­ћи! Ду­го га не пу­сти. А и кад се одво­ји, он га гле­да­ше прав­це у очи, не сме­ју­ћи ни­ка­ко спу­сти­ти очи­ју до­ле, где је не­кад но­га би­ла.

– Хва­ла бо­гу, са­мо кад си ти жив! Све ће опет до­бро би­ти. Ово – он ру­ком на­пи­па шта­ку – ово ће на­род по­зла­ти­ти! Је ли та­ко, бра­ћо? Сви при­ско­чи­ше одо­бра­ва­ју­ћи.

– Ево, ја – ре­че ка­пе­тан – ја пр­ви да­јем... – он ста­де пре­ту­ра­ти шпа­го­ве, али на­ђе са­мо не­ко­ли­ко крај­ца­ра – ја, ево, да­јем са­хат и ла­нац. На!

– Хва­ла, го­спо­ди­н-ка­пе­та­не! – ре­че вој­ник, исто она­ко по­здра­вља­ју­ћи ка­пе­та­на. – Др­ жи, та­та! Ја не­мам дру­ге ру­ке.

– Ево, и ја ти да­јем мо­ју ћи­ли­бар­ску лу­лу. Вре­ди два ду­ка­та – ре­че Сте­во, прак­ти­кант.

– Хва­ла, бра­ћо! Др­жи, та­та!

– Ево ти, да ку­пиш ду­ва­на! – ре­че Ма­рин­ко ма­га­за­џи­ја и пру­жи му не­ко­ли­ко ду­ка­та.

145

Вој­ник, с му­ком при­др­жа­ва­ју­ћи шта­ку, ски­де ка­пу и под­мет­ну је ма­га­за­џи­ји, да ту­ри у њу нов­це.

– Хва­ла, бра­ћо! Др­жи, та­та! Бла­го­је узе ка­пу у обе ру­ке, мет­ну у њу са­хат, лу­лу и ду­ка­те. На­род по­че ре­дом спу­шта­ти у ка­пу. Ме­ђу пут­ни­ци­ма бе­ше бра­ће Ру­са, са оном, ка­ ко они ве­ле, „ши­ро­ком на­ту­ром“. Они не­ми­ли­це да­ва­ше. Вој­ник се за­хва­љи­ва­ше не­пре­ста­но са: „хва­ла, бра­ћо!“ „хва­ла, бра­ћо!“, али му глас по­ста­ја­ше све ви­ше и ви­ше за­гу­шљив. Те две ре­чи по­че­ше до­би­ва­ти од­су­дан ри­там, као у слеп­ца на ва­ша­ру, и он као да сад пр­ви пут осе­ти, са свом сна­гом не­по­ко­ле­бљи­вог уве­ ре­ња, да је бо­гаљ и про­сјак. И нај­зад про­су­ше се ти­хе, круп­не су­зе, као мај­ска ки­ша.

– Гле, гле ти ње­га! – ре­че Бла­го­је. – Због та­ке сит­ни­це па пла­че! Па шта ми је то? Јед­на но­га! Еј, хеј! Све ће то опет... – он ума­ло не ре­че „на­ра­сти“, али се уста­ви: – Све ће то опет... Ама је ли ти ја ка­жем да ће то све на­род по­зла­ти­ти? Па он­да ује­да­ред и сам бри­зну у плач: – А шта ће ми све ово? Он ба­ци пре­да се на зе­мљу ка­пу с по­кло­ни­ма и као луд по­гле­да у не­бо, као да од­о­ зго че­ка од­го­во­ра.

– Хај­де­моте одав­де! – ре­че ка­пе­та­ни­ца. – Ов­де је не­сре­ћа, а ми... – она по­гле­да у обе но­ге сво­ме му­жу и у пу­не обра­шчи­ће сво­га де­те­та... – ми смо, хва­ла бо­гу, срећ­ни и пре­срећ­ни! Та­да су од­ве­ли Бла­го­ја и си­на с по­кло­ни­ма на ка­ру­ца­ма у ва­рош. Љу­ди до­бра ср­ца чи­ни­ли су им до­не­кле по­кло­не, али на све се на све­ту огу­гла. Све из­бле­ди: и оду­ше­ вље­ње, и љу­бав, и ду­жност, и са­жа­ље­ње, и не мо­жеш га ви­ше по­зна­ти, као ни То­пу­зо­ва вран­ца, ко­ји је не­кад до­би­вао сва­ку тр­ку а сад окре­ће су­ха­чу.

*** Ка­пе­тан је опет ози­дао ку­ћу на ис­то­ме ме­сту у Кња­жев­цу. По­крио је, исти­на, као што се то ка­же, хар­ти­јом, али му је же­на ве­се­ла, и син­чић здрав, и чу­па га већ за бр­ко­ве. Бла­го­је је још до­не­кле го­во­рио: „Све ће то на­род по­зла­ти­ти!“ По­сле је окре­нуо на: „Све ће то те­би бог пла­ти­ти!“ На­по­слет­ку се про­пи­је и ту ско­ро умре. А ње­гов син при­ма из­др­жа­ње из ин­ва­лид­ског фон­да и – про­си! Мо­же­те му, ако ће­те, уде­ли­ти. Ово му је мој при­лог! зе­мич­ка – окру­гли хлеп­чић; пр­шњак – кр­зне­ни пр­слук као део на­род­не но­шње; ма­га­за­џи­ја – вла­сник ма­га­зе (скла­ди­шта ро­бе, ду­ћа­на, рад­ње), тр­го­вац; те­пе­лук – део ста­ре жен­ске град­ске но­шње, ма­ла ка­па ко­ја се но­си­ла по­врх гла­ве, укра­ше­на ду­ка­ти­ма, ни­ска­ма би­се­ра, зла­том; фес – ка­па од цр­ве­не чо­хе ка­кву обич­но но­се му­сли­ма­ни; мун­дир – све­ча­ни ка­пут или блу­за од уни­фор­ме; ће­ра­ми­да – цреп за по­кри­ва­ ње ку­ће; ре­ха­во – рет­ко, раз­ре­ђе­но; ка­дрил – вр­ста пле­са у фи­гу­ра­ма са че­ти­ри пле­са­ча и му­зи­ка за тај плес; остри­ца – оштри­ца; ло­кум – ра­тлук, вр­ста слат­ки­ша; зем­бил – руч­на кор­па од ро­го­за (тр­ске); шпаг – џеп; крај­ца­ра – аустриј­ски ба­кар­ни но­вац у не­ка­да­шњој вред­но­сти од две па­ре; по­кри­ти ку­ћу хар­ти­ јом – зи­да­ти на дуг, узев­ши но­вац на ме­ни­цу; пек­си­јан – пр­љав, не­чист чо­век; ћур­че – кра­так, кр­зном по­ста­вљен ка­пут

146

Про­на­ђи сим­бо­лич­на ме­ста у тек­сту ко­ја на­го­ве­шта­ва­ју ин­ва­ли­до­ву суд­би­ну. – Обра­ти па­жњу на из­глед при­ста­ни­шта и раз­мо­три у ка­квом је то од­но­су са по­на­ша­ њем глав­них ли­ко­ва ове при­по­вет­ке. – Уочи и об­ја­сни функ­ци­ју стил­ских из­ра­жај­них сред­ста­ва у опи­су при­ста­ни­шта. Обра­зло­жи ка­ко ре­а­гу­је Бла­го­је на вест да је брод сти­гао. Ка­ко се он по­на­ша док иш­че­ку­је ра­ње­ног си­на? Од че­га стре­пи? Шта слу­ти? – Обра­ти па­жњу на ток Бла­го­је­ вих ре­че­ни­ца. Про­у­чи њи­хо­ву ин­то­на­ци­ју. На ко­ји на­чин оне из­ра­жа­ва­ју ду­шев­но ста­ње ка­зан­џи­је? Упо­ре­ди лик Бла­го­ја са ли­ком ка­пе­та­на Та­на­си­ја. Ка­ко се по­на­ша ка­пе­тан? Ана­ ли­зи­рај шта је нео­бич­но у на­чи­ну на ко­ји се од­ви­ја и оства­ру­је ди­ја­лог из­ме­ђу њих дво­ји­це. – Ко­јим умет­нич­ким по­ступ­ком се ко­ри­стио Ла­за Ла­за­ре­вић при сли­ка­њу Бла­го­је­вог ли­ка? За­па­зи Бла­го­је­ву ре­ак­ци­ју кад угле­да си­на. Шта се де­ша­ва кад ста­рог ка­зан­џи­ју за­ тек­ну си­но­вље­ве су­зе? Ка­ква осе­ћа­ња се ја­вља­ју у мла­ди­ћу док се обра­ћа оцу? Опи­ши фи­зич­ки из­глед Бла­го­је­вог си­на пре и по­сле ра­ња­ва­ња. Про­на­ђи део у тек­ сту ко­ји то нај­бо­ље до­ку­мен­ту­је. – Уочи ре­ак­ци­ју ка­пе­та­на и оста­лих пут­ни­ка кад угле­да­ју бо­га­ља. – Ка­да Бла­го­јев син схва­та да је по­стао про­сјак? Раз­ми­сли о на­сло­ву при­по­вет­ке и ње­го­вом зна­че­њу у тек­сту. По­ве­жи на­слов са по­ру­ка­ма ко­је но­си ова при­по­вет­ка. При­пре­ми за­кључ­ке о пи­шче­вом ста­ву пре­ма дру­штве­ном про­бле­му рат­них ин­ва­ли­да и при­до­дај и обра­зло­жи сво­је лич­но ми­шље­ ње о том про­бле­му. Про­чи­тај при­по­вет­ку Све ће то на­род по­зла­ти­ти у це­ли­ни. При­по­вет­ка је про­зна еп­ска фор­ма „сред­ње ве­ли­чи­не“. Ње­на рад­ња је за­сно­ва­на пре­те­жно на јед­ном до­га­ђа­ју и јед­но­став­ном за­пле­ту, а пи­шче­ва па­жња усред­сре­ђе­на на узак круг ли­ко­ва, на јед­ног или два ју­на­ка. За раз­ли­ку од ро­ма­на, при­по­вет­ка је све­де­на на огра­ни­чен ток до­га­ђа­ја, у ко­ме се, као кроз со­чи­во, пре­ла­ма све о че­му се при­по­ве­да, као у Ла­за­ре­ви­ће­вој при­по­ве­ци Све ће то на­род по­зла­ти­ти. Ла­за­ре­ви­ће­во де­ло по­ка­зу­је још не­ка обе­леж­ја ове еп­ске вр­сте јер оку­пља ли­ко­ве око јед­не рад­ње (че­ка­ње ла­ђе), а њи­хо­ве ка­рак­тер­не цр­те не раз­ви­ја са­мо по­ка­зу­ју­ћи по­на­ша­ње ју­на­ка у тим, по­себ­ним окол­но­сти­ма иш­че­ки­ва­ња већ и по­мо­ћу го­вор­не ка­рак­те­ри­за­ци­је и со­ци­јал­ног по­ло­жа­ја ли­ко­ва. Ова при­по­вет­ка оби­лу­је ди­ја­ло­зи­ма. Они су у функ­ци­ји ка­рак­те­ри­за­ци­је ли­ко­ва, ис­ти­ца­ња раз­ми­шља­ња и осе­ћа­ња ју­на­ка, до­ча­ра­ва­ња ат­мос­фе­ре; ути­чу на ди­на­мич­ ност рад­ње. Ди­ја­лог је по­сту­пак об­ли­ко­ва­ња књи­жев­ног де­ла ко­јим се кроз раз­го­вор ју­на­ка и су­прот­ност њи­хо­вих гле­ди­шта от­кри­ва­ју ка­рак­те­ри и да­ље раз­ви­ја рад­ња. Ре­а­ли­зам (ла­тин­ски realis – ства­ран, пред­ме­тан) пред­ста­вља књи­жев­ни и умет­нич­ ки пра­вац ко­ји на­сто­ји да ствар­ност, пред­мет­ни свет и дру­штве­ноисто­риј­ски жи­вот објек­тив­но ис­пи­та и да их при­ка­же она­квим ка­кви они је­су. Ка­да је Фри­дрих Ен­гелс у пи­сму ен­гле­ској књи­жев­ни­ци Мар­га­ре­ти Хар­кенс го­во­рио о ре­а­ли­зму, он је, поред оста­лог, на­пи­сао: „Ре­а­ли­зам, по мо­ме ми­шље­њу, осим тач­но­сти де­та­ља, под­ра­зу­ме­ва

147

исти­ни­то ре­про­ду­ко­ва­ње ти­пич­них ка­рак­те­ра у ти­пич­ним окол­но­сти­ма“. Ре­а­ли­зам је чи­та­лач­кој пу­бли­ци да­ро­вао ве­ли­ке књи­жев­не ли­ко­ве, ка­рак­те­ре ре­ пре­зен­та­тив­не за од­ре­ђе­не дру­штве­не, исто­риј­ске и пси­хо­ло­шке по­ја­ве (чи­ча Го­рио у Бал­за­ко­вом ро­ма­ну, Ана Ка­ре­њи­на у исто­и­ме­ном ро­ма­ну Ла­ва Тол­сто­ја, Рас­кољ­ни­ ков у ро­ма­ну Зло­чин и ка­зна Фјо­до­ра Ми­хај­ло­ви­ча До­сто­јев­ског). У ре­а­ли­стич­ким ро­ ма­ни­ма и при­по­вет­ка­ма ка­рак­те­ри књи­жев­них ју­на­ка осли­ка­ва­ју се пре­ко њи­хо­вих пси­хо­ло­шких и дру­штве­них ка­рак­те­ри­сти­ка и пу­тем кон­крет­них и де­таљ­них опи­са не са­мо њи­хо­вог из­гле­да већ и про­сто­ра (ен­те­ри­је­ра и екс­те­ри­је­ра), ко­ји се са ју­на­ци­ ма по­ве­зу­је. Као књи­жев­но­и­сто­риј­ска по­ја­ва (пра­вац, стил­ска фор­ма­ци­ја) ре­а­ли­зам је у европ­ ској књи­жев­но­сти тра­јао од дру­ге тре­ћи­не XIX ве­ка до 70-их го­ди­на, а у не­ким књи­ жев­но­сти­ма и до 90-их го­ди­на XIX ве­ка. Ње­го­во тра­ја­ње по­ве­за­но је са ја­ча­њем но­ве дру­штве­не кла­се, бур­жо­а­зи­је (у Фран­цу­ској, Ен­гле­ској, Ру­си­ји). Срп­ски ре­а­ли­зам пре­ о­­­вла­ђу­је у по­след­ње три де­це­ни­је XIX ве­ка, ка­да је у раз­ви­је­ним европ­ским књи­жев­ но­сти­ма вре­ме ре­а­ли­зма већ би­ло про­шло. Пред­став­ни­ци ре­а­ли­зма у књи­жев­но­сти су: Ди­кенс, Бал­зак, Стен­дал, Го­гољ, Фло­бер, Тур­ге­њев, Зо­ла... У срп­ској књи­жев­но­сти ово раз­до­бље да­ло је ве­ли­ки број зна­чај­них пи­са­ца. То су: Ја­ков Иг­ња­то­вић, Сте­фан Ми­тров Љу­би­ша, Ми­ло­ван Гли­шић, Ла­за Ла­за­ре­вић, Јан­ко Ве­се­ли­но­вић, Си­мо Ма­та­ вуљ, Сте­ван Сре­мац. Пре­ма не­ким ту­ма­че­њи­ма, ре­а­ли­зам не­ма вре­мен­ско огра­ни­че­ње, па се тер­мин ре­а­ли­зам мо­же упо­тре­бља­ва­ти и да озна­чи сва­ку књи­жев­ност ко­ја је увер­љи­ва и ре­ пре­зен­та­тив­на у од­но­су на жи­вот.

!

Благоје казанџија, капетан, ишчекивање, страх, инвалидност; приповетка, реализам

148

Петар Кочић

Кроз мећаву (Одломци)

„Дубока, скоро мистична везаност за природу завичаја прожима цело Кочићево дело. У више својих приповедака он је дао борбу човека са стихијом. Међу њима се нарочито издвајају приповетке у чијим се насловима јављају предлози у и кроз: У магли, Кроз маглу, Кроз свет­ лост, Кроз мећаву. Последња спада у најбоља Кочићева остварења. Рвање човека са невременом у суровој планини само је завршни чин, драмска кулминација приче о пропасти куће Реље Кнежевића, некада многољудне и богате, од које на крају остају само старац и дечак ...“ (Јован Деретић, Историја српске књижевности)

Већ се по­че и смра­чи­ва­ти, а они не мо­го­ше кра­ве про­да­ти. Ни­ко их че­сти­то и не по­гле­да, а ка­мо­ли да их упи­та за ци­је­ну. Ни­ко ни да се на­ша­ли! Стар­цу се то не­што грд­но ра­жа­ли и љу­то га за­бо­ли, и да је имао су­за, гр­ко би и бол­но про­ пла­као. Али, она­ко ис­па­ћен и са­тр­вен ду­гим ја­ дом и че­ме­ром, са­мо су­во уз­дах­ну и кре­ну с тр­ га, во­де­ћи по­гру­же­но на при­ву­зи сте­о­ну кра­ви­цу, чи­ја се пла­ва, сви­је­тла дла­ка, мр­ка­сти ро­шчи­ћи и обло, пу­но ви­ме из­међ бје­ли­ча­стих и ме­сна­тих кра­ко­ва је­два ра­­­ с­по­зна­ва­ше у су­вој и оштрој зим­ској ве­че­ри. За кра­вом се ди­же и по­ђе и ди­је­те – ни­је му мо­гло би­ти ви­ше од два­на­ест го­ди­на – др­же­ћи чвр­сто у про­мр­злим ру­ка­ма ље­ско­ ву мо­чи­цу. Ста­рац је сту­пао по­гну­то, ву­ку­ћи те­шко но­гу за но­гом. Си­јед је сав, ко­штат и кру­пан као од­ва­љен ко­мад оних гр­ђе­них и не­пре­кид­но мрач­них и ту­роб­них пла­ни­на, што се му­кло уз­ди­жу по­врх ње­го­ва се­ла. По раз­го­ли­ће­ним, ру­ња­ви­м и ши­ро­ким пр­си­ма на­хва­ та­ло му се отврд­ну­то иње. Уз­ди­гао на­ко­стри­је­ше­не, де­бе­ле обр­ве, ис­под ко­јих мут­но, као из не­ке да­љи­не, ви­ре умор­не и го­то­во умрт­вље­не очи, па љ ма и гра­би уз пут. Су­ва зи­ма сте­гла. Ода­свуд би­је, пр­жи и као ује­да, гри­зе оштра и не­ми­ла сту­ден. Ру­штри се окор­је­ли сни­јег и жа­ло­бит­но цви­ле­ћи уги­ба се под но­га­ма.

– Баш ни­ко ни­шта, Ву­јо! – тр­же се ста­рац и обр­ну се дје­те­ту. Ма­ли је шу­тио и умор­но, из­не­мо­гло ко­ра­чао за кра­вом. Од су­ве сту­де­ни на ње­му се би­ја­ше све на­ко­стри­је­ши­ло и уко­чи­ло. Сит­не, ме­ке дла­чи­це на ли­цу му се на­је­жи­ ле, а ру­ке по­цр­ве­ње­ле, па по­цр­ње­ле од те­шке зи­ме.

149

Кад би­ше на­сред чар­ши­је, сни­јег по­че про­па­да­ти. Љу­то и као на си­лу од­ва­љи­ва­ше се ле­пи­ри­ца за ле­пи­ри­цом, ис­пр­ва те­шко, као да се му­чи, на­те­же, па он­да лак­ше, уче­ ста­ни­је и гу­шће.

– Баш ни­ко ни да се на­ша­ли с ци­је­ном, а ево нас и ноћ у чар­ши­ји сти­же! – тр­же се опет ста­рац из ми­сли, а у ри­је­чи­ма му, очи­ма и ли­цу дрх­та­ше не­што бол­но и очај­но. Све се ви­ше смра­ча­ва и као да се не­што из­да­ле­ка по­тај­но и под­му­кло спре­ма и при­гу­ше­но ху­ји. Сни­је­жне ле­пи­ри­це укр­шта­ју се у ле­ту, ло­ме се јед­на о дру­гу и шу­ште у та­на­ном и ме­ком шу­му по­врх њи­хо­вих гла­ва, а њих тро­је, ста­рац на­при­јед, кра­ва за њим, за кра­вом Ву­јо, про­ми­чу чар­ши­јом ла­га­но и ујед­на­че­но, сто­пу за сто­пом. Стар­ца су обр­ва­ле ми­сли, те­шке и цр­не ми­сли, па по­тре­са­ју из те­ме­ља ду­шом ње­го­вом. Не­кад је он био нај­на­ред­ни­ји и нај­згод­ни­ји до­ма­ћин на ци­је­лој Кра­ји­ни. По да­ле­ ким се­ли­ма, ка­са­ба­ма и гра­до­ви­ма, по ме­ха­на­ма и ха­но­ви­ма, на цар­ским дру­мо­ви­ма од Бо­сне до Ца­ри­гра­да, го­во­ри­ло се и при­ча­ло о зго­ди и на­пра­ви Ре­ље Кне­же­ви­ћа са Зми­ја­ња.

*** Све му је на­пре­до­ва­ло, ра­сло, бу­ја­ло, мно­жи­ло се и ши­ри­ло у не­до­глед. И ње­га би че­сто пу­та, кад би по­гле­дао на свој мал и има­ће, об­у­зи­ма­ла не­ка­ква по­тај­на, не­ја­сна је­за и слут­ња... „Ово се већ одав­но пре­си­па ... пре­ли­је­ва!“ – про­шап­тао би др­шћу­ћи и угу­шу­ју­ћи ону стра­шну коб­ну ми­сао ко­ја би му та­да си­ну­ла кроз гла­ву.

*** И јед­ног коб­ног да­на – до­бро се он сје­ћа – не­над­но се ди­го­ше вру­ћи пла­нин­ски вје­ тро­ви, по­гна­ше и за­ви­тла­ше мла­ку пра­ши­ну у ко­ви­тлац, ра­си­пљу­ћи је по то­ро­ви­ма, ста­ја­ма и њи­ва­ма ње­го­вим. Тих да­на је об­ноћ у то­ро­ви­ма бле­ча­ло бла­го, тор­ске су ље­ се бол­но, као да цви­ле, шкри­пје­ле, чо­ба­ни су сни­ва­ли не­ми­ле и чу­де­сне сно­ве, а пси су око то­ро­ва не­ка­ко ту­жно, пре­ту­жно ур­ли­ка­ли и за­ви­ја­ли као глад­ни кур­ја­ци усред зи­ме на пла­ни­ни.

*** И пр­ва се но­си­ла кре­ну­ше из Ре­љи­не ку­ће. Иза то­га че­љад се по­че по­бо­ље­ва­ти и па­да­ти као сно­пље. Но­се се но­си­ла, ни­жу се гро­бо­ви и про­му­кла жен­ска гр­ла бу­га­ре си­ње и цр­не ту­жба­ли­це. Му­шкар­ци, го­ло­гла­ ви и рас­по­ја­са­ни, без цр­ве­них при­па­ша­ја, без мо­дрих чо­ва­них ко­по­ра­на, и без кру­ п­них то­ка и или­ка, уби­је­ни не­над­ном и под­му­клом не­сре­ћом, твр­до­кор­но шу­те, без су­за и ја­у­ка, али су жа­ло­сти­ви, сло­мље­ни, са­тр­ве­ни...

150

*** Ре­ља, ус­пра­ван, по­там­њео у обра­зи­ма као ка­кав окор­је­ли гре­шник, пра­зна и уко­ че­на по­гле­да, хо­да та­мо и амо, су­во, из­не­мо­гло шап­ће и мр­мља: – Чуд­не ли сре­ће и цр­на ли уде­са мо­га! ... Бо­же, бо­же, што си та­ко не­ми­ло­стан! Што рас­то­чи др­жа­ви­ну мо­ју, што обо­ри и раз­ру­ши кра­ље­ви­ну мо­ју? Зар ни­је­сам пис­’о на на­ма­сти­ре и цр­кве; зар ни­је­сам дав­’о кља­сту и са­ка­ту; зар ни­је­сам сла­вио име тво­је и при­слу­жив­’о сви­је­ће сла­ви тво­јој?...

*** И ма­лог је Ву­ју, си­нов­ца и је­ди­ну му­шку гла­ву, кад му је ма­ти умр­ла, по­вра­тио на ста­ре­ви­ну. Кад се све ста­ро из­ма­кло, кад је са­свим оси­ро­ма­шио и опо­тре­био, кре­нуо би у до­ ње кра­је­ве, до­ље, гдје га ни­ко не по­зна­је, па би ра­дио на над­ни­цу. Та­ко би пре­ко ље­та за­ра­дио не­што за зи­му, да се пре­хра­ни и при­слу­жи сви­је­ће на гро­бо­ви­ма сво­је че­ља­ ди. То га је мно­го ста­ја­ло, али он је сва­ких за­ду­шни­ца, и зим­ских и је­сен­ских, па­лио сви­је­ће и др­жао да­ће и пре­ка­де.

– Ама, ви­ђе ли ти, Ву­јо, ка­ко је ле­ден и не­ми­ло­стан да­на­шњи сви­јет: ни­ко ни да се на­ша­ли с ци­је­ном, а шју­тра су за­ду­шни­це! – пре­нуо се опет Ре­ља као иза сна кад би­ја­ ху по­да­ле­ко из­ма­кли из чар­ши­је и при­хва­ти­ли се бр­да. – Шју­тра ће би­ти гро­бо­ви и би­ље­зи на­ше че­ља­ди мрач­ни, нео­сви­је­тље­ни. Не­мам чи­ме спо­ме­ну­ти мр­тве сво­је ни­ ти имам чи­ме да­ро­ва­ти кља­ста и са­ка­та за по­кој ду­ша њи­’о­ви’... Шта до­че­ка Ре­ља Кне­же­ви­ћу! – с гр­ким при­је­ко­ром ду­бо­ко уз­дах­ну. Ву­јо га ни­је чуо и ра­за­брао, већ се сав тре­сао и цво­ко­тао зу­би­ма од оштре сту­де­ни ко­ја га об­у­зи­ма­ше са сви­ју стра­на и сна­жно про­ди­ра­ше до ср­жи у ко­сти­ма. По­врх њи­хо­вих гла­ва шу­штао је и ме­ко ле­пр­шао сни­јег, ко­ји је пи­ска­во шкри­пао под но­га­ма, а око њих је као бол­но ча­ми­ла је­зи­во би­је­ла зим­ска ноћ, без гла­са и да­ха. Кад у До­брињ­ском По­љу скре­ну­ше с глав­ног дру­ма пре­ма се­лу, мје­сец би­ја­ше на за­хо­ду, а ско­мрач­на свје­тлост зви­је­зда је­два се рас­по­зна­ва­ше на не­пре­глед­ној, бес­крај­ ној бје­ли­ни. Сни­јег по­че гу­шће ле­пр­ша­ти кад уђо­ше у пла­ни­ну ко­ју им је ва­ља­ло при­је­ћи и спу­сти­ти се у по­ље. Кра­ва ста­де не­што за­зи­ра­ти и за­стај­ки­ва­ти.

– Идеш ли, ро­де? – окре­ну се ста­рац и ја­че при­ву­че при­ву­зу.

– Идем, идем – те­шко ма­ли ра­ста­ви ви­ли­це.

– Је ли сту­де­но?

– Да – је­два чуј­но и с на­пре­за­њем од­го­во­ри Ву­јо. Ре­ља ски­де шал, отре­се сни­јег с ње­га и омо­та га чвр­сто ма­лом Ву­ји око гла­ве и уши­ју.

– Уто­пли се ма­ло, по­бо­гу бра­те, јер све ми се чи­ни да се спре­ма ве­ли­ка ме­ћа­ва... Ту мо­чи­цу ба­ци, чо­че, из ру­ке, па ру­ке мет­ни у ње­дра... Ево ти ове мо­је ’аљи­не, па се до­бро умо­тај – ре­че ста­рац, ски­де ха­љи­ну, и оста­де ско­ро упо­ла го.

151

– А ти, стри­че?

– Ме­ни, ди­је­те, не тре­ба ни­шта. Ја се не бо­јим ни­шта, ни ме­ћа­ве, ни вје­тра, ни сту­ де­ни... Сил­не су ме­не ме­ћа­ве би­ле и го­ни­ле, па ми не мо­го­ше ни­шта... Ви­со­ке омо­ри­ке под те­шким ињем ста­до­ше се ла­га­но њи­ха­ти и по­ви­ја­ти шкри­пе­ ћи и зба­цу­ју­ћи са се­бе пу­не пре­гр­шти сни­је­га. Ре­љу не­што жиг­ну кроз ср­це. Он са­мо мах­ну гла­вом и по­ђе шап­ћу­ћи, пун слут­ње: – Ово се спре­ма ме­ћа­ва. Знам ја Зми­ја­ње, знам ја ћуд на­ши­је’ пла­ни­на и ове на­ше зле’уде, вр­лет­не зе­мље: све то по­тај­но и под­му­кло ре­жи. На­јед­ном се не­над­но за­др­ма­ше у вр­хо­ви­ма је­ле и омо­ри­ке ја­че, сил­ни­је, а ја­ка се и буч­на ме­ћа­ва ди­же као да се ци­је­ла пла­ни­на из те­ме­ља по­тре­се. Њи­ма се смр­че пред очи­ма. Сни­јег их је све ја­че за­си­пао, ме­ћа­ва им је ди­са­ње за­у­ ста­вља­ла, а они су гра­би­ли на­при­јед по­ср­ћу­ћи и за­но­се­ћи се.

– Идеш ли, ро­де?

– Идем, идем – је­два је од­го­ва­ра­ло ди­је­те др­шћу­ћи ви­ше од стра­ха не­го од сту­де­ни.

– ’Ај­де, ро­де, ’ај­де... О стра­шне но­ћи и ме­ћа­ве – ђе ће ми ово убо­го си­ро­че мо­је гла­ву из­гу­би­ти! – шап­тао је ста­рац и про­би­јао се свом сна­гом кроз ме­ћа­ву.

*** При­је­ђо­ше пла­ни­ну и си­ђо­ше у по­ље. Пу­те­ви су би­ли за­ме­те­ни: ни­гдје пр­ти­не, ни зна­ка, ни да­ха од жи­во­та, а бу­ра не­пре­кид­но бје­сни и ур­ла. Уда­ри­ше на по­ме­те­нич­ке би­ље­ге ко­јих је мно­го, пре­мно­го на Зми­ја­њу, и Ре­ља осје­ти да су за­ба­са­ли па вик­ну из све сна­ге: – По­ма­гај­те, по­ме­те нас ме­ћа­ва! За­ба­са­ли смо... За­ба­са­ли смо!... Ње­гов из­не­мо­гли глас до­че­ка­ше и згра­би­ше ви­хо­ри и, као освет­нич­ки, по­мам­но га рас­тр­го­ше и раз­ни­је­ше по уз­бје­шње­лој, лу­дој но­ћи зми­јањ­ској. Кад се ма­ло, за ча­ сак је­дан са­мо, сти­ша бу­ра, он опет вик­ну: – По­ма­гај­те, за­ба­са­ли смо... за­ба­са­ли смо! По­ме­те нас ме­ћа­ва... Ис­пред На­ко­ми­чи­ћа ку­ћа, чи­је је од­вај­ка­да би­ло да спа­са­ва­ју за­лу­та­ле пут­ни­ке и на­мјер­ни­ке што у зи­му пре­ла­зе пре­ко Зми­ја­ња, ли­зну ши­рок и ви­сок пла­мен за­па­ље­ не сла­ме и чу се сна­жан, про­тег­нут уз­вик: – На­де­сно, бра­ћо, на­де­сно! Ре­ља на­пре­же сву сна­гу и јур­ну пре­ко сме­то­ва пре­ма пла­ме­ну ко­ји се ви­со­ко у не­ бо ди­за­ше по­ви­ја­ју­ћи се под удар­ци­ма вје­тро­ва сад на јед­ну, сад на дру­гу стра­ну. И Ву­јо гра­би, и он се очај­но оти­ма, али се све ви­ше ума­ра, ма­лак­са­ва, сна­га га оста­вља, из­да­је, а онај ма­ли рас­плам­тје­ли пр­кос до­гор­је­ва у ње­му, га­си се: – Идеш ли, ро­де?

– Идем, идем – не­моћ­но од­го­ва­ра ди­је­те по­ср­ћу­ћи, па­да­ју­ћи и уста­ју­ћи, док на­јед­ ном зви­зну сна­жан ви­хор и де­бео га смет уда­ри у пр­са. Ву­јо ја­ук­ну и из­не­мо­гло па­де.

– Идеш ли, ро­де? – ви­као је Ре­ља по­из­да­ле­ка.

– Идем, идем – чи­ни­ло се стар­цу да чу­је дје­ти­њи глас.

152

– ’Ај­де, ’ро­де, ’ај­де! – мр­мљао је по­тму­ло Ре­ља под­ме­ћу­ћи пр­ко­сно сво­ја го­ла ра­ з­др­ље­на пр­са не­ми­ло­срд­ном и нео­до­љи­вом ши­ба­њу пла­нин­ских љу­тих ви­хо­ра. У ње­му се би­ја­ше рас­плам­тје­ла див­ска сна­га, сви су се жив­ци на­пре­гли. По­ср­ће, па­да, уста­је, за­но­си се и је­зи­во осје­ћа ка­ко се бо­ри с не­чим стра­шним, не­ви­дљи­вим, што га да­ви, гу­ши, за­у­ста­вља му па­ру и ди­са­ње.

– Идеш ли, ро­де? – вик­ну опет и не­свје­сно се обр­ну, али не би­ја­ше ни кра­ве ни Ву­је. Он др­жа­ше са­мо ко­мад при­ву­зе у ру­ци. Ка­пу му стр­гли вје­тро­ви и од­ни­је­ли, а опан­ци му не­гдје спа­ли и оста­ли у сни­је­гу. Био је бос и ско­ро го. При­бра сву сна­гу и, по­ср­ћу­ћи пре­ко сме­то­ва, по­тр­ча на­траг.

– Ву­јо! – очај­но, сил­но ја­ук­ну и па­де крај ма­лог, с ког би­ја­ху вје­тро­ви сни­јег раз­ни­је­ли. Не­гдје у да­љи­ни, са пла­нин­ских овр­ша­ка, раз­ли­је­га­ло се по уз­не­ми­ре­ној зим­ској но­ћи сту­де­но ви­ја­ње глад­них ву­ко­ва, ми­је­ша­ју­ћи се са ур­ли­ком и ло­мља­вом по­бје­шње­ лих вје­тро­ва ко­ји по­тре­са­ју зе­мљом, но­се­ћи као не­ви­дљи­ви ди­во­ви на сво­јим сна­ жним пле­ћи­ма грд­не сме­то­ве, и раз­ба­цу­ју­ћи их раз­љу­ће­но на све стра­не... Зви­жде вје­тро­ви, зви­жде и ур­ли­чу, а по­лу­мр­тва се уста љу­бе и из­ди­шу у слат­кој смр­ти... при­ву­за – узи­ца; гр­ђе­них – ве­ли­ких, стра­шних; љу­ма­ти – ге­гу­ца­ти; ру­штри­ти се – пр­шта­ти; чар­ши­ја – трг; пи­ја­ца; ов­де: глав­ни део гра­да где су тр­го­вач­ке рад­ње; ле­пи­ри­ца – леп­тир, па­ху­љи­ца; на­ре­дан – спре­ман, уре­дан, угле­дан; зго­дан – бо­гат; Кра­ји­на – Бо­сан­ска Кра­ји­на, крај се­ве­ро­за­пад­не Бо­сне све до Вр­ба­са; ру­ња­во – дла­ка­во; бле­ча­ти – бле­ја­ти; при­па­шај – ко­жни по­јас, спре­да ши­рок, у ко­је­му су се но­ си­ли ма­ла пу­шка, но­жи­ћи и сит­не, по­треб­не ства­ри; ко­по­ран – кра­так гор­њи ка­пут с ру­ка­ви­ма (део на­ род­не но­шње), вој­нич­ка блу­за; ка­са­ба – гра­дић, варо­ши­ца; хан – ус­пут­но пре­но­ћи­ште, ус­пут­на го­сти­о­ ни­ца; зго­да – бо­гат­ство; на­пра­ва – алат; бла­го – сто­ка; Зми­ја­ње – област у Бо­сни ју­го­и­сточ­но од Ба­њалу­ке. Под Тур­ци­ма је Зми­ја­ње би­ла ма­ла кне­жи­на; мал – има­ње; то­ке – украс на пр­си­ма од круп­них сре­бр­них пло­ча; или­ке – си­тан ста­кле­ни или сре­бр­ни на­кит; кљаст – кља­кав; опо­тре­би­ти – па­сти у бе­ду, оси­ро­ма­ши­ти; блен­тов – бле­сан, ум­но за­о­стао; зи­ра­ти­ти – об­ра­ђи­ва­ти (зе­мљу); ско­мра­чан – не­ја­сан, ма­ли; по­ме­те­ник – онај ко­ји је за­ве­јан, ко­га је за­ве­ја­ла ме­ћа­ва

1. Па­жљи­во про­чи­тај при­по­вет­ку Кроз ме­ћа­ву. Ка­кве ути­ске, ми­сли и осе­ћа­ња је текст про­бу­дио у те­би? Шта те је по­себ­но уз­бу­ди­ло и дир­ну­ло? Спре­ми се да обра­зло­жиш свој умет­нич­ки до­жи­вљај при­по­вет­ке.

2. Про­на­ђи и из­двој нај­зна­чај­ни­ја и нај­е­мо­тив­ни­ја ме­ста у при­по­ве­ци. Спре­ми се да их ту­ма­чиш. – Раз­мо­три на ко­је се ве­ће це­ли­не при­по­вет­ка мо­же по­де­ли­ти. Са­гле­дај ка­ко се оне ме­ђу­соб­но од­но­се. – Ко­ји је део са­др­жа­ја ис­при­по­ве­дан на­ кнад­но? Шта се по­сти­же овим ре­тро­спек­тив­ним из­ла­га­њем до­га­ђа­ја? – Пра­ти и ту­ма­чи раст драм­ске на­пе­то­сти у при­по­ве­ци.

3. Са­гле­дај лик ста­рог Ре­ље Кне­же­ви­ћа ко­ји се „див­ском сна­гом“ ухва­тио у ко­штац са сна­жном ме­ћа­вом и зим­ском сту­де­ни. Ка­ко до­жи­вља­ваш ње­го­ву тра­гич­ну суд­би­ну? – Из­двој Ре­љи­на осе­ћа­ња и рас­по­ло­же­ња то­ком при­по­вет­ке. Ко­ји су ње­го­ви по­ступ­ци под­ста­кли твоје ди­вље­ње према старцу? – Ка­кав је Рељин од­ нос пре­ма си­нов­цу? Ка­кве су стар­че­ве слут­ње? Уочи ре­че­ни­цу ко­ју Ре­ља нај­че­ шће по­на­вља, обра­ћа­ју­ћи се си­нов­цу. Шта се њом из­ра­жа­ва?

153

4. По­себ­но обра­ти па­жњу на зим­ски пла­нин­ски пеј­заж. Ка­ква је ве­за из­ме­ђу ју­на­ка при­по­вет­ке и при­ро­де? Про­ту­ма­чи сим­бо­ли­ку Ре­љи­не бор­бе са при­род­ном сти­ хи­јом. Ана­ли­зи­рај из­ра­жај­ност сли­ка при­ро­де („раз­љу­ће­ни вје­тро­ви“, „би­је­сни ноћ­ни ви­хо­ри ур­ла­ју“, „вје­тр­о­ви у по­мам­ном би­је­су“). На­ве­ди при­ме­ре ко­ји пот­кре­пљу­ју ви­зу­ел­не и аку­стич­ке сен­за­ци­је.

5. Ука­жи на стил­ско-из­ра­жај­на сред­ства ко­ри­шће­на у опи­си­ма пеј­за­жа и Ре­љи­ног ли­ка. Об­ја­сни њи­хо­ву умет­нич­ку функ­ци­ју. За­па­зи и наведи осо­бе­но­сти је­зи­ка у овој Ко­чи­ће­вој при­по­ве­ци.

6. Спре­ми се да на осно­ву тек­ста и сво­јих раз­ми­шља­ња до­не­сеш суд о умет­нич­ким вред­но­сти­ма при­по­вет­ке. Раз­ми­шљај о ње­ном зна­че­њу и идеј­ном бо­гат­ству, као и о по­ру­ка­ма ко­је нам пру­жа. У че­му су ле­по­та и вред­ност Ко­чи­ће­вог при­по­ве­да­ња? Је­дан део при­по­вет­ке Кроз ме­ћа­ву ис­при­по­ве­дан је ре­тро­спек­тив­ним из­ла­га­њем до­га­ђа­ја. Ре­тро­спек­тив­но при­по­ве­да­ње је пред­ста­вља­ње до­га­ђа­ја или до­жи­вља­ја ко­ји су се од­и­гра­ли пре оног тре­нут­ка рад­ње у ко­јем се са­оп­шта­ва­ју. Ова­кво при­по­ве­да­ње че­сто има об­лик при­се­ћа­ња глав­ног ју­на­ка на вла­сти­ту про­шлост и функ­ци­ју дра­ма­ ти­за­ци­је ју­на­ко­ве све­сти, тј. от­кри­ва­ња на­чи­на на ко­ји се про­шлост и са­да­шњост про­ жи­ма­ју и сми­са­о­но усло­вља­ва­ју. У овој при­по­ве­ци вре­ме се мо­же са­гле­да­ти као хро­но­ло­шко (при­по­ве­да­ње по ре­ду), ре­тро­спек­тив­но (при­по­ве­да­ње по се­ћа­њу), пси­хо­ло­шко (пре­ло­мље­но кроз до­жи­вља­је ју­на­ка).

!

мећава, Реља Кнежевић, Вујо, богатство, сиромаштво, драматичност, породична трагедија; ретроспективно приповедање, хронолошко приповедање

154

Данило Киш

Ноћ и магла (Одломци)

Драмолет (што је можда срећнији назив од сувише техничког израза ТВ драма) Ноћ и магла није плод чисте фантазије; личности, које се ту појављују под именом госпође Риго и Емила, транскрипција су стварних особа. Када сам после неких двадесет година ходочастио у онај крај Мађарске где сам провео део детињства, нисам нашао своју учитељицу; била се одселила у Пешту, где сам је потражио. Постала је народни посланик и, како се то каже, активисткиња... (Данило Киш, из Предговора) У приповеци Дечак и пас, читаној и тумаченој у петом разреду, упознајеш се с дечаком Андреасом Самом, његовом породицом и пријатељима. У одломку који следи исти јунак, али сада младић, појављује се као лице у драми Ноћ и магла, намењеној телевизијском извођењу...

ЛИЦА: Младић Марија Риго Емил МЛАДИЋ: Тражим госпођу Риго, Марију Риго. Марија Риго држи врата још увек полуотворена, на ланцу.

МАРИЈА РИГО (хладно): Ја сам. МЛАДИЋ: Могу ли да уђем? (Хвата за кваку) МАРИЈА РИГО: Опростите, али... с ким имам част? МЛАДИЋ: Е, госпођо учитељице... Знате ли шта сте ми тада рекли, пре двадесет година. Не сећате се? Рекли сте ми: Ти ћеш постати позната личност, лекар, писац, инжењер, можда глумац... и вратићеш се једног дана у нашу варошицу да потражиш своју добру стару учитељицу, госпођу Риго... Ја ћу тада бити, тако сте говорили, ја ћу тада бити стара седокоса госпођа, заборављена од свих, па и од своје деце, и само ћу размишљати о томе: господе, шта ли је сада са мојим ученицима, какав ли им је судбина донела пут? Где су? Шта раде? Стотине, хиљада мојих ученика, где су они сада? Тако сте говорили, госпођо Риго... МАРИЈА РИГО: Ааа, један од мојих ученика... Уђите, уђите и добро дошли. Младић улази. Док се смешта и разгледа стан, он наставља свој говор.

МЛАДИЋ: Хвала, овде ми је сасвим добро, ево ја ћу овде... (Седа на ивицу отома­ на)... Рекли сте: Е, тако ћеш се једном вратити у наш крај, у нашу малу варошицу и ја те нећу препознати, доћи ћеш можда колима, или чак са својим шофером, можда са

155

женом, неком лепотицом коју ћеш ми представити: Ево, учитељице, ово је моја вереница... А ово је моја учитељица, госпођа Риго. МАРИЈА РИГО: Ниси ли ти онај мали Жилински, онај што му је отац био ловочувар? МЛАДИЋ: Промашили сте, госпођо, само за две клупе и, што је много теже, за четири године. Тај је Жилински био у четвртом кад сам се ја уписао. МАРИЈА РИГО: Не знам, збиља не знам... Колико је њих, дете моје, дозвољаваш да те тако зовем, колико је њих прошло кроз мој живот... Него, где је то било? Није можда... МЛАДИЋ: На путу сте, госпођо Риго!... Да, то је било још док сте живели на селу... Деветсто четрдесет друга, трећа, четврта... све до четрдесет пете... МАРИЈА РИГО (помало збуњена, и мало хладније): Да, судећи по твојим годинама, то је било још давно... Да ниси ти можда... Не, узалуд нагађам... Давно је то било, а то су била тешка времена... МЛАДИЋ: Пре двадесет година... И ко зна да ли би вам данас и моје име значило нешто... Можда се више не сећате ни мог имена... АНДРЕАС... Каже ли вам то нешто, АНДРЕАС? Госпођа Риго га посматра са свих страна, пажљиво, присећа се.

МАРИЈА РИГО: Андреас... Андреас... О! Сетила сам се! Андреас Мали, онај Чех, онај што му је отац био у ватрогасној музици капелник! Тако је... Младић врти главом.

МАРИЈА РИГО: Нисам погодила... (Мало изнервирана) Не могу, ето, признајем не могу да се сетим. Андреас... Ако није Андреас Киш. Није? Па наравно, тај је много млађи од тебе... Баш сам и ја шашава... Андреас Киш сад нема више од осамнаест година... двадесет година... Не, не, збиља, синко, не могу да се сетим ниједног другог Андреаса: Жилински, Мали, Киш... Попов... не, не, и тај је млађи, Милетић... где ја одох, то је друг мога мужа, много старији од тебе и не зове се уопште Андреас. Не, признајем свој потпун пораз: ето, не знам... Него, ти сигурно ниси ручао? Е, лепо: ја ћу да те нахраним... Говори из друге собе, гласно, цангарајући посуђем.

МАРИЈА РИГО (офф): Хоћеш ли једну ракију? – Да нахраним непозната човека који можда има намеру да ме опљачка... МЛАДИЋ (гласно): Забога, госпођо Риго... МАРИЈА РИГО: Да однесе све моје муком стечене паре, које чувам у једној великој, слушаш ли ме? МЛАДИЋ: Забога, госпођо... МАРИЈА РИГО: ... у једној великој чарапи испод јастука... МЛАДИЋ: Немојте да се трудите око мене, госпођо... Нисам уопште гладан. Ето, могу попити једну ракију и то је све...

156

МАРИЈА РИГО: Не, не, мораћеш да једеш макар за казну што си толико намучио своју добру стару учитељицу... МЛАДИЋ: Забога, учитељице, нисам хтео да вас увредим, био сам само јако радознао. Ето, рекао сам у себи: наћи ћу своју добру стару учитељицу, како сам јој био обећао пре двадесет година и она ће ме одмах препознати; рећи ће... Улази госпођа Риго са послужавником.

МАРИЈА РИГО: Ево једне казне за непослушне ученике. Не, не инсистирам да ми кажеш своје презиме. У реду. Зваћу те Андреас. Презиме и није важно... Ево, док не дође Емил, да попијем један аперитив са опасним разбојником који држи у тајности своје име и скрива се иза маске... Збиља, да ли се ти сећаш мог Емила? МЛАДИЋ: Мислим чак да бих га могао и препознати... Црн, крупан, велике тамне веђе, црни штуцовани брчићи... МАРИЈА РИГО: Емил је обријао бркове... Чим су почели да му седе, обријао их је... У почетку ми је било страшно... Верујеш ли ми да сам плакала због тога. Било ми је, не дај Боже, као да је мој Емил мртав. Емил без бркова! Од првог дана нашег познанства, пре неких тридесет година, ја сам знала Емила само с брковима. Рекла сам му, тада, када их је обријао: Е, Емиле, Емиле, више бих волела, нека ми Бог опрости, више бих волела да сам те данас видела без руке или без ока, него без бркова... Искрено да ти кажем, ја мислим да их је обријао зато што су почели да му седе, али он ми се клео да је то било случајно. Засекао их је бријачем и онда рекао у себи: Збиља, Емиле – бар он тако каже – збиља, Емиле, како би било да једном обријеш те бркове? Сигурно би се твоја стара Марија заценила од смеха... Можеш мислити: није ни претпостављао да бих могла и да заплачем због тога... Но, касније сам се навикла. Човек се на све навикава, зар не? МЛАДИЋ (одсутно): О, да наравно... МАРИЈА РИГО (збуњено): Не знам шта је с њим, отишао је на неки састанак. Знаш, он има много посла у Комитету... МЛАДИЋ: Господин Емил је имао, и тога се врло добро сећам, један печатни прстен с којим нам је ударао по глави буботке када бисмо држали оловку неправилно... МАРИЈА РИГО: Нема више ни тог прстена... Јадни Емил! Много је претрпео за време рата... Тај су му прстен узели у Русији када је запао у ропство... Сада има један други. Обичан. Ја сам му га купила за сребрну свадбу. А зар ти је Емил предавао? МЛАДИЋ: Господин Емил ми је предавао само неколико дана, у време када је вас замењивао... Био је јако строг... МАРИЈА РИГО: О, Емил је јако добар педагог, ти то сигурно и не знаш, само што је врло нервозан. Такав је он и са својом децом био одувек... Ти, значи, познајеш и нашу децу? МЛАДИЋ: Наравно, госпођо, старији, Антон, ишао је са мном у исти разред. А млађи, Ото... МАРИЈА РИГО: Ото је сада официр. Има врло лепу плату, али све даде на жене. Ту је помало на Емила. И он је био у младости велики женскар, и искрено да ти ка-

157

жем, намучио ме прилично. Ото много новца троши на плоче. То је право лудило. Скупља класичну музику... ето, макар мало светлости у свему томе. Јер ипак, кажем ја Емилу, много је боље што троши паре на класике, то је бар трајна вредност и оплемењује, а могао би, кажем, да скупља и ове модерне, како то раде његови другови и данашња младеж... Баш је ових дана био ту... Него, збиља, како си нас пронашао?... Био си, значи, прво у селу... МЛАДИЋ: Да, био сам прво у селу. И одмах ми рекоше: Госпођа Риго се преселила одавде већ давно. Има томе више од десет година... Било ми је дошло да заплачем од помисли да сам вам изгубио сваки траг. А онда се нађе у селу неко ко ми рече да зна име варошице у коју сте се преселили... И, ето, стигао сам. МАРИЈА РИГО: И кога си нашао у селу?... Да ли си нашао неког од својих другова? МЛАДИЋ: Ушао сам у село, колима, око подне. Рекао сам шоферу да вози лагано. Сељаци су гледали у кола зачуђено, као и онда пре двадесет година... Знате, питали су ме још када сам кренуо, тачније, питао сам се ја сам: да ли ћу препознати некога, да ли ћу знати и како ћу знати да је баш то оно село у коме сам пре двадесет година оставио тог малог Андреаса, који ме и сад посећује, каткад, у сну; и онда сам се тешио: Баш си луд, говорио сам себи. Баш си луд, ако се људи мењају, пејзажи остају исти. А тај ми је предео био познат као мој длан. Довољно ми је било да зажмурим и да се сетим реке крај села, Грофовске шуме, познавао сам свако дрво, сваки жбун, сваки цвет... И, ето, долазим у село и препознам одмах неке људе, гледам их и смешкам им се. МАРИЈА РИГО: Сигурно си препознао чика-Андрију, поштара... чујем да је још увек он поштар... МЛАДИЋ: Чика-Андрију сам одмах питао да ли има за мене неке поште и рекао му своје име. Он намести своје наочари, и поче да претура по неким старим, заосталим писмима, пљуцкајући у прсте, затим рече: Не, нема ништа. А онда ми рече, са­ свим другим гласом: А, ти ли си онај што си ми сипао песак у трубу... Сад си ми долијао, мангупе... МАРИЈА РИГО: А да ли си збиља то био ти?... МЛАДИЋ: Не, рекох, чика Андрија, нисам то био ја. То је био Павле Езел, али признајем, рекох му, идеји сам ја кумовао... МАРИЈА РИГО: Павле Езел... Кога сте то звали Езел... Није ли то... Ах... (Одахне) Више се и не усуђујем да погађам. Доста ми је ова једна мистерија за данас... Прво њу да решим. МЛАДИЋ: Езел је, рекоше, – истину да вам кажем ни ја му се не сећам презимена, и још га увек зову Павле Езел – постао кондуктер на железници... Саобраћа сад негде на релацији Атина–Београд–Будимпешта–Москва... Тако нешто... *** МАРИЈА РИГО: Но, изговори већ једном... Изговори, забога... Већ сам на граници стрпљења... Па ти знаш нашу женску радозналост... МЛАДИЋ: Подсетите ме касније на овај разговор... Наставићу вам га касније... Пустите нека се мистерија полако решава... Мистерија под насловом: У трагању за изгубљеним дечаком. Глава прва: Препознавање.

158

МАРИЈА РИГО: Добро, настави... Глава друга... Како се зове глава друга... МЛАДИЋ: Не, ово је још увек глава прва, наставак други... Онда се ја, на крају разговора, лепо опростим од њих, онако узгред распитујући се за њиховог сина, то јест за Белу, и за наше другове Ота, Попова и друге, врло узгредно упитам: А шта је било, молим вас, са оном малом, како се оно зваше, ишли смо, наиме, у исти разред, оном малом Јулијом?... Јулија... претварам се да не знам како се тачно презивала... Да, Јулија Сабо, она мала Мађарица... О, рекоше они, она се више не презива Сабо, сада се презива Попов... Госпођа Риго скочи са свог седишта, притрчава Младићу, грли га.

МАРИЈА РИГО: Андреас Сам... Андреас Сам... (Са сузама у очима) Господе Боже, како се нисам сетила раније! Мали Андреас Сам, син господина Едуарда Сама... Онај мали Сам што се забављао са Јулијом Сабо... Анди, Анди, ко би се могао сетити... А тако сам често мислила на вас... (Збуњено) На тебе, на твоју сестру, на све вас. Одмах сам се сетила чим си поменуо име Јулије Сабо... (Прети му прстом) Мислиш да је твоја стара добра учитељица сасвим оглупавела и да се баш ничега не сећа. А, био си ти велики мангуп... Мангуп... богме. Као мој Ото... Знам ја, ти си вршљао око оне мале Јулије... Знала сам ја већ тада... Е, баш ће бити мило Емилу кад буде чуо ко нам је дошао у посету. Само, збиља не знам што се задржао тако дуго... Можда бих могла да пошаљем неког да види шта је с њим... Да га позову... Како се не бих сећала... Као сад те видим: богами си се изменио... Сећам се, увек си ишао са неким својим псом, вршљао си тамо на обали реке... и завлачио се у појате са Јулијом... Знам ја тебе, сад си ми долијао... Анди, Анди... У част овога и ја ћу морати да попијем једну чашу, мада ми је лекар забранио чак и чашицу ракије пред ручак, али ја ипак, у неким ретким тренуцима, испијем по коју кап. У твоје здравље... МЛАДИЋ: У ваше здравље, госпођо учитељице... МАРИЈА РИГО: А, не, чекај за тренутак... (Ослушкује. Чује се отварање врата) Ово је сигурно Емил... Испићемо чашицу ракије утроје... Емиле... Емиле, јеси ли то ти? ЕМИЛ (офф): Опет су нас угњавили са тим својим састанцима... МАРИЈА РИГО: Емиле, да видиш ко нам је дошао у госте... Један од Отових другова... ЕМИЛ (офф): Увек се нађе неко ко не схвата линију партије и због кога мораш да губиш и ти и твоји другови своје драгоцено време... *** МЛАДИЋ: Дакле, збогом, госпођо Риго, збогом и извините што сам остао овако дуго... МАРИЈА РИГО: Забога, Анди, па ти о себи ниси још честито ништа испричао. Реци ми макар... МЛАДИЋ: Ето, био сам дошао на мало ходочашће и рекох себи: Хајде да посетим своју стару, добру учитељицу, хајде да видим шта је било са мојим друговима, са Белом Хорватом, са Јулијом, са свима осталима. Рекао сам у себи: људи се мењају, пре-

159

дели остају исти... И видите, госпођо Риго, нисам нашао ништа од свега тога... Чак ни дрвеће нисам нашао, чак ни она два храста у чија сам стабла урезао своје име... (Улази Емил, мало пијан и уплашен, нагло остарео, са кишобраном и мало погрбљен, говори уморно.)

ЕМИЛ (искрено уморно): Кажем ја вама, младићу, тако вам је то са успоменама: дим, пара, сан, магла, ништа. (Крену заједно. Емил још увек нешто прича. Ми га не чујемо.) ЗАТАМЊЕЊЕ

1. Образложи како разумеш разлоге због којих се младић одлучује да пронађе своју стару учитељицу.

2. Издвој делове дијалога у којима се осећа извесна нелагодност у обраћању младића Марији Риго и објасни их.

3. Пажљиво прати упутства у заградама (дидаскалије), па објасни како она учествују у карактеризацији ликова старе учитељице и Андреаса Сама.

4. Када би твој задатак био да предложиш глумцу, који има улогу младића, која осећања треба да испољи на сцени, говорећи своје реплике, какве би биле твоје суге­ стије? (При том узми у обзир године госпође Риго; обрати пажњу на то којих се ученика она сећа; по чему на крају препознаје Андреаса. Посебно уочи завршни пасус у којем младић објашњава своја очекивања од описане посете.)

5. Објасни зашто је Данило Киш ово дело назвао Ноћ и магла. Телевизијска драма (ТВ драма, теледрама) – Посебан вид и нови жанр драмске књижевности; драма замишљена и директно писана за ТВ; одступањем од позоришног и филмског израза, она долази до особености и образује својствену уметничку структуру. Овај драмски жанр не подноси позоришни патос, није прикладна за групне сцене, избегава експлозивне тренутке и јаке кризе и акценте, одбија опште планове, прединамичну монтажу, филмске резове и брза кретања унутар кадра. Исто тако, телевизијска драма нe трпи гломазну драмску конструкцију са многоструким садржајем. Она смањује број ликова, већином се усредсређује на један једини центар пажње, избегава уводне опуштености, улази одмах у бит збивања и тежи ка одигравању радње на једном месту и у што краћем временском року. (из Речника књижевних термина)

!

ноћ, магла, младић, стара учитељица, суочавање, разочарaње; драмолет

160

Молијер

Грађанин племић (Одломци)

ГО­СПО­ДИН ЖУР­ДЕН ГО­СПО­ЂА ЖУР­ДЕН, ње­го­ва же­на ЛУ­СИ­ЛА, њи­хо­ва кћи КЛЕ­ОНТ, Лу­си­лин ве­ре­ник ДО­РАНТ, гроф, До­ри­ме­нин љу­бав­ник МАР­КИ­ЗА ДО­РИ­МЕ­НА КО­ВИ­ЈЕЛ, Кле­он­тов слу­га НИ­КО­ЛИ­ЈА, Жур­де­но­ва слу­жав­ка УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ УЧЕ­НИК УЧИ­ТЕ­ЉА МУ­ЗИ­КЕ УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА УЧИ­ТЕЉ БО­РЕ­ЊА УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ КРО­ЈАЧ КРО­ЈА­ЧЕВ ПО­МОЋ­НИК ДВЕ СЛУ­ГЕ Пе­ва­чи, пе­ва­чи­це, сви­ра­чи, игра­чи, ку­ва­ри, кро­јач­ки по­моћ­ни­ци, Тур­ци, дер­ви­ши. До­га­ђа се у Па­ри­зу, у ку­ћи го­спо­ди­на Жур­де­на. ПР­ВИ ЧИН За­ве­са се ди­же и ви­ди се мно­го му­зич­ких ин­стру­ме­на­та. На сре­ди­ни по­зор­ни­це уче­ник учи­те­ља му­зи­ке ком­по­ну­је за сто­лом ари­ју ко­ју је г. Жур­ден по­ру­чио за се­ре­на­ду.

ПО­ЈА­ВА I Учи­тељ му­зи­ке, учи­тељ игра­ња, три пе­ва­ча, два сви­ра­ча, че­ти­ри игра­ча. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Сад има­мо до­ста по­сла и ви и ја. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ Има­мо. На­шли смо чо­ве­ка ка­кав нам је по­тре­бан обо­ји­ци. Го­спо­дин Жур­ден је увр­тео у гла­ву да је пле­мић, да му тре­ба го­спод­ско по­на­ша­ње; он је за нас пра­ва кра­ва му­за­ра; ви игра­чи и ми му­зи­ча­ри мо­же­мо же­ле­ти да се и оста­ли гра­ђа­ни угле­да­ју на ње­га.

161

УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Не баш у све­му да се угле­да­ју на ње­га; ње­га ра­ди, ја бих во­лео да он бо­ље пам­ти на­ша пре­да­ва­ња. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ Исти­на је да их сла­бо схва­та, али их до­бро пла­ћа; а то је баш оно што је на­ма умет­ни­ ци­ма да­нас по­треб­ни­је од све­га оста­лог. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Е, ви­ди­те, ја тра­жим и ма­ло сла­ве. При­јат­но ми је пље­ска­ње; али ја сма­трам да је пра­ во му­че­ње за умет­ни­ке кад се при­ка­зу­ју пред глу­па­ци­ма, кад њи­хо­ве умо­тво­ри­не мо­ ра­ју да под­но­се ди­вљач­ко про­ста­штво ка­квог бле­са­на. Ужи­ва­ње је, мо­ра­те при­зна­ти, кад се ра­ди за љу­де ко­ји уме­ју да осе­те ле­по­те умет­но­сти, ко­ји ле­по при­ма­ју умет­нич­ ка де­ла, ко­ји хва­ла­ма на­гра­ђу­ју наш труд. Да, умет­ни­ку је нај­бо­ља на­гра­да за ње­го­ве тво­ре­ви­не уве­ре­ње да су по­ста­ле по­зна­те и да су их до­че­ка­ле по­хва­ле ко­је ње­му слу­же на част. По мо­ме ми­шље­њу, не­ма леп­ше на­гра­де за на­ше за­ма­ра­ње; а нај­ми­ли­је су по­хва­ле про­све­ће­них љу­ди. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ Сла­жем се с ва­ма. И ја ужи­вам у та­квим по­хва­ла­ма, јер оне го­ли­ца­ју ча­сто­љу­бље; али се не жи­ви од ди­ма та­мја­на. Од го­лих по­хва­ла ка­ква је ко­рист? Уз њих тре­ба не­што што зве­чи. Жур­ден је, до­ду­ше, чо­век не­про­све­ћен, чо­век ко­ји о сва­че­му го­во­ри ка­ко му на ум пад­не, чо­век ко­ји че­сто хва­ли оно што ни­је за хва­лу; али, ње­го­ва је ке­са пу­на раз­ло­га, ње­гов но­вац по­пра­вља ње­го­во ра­су­ђи­ва­ње, ње­го­ве су по­хва­ле истин­ски злат­ не; да­кле, тај не­у­ки гра­ђа­нин на­ма је ко­ри­сни­ји од обра­зо­ва­ног ко­ле­но­ви­ћа ко­ји нас је ов­де увео. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Има не­што исти­не у ва­шим ре­чи­ма; али ви пре­це­њу­је­те но­вац; грам­зи­вост је ни­ска страст ко­јој се че­стит чо­век не ода­је. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ Ипак ви ра­до при­ма­те Жур­де­нов но­вац. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА То је исти­на; али ме­ни то ни­је до­ста, не­го бих хтео да тај чо­век по­ред бо­гат­ства има и уку­са. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ И ја бих то хтео; и ето, обо­ји­ца се тру­ди­мо да му укус вас­пи­та­мо, али у сва­ком слу­ча­ју он на­ма пру­жа мо­гућ­ност да нас ви­де у дру­штву, и он ће пла­ти­ти за дру­ге оно што ће дру­ги хва­ли­ти уме­сто ње­га. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Ево га, до­ла­зи!

162

ПО­ЈА­ВА II Пре­ђа­шњи, Жур­ден, слу­га. ЖУР­ДЕН, у до­ма­ћој ха­љи­ни са ноћ­ном ка­пи­цом. Да­кле, го­спо­до, шта је? Де, по­ка­жи­те ми те ва­ше ко­мен­ди­је! УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Ка­ко? Ко­мен­ди­је!? ЖУР­ДЕН Да, ка­ко оно зо­ве­те: онај ваш пе­вач­ки и играч­ки про­лог, ди­ја­лог, шта ли? УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Е, е, е! УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ Из­во­ли­те, ми смо го­то­ви! ЖУР­ДЕН Ду­го сте ме че­ка­ли, а то сто­га што се да­нас обла­чим баш као пра­ва го­спо­да. Мој кро­јач ми је по­слао сви­ле­не ча­ра­пе, ко­је сам с му­ком на­ву­као. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ Мо­лим, ми има­мо кад. ЖУР­ДЕН Мо­лим вас обо­ји­цу да не оде­те док ми не до­не­су оде­ло; же­лим да ме ви­ди­те у ње­му. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Учи­ни­ће­мо све што за­по­ве­ди­те. ЖУР­ДЕН Ви­де­ће­те ка­ко ћу би­ти леп од гла­ве до пе­те! УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ У то смо уве­ре­ни! ЖУР­ДЕН, по­ка­зу­ју­ћи до­ма­ћу ха­љи­ну. И ово сам дао да ми се на­пра­ви. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Див­на ха­љи­на! ЖУР­ДЕН Мој кро­јач ми је ре­као да го­спо­да ју­тром но­се ова­кве ха­љи­не. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ Сто­ји вам не мо­же би­ти бо­ље.

163

ПО­ЈА­ВА IV Пре­ђа­шњи, учи­тељ фи­ло­зо­фи­је.

***

ЖУР­ДЕН Ох, го­спо­ди­не фи­ло­зо­фе, баш до­ђо­сте у зго­дан час са ва­шом фи­ло­зо­фи­јом. Уми­ри­те, мо­лим вас, ове љу­де. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Шта је то би­ло? Шта вам је, го­спо­до? ЖУР­ДЕН Пре­пи­ра­ли су се чи­ји је за­нат бо­љи, па су се то­ли­ко раз­љу­ти­ли да је до­шло до увре­да, а за­ма­ло и до ту­че. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Шта, зар да се то­ли­ко за­бо­ра­ви­те, го­спо­до? Зна­чи, да­кле, да ни­сте чи­та­ли уче­ну Се­не­ ки­ну рас­пра­ву о љу­ти­ни? Има ли шта ни­же и стид­ни­је од те стра­сти, ко­ја чо­ве­ка пре­тва­ ра у звер? Па зар не­ма­мо ра­зум, ко­ји тре­ба да бу­де го­спо­дар сва­ког на­шег по­ступ­ка? УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Ви не зна­те, го­спо­ди­не, да нас је овај обо­ји­цу увре­дио, пре­зи­ру­ћи игра­ње, ко­је ја пре­ да­јем, и му­зи­ку ко­јом се он ба­ви. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Му­дар чо­век се из­ди­же из­над свих увре­да; и нај­бо­ље је од­го­во­ри­ти на грд­ње уме­ре­но­ шћу и стр­пље­њем. УЧИ­ТЕЉ БО­РЕ­ЊА Обо­ји­ца се усу­ђу­ју да по­ре­де сво­ја за­ни­ма­ња са мо­јим. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ И то вас то­ли­ко раз­ја­ри­ло? Зло је што се љу­ди рас­пра­вља­ју због та­шти­не и по­ло­жа­ја у дру­штву; оно по че­му се раз­ли­ку­је­мо из­ме­ђу се­бе, то су му­дрост и вр­ли­на. УЧИ­ТЕЉ ИГРА­ЊА Ја му до­ка­зу­јем да је игра­ње умет­ност ко­ја за­слу­жу­је сва­ко по­што­ва­ње. УЧИ­ТЕЉ МУ­ЗИ­КЕ А ја, опет, да је му­зи­ка умет­ност ко­јој се чо­ве­чан­ство кла­ња­ло од иско­на. УЧИ­ТЕЉ БО­РЕ­ЊА А ја твр­дим да је бо­ре­ње нај­леп­ша и нај­ко­ри­сни­ја од свих ве­шти­на. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ А шта он­да да се ка­же за фи­ло­зо­фи­ју? Ја на­ла­зим да сте сва тро­ји­ца вр­ло без­оч­ни кад се усу­ђу­је­те да пре­да мном го­во­ри­те та­ко охо­ло, и да умет­но­шћу на­зи­ва­те бес­по­сли­це ко­ји­ ма је ме­сто ме­ђу нај­ни­жим за­на­ти­ма, као што су гла­ди­ја­тор­ски, пе­вач­ки и пе­ли­ван­ски!

164

ПО­ЈА­ВА VI Пре­ђа­шњи, учи­тељ фи­ло­зо­фи­је.

***

ЖУР­ДЕН (...) А са­да хо­ћу да вам по­ве­рим јед­ну сво­ју тај­ну. Ја сам за­љу­бљен у јед­ну го­спо­ђу ви­со­ка ро­да, па бих био рад да јој на­ки­ти­мо љу­бав­но пи­сам­це ко­је ћу спу­сти­ти пред ње­не но­ге. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Дра­ге во­ље, по­мо­ћи ћу вам. ЖУР­ДЕН Је л’ те да ће то би­ти га­лант­но? УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Да­бог­ме! Хо­ће­те ли да јој пи­ше­те у сти­хо­ви­ма? ЖУР­ДЕН Не, не; не у сти­хо­ви­ма. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ До­бро, он­да у про­зи. ЖУР­ДЕН Не­мој­те, не­ћу ни у сти­хо­ви­ма ни у про­зи. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Па мо­ра јед­но или дру­го. ЖУР­ДЕН За­што то? УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ За­то, го­спо­ди­не, што се ми­сао мо­же из­ра­зи­ти са­мо у про­зи или у сти­хо­ви­ма. ЖУР­ДЕН Е-не! Са­мо у про­зи или у сти­хо­ви­ма? УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Са­свим та­ко: све што ни­је про­за, то је стих, а што ни­је стих, то је про­за. ЖУР­ДЕН А кад се го­во­ри про­сто, као сад ја с ва­ма, шта је то? УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ То је про­за.

165

ЖУР­ДЕН Шта, шта? Кад ја, на при­мер, ка­жем: „Ни­ко­ли­ја, до­не­си ми па­пу­че и дај ми мо­ју спа­ ва­ћу ка­пу“, зар је то про­за? УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Јест, го­спо­ди­не! ЖУР­ДЕН О, Го­спо­де! Он­да има већ че­тр­де­сет го­ди­на ка­ко го­во­рим у про­зи, а тек сад то са­зна­ јем! Е, баш вам мно­го хва­ла што сте ми то об­ја­сни­ли. Да­кле, ја бих же­лео да јој ста­вим у пи­сам­це не­што ова­ко: Лепа маркизо, ваше лепе очи учиниће да умрем од љубави! Али бих хтео да то бу­де ка­за­но љуп­ки­је, не­жни­је. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Он­да на­пи­ши­те да се од пла­ме­на ње­них очи­ју ва­ше ср­це пре­тва­ра у пе­пео; до­дај­те да због ње да­њу и но­ћу под­но­си­те... ЖУР­ДЕН Не, не­ћу та­ко, не­го као што сам ма­ло­пре ре­као: Лепа маркизо, ваше лепе очи учиниће да умрем од љубави. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Ја ми­слим да из­ја­ва тре­ба да бу­де ма­ло оп­шир­ни­ја. ЖУР­ДЕН Не, опет вам ка­жем, ја же­лим да у пи­сму бу­ду са­мо те ре­чи, али по­ре­ђа­не по мо­ди, као што тре­ба. Мо­лим вас да их из­го­во­ри­те на ви­ше на­чи­на, па да ода­бе­рем. УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Ето, пр­во мо­же да бу­де као што сте ви ре­кли: Лепа маркизо, ваше лепе очи учи ниће да умрем од љубави. Или: Да умрем од љубави учиниће ваше лепе очи, лепа маркизо. Или: Ваше лепе очи од љубави да умрeм, лепа маркизо, учиниће. Или: Да умрем ваше лепе очи, маркизо лепа, од љубави учиниће. ЖУР­ДЕН Е, сад, ка­ко је нај­леп­ше? УЧИ­ТЕЉ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ Она­ко ка­ко сте са­ми ре­кли: Лепа маркизо, ваше лепе очи учиниће да умрем од љубави! ЖУР­ДЕН Гле, а ја то ни­сам про­у­ча­вао: ја сам она­ко ре­као, од пр­ве ре­чи. Хва­ла вам ср­дач­на, и мо­лим вас до­ђи­те су­тра ра­ни­је. Пре­вео Си­мо Ма­та­вуљ грам­зи­вост – осо­би­на оно­га ко­ји је грам­зив, по­хле­па; та­шти­на – пра­зни­на, пу­стош; ма­ла и крат­ко­трај­на вред­ност; уобра­зи­ља, уобра­же­ност, су­је­та; пе­ли­ван – ар­ти­ста, ве­штак у цир­ку­су ко­ји из­во­ди акро­бат­ске мај­сто­ри­је на жи­ци, уже­ту за­тег­ну­том у ва­здух; ко­ме­ди­јаш

166

О Го­спо­де! Он­да има већ че­тр­де­сет го­ди­на ка­ко го­во­рим у про­зи, а тек сад то са­зна­јем! Об­ја­сни шта из од­лом­ка са­зна­јеш о го­спо­ди­ну Жур­де­ну. Ко је Жур­ден? Шта ми­ слиш, за­што он жу­ри да стек­не го­спод­ско по­на­ша­ње? Ана­ли­зи­рај шта је сме­шно у на­ чи­ну на ко­ји то чи­ни. – Упо­ре­ди Жур­де­нов од­нос пре­ма ма­те­ри­јал­ним ства­ри­ма (оде­ ћа) и ду­хов­ним вред­но­сти­ма (зна­ње, та­ле­нат, ства­ра­ла­штво), па на осно­ву то­га обра­зло­жи ка­кав је чо­век Жур­ден. При­ли­ком ту­ма­че­ња ли­ка узми у об­зир осо­би­не ко­је се ис­по­ља­ва­ју у Жур­­де­­но­вом го­во­ру и по­на­ша­њу. За­др­жи се на ње­го­вом раз­го­во­ру са учи­те­љем фи­ло­зо­фи­је. Шта је ту по­себ­но ко­ мич­но? Раз­ми­сли ко­је се озбиљ­не по­ја­ве раз­от­кри­ва­ју по­мо­ћу сме­шних еле­ме­на­та у дијалогу. – Обра­зло­жи чи­ме те Жур­ден под­се­ћа на Фе­му из По­кон­ди­ре­не ти­кве Јо­ва­на Сте­ри­је По­по­ви­ћа.

Он је за нас пра­ва кра­ва му­за­ра Раз­мо­три шта је све пред­мет ка­ри­ки­ра­ња у од­лом­ку из дра­ме. За­др­жи се на ди­ја­ ло­гу учи­те­ља игра­ња и учи­те­ља му­зи­ке, ко­ји тре­ба да вас­пи­та­ју Жур­де­нов укус. Шта учи­тељ му­зи­ке ми­сли ка­да ка­же да Жур­де­нов „но­вац ис­пра­вља ње­го­во ра­су­ђи­ва­ње“? За­што је при­стао да по­у­ча­ва Жур­де­на? Ана­ли­зи­рај дру­штве­не по­ја­ве ко­ји­ма се Мо­ли­јер на­ру­гао кроз од­нос из­ме­ђу бо­га­ тог гра­ђа­ни­на, ко­ји је ку­пио пле­мић­ку ти­ту­лу, и уче­них љу­ди, ко­ји су спрем­ни да му слу­же. Шта је у то­ме ак­ту­ел­но до да­нас? – За­што се укус, вас­пи­та­ње и обра­зо­ва­ње не ку­пу­ју, већ се сти­чу мар­љи­во­шћу, ра­дом и ра­з­ви­ја­њем лич­них спо­соб­но­сти? На­ве­ди раз­ло­ге због ко­јих није­дан учи­тељ ни­је ус­пе­шан у вас­пи­та­ва­њу. При то­ме имај у ви­ду ка­ко се учи­те­љи од­но­се пре­ма оно­ме о че­му по­у­ча­ва­ју. По­себ­но се за­др­жи на при­ме­ри­ма њи­хо­ве грам­зи­во­сти и та­шти­не, ко­је, као „ни­ске стра­сти“, код дру­гих кри­ти­ку­ју. – Раз­ми­сли че­му су те Жур­ден и ње­го­ви учи­те­љи на­у­чи­ли. Мо­ли­је­ров гра­ђа­нин-пле­мић, го­спо­дин Жур­ден, на по­гре­шан на­чин раз­у­ме уче­ ност и го­спод­ство. У сво­јој жур­би да по­ста­не пле­мић он де­лу­је сме­шно. До­па­дљи­вост овог де­ла за чи­та­о­ца мо­же се по­ве­за­ти са чи­ње­ни­цом да је оно ко­ме­ди­ја. Ко­ме­ди­ја је драм­ска вр­ста у ко­јој се сме­ху из­вр­га­ва­ју ма­не по­је­дин­ца или дру­штва. Ко­ме­ди­ја се раз­ви­ла у ста­рој Грч­кој. У њој су се овим на­зи­вом пр­во­бит­но обе­ле­жа­ва­ла драм­ска де­ла ве­се­ле са­др­жи­не ко­ја су се при­ка­зи­ва­ла о пра­зни­ци­ма бо­га при­ро­де и ства­ра­лач­ке сна­ге Ди­о­ни­са. То­ком вре­ме­на развило се више врста комедије, као што су комедија карактера и комедија нарави (друштвена комедија). У не­ким ко­ме­ди­ја­ма се на сме­шан на­чин из­но­се штет­не, по­себ­но из­ра­же­не људ­ске скло­но­сти и стра­сти: ла­ко­ми­сле­ност и та­шти­на, твр­дич­лук, хва­ли­са­вост, ла­ко­мост, ка­ћи­пер­ство. То је слу­ чај у ко­ме­ди­ја­ма као што су Мо­ли­је­ров Гра­ђа­нин пле­мић или По­кон­ди­ре­на ти­ква и Твр­ди­ца Јо­ва­на Сте­ри­је По­по­ви­ћа.

!

Журден, ученост, васпитање, карикирање; комично, комедија

167

Бранислав Нушић

Сумњиво лице (Одломак)

У једну пограничну паланку из Министарства унутрашњих дела стиже строго поверљив телеграм. У њему пише да се у срезу налази „сумњиво лице“, особа која са собом носи револуционарне и антидина­ стичке списе и писма. Среској власти налаже се да га пронађе, ухапси и под стражом спроведе у Београд. Капетан Јеротије Пантић одмах позива све чиновнике на саветовање.

ЈЕРОТИЈЕ, ЧИНОВНИШТВО ЈЕРОТИЈЕ (на друга врата): Извол’те, уђите. (Улазе Вића, Жика, Милисав и Таса. Вића је сув и штркљаст, он има необично кратак капут на струк, тесне, припијене ја­ хаће панталоне, чизме и на њима мамузе. Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана. На њему виси извештало прљаво одело, прслук му кратак тако да му се кошуља под њим види. Панталоне му горе врло широке, а доле уске и спале те се наборале. Господин Ми­ лисав је средњег раста, улицкане косе и уфитиљених бркова. На њему је бивша официр­ ска блуза са распареним знацима и чојицама од којих се траг још познаје. Он је војнички кратко ошишан, а панталоне му затегнуте ластишем под ципелом. Таса је омален, повијених леђа, седих бркова, ћелав. На њему дугачак излизан реденгот и прљаве и ис­ кривљених штикала ципеле. Јеротије их најпре премерава све, па онда почиње свечаним тоном): Господо, ствар је врло важна и озбиљна... морамо сви... (Заустави му се поглед на Жики.) Како је теби, господин Жико? ЖИКА (одебљалим језиком): Ја вршим своју дужност! ЈЕРОТИЈЕ: Тако, тако и треба! Морамо сви вршити дужност, јер ствар је озбиљна... Ствар је, како да кажем... да, господо, ми смо се овде сабрали... управо, ја сам вас позвао, господо!... Господин-Вићо, брате, ти тако гледаш човека у очи као да имаш нешто да му кажеш, а то може збунити и највећег говорника. ВИЋА: Па имао бих да вам кажем. ЈЕРОТИЈЕ: Шта? ВИЋА: Послао сам већ Алексу. ЈЕРОТИЈЕ: Ако, добро си учинио! Дакле, шта сам оно хтео да кажем? (Сети се.) Ах, да! Дедер, ти, Тасо, прочитај ову депешу. (Да му.) Господо, депеша је поверљива, од господина министра унутрашњих дела!... Читај! ТАСА (чита): „Плава риба, кљукана династија...“ ЈЕРОТИЈЕ (тргне се и отме му): Ама није то, ко ти то даде? Господин Вићо, ово је требало уништити. (Трпа у џеп ову, а вади из другог џепа другу хартију и даје је Таси.) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво“.

168

ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте, господо, „строго поверљиво“. Тасо, ево ти овде пред свима кажем: да ћу ти ноге пребити ако одавде зађеш по чаршији и истртљаш шта си прочитао. ТАСА: А!... Господин-капетане!... ЈЕРОТИЈЕ: Немој ти мени „а, господин-капетане!“ јер си ти, брате, за полић ракије кадар да иструћаш сваку државну тајну. А то не ваља. Једна обична жена па крије своје тајне, а једна држава па да није кадра сакрити своје. И то због једног полића ракије. Ја, видиш, још нисам казао ову тајну својој жени, а ти је кажеш чаршији. Ако те почем сврби језик, а ти узми четку од ципела па га прочеши, а немој га чешати на државни рачун. Разумеш ли? ТАСА: Разумем! ЈЕРОТИЈЕ: Ово су све указна лица, а ја, видиш, чиним теби част, па те зовем заједно с указним лицима. Зашто? Зато што си већ тридесет година овде чиновник и што си стар човек, па немој онда... ’ајд’, читај даље! ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу досада уоченоме, у томе се срезу налази извесно сумњиво лице које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма, са намером да их пренесе преко границе. Лични опис овога сумњивог лица непознат је властима. Једино се зна да је то млад човек. Учините све што је потребно да се ово лице у вашем срезу пронађе, списи и писма од њега одузму и под јаком стражом у Београд спроведе. Удвојите пограничне страже да би му се спречио прелазак преко границе и, ако вам затреба помоћи, обратите се у моје име и суседним среским властима“. ЈЕРОТИЈЕ (за време читања посматрао их је важно). Јесте ли чули?... Јесте ли чули, господо? Увиђате ли колико је ово важна ствар? На нама је да спасемо државу; у нас, у овоме часу, гледа и држава и династија! (Општа тишина. Он их посматра, и пошто прошета два-трипут размишљајући, наставља.) Ствар није проста и морамо сви озбиљно да размислимо како ћемо притећи држави у помоћ. Није то да кажете хајдук, на пример, па се дигнемо, сви овако, те хајд’ на вечеру код председника општине у ово село. Сутрадан оставимо господина Жику да се испава, а ми хајд’ на ручак у друго село, код другог председника општине, па се вратимо и пошаљемо депешу у Београд: „Енергичном потером овосреске власти, хајдук тај и тај измакао испред потере у други срез!“ Ал’ ово је друга ствар, ово је сумњиво лице! А шта је то сумњиво лице? ’Ајд’ кажи, Тасо, шта је то сумњиво лице? (Таса слеже раменима и гледа у указна лица.) Не знаш, дабоме! Сумњиво лице, то је, прво и прво, лице без личног описа, а друго: то је лице које је тешко пронаћи, а државни интереси захтевају да га пронађеш! И како да познаш, међу толиким лицима, које је сумњиво лице? Ето, ’ајд’ кажите: је ли господин Жика сумњиво лице? (Жика се буни.) Није! Је ли Таса сумњиво лице? (Таса се снисходљиво смеје.) Ето, промерите га, молим вас, па кажите: је ли сумњиво лице? То вам је, господо моја, као на пример на патарицама: скупе се жене, десет, двадесет, тридесет жена; е, ’ајд’ сад ти, ако можеш, познај која је међу њима непо­ штена? Не можеш да познаш ни која је поштена, а камоли која је непоштена? (Пауза, шета.) Е, па, де сад, кажите ви мени, господо, како мислите ви да поступимо у овој прилици? Шта, на пример, мислиш ти, господин Жико? ЖИКА (он није ни слушао говор капетана, већ се неиспаван бори са очним капцима који му једнако падају): Ја? Ја не мислим ништа! ЈЕРОТИЈЕ: Како не мислиш?

169

ЖИКА: Ухватила ме промаја, а мене кад ухвати промаја, не умем ништа да мислим. ЈЕРОТИЈЕ: Али тебе често хвата та промаја, а то не ваља. Треба да се лечиш, требало би да идеш у какву сумпорну бању. То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест! ЈЕРОТИЈЕ: Ја мислим, господо, прво и прво, да се напише један распис свима председницима општина. То ћеш ти, господине Милисаве, да напишеш! МИЛИСАВ: Је л’ строго? ЈЕРОТИЈЕ: Строго, него шта? И да ми свршиш распис са оним: „За сваку немарност по овој ствари одговараће ми лично председник“. А они тамо знају да тај свршетак у моме распису значи двадесет и пет у затвореном простору и без сведока. Разумеш ли ме, господине Милисаве, хоћу да напишеш тако да се председници општина, чим прочитају распис, почешу одостраг. Па онда, господин-Жико, да се пошаљу пандури коњаници у срез. ЖИКА: Нек се пошаљу? ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео срез, да завире у сваки шумарак, у сваки тор, у сваку воденицу. Нек се и пандури коњаници мало размрдају, и иначе ништа не раде до што иду по селима те збирају јаја за чиновнике. Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на шверцу, па је право да се и они одуже држави. МИЛИСАВ: Треба! ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо, да поделимо посао међу собом. Ти ћеш, господине Милисаве, рецимо, да напишеш распис... добро! Ти ћеш, господине Вићо, рецимо, да примиш на себе варош... добро! Ти ћеш господине Жико, рецимо, да... (погледа га дремљивог) спаваш! ЖИКА: Јесте! ЈЕРОТИЈЕ: Ти ћеш, Тасо, рецимо, да преписујеш расписе. Добро! Ал’ ко ће у срез? Треба неко да иде у срез! ЖИКА (гунђа нешто). ЈЕРОТИЈЕ: Је л’ кажеш нешто, господин Жико? ЖИКА: Кажем... могла би госпођа капетаница да иде у срез. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад. Како она може да иде у срез по званичној дужности? ЖИКА: Ње се највише боје председници општина. ЈЕРОТИЈЕ: Оно, да је она строга, то признајем, али што не иде, не иде. А ја не могу у срез, морам бити овде; сваки час може стићи каква нова депеша од господина министра. Морам бити овде. Него, господине Жико, кад би ти могао некако да се ра­ здремаш? Ово је тренутак кад држава тражи од нас да сви будемо будни. ЖИКА: Па ја бих могао... само... ЈЕРОТИЈЕ: Само би заспао у првој општини и онда ко зна кад би се пробудио. Овако, кад спаваш овде у вароши, можемо те и пробудити ако затребаш. Не остаје ништа друго него да ти, господине Милисаве, свршиш брзо распис па да пођеш у срез! ЖИКА: Јесте!

170

Плава риба, кљукана династија Пажљиво прочитај напомену (дидаскалију) на почетку одломка. Обрати пажњу на уметничке појединости које говоре о изгледу и одећи чиновника. Запази детаље на основу којих је сваки од чиновника посебно препознатљив. – Проучи комичне и симболичне елементе у слици. Објасни шта на основу спољашње карактеризације ликова закључујеш о власти коју они репрезентују.

На нама је да спасемо династију Прати како се чиновници понашају током читања министрове депеше. Шта је у њиховим реакцијама смешно? Анализирај на чему се заснива комика ове сцене. Образложи улогу комичког поступка у откривању доминантних црта ликова. За пример можеш узети писара Жику и капетана Јеротија. Образложи да ли ће овакав чиновнички апарат бити способан да сачува династију. Објасни шта у њеном деловању представља потенцијалну опасност за свако друштво. Закључи у чему је комедиограф Нушић видео хуману функцију хумора и комедије.

Стваралачка историја Сумњивог лица Комедија Сумњиво лице писана је 1887/8. године, али је на позорници први пут приказана тек 1923. Она је имала занимљиву судбину јер је због критике монархи­ стичког режима краља Милана и династије Обреновића била осуђена на тридесетпетогодишње тамновање. Нушић каже да је „грех“ овога комада био у томе што се два или три пута у њему помиње реч династија, и то не увек довољно пажљиво и не „оним лојалним тоном какав је тој речи припадао у доба када је комад писан и у доба када је династичност инаугурисана као нарочити култ свих режима“. Због тога је више пута, од 1888. до 1900. године, када је управник Народног позоришта у Београду постао сам Бранислав Нушић, ова комедија враћана своме аутору. То исто десило се и када се Сумњиво лице нашло на столу Нушића–управника Народног позоришта. Овај је, и сам, био принуђен да Нушићу–писцу врати рукопис: „Устајем са фотеље, дижем са стола рукопис и враћам га себи као писцу, а, разуме се, пропраћам све то овим мудрим речима: – Драги мој, господине Нушићу, носите ви овај рукопис кући. Леп је комад, добар је комад, ја вам чак и честитам на њему, али носите ви то кући, јер не бих био рад да се нађе овде у мојој управничкој фиоци.“ Овакав поступак разумљив је због тога што је Нушић већ раније био у затвору због сатиричне песме Два раба, која се односила на краља Милана. Приликом повлачења са српском војском 1915. године Нушић је у Приштини одбацио многе своје рукописе, међу њима и Сумњиво лице. На срећу, Албанац у чијој кући су рукописи бачени сачувао их је и по завршетку рата предао писцу. Тако је Сумњиво лице сачекало да буде приказано на позоришној сцени.

!

сумњиво лице, Јеротије, чиновништво, забуна, смешно; комедија, хумор, сатира

171

Ернест Хемингвеј

Старац и море (Одломак)

Пред тобом је кратак одломак из романа Ернеста Хемингвеја Старац и море, дат на језику оригинала, енглеском, и у преводу. Обрати пажњу на оба одломка и покушај да на часу енглеског преведеш Хемингвејев текст на свој начин.

Није желео ни да погледа рибу. Знао је да је од ње остала читава само половина. Сунце је већ било зашло док се он борио с ајкулама.

– Ускоро ће већ мрак – рече он. –Онда би требало да видим блесак Хаване. Ако сам зашао сувише на исток, онда ћу видети светла једне од нових плажа.

– Сада не могу бити више тако далеко – мислио је. – Надам се да се нико није претерано забринуо. Ту је, наравно, само дечак који ће се бринути. Али сигуран сам да није губио веру у мене. Многи старији рибари ће бринути. И многи други – мислио је. – Ја живим међ добрим светом. Риби више није могао да се обраћа, јер је риба била сувише осакаћена. А онда му неке мисли навреше у главу.

– Полурибо – рече он. – Некадашња рибо. Опрости што изађох на сиње море. Упропастих тиме и тебе и себе. Али дођосмо главе многим ајкулама, ти и ја, а многе друге памтиће нас дуго. Коликим ли само ти скрати живот, рибо моја стара? Немаш ти узалуд то копље на глави. Годило му је да размишља о риби и шта би све она могла да уради ајкулама када би слободно пливала. –Требало је да јој одсечем кљун и њега употребим у борби – мислио је. – Али нисам имао секирицу, а онда сам и нож изгубио.

– Али да ми је било њега, па да га привежем за крај весла, какво би тек то оружје било. То нам је онда могло омогућити да се заједно боримо. А шта ћеш урадити сада, ако дођу ноћас? Шта можеш да урадиш?

– Да се борим са њима – рече он. – Да се борим са њима док не паднем мртав. Превео Александар Стевановић

172

The Old Man and the Sea (Fragment)

He did not want to look at the fish. He knew that half of him had been destroyed. The sun had gone down while he had been in the fight with the sharks.

– It will be dark soon – he said. – Then I should see the glow of Havana. If I am too far to the eastward I will see the lights of one of the new beaches. – – I cannot be too far out now, he thought. I hope no one has been too worried. There is only the boy to worry, of course. Bat I am sure he would have confidence. Many others too, he thought. I live in a good town. – He could not talk to the fish any more because the fish had been ruined too badly.

Then something came into his head.

– Half-fish – he said. – Fish that you were. I am sorry that I went too far out. I ruined us both. But we have killed many sharks, you and I, and ruined many others. How many did you ever kill, old fish? You do not have that spear on your head for nothing.

He liked to think of the fish and what he could do to a shark if he were swimming free.

– I should have chopped the bill off to fight them with, – he thought. – But there was no hatchet and then there was no knife. – – But if I had, and could have lashed it to an oar butt, what a weapon. Then we might have fought them together. What will you do now if they come in the night? What can you do?

– Fight them – he said. – I fight them until I die. –

1. Проучи које су реченице из понуђеног преведеног одломка верне оригиналу. Подвуци бар три.

2. Из којих реченица овог дела можеш закључити да је превод нешто слободнији? Наведи неколико таквих реченица и објасни зашто је њихов превод посебан.

3. Како би се још могле превести на српски језик следеће реченице: He knew that half of him had been destroyed.

Than something came into his head.

I live in the good town.

4. Наведи шта би све књижевно дело изгубило да преводиоца може заменити електронски аутомат за преношење штампаног текста са једног језика на други.

5. Прочитај роман Старац и море. Након увида у цео текст и његовог разумевања моћи ћеш поузданије да одредиш колико је превод добар и лакше ћеш га упоредити са оригиналом.

!

старац, море, риба, борба, издржљивост; превод, одломак

173

Јасминка Петровић

Бонтон у гостима ДОБРО ДОШЛИ Позивање гостију некада је било врло формално и строго. Али временом, како су ишчезавали балови и раскошне гозбе, нестајале су круте форме позивања, као и обавезна гардероба и церемонијални токови пријема. Данас су та строга правила задржана још само у дипломатији. У осталим приликама све је постало знатно једноставније и лежерније. До промена у бонтону долази и због све бржег начина живота. Да би се са пријатељицом проћаскало уз кафу и колаче, довољан је само један телефонски позив. Ако би сусрету претходило штампање и слање позивнице, чекање писмене потврде дола­ска, облачење раскошне тоалете, кафа би се сасвим охладила, а колачи здрвенели. Али где је граница која раздваја унапређивање од уназађивања бонтона? Како ра­ зликовати кад се ради о лежерности, а кад о безобразлуку? Да ли незване посетиоце у недељу поподне сврстати у интимне пријатеље или у непристојне непријатеље? Не знам шта ви о овоме мислите, али по мени, утрпавање на ручкове и вечере без позива нема везе с мозгом, а камоли с бонтоном. Родбину или интимне пријатеље можете позвати на дружење, малу закуску, па и на ручак, телефоном или при сусрету. Биће довољно да се позив упути дан-два раније. Међутим, ако се ради о свечаном ручку, поводом неке прославе, бонтон налаже да се позив уручи бар недељу дана унапред. Пошто се вечера сматра свечанијом од ручка, гости се обавештавају десетак дана пре заказаног термина. Позивање на дан вечере може се сматрати увредом, јер ће и најнаивнија особа лако закључити да је неко од раније позваних гостију отказао, па се тражи брза замена. Уколико се позив још и образложи „да нам се храна не баци“, врло је вероватно да се та особа неће појавити, не само тада, него никад више. Позив се не започиње са: „Да ли сте слободни у петак увече?“, јер ако несуђена званица одговори потврдно, биће приморана да прихвати позив, а ако одговори одрично, биће приморана да га одбије. Такође се не препоручују тренутни одговори. Добро је оставити време за размишљање, усклађивање, договарање и ескивирање. Одлучан позив: „Сутра долазиш код мене у 17 часова, јасно!?“, просто приморава другу страну на још одлучнији одговор: „Разумем!“ Ко се осмели да се супротстави оваквом позиву, добиће или батине или слободу. Зато, храбри НАПРЕД, остали СТОЈ! Штампане позивнице шаљу се поводом венчања, годишњице брака, пунолетства, разних јубилеја, као и свих других важних прослава у кући када се очекује шири круг људи, укључујући и угледне личности. Неопходни подаци били би: разлог позивања, време доласка, датум, адреса, као и број телефона. Може се додати и упозорење у вези са облачењем, нпр. тамно одело и свечана хаљина уколико је реч о свечаном пријему, или кловновски нос и вампирски зуби ако се ради о маскенбалу. Они који желе да се додатно истакну познавањем бонтона нека у доњем левом или десном углу ставе и RSVP, што на француском значи: Reponse, s’il vous plait – Молим вас, одговорите.

174

Званица која се у догледно време љубазно не захвали на позиву и потврди или одбије долазак, сматра се: а) непристојном, б) расејаном или в) неписменом. Од свих комбинација свакако је најгора она када гост прихвати позив домаћина, а онда се мртав хладан не појави. Да се разумемо, то је врло непристојно, а и увредљиво. Зато, чим схватите да не можете или нећете на тај жур, ручак, рођендан... одмах се јавите домаћинима и уз извињење откажите долазак. Колико ћете том приликом бити искрени, зависи од вас и ваше блискости са домаћинима. Знате ону народну: „Ко умије, њему двије“, али има и она: „У лажи су кратке ноге“. Уколико су домаћини, због „више силе“ принуђени да откажу прославу, дужни су да о томе што пре обавесте своје госте, уз обавезно извињење. Али ако отказивање уђе у навику, домаћини ће се сматрати: а) неозбиљним, б) неодговорним, а можда и в) отписаним. Уколико гост наиђе у незгодан час, нека се не задржава дуго. Пристојно је да се уљудно опрости и оде без вређања. То што га домаћини нису задржали не значи да га не воле, не цене или не подносе, већ да немају довољно хране, столица или времена. Зато наравоученије: без најаве се улази једино у сопствену кућу. НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ: На исту забаву се не позивају брачни парови који се управо разводе, жестоки политички противници и особе у свађи. Такође се не позива више гостију него што има места за седење, односно стајање. Ако ипак тако поступите, добићете сцене као из градског саобраћаја, што и није неки комплимент за кућну забаву. У случају да имате више гостију него места, најбоље би било да изнајмите одговарајући простор. ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ: Уколико домаћин припрема послужење, нека о томе унапред обавести госте. Тако ће знати да ли да дођу сити или гладни. Ако домаћин слави рођендан, нека то не крије. У противном, гости који не буду имали ту информацију, осећаће се непријатно без припремљеног поклона. Најавите смисао окупљања, састав гостију и оквирно трајање. ПОДСЕТНИК ЗА ДОМАЋИНЕ: Благовремено купити пиће и све потребне намирнице за припрему свечаног оброка. Уредити кућу, припремити послужење, испеглати столњак, поставити сто, распоредити пиксле и празне вазе, окупати се и пригодно се обући. Гардеробер на кућној забави није неопходан, али простор за одлагање капута јесте.

1. Издвој пет правила лепог понашања о којима сазнајеш из наведеног текста.

2. Уколико неко од правила изазива твоје чуђење, посебно га образложи.

3. Који савети ти се нарочито допадају? Објасни зашто.

4. Запази и подвуци оне делове текста у којима се на хумористичан начин коментаришу поједини поступци и понашања људи. Из књиге Бонтон сазнаћеш многе занимљивости: како се правилно поставља сто; ко има предност кад се улази у просторију, а ко кад се излази из ње; да ли предност при уласку у лифт имају мушкарци, жене или деца; ко се коме првом јавља и ко први пружа руку у знак поздрава; какве поклоне коме смемо да дарујемо; којом страном тротоара је пожељно ићи...

!

поступци, понашање, правила лепог понашања, домаћин, гости; хумор

175

СА ИЗВОРА ЖИВОТА Књи­га је из­вор до­жи­вља­ја и са­зна­ња. Без ње би да­ле­ки про­сто­ри и про­шла вре­ме­ на оста­ли из­гу­бље­ни, дру­ги све­то­ви би­ли би не­по­зна­ти као да су нео­т­кри­ве­ни кон­ти­ нен­ти, а жи­вот­не исти­не и по­ру­ке исто­ри­је из­гу­бље­не у по­је­ди­нач­ном ис­ку­ству љу­ди. Књи­жев­но де­ло на­ста­је на жи­вот­ним из­во­ри­ма. Али и ка­да сво­ју гра­ђу на­ла­зи на том вре­лу, оно не пре­сли­ка­ва жи­вот, већ ства­ра свој по­се­бан, умет­нич­ки свет. Чак и ка­да се слу­жи објек­тив­ним чи­ње­ни­ца­ма и ве­ро­до­стој­ним жи­вот­ним по­је­ди­но­сти­ма, пи­сац се не од­ри­че по­тре­бе за ства­ра­лач­ким из­ми­шља­њем, же­ље да ствар­ни свет об­ но­ви у ма­шти и да га пре­о­бли­ку­је у но­ву, фик­тив­ну ствар­ност. Јед­ном при­ли­ком Да­ ни­ло Киш је на­пи­сао да при­по­ве­да­ње да­је пи­сцу вар­љи­ву илу­зи­ју да ства­ра свет и да га ме­ња. Ово по­гла­вље об­у­хва­та ве­ли­ки број књи­жев­них де­ла ко­ја чи­та­о­ца при­вла­че ре­а­ ли­змом и ду­хо­ви­то­шћу те­ма. Књи­жев­ни тек­сто­ви пру­жа­ју са­зна­ња о жи­во­ту љу­ди, од­но­си­ма у дру­штву, мо­рал­ним схва­та­њи­ма, пси­хо­ло­ги­ји лич­но­сти. – Раз­ми­сли че­ му су те ова књи­жев­на де­ла по­у­чи­ла. Обра­зло­жи ко­је од тих по­ру­ка за те­бе има­ју нај­ве­ћи зна­чај. – Об­ја­сни уло­гу ху­мо­ра у от­кри­ва­њу жи­вот­них по­ја­ва и не­до­ста­та­ка љу­ди. – Из­двој тек­сто­ве ко­је пре­по­ру­чу­јеш да и дру­ги про­чи­та­ју. Спре­ми се да убе­ дљи­во обра­зло­жиш те пре­по­ру­ке.

176

РАСКОВНИК

Народне лирске љубавне песме (Избор)

Љу­бав­не пе­сме чи­не нај­бо­га­ти­ји те­мат­ски круг на­род­не ли­ри­ке. У мно­штву мо­ти­ва оку­пље­них око љу­ба­ви мом­ка и де­вој­ке из­два­ја­ју се: мо­тив де­во­јач­ке и мо­мач­ке ле­по­те, мла­да­лач­ке љу­ба­ви, че­жње и пат­ње; мо­тив дра­гог и не­дра­гог и љу­бав­ни ра­ста­нак.

Нај­љеп­ши ми­рис

Ри­ба и дје­вој­ка

Ој де­вој­ко, ду­шо мо­ја! Чим ми­ри­шу не­дра тво­ја? Или ду­њом, ил’ не­ран­чом, Или сми­љем, ил’ бо­си­љем? – Ој Бо­га ми, млад ју­на­че! Мо­ја не­дра не ми­ри­шу Ни­ти ду­њом, ни не­ран­чом, Ни­ти сми­љем, ни бо­си­љем, Ве­ће ду­шом де­во­јач­ком.

Дје­вој­ка се­ди крај мо­ра, Пак са­ма се­би го­во­ри: „Ах, ми­ли Бо­же и дра­ги! Има л’ што ши­ре од мо­ра? Има л’ што ду­же од по­ља? Има л’ што бр­же од ко­ња? Има л’ што сла­ђе од ме­да? Има л’ што дра­же од бра­та?“ Го­во­ри ри­ба из во­де: „Дје­вој­ко, лу­да бу­да­ло! Ши­ре је не­бо од мо­ра, Ду­же је мо­ре од по­ља, Бр­же су очи од ко­ња, Сла­ђи је ше­ћер од ме­да, Дра­жи је дра­ги од бра­та“.

Ра­дост у опо­ми­ња­њу Дра­га мо­ја, је­си л’ се уда­ла? – Је­сам, дра­ги, и че­до ро­ди­ла, Тво­је сам му име на­де­ну­ла, Кад га зов­нем, да ме же­ља ми­не; Не зо­вем га: Оди к ме­ни, си­не; Већ га зо­вем: Оди к ме­ни, дра­ги.

Не ми­сле се уби­ти, већ љу­би­ти Мом­че иде пла­ни­ном, А де­вој­ка гра­ди­ном; Он се ме­ће гло­ги­њом, А де­вој­ка тр­њи­ном; Не ми­сле се уби­ти, Већ се ми­сле љу­би­ти.

178

Дра­ги и не­дра­ги Коњ зе­лен­ко ро­сну тра­ву па­се, За час па­се, за два при­слу­шку­је, Где де­вој­ка сво­ју мај­ку мо­ли: „Не дај ме­не, мај­ко, за не­дра­га; Во­лим с дра­гим по го­ри оди­ти, Глог зо­ба­ти, с ли­ста во­ду пи­ти, Сту­ден ка­мен под гла­ву ме­та­ти, Нег’ с не­дра­гим по дво­ру ше­та­ти, Ше­ћер је­сти, у сви­ли спа­ва­ти”.

Мо­мак и дје­вој­ка Ој дје­вој­ко, пи­то­ма ру­жи­це! Кад си ра­сла, на што си гле­да­ла? Ил’ си ра­сла на бор гле­да­ју­ћи, Ил’ на је­лу тан­ку по­но­си­ту, Ил’ на мо­га бра­та нај­мла­ђе­га? – Ој ју­на­че, мо­је јар­ко сун­це! Нит’ сам ра­сла на бор гле­да­ју­ћи, Ни на је­лу тан­ку по­но­си­ту, Нит’ на тво­га бра­та нај­мла­ђе­га; Већ сам мла­да пре­ма те­би ра­сла.

Обра­зло­жи ко­ја ти се од по­ну­ђе­них пе­са­ма нај­ви­ше до­па­ла. − Ко­ји од на­ве­де­них сти­хо­ва са­др­же и еле­мен­те ху­мо­ра? Об­ја­сни. – Из­двој сти­хо­ве у ко­ји­ма је опе­ва­на де­ во­јач­ка и мо­мач­ка ле­по­та. Прочитај пе­сму Срп­ска дје­вој­ка. Ис­так­ни осо­бе­но­сти ду­ хов­не ле­по­те де­вој­ке Ми­ли­це. По че­му је она трај­ни­ја и вред­ни­ја од фи­зич­ке? – Ра­­ з­мо­три у ко­јој је од на­ве­де­них пе­са­ма на­гла­ше­на че­жња за во­ље­ним мла­ди­ћем. Об­ја­сни за­што љу­бав­на осе­ћа­ња че­сто ни­су ис­пу­ње­на са­мо сре­ћом и за­до­вољ­ством.

– Про­ту­ма­чи сти­хо­ве „дра­жи је дра­ги од бра­та“ у пе­сми Ри­ба и дје­вој­ка. Обра­зло­жи ко­ли­ко у њи­ма, по твом ми­шље­њу, има исти­не. – Раз­ми­сли ко­ли­ко је на­род­ни пе­вач у пра­ву ка­да твр­ди да су љу­бав­на сре­ћа и сло­га ва­жни­је од ма­те­ри­јал­ног бо­гат­ства и си­ту­и­ра­но­сти. Под­се­ти се пе­сме Љу­бав­ни ра­ста­нак из прет­ход­ног раз­ре­да. Анализирај ко­јим се све је­зич­ко­стил­ским сред­стви­ма по­слу­жио на­род­ни пе­вач да ис­так­не пат­њу дво­је мла­дих ко­ји су не­вољ­но раз­дво­је­ни.

!

љубав, младост, лепота, чежња, патња, љубавни растанак; народна поезија, народна љубавна песма

179

Народне епско-лирске песме (Избор)

„Већ је Вук Караџић уочио да се поделом народних песама само на јуначке и женске не могу обу­ хватити све песме, да их има које стоје на међи између једних и других: Ђекоје песме – каже он у Предговору за I књигу лајпцишког издања 1824 – тако су на међи између женскије и јуначкије да човјек не зна међу које би их узео. При том је поглавито мислио на оне подуже десетерачке песме са баладичним или новелистичким сижеима које је сврстао међу љубавне и друге различне пјесме у I књизи своје збирке, не издвајајући их сасвим у посебну групу. Њихову релативно старију врсту, религиозне легенде и бајке у стиховима, сврстао је међу јуначке песме, издвојивши и њих донекле тиме што их је ставио углавном на сам почетак II књиге своје збирке. Тако је поступио и због тога што се те песме нису само казивале него и певале уз пратњу гусала, па их је и то приближавало јуначкој епици. Тематика већине ових песама врло је сродна, често истоветна са тематиком лирске народне поезије. Ту се, као и у лирским песмама разних врста, пева о чудним удесима који сналазе људе, о најразличитијим породичним односима у широком смислу речи, о љубавним згодама и незгодама и сл., а све је то врло често обојено фолклорним веровањима. Уопштено се може рећи да сe у њима пева о личним, интимним доживљајима и осећањима људи. По овоме се битно разликују од јуначких епских песама. С друге стране, по свом спољашњем облику епско-лирске песме сродне су јуначким епским песмама. Као и у јуначкој епици основни принцип композиције је наративно излагање догађаја. И ове песме су највећим делом испеване у епском десетерцу. Велики део фабула помоћу којих су теме ових песама разрађене и нарочито појединачни мотиви у њима имају ширу међународну распрострањеност.“ (Видо Латковић, Народна књижевност I, адаптирани одломак)

Смрт Омера и Мериме У народној балади Смрт Омера и Мериме пева се о трагичној љубави двоје младих. Овај интернационални мотив, чест у нашој народној књижевности, препознаје се и у Шекспировој трагедији Ромео и Ју­ лија, чији одломак се налази у Читанци.

Двоје су се замилили млади: Омер момче, Мерима девојка, У пролеће, кад им цвета цвеће, Кад им цвета зумбул и каранфил. Упази и’ једна мала стража, Мала стража, Омерова мајка, Па беседи Омерова мајка: „Мили сине, Омер’, момче младо, Ти не љуби Мериме девојке! Лепшом ће те оженити мајка – Лепом Фатом новога сердара. Још је Фата од рода богата, И тебе ће потпомоћи благом.“ Ал’ беседи Омер момче младо: „Прођи ме се, моја мила мајко! Није благо ни сребро ни злато,

180

Већ је благо што је срцу драго.“ То не слуша Омерова мајка, Већ на силу оженила сина, И на силу довела девојку. Кад је било вечер по вечери И младенце у ложницу свели, Ал’ беседи Омер момче младо: „Ао Фато, ала ти си лепа! Моја Мера није тако лепа, Ал’ је Мера срцу моме драга. Ој, Бога ти, Фатима девојко, Донеси ми дивит и артије, Да напишем до две до три речи, Јер је моја победљива мајка, Па ће рећи да си м’ уморила.“ Кад је мајки књигу написао,

Он говори Фатими девојки: „Ој, Бога ти, Фатима девојко, Купајте ме ђулом руменијем, пронес’те ме покрај моје Мере, Нек’ ме Мера мртвога целива кад ме није живог пољубила. Ој, Бога ти, жалосна девојко, Не пуст’ гласа до бијела дана, Нек’ се моја навесели мајка, И сестрице кола наиграју И у колу песме напевају!“ То изусти, па и душу пусти. Кад ујутру бели дан освану, Уранила Омерова мајка, Носи киту ситнога босиљка Да пробуди двоје младенаца. Цикну, викну Фатима девојка: „Ој, Бога ми, мила моја мајко, Синоћ ти је Омер починуо!“ Ал’ беседи Омерова мајка: „Бог т’ убио, Фатима девојко! Ти си ми га уморила млада!“ Ал’ беседи Фатима девојка: „Нисам, мајко, живота ми мога! Нег’ ево ти до две до три речи Што је теби Омер оставио.“ Чита речи Омерова мајка, Чита речи па сузе пролива. Купаше га ђулом руменијем, Понеше га Мериноме двору. Ал’ беседи Мерима девојка: „Ђул мирише, мила моја мајко, ђул мирише око нашег двора, Чини ми се – Омерова душа“. Ал’ беседи лепе Мере мајка:

!

„Муч’, не лудуј, Мерима девојко! Муч’ не лудуј, кад будала ниси! Сад твој Омер другу драгу љуби, А за тебе младу и не мари!“ Ал’ беседи Мерима девојка: „Ђул мирише, мила моја мајко, Ђул мирише – Омерова душа“. Она стрча доле низ чардаке, Па истрча на сокак, на врата, Види грану ситнога бисера, Богом брати до два побратима: „Чија ли је грана од бисера?“ Ал’ беседе до два побратима: „То је грана младога Омера“. Ал’ беседи Мерима девојка: „Богом браћо, до два побратима, Спустите га пред моје дворове – Да га јадна мртвога целивам, Кад га нисам живог пољубила!“ Спустише га пред Мерине дворе, К њему Мера жива примакнула, Мртва Мера црној земљи пала. Сабљама јој сандук сатесаше. Кад Омера од двора понеше, Тада Меру у сандук спустише; Кад Омера на гробље донеше, Тада Меру од двора понеше; Када Омера у раку спустише, Тада Меру на гробље донеше; Када Омера земљицом посуше, Тада Меру у раку спустише. Ту се туку до две старе мајке И проклињу и старо и младо Ко растави и мило и драго.

„О трагичној љубави двоје младих пева се у баладичним песмама на више начина. Најраспрострањеније би биле песме типа Смрт Омера и Мериме (Вук I, 343–345), по којима мајка младићева, доводећи сину лепшу и вишу невесту од девојке са којом се он, често већ из детињства, воли, проузрокује смрт двоје драгих. У ствари, дубљи узрок трагичног свршетка нежне љубави лежи у крутим породичним односима старијег типа, и укорењеним схватањима да у питању избора брачног друга млади син мора да се повињава жељама своје мајке, ма колико му срце друкчије говорило, поготову ако га, у случају колебања, мајка још и закуне: трагичном завршетку води сукоб индивидуалних жеља и захтева мајке (односно задруге).“ (Видо Латковић, Народна књижевност I) Омер, Мерима, љубав, смрт; народна епско-лирска песма, народна балада

181

Стојан и Љиљана Песма Стојан и Љиљана објављена је у делу Краљевина Србија које је приредио Милан Ђ. Милићевић (стр. 325). Текст је преузет из Антологије народне поезије В. Витезице. Мотив намамљивања девојке да дође момку који је воли обликован је градацијски узлазно: по наговору мајке момак најпре сазове девојачку мобу, потом гради чесму, па зида цркву. Како ништа од тога није уродило плодом, Љиљана није дошла ни на једно окупљање, мајка му саветује да се направи мртав... Посебности језика јужне Србије стилски доприносе хуморној ноти ових стихова, испеваних у несиметричним осмерцима.

Стојане, сине Стојане! Послушај мајку што збори: купи си сиви волови, поори њиву голему, посеј си белу пченицу, намоли мобу голему – све ћев девојке да дођев, Љиљана мома ће дође! Стојан си мајку послуша: купи си сиви волови, поора њиву голему, посеја белу пченицу, намоли мобу голему; све му девојке дођоше, Љиљана мома не дође! Стојане, сине Стојане! Послушај мајку што збори: направи чешму шарену – све ћев девојке да дођев, Љиљана мома ће дође! Стојан си мајку послуша: направи чешму шарену – све си девојке дођоше, Љиљана нема да дође! Стојане, сине Стојане! Послушај мајку што збори: направи црвку у село – све ћев девојке да дођев, Љиљана мома ће дође! Стојан си мајку послуша: направи цркву у село, – све си девојке дођоше, Љиљана нема да дође! Стојане, сине Стојане! послушај мајку што збори:

182

полегни, сине, те умри, мајка ће простре покрови, мајка ће свеће упали, па ће да викне да плаче; таг ће Љиљана да дође! Стојан си мајку послуша: полеже Стојан те умре, мајка си простре покрови, упали свећу воштану, повикну мајка да кука. Љиљана двори метеше; фрли си метлу из руке па си улези у кућу. „Ој, мајке, мајке, мајчице! Пусти си гласи разносав: да ми је Стојан умреја!“ Уђе у башту зелену, набра си цвеће шарено, усука свећу воштану, однесе момку Стојану, запали свећу Стојану, тури му киту на груди: „Ој, боже, боже, божице, оваквог мрца не видех, што су му уста на посмех, што су му очи на поглед, што су му руке на похват, што су му ноге на поскок!“ Тада си Стојан рипнаја, па си ухвати Љиљану: „Пушти ме, пушти, Стојане, да си отидем код мајке, да ти донесем, дарове, да ти дарујем сватове!“ Стојан Љиљану не пушта!

1. Издвој и протумачи стихове који доприносе веселости и разиграности читалачког доживљаја.

2. Шта мислиш зашто девојка није дошла ни на једно окупљање које је момак организовао? Каква је девојка Љиљана? Наведи особине које она испољава својим понашањем. Упореди њено понашање са поступцима Милице из народне лирске песме Српска дјевојка.

3. Зашто девојка одлази у Стојанову кућу тек кад чује да је он умро? Каква осећања Љиљана гаји према Стојану?

4. Уочи карактеристике по којима би се ова песма могла сврстати у романсе. „Романса је епско-лирска народна песма, по карактеру ведра, често хуморна, са изненадним преокретима у радњи и често неочекиваним решењем. Тема која у романси преовлађује је љубав, и то чулна, еротска. После наглашено драматичног заплета, расплет разноликих љубавних доживљаја је по правилу срећан. Поента ових песама које славе љубав је духовита, неочекивана, често изненађујућа. Слика жене у романси је једноставна, реалистичка, неидеализована.“ (из Речника књижевних термина)

!

Стојан, Љиљана, девојачка моба, чесма, црква; народна епско-лирска песма, народна романса

183

Женидба Милића Барјактара (Одломци)

Ми­лић Бар­јак­тар оби­ла­зи зе­мљу у по­тра­зи за не­ве­стом, али сва­кој на­ђе ма­ну. Кад му вој­во­да Ма­ле­та ка­же за Ље­по­са­ви­ну ле­по­ту, он ску­пља сва­то­ве и од­ла­зи да је про­си. Де­вој­чи­на мај­ка га упо­зна­је са уро­ кљи­во­шћу сво­јих кће­ри, али бар­јак­тар не од­у­ста­је...

Ми­ли Бо­же, чу­да ве­ли­ко­га! Кад се же­ни Ми­лић Бар­јак­та­ре, Он оби­ђе зе­мљу и гра­до­ве Од ис­то­ка па­ке до за­па­да, Пре­ма се­бе не на­ђе ђе­вој­ке: Гла­вит ју­нак сва­кој ма­ну на­ђе; Же­нид­бе се про­ћи хо­ти­ја­ше; Но да ви­диш чу­да из­не­на­да! Јед­но ју­тро у све­ту не­ђе­љу По­ра­нио Ми­лић Бар­јак­та­ре На ју­тре­ње Ми­ље­шев­ци цр­кви, Пред цр­квом га на­мје­ра на­мје­ри На ју­на­ка вој­во­ду Ма­ле­ту Од би­је­ла Ко­ла­шина гра­да, Па го­во­ри вој­во­да Ма­ле­та: „Ој Бога ти, Милић Барјактаре! Ти оби­ђе зе­мљу и гра­до­ве Од ис­то­ка па­ке до за­па­да, А по ћу­ди не на­ђе ђе­вој­ке, Но ти хо­ћу јед­но чу­до ка­зат: Ено за те ље­по­те ђе­вој­ке У За­гор­ју украј мо­ра си­ња, У оно­га Ви­да Ма­ри­чи­ћа; Чу­до љу­ди за ђе­вој­ку ка­жу: Тан­ка стру­ка, а ви­со­ка ста­са, Ко­са јој је ки­та ибри­ши­ма, Очи су јој два дра­га ка­ме­на, Обр­ви­це с мо­ра пи­ја­ви­це, Сред обра­за ру­ме­на ру­жи­ца, Зу­би су јој два ни­за би­се­ра, Уста су јој ку­ти­ја ше­ће­ра;

184

Кад го­во­ри ка’ да го­луб гу­че, Кад се сми­је ка’ да би­сер си­је, Кад по­гле­да, ка­ко со­ко си­ви, Кад се ше­ће као па­у­ни­це; По­бра­ти­ме, сва ти је ги­зда­ва, Да­ле­ко јој, ве­ле, дру­ге ни­је, А Ви­де је кра­сан при­ја­те­љу, Пре­ма те­бе, пре­ма до­ма тво­га; Сва је сли­ка, мио по­бра­ти­ме! А и Ви­ду ни­је за те кри­во, Без ри­је­чи да­ће ти ђе­вој­ку; Нит’ је про­си, ни ја­бу­ке да­ји, Већ ти ку­пи ки­ће­не сва­то­ве, Пак ти иди Ви­ду по ђе­вој­ку“. То­ме Ми­лић од­мах каил био, Па из цр­кве оде дво­ру сво­ме, Те он ку­пи ки­ће­не сва­то­ве По свој Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, И по Жу­пи и Ко­та­ру рав­ну; Све ју­на­ке мла­де не­же­ње­не, До­бре ко­ње при­је не­ја­ха­не: Ку­ма ку­ми Јан­ко­вић Сто­ја­на, Ста­ро­сва­ти Пи­вља­ни­на Ба­ја, А ђе­ве­ри Ман­ду­ши­ћа Ву­ка. Кад је Ми­лић сва­те са­ку­пио, Ди­же сва­те, оде по ђе­вој­ку, ... По­шту чи­ни Ви­де Ма­ри­чи­ћу, Ча­сти сва­те три би­је­ла да­на, Док на­вр­ши, што је ко­ме дра­го;

Кад че­твр­то ју­тро осва­ну­ло, Два су бра­та се­стру из­во­ди­ла, Ја ка­ква је цу­ра Ље­по­са­ва! Кроз ма­ра­ме за­си­ја­ло ли­це, Сва­то­ви­ма очи за­сје­ни­ле Од го­спод­ског ли­ца и ође­ла; Сви сва­то­ви ни­ком по­ни­ко­ше, И у цр­ну зе­мљу по­гле­да­ше, Ја од чу­да ли­је­пе ђе­вој­ке. Но го­во­ри цу­ри ђу­ве­гли­ја: „Ој пу­ни­це, ђе­во­јач­ка мај­ко! Или си је од зла­та са­ли­ла? Или си је од сре­бра ско­ва­ла? Или си је од сун­ца оте­ла? Или ти је Бог од ср­ца дао?“ За­пла­ка се ђе­во­јач­ка мај­ка, А кроз су­зе ту­жно го­во­ри­ла: „Мио зе­те, Ми­лић Бар­јак­та­ре! Ни­ти сам је од зла­та са­ли­ла, Ни­ти сам је од сре­бра ско­ва­ла, Ни­ти сам је од сун­ца оте­ла, Ве­ће ми је Бог од ср­ца дао: Де­вет сам их та­ки­јех има­ла, Осам их је удо­ми­ла мај­ка, Ни јед­не их ни­је по­хо­ди­ла, Јер су јад­не ро­да уро­кљи­ва На пу­ту их устри­је­ли стр’­је­ла“. Кроз плач зе­та пу­ни­ца да­ри­ва, Да­ри­ва га зла­ће­ном ко­шу­љом. Ал’ да ви­диш и чу­да и фа­ле! Ка­ква да­ра та­сте зе­ту да­је: Ги­зда­ва му по­кло­нио вран­ца, Вра­на ко­ња, бра­те, без би­ље­ге, А па вран­цу чул­тан до ко­ље­на: Чи­сти скер­лет зла­том из­ве­зе­ни, Злат­не ки­те би­ју по ко­пи­тим’; Бој­но се­дло од шим­шир др­ве­та, Шим­шир се­дло сре­бром око­ва­но, На об­луч­ју ка­мен си­ја дра­ги, О об­луч­ју го­спод­ско оруж­је: С јед­не стра­не са­бља око­ва­на, С дру­ге стра­не ше­сто­пер по­зла­ћен; За­у­здан је уздом по­зла­ће­ном; Њи­ме зе­та сво­га да­ри­ва­ше.

Нај­бо­љи му шу­ре пе­шкеш да­ју, (Нај­бо­љи је, нај­же­шћи­јех ја­да!), Сво­ју се­ку шу­ре зе­ту да­ју, Баш се­стри­цу цу­ру Ље­по­са­ву. А кад Ми­лић да­ра при­ва­тио, Ко­ња ја­ше, коњ му по­и­гра­ва, А зве­ке­ће са­бља о бе­дри­ци, А жу­бо­ре пу­ца на пр­си­ма, На кал­па­ку тре­пе­ће му пер­је: Ни­је ша­ла она­ка ђе­вој­ка! Ни­је ша­ла она­ки да­ро­ви! По­ди­же се свита и сва­то­ви, Раз­ви­ше се сви­ле­ни бар­ја­ци, За­сви­ра­ше свир­ке сва­ко­ја­ке, Уда­ри­ше ја­сни та­лам­ба­си, За­чу­ше се сват­ске да­во­ри­је, Ста­де ба­кат су­рих бе­де­ви­ја, Оти­до­ше с Бо­гом пу­то­ва­ти. Кад су би­ли го­ром пу­ту­ју­ћи, Сти­же урок на ко­њу ђе­вој­ку, Па го­во­ри до се­бе ђе­ве­ру: „О ђе­ве­ре, Ман­ду­ши­ћу Ву­че! За­зор ме­не у те по­гле­да­ти, А ка­моли с то­бом го­во­ри­ти, Ал’ на­го­ни му­ка на не­во­љу: Ка­жи ку­му, ка­жи ста­ром сва­ту, Нек уста­ве су­ре бе­де­ви­је, Нек уга­се свир­ке и поп’јев­ке, Уз је­ли­ке при­сло­не бар­ја­ке, Нек ме ски­ну са до­бра ко­њи­ца, Нек ме спу­сте на зе­ле­ну тра­ву; Љу­то ме је за­бо­ље­ла гла­ва, Јар­ко ми је омр­зну­ло сун­це, А цр­на ми зе­мља оми­ље­ла, Бог би дао, те би до­бро би­ло!“ Цви­ли, пи­шти ђе­вер до ђе­вој­ке: „Ста­ни ку­ме, ста­ни ста­ри сва­те! Ста­ни, по­бро, Ми­лић Бар­јак­та­ре! Уста­ви­те свир­ке све­ко­ли­ке, Уга­си­те сват­ске да­во­ри­је, Уз је­ли­ке при­слон’те бар­ја­ке, Да ски­не­мо са ко­ња ђе­вој­ку; Љу­то ту‘и мо­ја ми­ла сна­ша, Љу­то ју је за­бо­ље­ла гла­ва,

185

Јар­ко јој је омр­зну­ло сун­це, А цр­на јој зе­мља оми­ље­ла, Бог би дао, да би до­бро би­ло!“ Тад ста­до­ше ки­ће­ни сва­то­ви, Уста­ви­ше свир­ке и поп’јев­ке, Ђе­вер ски­де са ко­ња ђе­вој­ку, Па је спу­сти на зе­ле­ну тра­ву, Он је спу­сти, она ду­шу пу­сти. Сви сва­то­ви гро­зне су­зе ли­ју, А нај­ви­ше Ми­лић Бар­јак­та­ре; Ђу­ве­гли­ја ја­дан на­ри­цао: „За­руч­ни­цо, мла­да Ље­по­са­ва! Ту ли те­бе су­ђен да­нак на­ђе! Ни код мо­га ни код тво­га дво­ра, Ни код мо­је ни код тво­је мај­ке, Већ у го­ри под је­лом зе­ле­ном!“ Са­ста­ше се ки­ће­ни сва­то­ви, Са­бља­ма јој сан­дук са­те­са­ше, На­џа­ци­ма ра­ку ис­ко­па­ше, Са­ра­ни­ше ли­је­пу ђе­вој­ку От­ку­да се ја­сно сун­це ра­ђа; По­су­ше је гро­шим’ и ду­ка­тим’; Че­ло гла­ве во­ду из­ве­до­ше, Око во­де клу­пе по­гра­ди­ше, По­са­ди­ше ру­жу с обје стра­не: Ко ј’ умо­ран не­ка се од­ма­ра; Ко је мла­ђан, нек се ки­ти цв’је­ћем; Ко је же­дан, не­ка во­ду пи­је За ду­ши­цу ли­је­пе ђе­вој­ке. Још на­ри­че Ми­лић Бар­јак­та­ре: „Чар­на го­ро, не бу­ди јој стра­шна! Цр­на зе­мљо, не бу­ди јој те­шка! Ви­та је­ло, пу­сти широм гра­не, На­чи­ни ми за­руч­ни­ци ла­да; Ку­ка­ви­цо, ра­но је не бу­ди, Не­ка с ми­ром у зе­мљи по­чи­ва!“ Сва­то­ви­ма јо­ште ри­јеч ка­же: „Бра­ћо мо­ја, ки­ће­ни сва­то­ви! Хај’те, бра­ћо да ми пу­ту­је­мо, Хај­де сва­ки, ка­ко ко­ји мо­же, А ја идем, ка­ко ко­њиц мо­же Мо­јој ста­рој на му­шту­лук мај­ци“. Ди­го­ше се с Бо­гом пу­то­ва­ти, Сва­ки иде, ка­ко ко­ји мо­же, Ми­лић оде, ка­ко ко­њиц мо­же.

186

Да­ле­ко га угле­да­ла мај­ка, Ма­ло бли­же пре­да њ ише­та­ла, Ко­ња гр­ли, а Ми­ли­ћа љу­би: „Че­до мо­је, Ми­лић Бар­јак­та­ре! Ђе су сва­ти, ђе ти је ђе­вој­ка? Во­диш ли ми за­мје­ни­цу си­не, Ко­ја ће ме ју­тром зам’је­ни­ти, Двор по­ме­сти, во­де до­ни­је­ти, По­ре­ђа­ти го­спод­ске сто­ло­ве?“ Ал’ бе­сје­ди Ми­лић Бар­јак­та­ре: „О ста­ри­це, мо­ја ми­ла мај­ко! Иду сва­ти, не во­де ђе­вој­ке: Оста­ла је тво­ја за­мје­ни­ца Ни код мо­га ни код сво­га дво­ра, Ни код мо­је ни код сво­је мај­ке, До у го­ри под је­лом зе­ле­ном! Но ста­ри­це, мо­ја слат­ка мај­ко! Бр­зо тр­чи дво­ру би­је­ло­ме, Па ми сте­ри ме­ка­ну по­сте­љу, Ни ду­гач­ку ни вр­ло ши­ро­ку, Јер ти ду­го бо­ло­ва­ти не­ћу.“ Про­ли су­зе Ми­ли­ће­ва мај­ка, По­вра­ти се дво­ру ку­ка­ју­ћи, Бр­же сте­ре ме­ка­ну по­сте­љу, Ни ду­гач­ку ни вр­ло ши­ро­ку. Ка­ко до­ђе Ми­лић Бар­јак­та­ре, Он се спу­сти на ме­ку по­сте­љу, Док се спу­сти, он ду­шу ис­пу­сти. Док до­ђо­ше ки­ће­ни сва­то­ви, До­тле с’ Ми­лић мр­тав на­ле­жао; Кад то вид’ли ки­ће­ни сва­то­ви, На­о­па­ко ко­пља окре­ну­ше, На­о­па­ко ко­ло по­ве­до­ше, Жа­ло­сти­ву пје­сму за­пје­ва­ше; Са­бља­ма му сан­дук са­те­са­ше, На­џа­ци­ма ра­ку ис­ко­па­ше, Са­ра­ни­ше Ми­лић Бар­јак­та­ра Ку­да јар­ко сми­ру­је се сун­це. Оста јад­на са­мо­ра­на мај­ка, Она ку­ка ка­ко ку­ка­ви­ца, А пре­вр­ће ка­ко ла­ста­ви­ца; Она иде сво­ме ви­но­гра­ду, Ко­су ре­же, па ви­но­град ве­же, Су­зе ли­је, чо­ко­ће зал’је­ва, Ви­но­гра­ду ти­хо про­го­ва­ра:

„Ви­но­гра­де, ми­ли ру­ко­са­де! Ко је те­бе ме­не за­са­дио, Ни­ка­да те ве­ће бра­ти не­ће!“ Ка­да бу­де на за­хо­ду сун­це, Тад из­ла­зи Ми­ли­ће­ва мај­ка, Па го­во­ри, а за сун­цем гле­да: „Бла­го ме­не и до Бо­га мо­га! Бла­го ме­не, ето си­на мо­га! Ето г’ мај­ци, ђе из ло­ва иде, Но­си мај­ци ло­ва сва­ко­ја­ка!“ Ни би си­на, ни од си­на гла­са.

Ка­да бу­де на ис­то­ку сун­це, Изи­ла­зи Ми­ли­ће­ва мај­ка, Сун­це гле­да паке про­го­ва­ра: „Бла­го ме­не, ето ми сна­ши­це! Иде с во­де, но­си во­де лад­не, Хо­ће ме­не ста­ру зам’је­ни­ти!“ Ни би сна­хе, ни од сна­хе гла­са, Ве­ће мај­ка ку­ка од жа­ло­сти, Ку­ка ту­жна ка­ко ку­ка­ви­ца, А пре­вр­ће ка­ко ла­ста­ви­ца, И ку­ка­ће до су­ђе­на да­на.

барјактар − онај који носи барјак, заставу, заставник, стегоноша; гиздав − накићен, украшен, раскошан, китњаст, отмен, шимшир − зимзелени украсни шиб или дрво; облучје − предњи део седла у облику лука (ункаш); скерлет − тканина љубичастоцрвене боје, која се употребљавала за израду скупоцене одеће, традиционално бољих ношњи, гримиз; пешкеш − дар, поклон; калпак − висока, украшена крзнена капа, опшивена по врху чојом; наџак − врста буздована који с једне стране има секирицу, а с друге дугачке уши или маљ; муштулук − награда оном који први донесе, јави, радосну вест; добар глас; заход − залазак, запад, западна страна

Уро­кљи­ва ле­по­та На ка­ква раз­ми­шља­ња те је под­ста­кла ова на­род­на ба­ла­да? Шта је у њој по­себ­но уз­бу­дљиво и по­тре­сно? Шта ти се нај­ви­ше до­па­ло? Про­чи­тај по­но­во сти­хо­ве у ко­ји­ма је опи­са­на де­во­јач­ка ле­по­та. Ко­јим се стилским сред­стви­ма на­род­ни пе­вач слу­жи да би ис­та­као ту ле­по­ту? За­што се очи по­ре­де са дра­ гим ка­ме­ном, зу­би са би­се­ром, уста са ше­ће­ром? – На осно­ву че­га вој­во­да Ма­ле­та го­во­ ри о Ље­по­са­ви­ном из­гле­ду, а да је ни­је ни ви­део? – За­па­жај ка­ко је ис­ка­за­на де­во­јач­ка ле­по­та кад Ље­по­са­ва го­во­ри и кад се сме­је. – Озна­чи хи­пер­бо­ли­зо­ва­на ме­ста у опи­су ју­ на­ки­ње ко­ја на­ро­чи­то на­гла­ша­ва­ју ње­ну чу­де­сност. За­што сва­то­ви не сме­ју да гле­да­ју у Ље­по­са­ву? – Раз­ми­сли о сим­бо­ли­ци име­на де­вој­ке и ње­ног оца. На шта те асо­ци­ра име Вид? У ка­квој је ве­зи то што де­вој­ка зра­чи све­тло­шћу са име­ном ње­ног оца? Про­чи­тај сти­хо­ве у ко­ји­ма се Ми­лић ус­хи­ћу­је де­во­јач­ком ле­по­том. Шта они го­во­ ре о ње­го­вом уну­тра­шњем ста­њу? Ка­кав је мај­чин од­го­вор? Ко­јом стил­ском фи­гу­ром се ко­ри­сти на­род­ни пе­вач у ди­ја­ло­гу Ми­ли­ћа и мај­ке? – Ка­ко схва­таш реч „уро­кљив“?

– Про­у­чи шта све у овој на­род­ној ба­ла­ди има од­ли­ке ли­ри­ке, а шта епи­ке. Ка­ко су опи­са­ни да­ри­ва­ње мла­до­же­ње и сва­тов­ска по­вор­ка? Шта се из тог описа сазнаје о Милић Барјактару? Ко­ју стил­ску фи­гу­ру ко­ри­сти пе­вач да до­ча­ра зву­ке та­лам­ ба­са (вр­ста буб­ња), да­во­ри­ја (пе­сма, по­пев­ка) и ју­на­ко­ве оде­жде (ју­на­ко­ва опре­ма)? Због че­га Ми­лић при­ста­је да се оже­ни Ље­по­са­вом иако је знао за суд­би­ну оста­лих се­ста­ра? За­што ро­ди­те­љи да­ју кћер ју­на­ку кад зна­ју шта ће с њом би­ти? Упо­ре­ди сли­ ку сва­то­ва који се веселе са њиховом сли­ком ка­да де­вој­ку сти­же смрт. Уочи кон­траст ко­јим је из­ра­же­но пред­о­се­ћа­ње смр­ти.

187

Об­ја­сни реч „му­шту­лук“. Ка­кав му­шту­лук Ми­лић но­си сво­јој мај­ци? Ко­ји еле­мент у драм­ској рад­њи пред­ста­вља Ми­ли­ће­ва смрт? Ко­ли­ко је ње­го­ва смрт по­сле­ди­ца бо­ла, а ко­ли­ко ка­зне? Обра­зла­жу­ћи ова два мо­гу­ћа узро­ка Ми­ли­ће­ве смр­ти, по­ку­шај да ис­ так­неш још не­ке иде­је ове на­род­не лир­ско-еп­ске пе­сме. – Шта је за чо­ве­ка увек не­до­дир­љи­во? Ка­ко на те­бе де­лу­ју ре­чи мај­чи­не ту­жба­ли­це? На­ве­ди још не­ке на­род­не пе­сме у ко­ји­ма се жа­ли за нај­дра­жи­ма и на­ђи за­јед­нич­ке мо­ти­ве тих пе­са­ма. (Под­се­ћа­мо те на лир­ску пе­сму Нај­ве­ћа је жа­лост за бра­том и на еп­ску пе­сму Роп­ство Јан­ко­вић Сто­ ја­на.) – На ко­ји на­чин се нај­че­шће из­ра­жа­ва бол у на­шој на­род­ној по­е­зи­ји? – Ка­ко об­ ја­шња­ваш мај­чи­на оче­ки­ва­ња си­на и сна­хе на за­ла­ску и из­ла­ску сун­ца? Шта ти то го­ во­ри о ње­ном од­но­су пре­ма смр­ти?

Сло­вен­ска ан­ти­те­за Осе­ћа­ње за­ди­вље­но­сти Ље­по­са­ви­ном из­у­зет­ном ле­по­том Ми­лић Бар­јак­тар ис­по­ ља­ва у раз­го­во­ру са де­вој­чи­ном мај­ком. За­па­зи низ пи­та­ња ко­ји­ма се мла­дић обра­ћа Ље­по­са­ви­ној мај­ци. Раз­мо­три шта се по­себ­но на­гла­ша­ва пи­та­њи­ма на ко­ја се по­том до­би­ја од­ри­чан од­го­вор. За­што мај­ка са­мо на по­след­ње пи­та­ње од­го­ва­ра по­тврд­но? Ова­кво пе­снич­ко из­ра­жа­ва­ње на­зи­ва се сло­вен­ска ан­ти­те­за. Она се са­сто­ји од: 1) сли­ко­ви­тог пи­та­ња, 2) не­га­тив­ног од­го­во­ра и 3) по­зи­тив­ног од­го­во­ра. Раз­ми­сли па до­ка­жи да је сло­вен­ска ан­ти­те­за про­ши­ре­но и дра­ма­тич­но по­ре­ђе­ње. Ову стил­ску фи­гу­ру пре­по­зна­ћеш и у на­род­ним пе­сма­ма Ха­са­на­ги­ни­ца, Ма­ли Ра­ до­ји­ца, Пе­ро­вић Ба­трић... Док чи­таш ове пе­сме, уоча­вај ка­ко се сло­вен­ском ан­ти­те­ зом на­ја­вљу­је ва­жност до­га­ђа­ја о ко­ји­ма се пе­ва. Ана­ли­зи­рај ка­ко ова стил­ска фи­гу­ра бу­ди тво­ју чи­та­лач­ку ра­до­зна­лост. У аутор­ској књи­жев­но­сти ба­ла­да пред­ста­вља вр­сту ко­ја об­је­ди­њу­је од­ли­ке сва три ро­да: ли­ри­ке, епи­ке и дра­ме, али је емо­ци­о­нал­на прат­ња ба­ла­де ипак на­гла­ше­но лир­ ска. Пре­ма Ге­теу, ба­ла­да тре­ба да има у се­би не­што та­јан­стве­но. Пред­мет, лич­но­сти и са­ма зби­ва­ња мо­ра­ју би­ти та­ко пре­до­че­ни да уз­бу­ђу­ју чи­та­о­че­ву машту и дух. На­род­на ба­ла­да има на­ра­тив­ни ка­рак­тер, а при­ча се ка­зу­је или пе­ва у тре­ћем ли­цу (срод­ност са на­род­ном еп­ском пе­смом), док је рад­ња бит­но усло­вље­на и ду­бо­ко про­ же­та емо­ци­јом (срод­ност са на­род­ном лир­ском пе­смом). Пред­мет ба­ла­де ни­су ју­нач­ ки под­ви­зи, већ уну­тар­њи ду­шев­ни по­тре­си, и та спе­ци­фич­ност си­жеа до­ве­ла је и до ства­ра­ња по­себ­них стил­ских по­сту­па­ка. Тех­ни­ку гра­ђе­ња си­жеа, по пра­ви­лу, не од­ли­ ку­ју еп­ска по­ступ­ност и хро­но­ло­ги­ја, већ ско­ко­вит ме­ђу­со­бан од­нос нај­ди­на­мич­ни­јих еле­ме­на­та ко­ји до­ча­ра­ва­ју или на­го­ве­шта­ва­ју ира­ци­о­нал­не мо­ти­ве у по­ступ­ци­ма ју­на­ка.

188

У пе­сми Же­нид­ба Ми­ли­ћа Бар­јак­та­ра „уро­ку“ се „иде на ру­ку“. Не чи­ни се ни­шта да се зло пред­у­пре­ди. Из тек­ста ко­ји сле­ди са­зна­ћеш ка­ко се „бо­ри“ про­тив уро­ка. „Урок – ве­ро­ва­ње да се реч­ју и по­гле­дом мо­же не­ко­ме на­у­ди­ти, та­ко да му се не­ко до­бро пре­о­кре­не на зло. Зло се при­зи­ва на уро­кљив на­чин из­ра­зи­то по­хвал­ним ре­чи­ ма и ‘уро­кљи­вим очи­ма’. На уда­ру уро­ка су нај­че­шће ле­по­та, здра­вље и на­пре­дак љу­ ди, по­себ­но де­це, али се мо­гу уре­ћи и буј­на ле­ти­на, на­пред­на сто­ка и све што је на­ро­ чи­то и из­у­зет­но вред­но. Ако се не­ко здра­во де­те на­гло раз­бо­ли, за­не­мог­не или за­о­ста­не у раз­во­ју, у на­ро­ду се ве­ро­ва­ло (а че­шће са­мо по­ми­шља­ло) да га је не­ко ‘уре­као’ пре­те­ра­ном хва­лом (не­хо­ тич­но) или за­ви­дљи­вим и злу­ра­дим по­гле­дом (на­мер­но). Да би се урок од­вра­тио, пред­ у­зи­ма­ју се уоби­ча­је­не за­штит­не ме­ре. Де­ци се ве­зу­ју цр­ве­ни кон­ци (ву­ни­ца) око ру­ке или вра­та, обла­чи им се пре­вр­ну­та ко­шу­ља, ре­же пра­мен ко­се, обу­ва­ју рас­па­ре­не ча­ра­ пе... Упра­во, де­те је ва­ља­ло не­чим на­гр­ди­ти, јер урок бе­жи од све­га што је ру­жно. Он би­ ра нај­бо­ље и нај­леп­ше, а од­врат­но га од­вра­ћа. Уоби­ча­је­но је чак и да се де­те ‘упљу­је’, сва­ка­ко ви­ше ими­ти­ра­њем, уз за­штит­не ре­чи – Пуј, пуј! Не би­ло му уро­ка! Или, да се чук­не у др­во уз ко­мен­тар да не чу­је зло. И ме­ре про­тив ве­шти­ца и дру­гих не­ча­сти­вих си­ ла, као што су бе­ли лук и амај­ли­је, при­ме­њу­ју се у за­шти­ти од уро­ка. Ве­ро­ва­ње у урок и за­штит­ни по­ступ­ци про­тив ње­га плод су на­род­ног су­је­вер­ја. Али и ова пра­зно­ве­ри­ца има ко­ри­сну свр­ху. И сам по­јам уро­ка слу­жи за под­се­ћа­ње да су ­из­у­зет­на до­бра увек из­ло­же­на и по­себ­ним опа­сно­сти­ма, те их ва­ља пом­но чу­ва­ти.“ (Милија Ни­ко­лић, Но­ви срп­ски бу­квар)

!

женидба, Милић Барјактар, Љепосава, урок, судбина; тужбалица, народна епско-лирска песма, народна балада

189

Народна приповетка

Усуд

Би­ла два бра­та за­јед­но у ку­ћи, па је­ дан све ра­дио, а дру­ги јед­на­ко бес­по­сли­ чио и го­то­во јео и пио. И Бог им да те сте­ку у сва­че­му: у го­ве­ди­ма, у ко­њи­ма, у ов­ца­ма, у сви­ња­ма, у че­ла­ма и у све­му дру­го­ме. Онај ко­ји је ра­дио јед­ном по­ми­сли у се­би: „Што бих ја и за ово­га ле­нив­ца ра­дио? Бо­ље да се оде­лим, па да за се­бе ра­дим, а ње­му што дра­го!“ И та­ко је­дан­пут ре­че сво­ме бра­ту: „Бра­те, ни­је пра­во, ја све ра­дим а ти ни у че­му не по­ма­жеш, не­го са­мо го­то­во је­деш и пи­јеш. Ја сам на­ у­мио да се по­де­ли­мо“. Овај га ста­не од­вра­ћа­ти: „Не­мој бра­те, та до­бро нам је обо­ји­ци, ти имаш све у ру­ка­ма и сво­је и мо­је, а ја сам за­до­во­љан ка­ко ­год ти ура­диш.“ Онај дру­ги оста­не при сво­ме, и та­ко се при­во­ли и овај па му ре­че: „Кад је та­ко, да ти је про­сто, ето де­ли сам ка­ко знаш“. Он­да онај по­де­ли све по ре­ду па свак сво­је узме пре­да се: не­ра­дин узме за сто­ку го­ве­да­ра, за ко­ње ко­њу­ша­ра, за ов­це ов­ча­ра, за ко­зе ко­за­ра, за сви­ње сви­ ња­ра, за че­ле ко­ван­џи­ју, па им ре­че: „Оста­вљам све сво­је до­бро на ва­ма и на Бо­гу“; пак ста­не жи­ве­ти код ку­ће као и пре­ђе. А онај дру­ги брат тру­дио се око сво­га до­бра сам као и пре­ђе, чу­вао и над­гле­дао, али на­прет­ка ни­ка­ква ни­је ви­део, не­го све про­паст, од да­на на дан све го­ре до­кле та­ко не оси­ро­ма­ши да већ ни­је имао ни опа­на­ка не­го ишао бос. Он­ да ре­че у се­би: „Идем к бра­ту сво­ме да ви­дим ка­ко је у ње­га“. И та­ко иду­ћи на­и­ђе на ли­ ва­ди на ста­до ова­ца; кад та­мо а код ова­ца не­ма чо­ба­на не­го јед­на пре­ле­па де­вој­ка се­ди па пре­де злат­ну жи­цу. Он на­звав­ши јој „По­мо­зи Бог“, за­пи­та је чи­је су јој ов­це, а она му од­го­во­ри: „Чи­ја сам ја оно­га су и ов­це“. А он је за­пи­та: „А чи­ја си ти?“ Она му од­го­во­ри: „Ја сам тво­га бра­та сре­ћа“. Он­да се он раз­љу­ти па јој ре­че: „А да где је мо­ја сре­ћа?“ Де­вој­ ка му од­го­во­ри: „Тво­ја је сре­ћа да­ле­ко од те­бе“. „А мо­гу ли је на­ћи?“, за­пи­та он, а она му од­го­во­ри: „Мо­жеш, по­тра­жи је“. Кад он то чу­је и ви­ди да су ов­це бра­та ње­го­ва до­бре да не мо­гу бо­ље би­ти, не хтед­не да­ље ни ићи да гле­да дру­гу сто­ку, не­го одан­де упра­во оти­де к бра­ту. Кад га брат угле­да, ра­жа­ли му се и за­пла­че: „Ка­мо се од то­ли­ко вре­ме­на?“ Па ви­ де­ћи га го­ла и бо­са, од­мах му да јед­не опан­ке и но­ва­ца. По­сле то­га по­што су се не­ко­ли­ко да­на про­ча­сти­ли, диг­не се онај брат да иде ку­ћи сво­јој. Ка­ко до­ђе ку­ћи, узме тор­бу на ра­ ме и у њу хле­ба, и штап у ру­ке, па по­ђе у свет да тра­жи сво­ју сре­ћу. Пу­ту­ју­ћи та­ко до­ђе у јед­ну ве­ли­ку шу­му и иду­ћи кроз њу на­ђе јед­ну се­ду ма­то­ру де­вој­чу­ру под јед­ним гр­мом где спа­ва, па из­мах­не шта­пом те је опа­ли по стра­жњи­ци, а она се је­два диг­не и је­два отво­ ри очи од кр­ме­љи, па му пр­о­го­во­ри: „Мо­ли се Бо­гу што сам за­спа­ла, а да сам буд­на би­ла, не би ти до­био ни тих опа­на­ка“. Он­да јој он ре­че: „А ко си ти да ја не бих до­био ни ових опа­на­ка?“ А она му од­го­во­ри: „Ја сам тво­ја сре­ћа“. Кад он то чу­је, ста­не се бу­са­ти: „И ти

190

ли си мо­ја сре­ћа, Бог те убио! Ко те­бе ме­ни да­де?“ А она се од­мах уте­че: „Ме­не је Усуд те­би дао“. Он је ов­да за­пи­та: „А где је тај Усуд?“ А она му од­го­во­ри: „Иди па га тра­жи“. И у тај је мах не­ста­не. Он­да чо­век по­ђе да тра­жи Усу­да. Иду­ћи та­ко до­ђе до јед­но­га се­ла, и ви­ди у се­лу ве­ли­ку га­здин­ску ку­ћу и у њој ве­ли­ку ва­тру, па по­ми­сли у се­би: „Ов­де ва­ља да је ка­ко ве­се­ље или сла­ва“, па по­ђе уну­тра; кад он уну­тра, а то на ва­три ве­ли­ки ка­зан, ку­ва се у ње­му ве­че­ра, а по­ред ва­тре се­ди до­ма­ћин. Чо­век онај ушав­ши у ку­ћу, на­зо­ве до­ма­ћи­ну: „До­бро ве­че!“ А до­ма­ћин му при­хва­ти: „Бог ти до­бро дао!“, па му ре­че да сед­ не до ње­га, па га ста­не пи­та­ти от­ку­да је и ку­да иде, а он му све при­по­ве­ди ка­ко је био га­ зда, и ка­ко је оси­ро­ма­шио, па ка­ко сад иде Усу­ду да га пи­та за­што је си­ро­мах. По­том за­ пи­та до­ма­ћи­на за што он то­ли­ко сил­но је­ло го­то­ви, а до­ма­ћин му ре­че: „Е мој бра­те, ја сам га­зда и све­га имам до­ста, али сво­је дру­жи­не ни­ка­ко не мо­гу на­си­ти­ти, све као да ала из њих зи­ја; са­мо ћеш ви­де­ти кад ста­не­мо ве­че­ра­ти шта ће ра­ди­ти“. А кад сед­ну ве­че­ра­ ти, све је гра­би­ло јед­но од дру­го­га, и онај ве­ли­ки ка­зан с је­лом за ти­ли час про­ђе. По­сле ве­че­ре до­ђе ре­ду­ша те по­ку­пи све ко­сти на јед­ну го­ми­лу па их ба­ци за пећ, а он се ста­не чу­ди­ти где мла­да ба­ци ко­сти за пећ, док у је­дан пут изи­ђу две ста­ре окле­па­не ве­шти, су­хе као аве­ти и поч­ну си­са­ти оне ко­сти. Он­да он упи­та до­ма­ћи­на: „Шта ти је оно за пећ­ком, бра­те?“ А он му од­го­во­ри: „Оно је, бра­те, мој отац и ма­ти, као да су се око­ва­ли на ово­ме све­ту, не хте­ше цр­ћи је­дан пут ово­га све­та“. Су­тра­дан на по­хо­ду ре­че му до­ма­ћин: „Бра­ те, опо­ме­ни се и ме­не, ако где на­ђеш Усу­да, и за­пи­тај га ка­ква је ово не­сре­ћа, те не мо­гу сво­је дру­жи­не ни­ка­ко да за­си­тим, и за што ми отац и ма­ти ни­ка­ко не уми­ру“. Он се обе­ћа да ће га пи­та­ти па се опро­сти с њи­ме и по­ђе да­ље да тра­жи Усу­да. Иду­ ћи та­ко по­сле ду­го­га вре­ме­на јед­но ве­че до­ђе у дру­го се­ло, па се за­мо­ли у јед­ној ку­ћи да га при­ме на ко­нак. Они га при­ме и упи­та­ју га ку­да иде, а он им ка­же све по ре­ду што је и ка­ко је. Он­да му они поч­ну го­во­ри­ти: „За Бо­га, бра­те, кад та­мо идеш, пи­тај и за нас зашто нам се го­ве­да не да­ду не­го све на­тра­шке иду“. Он им се об­ре­че да ће пи­ та­ти Усу­да, пак су­тра­дан по­ђе да­ље. Иду­ћи та­ко до­ђе на јед­ну во­ду, па поч­не ви­ка­ти: „О во­до! О во­до! пре­не­си ме!“ А во­да га упи­та: „Ку­да идеш?“ А он јој ка­же ку­да иде. Он­да га во­да пре­не­се, па му ре­че: „Мо­лим те, бра­те, пи­тај Усу­да за­што ја не­мам ро­да у се­би“. Он обе­ћа во­ди да ће пи­та­ти, па он­да по­ђе да­ље. Иду­ћи та­ко за­ду­го, нај­по­сле до­ђе у јед­ну шу­му, и он­де на­ђе јед­но­га пу­сти­ни­ка, па га упи­та не би ли му мо­гао ка­за­ ти што за Усу­да. Пу­сти­ник му од­го­во­ри: „Иди овуд пре­ко пла­ни­не па ћеш до­ћи баш пред ње­гов двор, али кад изи­ђеш пред Усу­да, ни­шта не го­во­ри, не­го што год он ра­ди оно ра­ди и ти, до­кле те год он сам не за­пи­та.“ Чо­век за­хва­ли пу­сти­ни­ку па по­ђе пре­ко пла­ни­не. Кад до­ђе у Усу­до­ве дво­ре, има шта и ви­де­ти: у дво­ру као да је ца­ре­ви­на, ту су слу­ге и слу­шки­ње, све се ужур­ба­ло, а Усуд се­ди сам за го­то­вом со­фром па ве­че­ра. Кад чо­век то ви­ди, сед­не и он за со­фру па ста­не ве­че­ра­ти. По­сле ве­че­ре лег­не Усуд спа­ва­ти, лег­не и он. Кад бу­де око по­но­ћи, ста­не стра­шно тут­њи­ти и из тут­ња­ве за­чу­је се глас: „О Усу­де! О Усу­де! Ро­ди­ло се да­нас то­ли­ко и то­ли­ко ду­ша, по­дај им шта ћеш“. Он­да Усуд уста­не, па отво­ри сан­дук с нов­ци­ма, и ста­не ба­ца­ти по со­би све са­ме ду­ка­ те, го­во­ре­ћи: „Ка­ко ме­ни да­нас, та­ко њи­ма до ве­ка“. Кад ују­тру дан осва­не, али не­ма оних дво­ро­ва ве­ли­ких, већ ме­сто њих сред­ња ку­ћа; а и у њој опет има све­га до­ста. Кад бу­де пред ве­че, сед­не Усуд за ве­че­ру, сед­не и он с њим, а ни­ко не го­во­ри ни ре­чи. По­ сле ве­че­ре лег­ну спа­ва­ти. Кад бу­де око по­но­ћи, поч­не стра­шно тут­њи­ти, и из тут­ња­ве за­чу­је се глас: „О Усу­де! О Усу­де! Ро­ди­ло се да­нас то­ли­ко и то­ли­ко ду­ша, не­го дај им

191

шта ћеш“. Он­да Усуд уста­не, и отво­ри сан­дук с нов­ци­ма, али не­ма ду­ка­та, не­го сре­бр­ ни нов­ци и где­ко­ји ду­кат. Усуд ста­не про­си­па­ти нов­це по со­би го­во­ре­ћи: „Ка­ко ме­ни да­нас, та­ко њи­ма до ве­ка“. Кад ују­тру дан осва­не, али не­ма ни оне ку­ће, не­го ме­сто ње сто­ји ма­ња, и та­ко је Усуд сва­ку ноћ ра­дио, а ку­ћа му се сва­ко ју­тро сма­њи­ва­ла, док нај­по­сле од ње по­ста­не ма­ла ко­ле­би­ца, те Усуд узме мо­ти­ку и ста­не ко­па­ти, он­да и онај чо­век узме мо­ти­ку те ста­не ко­па­ти, и та­ко су ко­па­ли вас дан. Кад бу­де уве­че, узме Усуд ко­мад хле­ба, па од­ло­ми од ње­га по­ло­ви­ну те да и ње­му. Та­ко ве­че­ра­ју, и по­ сле ве­че­ре лег­ну спа­ва­ти. Кад бу­де око по­но­ћи, опет поч­не стра­шно тут­њи­ти, и из тут­ ња­ве за­чу­је се глас: „О Усу­де! О Усу­де! Да­нас се ро­ди­ло то­ли­ко и то­ли­ко ду­ша, по­дај им шта ћеш“. Он­да Усуд уста­не и отво­ри сан­дук, па ста­не про­си­па­ти све са­ме џи­џе и где­ко­ји мар­јаш над­ни­чар­ски ви­чу­ћи: „Ка­ко ме­ни да­нас, та­ко њи­ма до­ ве­ка“. Кад ују­ тру сва­не, а ко­ле­ба се пре­тво­ри у ве­ли­ке дво­ре као што су би­ли пр­ви дан. Он­да га Усуд за­пи­та: „Што си до­шао?“ Он му ка­же све по ре­ду сво­ју не­во­љу и да је до­шао да га пи­та за­што му је дао злу сре­ћу. Он­да му Усуд ре­че: „Ти си ви­део ка­ко сам пр­ву ноћ ду­ка­те про­си­пао, и шта је по­сле би­ло. Ка­ко је ме­ни би­ло ону ноћ кад се ко ро­дио, оно­ме ће она­ко би­ти до ­ве­ка. Ти си се ро­дио си­ро­тињ­ске но­ћи, ти ћеш би­ти си­ро­мах до ве­ка. А твој се брат ро­дио срет­не но­ћи, он ће би­ти сре­тан до ве­ка. Не­го кад си се за­ка­нио и то­ ли­ко си се тру­дио, ка­за­ћу ти ка­ко ћеш се по­мо­ћи. Има у тво­га бра­та кћи Ми­ли­ца; она је срет­на као и отац јој. Кад оти­деш ку­ћи, а ти узми к се­би Ми­ли­цу, па што год сте­чеш све ка­жи да је ње­зи­но“. Он­да он за­хва­ли Усу­ду, па му опет ре­че: „У то­ме и у то­ме се­лу има је­дан бо­гат се­љак и све­га има до­ста, са­мо је не­сре­тан у то­ме што му се че­љад ни­ кад не мо­гу да на­си­те: изе­ду на је­дан оброк пун ка­зан је­ла, па им је и то још ма­ло. А отац и ма­ти оно­га се­ља­ка као да су се око­ва­ли на ово­ме све­ту, оста­ре­ли и по­цр­не­ли и осу­ши­ли се као аве­ти, а не мо­гу да умру. Он ме је мо­лио, Усу­де, кад сам код ње­га био на ко­на­ку, да те пи­там шта би то би­ло“. Он­да му Усуд од­го­во­ри: „То је све за­то што не по­шту­је оца и ма­те­ре; њи­ма ба­ци иза пећ­ке да је­ду, а да их мет­не у за­че­ље, па пр­ву ча­ шу ра­ки­је и пр­ву ча­шу ви­на њи­ма да да, они не би ни по­лак оно­га је­ли, и ду­ше би се оне опро­сти­ле“. По­том он опет за­пи­та Усу­да: „У то­ме и то­ме се­лу кад сам но­ћио у јед­ ној ку­ћи, ту­жио ми се до­ма­ћин ка­ко му се го­ве­да не да­ду не­го све на­тра­шке иду; па ме мо­лио да те пи­там шта би то би­ло.“ А Усуд му од­го­во­ри: „То је за­то што он о кр­сном име­ну нај­го­ре за­ко­ље, а да за­ко­ље што нај­бо­ље има, све би се штр­кља­ла го­ве­да“. Он­да га он за­пи­та и за во­ду: „Шта би то би­ло да она во­да не­ма ро­да?“А Усуд му од­го­во­ри: „Зато не­ма што ни­је чо­ве­ка ни­кад уда­ви­ла; али не ша­ли се, не ка­зуј јој док те не пре­ не­се, јер ако јој ка­жеш, од­мах ће те уда­ви­ти“. Он­да он за­хва­ли Усу­ду, па по­ђе ку­ћи. Кад до­ђе на ону во­ду, во­да га за­пи­та: „Шта је код Усу­да?“ А он јој од­го­во­ри: „Пре­не­си ме, пак ћу ти он­да ка­за­ти“. По­што га во­да пре­не­се, он по­тр­чи, па кад од­мак­не по­да­ле­ ко, а он се освр­не па по­ви­че: „О во­до! О во­до! Ни­си ни­кад чо­ве­ка уда­ви­ла, зато ро­да не­маш“. Кад во­да то чу­је, а она се раз­ли­је пре­ко оба­ле, па за њим, а он бе­жи, те је­два уте­че. Кад до­ђе у оно се­ло к оно­ме чо­ве­ку што му се го­ве­да ни­су да­ла, он га је­два до­ че­ка: „ Шта је, бра­те, за Бо­га! Је­си ли пи­тао Усу­да?“ Он му од­го­во­ри: „Је­сам, и Усуд ка­же: кад сла­виш кр­сно име, а ти за­ко­љеш нај­го­ре, а да за­ко­љеш што нај­бо­ље имаш, све би ти се штр­кља­ла го­ве­да“. Кад он то чу­је, ре­че му: „Оста­ни, бра­те, у нас, ето до на­ше­га кр­сног име­на не­ма три да­на; па ако бу­де исти­на, да ти дам ја­бу­ку“. Он оста­не он­де до кр­сно­га име­на. Кад до­ђе кр­сно име, до­ма­ћин уби­је нај­бо­ље­га јун­ца, и од оно­га

192

ча­са мар­ва се ста­не штр­кља­ти. По­сле то­га до­ма­ћин му по­кло­ни пе­то­ро го­ве­да, а он му за­хва­ли и по­ђе да­ље. Кад до­ђе у оно се­ло к оно­ме до­ма­ћи­ну што је имао не­си­ту че­ љад, до­ма­ћин га је­два до­че­ка: „Ка­ко је, бра­те, за Бо­га! Шта ве­ли Усуд?“ А он му од­го­ во­ри: „Усуд ве­ли: оца и ма­те­ре не по­шту­јеш, не­го им ба­цаш за пећ­ку да је­ду; а да их мет­неш у за­че­ље, па пр­ву ча­шу ра­ки­је и пр­ву ча­шу ви­на њи­ма да даш, не би ти че­љад ни по­ла то­ли­ко је­ла, а отац и ма­ти би ти се упо­ко­ји­ли“. Кад до­ма­ћин то чу­је, ка­же же­ ни, а она од­мах уми­је и оче­шља све­кра и све­кр­ву, па их ле­по пре­о­бу­че, а кад до­ђе ве­ че, до­ма­ћин их по­са­ди у за­че­ље и пр­ву ча­шу ра­ки­је и пр­ву ча­шу ви­на њи­ма да. Од то­га ча­са не мо­го­ше че­љад ни по­лак је­сти ко­ли­ко су дон­де је­ла, а су­тра­дан и отац и ма­ти пре­ста­ве се. Он­да му до­ма­ћин да два јун­ца, а он му за­хва­ли па по­ђе ку­ћи. Кад до­ђе у свој за­ви­чај, ста­ну га сре­та­ти по­зна­ни­ци и пи­та­ти: „Чи­ја су ти то го­ве­да?“ А он сва­ко­ ме од­го­ва­ра­ше: „Бра­ћо, Ми­ли­це мо­је си­но­ви­це“. Ка­ко до­ђе ку­ћи, од­мах оти­де бра­ту сво­ме, па га ста­не мо­ли­ти: „Дај ми бра­те, Ми­ли­цу да је мо­ја. Ви­диш да не­мам ни­ко­га“. А брат му од­го­во­ри: „До­бро, бра­те, ево ти Ми­ли­це“. Он узме Ми­ли­цу па је од­ве­де ку­ ћи, и по­сле то­га сте­че мно­го, али је за све го­во­рио да је Ми­ли­чи­но. Је­дан пут изи­ђе на њи­ву да оби­ђе жи­то, а жи­то ле­по, не мо­же леп­ше би­ти. На то уда­ри ону­да је­дан пут­ник па га за­пи­та: „Чи­је је то жи­то?“ а он се пре­ва­ри па ре­че: „Мо­је“. У ко­ји мах он то ре­че, жи­то се упа­ли и ста­не го­ре­ти, а он кад то ви­ди, по­тр­чи за чо­ве­ком: „Ста­ни, бра­те, ни­је мо­је, не­го је Ми­ли­це, мо­је си­но­ви­це“. И та­ко се жи­то од­мах уга­си, и он с Ми­ли­цом оста­не сре­ћан.

Што бих ја и за ово­га ле­њив­ца ра­дио? Обра­ти па­жњу на по­че­так (увод­ну фор­му­лу) на­род­не при­по­вет­ке Усуд. – За­па­зи мо­ме­нат ко­ји по­ста­је по­себ­но зна­ча­јан за ства­ра­ње за­пле­та. – На че­му по­чи­ва на­ме­ра вред­ног бра­та да иза­ђе из до­та­да­шње за­јед­ни­це? Обра­зло­жи ње­го­ву од­лу­ку и про­ко­ мен­та­ри­ши та­кво по­сту­па­ње. При том имај у ви­ду ко­мен­тар ле­њог бра­та: „Не­мој бра­ те, та до­бро нам је обо­ји­ци, ти имаш све у ру­ка­ма и сво­је и мо­је, а ја сам за­до­во­љан ка­ ко год ти ура­диш.“

Тво­ја је сре­ћа да­ле­ко од те­бе За­па­жај са чим се све су­о­ча­вао ста­ри­ји брат ка­да је на­пу­стио за­јед­ни­цу. Шта га је на­гна­ло да по­ђе у свет и по­тра­жи сво­ју сре­ћу? – По­себ­но за­па­зи пер­со­ни­фи­ко­ва­ни лик де­вој­ке ко­ја пред­ста­вља сре­ћу ста­ри­јег бра­та. Са чим је у скла­ду та­кво пред­став­ља­ње?

– Про­ту­ма­чи епи­зо­ду у ко­јој ста­ри­ји брат, у по­тра­зи за Усу­дом, до­спе­ва као гост у јед­ну га­здин­ску ку­ћу. Шта се мо­же за­кљу­чи­ти о до­ма­ћи­ну ко­ји сво­је оста­ре­ле ро­ди­те­ље тре­ ти­ра као псе? – Ко све за­ду­жу­је ста­ри­јег бра­та да пи­та Усу­да о раз­ло­зи­ма због ко­јих има про­бле­ме? – Раз­мо­три уло­гу по­ма­га­ча („јед­но­га пу­сти­ни­ка“) у овој бај­ци.

193

Ка­ко је, бра­те, за Бо­га! Шта ве­ли Усуд? До ка­квих са­зна­ња до­ла­зи ју­нак при­че на Усу­до­вом дво­ру? – Ка­ко об­ја­шња­ваш Усу­до­ву же­љу да му по­мог­не и „по­пра­ви“ сре­ћу? – Ко­је све осо­би­не ста­ри­јег бра­та до­ ла­зе до из­ра­жа­ја у овој при­чи? – На ко­ји на­чин, под­стак­нут са­ве­ти­ма ко­је је до­био, ју­ нак по­ма­же и дру­гим ли­ко­ви­ма?

Ста­ни, бра­те, ни­је мо­је, не­го је Ми­ли­це, мо­је си­но­ви­це Раз­мо­три ка­ко глав­ни ју­нак сти­же до свог ци­ља. – Про­ту­ма­чи уло­гу Ми­ли­чи­ног ли­ ка у бај­ци. – Ка­ко за­ми­шљаш де­вој­ку Ми­ли­цу? – Об­ја­сни че­му нас све учи ова бај­ка.

О Усу­де! О Усу­де! Ро­ди­ло се да­нас то­ли­ко и то­ли­ко ду­ша, не­го подај им шта ћеш Ко­ли­ка је моћ Усу­да? – Да ли ве­ру­јеш у суд­би­ну и мо­гућ­ност да је она сва­ком по­је­ дин­цу пред­о­дре­ђе­на? – Раз­ми­сли у ко­јој ме­ри чо­век ути­че на мно­га ва­жна де­ша­ва­ња у свом жи­во­ту. – Да ли се на­пор ста­ри­јег бра­та ис­пла­тио? Че­му се он све на­у­чио у ра­з­го­во­ру са Усу­дом и на­кон то­га? Раз­мо­три ка­ко би сле­де­ћа ре­че­ни­ца ко­ју смо из­дво­ји­ли из бај­ке Усуд гла­си­ла у не­ у­прав­ном го­во­ру: Онај ко­ји је ра­дио јед­ном по­ми­сли у се­би: „Што бих ја и за ово­га ле­њив­ца ра­дио? Бо­ље да се од­се­лим, па да за се­бе ра­дим.“ Од­ре­ди шта је у стилском смислу по­стиг­ну­то употребом аори­ста. – За­што се управ­ ни го­вор у овој ре­че­ни­ци мо­же на­зва­ти уну­тра­шњим мо­но­ло­гом? – Об­ја­сни за­што се ов­де на­род­ни при­по­ве­дач по­слу­жио пле­о­на­змом (по­ми­сли у се­би). – На ко­ји на­чин је ак­ту­а­ли­зо­ван тре­ну­так пре­ми­шља­ња ста­ри­јег и вред­ни­јег бра­та? Ка­ко ова ре­че­ни­ца под­сти­че раз­вој „за­пле­та“? Бај­ка – на­род­на при­по­вет­ка фан­та­стич­не са­др­жи­не; као нај­ста­ри­ја тво­ре­ви­на људ­ ског ду­ха са­др­жи мно­штво оп­штих ме­ста, ин­тер­на­ци­о­нал­них мо­ти­ва, ли­ко­ва ко­ји мо­гу но­си­ти еле­мен­те на­ци­о­нал­ног ка­рак­те­ра, чу­де­са и оно за шта је Вук Ка­ра­џић ре­као да „не мо­же би­ти”. Пре­ма књи­жев­но­те­о­риј­ским про­у­ча­ва­њи­ма, бај­ка као вр­ста те­жи вра­ ћа­њу уста­ље­ног ре­да ства­ри ко­ји је на ње­ном по­чет­ку по­ре­ме­ћен. Ју­нак и ње­го­ви по­ма­ га­чи чи­не све да би се рав­но­те­жа по­вра­ти­ла, не­прав­да от­кло­ни­ла и при том су им до­ ступ­на сва ча­роб­на сред­ства и све мо­гућ­но­сти. Оче­ки­ван сре­ћан крај од­ла­же се ни­зом на­пе­тих и за­ни­мљи­вих епи­зо­да. Рад­ња је ја­сна, њен ток си­ме­три­чан, али раз­гра­нат.

!

усуд, судбина, браћа, слога, срећа, несрећа; народна приповетка, бајка

194

Народна приповетка

Немушти језик У не­ка­ква чо­ве­ка био је­дан чо­ бан ко­ји га је мно­го го­ди­на вер­но и по­ште­но слу­жио. Јед­ном иду­ћи за ов­ца­ма чу­је у шу­ми не­ку пи­ску, а не зна­ди­ја­ше шта је. На тај глас оти­де он у шу­му да ви­ди шта је. Кад та­мо, али се за­по­жа­ри­ло па у по­жа­ру зми­ја пи­шти. Кад чо­бан то ви­ди, ста­не да гле­да шта ће зми­ја ра­ди­ти, јер се око ње са сви­ју стра­на би­ло за­по­жа­ри­ло, и по­жар се јед­на­ ко к њој при­ми­цао. Он­да зми­ја по­ви­че из по­ жа­ра: „Чо­ба­не, за Бо­га, из­ба­ви ме из ове ва­тре!“ Он­да јој чо­бан пру­жи свој штап пре­ко ва­тре, а она по шта­пу иза­ђе, па ње­му на ру­ку, па по ру­ци до­ми­ли до вра­та и са­ви­је му се око вра­та. Кад чо­бан то ви­ди, на­ђе се у чу­ду, па ре­че зми­ји: „Шта је то, у зао час! Ја те­бе из­ба­вих а се­ бе по­гу­бих“. Зми­ја му од­го­во­ри: „Не бој се ни­шта, не­го ме но­си ку­ћи мо­ме оцу. Мој је отац зми­ји­њи цар“. Он­да јој се чо­бан ста­не мо­ли­ти и из­го­ва­ра­ти да не мо­же оста­ви­ти сво­јих ова­ца, а зми­ја му ре­че: „Не бри­ни се ни­ма­ло за ов­це; ов­ца­ма не­ће би­ти ни­шта; са­мо хај­де што бр­же“. Он­да чо­бан по­ђе са зми­јом кроз шу­му и нај­по­сле до­ђе на јед­ну ка­пи­ју ко­ја је би­ла од са­мих зми­ја. Кад до­ђу ту, зми­ја на вра­ту чо­ба­но­ву зви­зне, а зми­је се све од­мах рас­пле­ту. Он­да зми­ја ре­че чо­ба­ну: „Кад до­ђе­мо у двор к мо­ме оцу, он ће те­би да­ва­ти шта год за­и­штеш: сре­бра, зла­та и ка­ме­ња дра­го­га, али ти не узи­мај ни­шта, не­го ишти не­му­шти је­зик. Он ће се ду­го за­те­за­ти, али ће ти нај­по­сле опет да­ти“. У то­ме до­ђу у двор к оцу, и отац пла­чу­ћи за­пи­та зми­ју: „За Бо­га, син­ко! Где си?“ А она му ка­же све по ре­ду ка­ко је био оп­ко­лио по­жар и ка­ко је чо­бан из­ба­вио. Он­да цар зми­ји­ њи ре­че чо­ба­ну: „ Шта ћеш да ти дам за то што си ми си­на из­ба­вио?“ Чо­бан од­го­во­ри: „Ни­шта дру­го не­ћу, не­го да ми даш не­му­шти је­зик“. А цар ре­че: „Ни­је то за те­бе, јер да ти то дам, па да ко­ме ка­жеш, ти би од­мах умро, не­го ишти дру­го шта год хо­ћеш да­ћу ти“. На то му чо­бан од­го­во­ри: „Ако ћеш ми што да­ти, дај ми не­му­шти је­зик, ако ли ми то не даш, а ти с Бо­гом остај! Ме­ни дру­го не тре­ба ни­шта“. Па по­ђе да иде. Он­да га цар вра­ти на­траг го­во­ре­ћи му: „Ста­ни! Хо­ди ова­мо, кад баш то хо­ћеш. Зи­ни“. Чо­бан зи­не, а зми­ји­њи му цар пљу­не у уста, па му ре­че: „Са­да ти пљу­ни ме­ни у уста“. Чо­бан му пљу­не у уста, а зми­ји­њи цар опет чо­ба­ни­ну. И та­ко три пу­та пљу­ну је­дан дру­го­ме у уста, па му он­да зми­ји­њи цар ре­че: „Сад имаш не­му­шти је­зик. Иди с Бо­гом, али за гла­ву сво­ју ни­ ком не ка­зуј, јер ако ка­жеш ко­ме­год, од­мах ћеш умре­ти“. Чо­бан по­ђе кроз шу­му, и иду­

195

ћи чу­ја­ше и раз­у­ме­ва­ше све што го­во­ре ти­це и тра­ве и све што је на све­ту. Кад до­ђе к ов­ ца­ма и на­ђе их све на бро­ју и на ми­ру, ле­же ма­ло да се од­мо­ри. Тек што лег­не, али до­ле­те два га­вра­на те пад­ну на јед­но др­во и поч­ну се раз­го­ва­ра­ти сво­јим је­зи­ком го­во­ ре­ћи: „Кад би знао овај чо­бан, ов­де где ле­жи оно цр­но ши­ље­же има у зе­мљи пун по­друм сре­бра и зла­та“. Чо­бан кад чу­је то, оти­де сво­ме го­спо­да­ру те му ка­же, а го­спо­дар до­те­ра ко­ла па от­ко­па­ју вра­та од по­дру­ма и кре­ну бла­го ку­ћи. Овај је го­спо­дар био по­штен чо­ век па све бла­го да­де чо­ба­ну го­во­ре­ћи му: „Ево, син­ко, ово је све тво­је бла­го, то је те­би Бог дао. Не­го ти на­чи­ни се­би ку­ћу па се же­ни, те жи­ви с отим бла­гом“. Чо­бан узме бла­ го, на­чи­ни ку­ћу, и оже­нив­ши се ста­не жи­ве­ти, и ма­ло-по­ма­ло изи­ђе он нај­бо­га­ти­ји чо­ век – не са­мо у оно­ме се­лу не­го у свој око­ли­ни ни­је га би­ло. Имао је сво­га ов­ча­ра, го­ве­ да­ра, ко­њу­ша­ра, сви­ња­ра, мно­гу имо­ви­ну и ве­ли­ко бо­гат­ство. Јед­ном ли­цем на Бо­жић ре­че он сво­јој же­ни: „Спре­ми ви­на и ра­ки­је и све­га што тре­ба, па ће­мо су­тра ићи на са­ лаш да но­си­мо па­сти­ри­ма не­ка се и они про­ве­се­ле“. Же­на га по­слу­ша и ура­ди све ка­ко је за­по­ве­дио. Кад су­тра­дан оти­ду на са­лаш, он­да га­зда уве­че ка­же сви­ма па­сти­ри­ма: „Сад сви ску­пи­те се, па је­ди­те и пиј­те и ве­се­ли­те се, а ја ћу би­ти код сто­ке сву ноћ“. И та­ ко га­зда оти­де и оста­не код сто­ке. Кад је би­ло око по­но­ћи, али кур­ја­ци за­ур­ла­ју, а пси за­ла­ју: кур­ја­ци го­во­ре сво­јим је­зи­ком: „Мо­же­мо ли до­ћи да учи­ни­мо ште­ту, па ће би­ти мр­са и ва­ма?“ А пси од­го­ва­ра­ју сво­јим је­зи­ком: „До­ђи­те да би­смо се и ми нај­е­ли!“ Али ме­ђу пси­ма би­ја­ше је­дан ма­то­ри пас ко­ји са­мо још два зу­ба има­ди­ја­ше у гла­ви. Онај ма­ то­ри пас ста­не го­во­ри­ти кур­ја­ци­ма: „Та­мо њи­ма то и то! Док су још ова два зу­ба ме­ни у гла­ви, неће­те ви учи­ни­ти ште­те мо­ме го­спо­да­ру“. А то га­зда све слу­ша и раз­у­ме што они го­во­ре. Кад ују­тру сва­не, он­да га­зда за­по­ве­ди да све псе по­ту­ку са­мо оно­га ма­то­ро­га пса да оста­ве. Слу­ге ста­ну го­во­ри­ти: „За Бо­га, го­спо­да­ру, ште­та је!“ А га­зда им од­го­во­ри: „Што ре­кох то да учи­ни­те“. Па се опра­ви са же­ном ку­ћи, и по­ђу на коњ­ма: под њи­ме би­ ја­ше коњ, а под же­ном ко­би­ла. Иду­ћи та­ко чо­век из­мак­не на­пред, а же­на за­о­ста­не. Он­да коњ под чо­ве­ком зар­же: коњ ве­ли ко­би­ли: „Хај­де бр­же! Што си оста­ла!“ А ко­би­ла од­го­ ва­ра: „Е ла­сно је те­би: ти но­сиш јед­но­га го­спо­да­ра, а ја тро­је: но­сим га­зда­ри­цу, и у њој де­те, па у се­би ждре­бе“. На то се чо­век оба­зре и на­сме­је, а же­на то опа­зи, па бр­же обо­де ко­би­лу и стиг­не чо­ве­ка па га за­пи­та за што се на­сме­ја. Он јој од­го­во­ри: „Ни за што, са­мо она­ко“. Али же­ни не бу­де то до­ста не­го са­ле­ти му­жа да јој ка­же за што се на­сме­јао. Он се ста­не бра­ни­ти: „Про­ђи ме се, же­но, Бог с то­бом! Што ти је? Не знам ни сам“. Али што се он ви­ше бра­ња­ше, она све ви­ше на­ва­љи­ва­ше на њ да јој ка­же за­што се на­сме­јао. Нај­ по­сле јој чо­век ре­че: „Ако ти ка­жем, ја ћу од­мах умре­ти“. Она опет ни за то не ма­ре­ћи јед­на­ко на­ва­ли го­во­ре­ћи да друк­чи­је не мо­же би­ти не­го да јој ка­же. Утом до­ђу ку­ћи. Од­ сед­нув­ши с ко­ња, чо­век од­мах на­ру­чи мр­твач­ки сан­дук и кад бу­де го­тов, мет­не га пред ку­ћу па ка­же же­ни: „Ево сад ћу ле­ћи у сан­дук па да ти ка­жем за­што сам се на­сме­јао; али ка­ко ти ка­жем, од­мах ћу умре­ти“. И та­ко лег­не у сан­дук, па још је­дан­пут оба­зре се око се­бе, кад али онај ма­то­ри пас до­шао од сто­ке и сео му че­ло гла­ве па пла­че. Чо­век опа­ зив­ши то ре­че же­ни: „До­не­си је­дан ко­мад хле­ба те по­дај то­ме псу“. Же­на до­не­се ко­мад хле­ба и ба­ци пред пса, али пас не­ће ни да гле­ди, а пе­тао до­ђе и ста­не кљу­ва­ти у ко­мад; он­да пас ре­че пе­тлу: „Не­сре­ћо не­си­та! Те­би је до је­ла, а ви­диш где га­зда хо­ће да умре!“ А пе­тао му од­го­во­ри: „Па нек умре кад је луд. У ме­не има сто же­на, па их сва­бим све на јед­но зр­но про­је кад где на­ђем, а кад оне дођу, ја га про­жде­рем; ако­ ли се ко­ја ста­не ср­

196

ди­ти, ја је од­мах кљу­ном; а он ни­је вре­дан јед­ну да уми­ри“. Кад то чо­век чу­је, он уста­не из сан­ду­ка, па узме ба­ти­ну и до­зо­ве же­ну у со­бу: „Хо­ди, же­но, да ти ка­жем“. Па све ба­ ти­ном по њој: „Ето то је, же­но! Ето то је, же­но!“ И та­ко се же­на сми­ри и ни­кад га ви­ше не за­пи­та да јој ка­же за­што се сме­јао. ши­ље­же – јаг­ње од го­ди­ну да­на; са­лаш – пољ­ско има­ње из­ван се­ла с ку­ћом и еко­ном­ским згра­да­ма; мрс – хра­на ко­ја са­др­жи у се­би ма­сно­ће (ме­со, на­ро­чи­то су­во, сла­ни­на, млеч­ни про­из­во­ди); сва­би­ти – на­ма­ ми­ти, при­ву­ћи, са­ку­пи­ти жи­во­ти­ње

За­чу­дан свет при­че 1. Ка­ко за­ми­шљаш шу­му у ко­јој је чо­ба­нин спа­сао зми­ју од ва­тре? Ко­је бо­је пре­о­ вла­да­ва­ју у тој сли­ци? Опи­ши ра­сти­ње ко­је ви­диш. От­куд у шу­ми ка­пи­ја? Шта чу­ва­ју ис­пре­пле­те­не зми­је? – На ко­ји на­чин чо­ба­нин при­хва­та при­ро­ду ко­ја га окру­жу­је? – Шта за­кљу­чу­јеш о чо­ба­ни­но­вом ка­рак­те­ру ако узмеш у об­зир ње­го­ву спрем­ност да по­кло­ни по­ве­ре­ње си­ну змиј­ског ца­ра, за­ђе ду­бље у шу­му, кро­чи у свет у ко­јем вла­да­ ју дру­га­чи­ја пра­ви­ла? – За­па­зи, ка­кав чо­век мо­же да за­слу­жи не­му­шти је­зик!

2. По­сма­трај лик глав­ног ју­на­ка ове бај­ке и за­па­зи што ви­ше ње­го­вих по­зи­тив­них осо­би­на. Раз­ми­сли и о ње­го­вим ма­на­ма. Спре­ми се да их про­ко­мен­та­ри­шеш и об­ја­ сниш за­што су оне та­ко­ђе де­ло­твор­не у скло­пу ове бај­ке.

3. Зми­ја и њен отац су део фан­та­стич­ног све­та ове бај­ке. За­па­зи где је њи­хо­во ста­ ни­ште. По­сма­трај ка­ко се пре­ма чо­ба­ни­ну по­на­ша зми­ја, а ка­ко њен отац. Из то­га из­ ве­ди за­кљу­чак о то­ме ка­ква су уоп­ште фан­та­стич­на би­ћа у бај­ка­ма. – Ли­ко­ви у бај­ка­ ма има­ју не­ке сво­је стал­не уло­ге (функ­ци­је). Ка­ко би­смо на­зва­ли уло­гу зми­је у овој бај­ци? Ка­ко уло­гу ње­ног оца? А уло­гу чо­ба­ни­на? (На пример: глав­ни ју­нак, по­моћ­ ник, да­ри­ва­лац, по­ши­ља­лац, про­тив­ник, тра­же­но ли­це, ла­жни ју­нак...)

4. Обра­ти па­жњу на ком­по­зи­ци­ју бај­ке. Раз­ми­сли из ко­ли­ко се це­ли­на она са­сто­ји. У тим це­ли­на­ма упо­ре­ди фан­та­стич­не еле­мен­те, ис­ку­ше­ња са ко­ји­ма се ју­нак су­о­ча­ ва, са ње­го­вим по­на­ша­њем. Упо­ре­ди где пре­о­вла­ђу­је фан­та­сти­ка, а где ре­ал­но. По­сма­ трај раз­вој ју­на­ка кроз бај­ку. Раз­ми­сли за­што се бај­ка не за­вр­ша­ва чо­ба­ни­но­вом же­ нид­бом као што је уоби­ча­је­но за ве­ћи­ну при­ча фан­та­стич­не са­др­жи­не.

5. Не­му­шти је­зик је био из­у­зет­но ко­ри­стан за ју­на­ка. За­па­зи ко­је све жи­во­ти­ње чобанин раз­у­ме и шта до­би­ја за­хва­љу­ју­ћи то­ме. Шта је ју­нак на­у­чио та­ко што је по­се­ до­вао не­му­шти је­зик? Ис­так­ни и про­ту­ма­чи од­но­се пра­вед­ног и не­пра­вед­ног, вер­но­ сти и из­дај­ства у при­чи. По­ку­шај да се се­тиш на­род­них по­сло­ви­ца ко­је би се мо­гле од­ но­си­ти на ову на­род­ну при­по­вет­ку. При­пре­ми се за из­ла­га­ље о умет­нич­ким вред­но­сти­ма и по­ру­ка­ма бај­ке.

6. По­сма­трај за­вр­шни део бај­ке. По че­му је он нео­би­чан? По којим својим карактеристикама се завршни део Немуштог језика жанровски трансформише? Зашто се ударање трудне жене не сме довести у везу са шалом и хумором, без обзира на уплив особености шаљиве народне приче у ову бајку? Уочи пре­лом­ну тач­ку фан­та­стич­ног и ху­мо­ри­стич­ног у тек­сту и обра­зло­жи је. Одреди који сегмент текста наликује причи о животињама.

197

Мо­ти­ви у књи­жев­но­сти Нај­ма­ње те­мат­ске је­ди­ни­це ко­је, спа­ја­ју­ћи се ме­ђу со­бом, те­мат­ски ве­зу­ју де­ло зо­ву се мо­ти­ви. Као нај­ма­њи основ­ни еле­мен­ти при­че, мо­ти­ви су мо­мен­ти зби­ва­ња, тј. од­ ре­ђе­не сми­сле­не је­ди­ни­це ко­је се узроч­но-вре­мен­ски од­ви­ја­ју. Уз по­јам мо­ти­ва ве­зу­је се и по­јам си­ту­а­ције ко­ја зна­чи уза­јам­ни од­нос ли­ца у сва­ком тре­нут­ку. У књи­жев­ном де­лу мо­ти­ви има­ју раз­ли­чи­ту функ­ци­ју: они ко­ји ме­ња­ју си­ту­а­ци­ју и по­кре­ћу рад­њу на­ зи­ва­ју се ди­на­мич­ки и на­ра­тив­ни; они ко­ји опи­су­ју не­ки до­га­ђај или пеј­заж или су у уло­зи атри­бу­ци­је (описа) ли­ка ста­тич­ки и опи­сни; мо­ти­ви ко­ји упо­зна­ју чи­та­о­це с по­ чет­ном си­ту­а­ци­јом на­зи­ва­ју се увод­ни (од­но­се се на екс­по­зи­ци­ју) и та­ко да­ље. Док је у умет­нич­кој књи­жев­но­сти мо­тив нај­у­жа те­мат­ска је­ди­ни­ца ко­ја се не мо­же да­ље раз­ла­га­ти, у на­род­ној књи­жев­но­сти мо­тив пред­ста­вља при­по­вед­ну је­ди­ни­цу усме­ног де­ла ко­ја се нај­ви­ше пре­но­си по­ве­за­на са дру­гим мо­ти­ви­ма. Мо­тив је нај­сит­ни­ји еле­мент на­род­не при­по­вет­ке ко­ји се по­сто­ја­но одр­жа­ва у тра­ ди­ци­ји. С тим у ве­зи, бај­ка пред­ста­вља ком­плек­сну при­по­вет­ку, са­ста­вље­ну из ни­за мо­ти­ва, од ко­јих основ­ни мо­ра да има ка­рак­тер чу­де­сног. У еп­ској по­е­зи­ји, на­род­ним при­по­вет­ка­ма и пре­да­њи­ма по­сто­је мо­ти­ви за­јед­нич­ ки мно­гим на­ро­ди­ма све­та: не­му­шти је­зик, зми­ја мла­до­же­ња, узи­ђи­ва­ње људ­ске жр­ тве, пре­по­зна­ва­ње по бе­ле­гу, муж на свад­би сво­је же­не итд. То су ин­тер­на­ци­о­нал­ни мо­ти­ви. Раз­ми­сли о сим­бо­ли­ци мо­ти­ва не­му­шти је­зик. Про­на­ђи што ви­ше пој­мо­ва (ства­ ри) ва­жних љу­ди­ма ко­је не­му­шти је­зик мо­же да пред­ста­вља. Уочи пред­но­сти али и опа­сно­сти ко­је та­кви „да­ро­ви“, да­ти чо­ве­ку, но­се са со­бом. Про­чи­тај сле­де­ћи за­пис о не­му­штом је­зи­ку: „До не­му­штог је­зи­ка до­ла­зи се: ку­ша­њем из­ве­сне ри­бе, или кад се по­је­де зми­ја, или га да­је не­ча­сти­ви, или кад се на Ивањ­дан убе­ре па­прат у по­ноћ. Дар за не­му­шти је­зик чо­век је из­гу­био кад је пр­ви пут по­гре­шио. До­бар чо­век мо­же да чу­је го­вор жи­ во­ти­ња и ства­ри јед­ном у го­ди­ни, а то је кад је Бла­го­ви­јест (хри­шћан­ски пра­зник).“ Про­ко­мен­та­ри­ши ово на­род­но ве­ро­ва­ње и до­ве­ди га у ве­зу са бај­ком Не­му­шти је­зик.

!

немушти језик, змија, чобанин, поштење, правда, радозналост; народна приповетка, бајка

198

Ш. Кулишић, Ж. Петровић, Н. Пантелић

Српски митолошки речник (Избор)

НЕМУШТИ ЈЕЗИК – по веровању, тајанствени говор свих живих бића, природних појава, замишљених бића, ређе и ствари. Народни војвода Момчило куне свога коња: „Јабучило, изели те вуци!“ – а коњ му „њиском“ одговара: „Господару, војвода Момчило, нит’ ме куни, нити ме изгони!“ По једној народној причи, муж јахао коња, а жена кобилу. Успут кобила почела да изостаје. Онда коњ упита кобилу зашто изостаје, а она му одговори: „Лако је теби, јер ти носиш две душе, а ја четири: своју и свог ждребета (у утроби), женину и њеног детета, па зато изостајем“. По другој причи, неком бегу, који је клањао јутарњу молитву, долетела птица и рекла: „Беже, сутра ће ти угинути коњ!“ Опет у једној казује се да је неки цар купио рибу и понео кући, а она му успут рекла: „Царе, свари ме и поједи, па ћеш знати немушти језик; али ако даш да ме и други једе, онда ће и тај знати што и ти знаш“. По другој, чобанин нашао ватру и у њој змију, уплашио се и хтео да побегне, а она га замолила да јој спасе живот. Чобанин се сажалио, пружио јој штап и извадио из ватре; онда змија повела чобанина змијској царици, која му је пљунула под језик и од тада је чобанин знао шта говоре животиње. По веровању, ко би метнуо у уста месо од змије што живи под леском, тај би разумео говор животиња; а ко би појео њено срце, томе би свака травка рекла од чега је лек. И ко уза се носи чаробну бурму, тај чује шта траве и птице говоре, па онда шта говоре и неме ствари. Две девојке „ отпаднице“ и младић легли у нов кревет с даскама. Онда једна даска упитала другу да ли јој је тешко, а она одговорила: „Није ми тежак младић, али су ми тешке ове две отпаднице“. Тајанствени немушти говор знају и људи необичне способности, заслужне и племените душе. Они га добијају као дар од виших бића, али га могу и изгубити. Први човек Адам знао је тај говор, али га је изгубио с првим грехом. Знају га и оне личности које уочи Ивањдана, у поноћ, уберу цвет од папрати око које су играле виле или вештице. Изузетно, и обични људи могу разумети немушти говор за часак о Благовестима (25. III). Они у певању птица чују њихов говор. Птица сеница, кад се належе, пева: „Сучи, преди, голо гнездо“. У пролеће дивљи голуб гуче: „Сиј лук, сиј лук“ – а голуб гривњаш: „Шта ти ту чучиш, проклети попе, код туђе жене, код туђе деце“. Веровање у постојање немуштог говора настало је под утицајем природних појава и човечјег споразумевања помоћу говора. Кад су радознали људи гласно упитали да ли је један народни јунак заиста жив, онда се у одјеку чула само крајња реч у питању: „жив!“ (в. одјек). Све што се креће и од себе даје шум, звук или глас – живо је и, аналогно говору живог човека, говори својим немуштим, човеку несхватљивим, говором. По веровању, сва жива бића било да говоре или да дају глас и шум од себе, имају душу. Према томе, немушти говор припада прастаром народном веровању о душама, ани-

199

мизму. Пошто се верује да душе покојника одлазе у дрво и камен (в. душа), то је на­ стало и веровање да и биљке и неме ствари поседују способност немуштог говора. ПЕТАО–ЗМАЈ – Веровало се да петао, а затим ћуран и гусан могу бити змајеви. Они су веома силни змајеви јер кад им поред њихових природних крила никну још и змајевска, добијају фантастичну снагу. У једном месту у Србији прича се да је био један петао–змај који би, чим би се небо наоблачило, одлазио под праг и тамо би му, тобож, остајало тело док је дух одлазио да се бори са алама које предводе облаке. По једном мишљењу, петао је еквивалент човеков (в. потрећити), а у овом случају би, следствено томе, требало да буде и еквивалент претка, јер је праг место испод којег, по народној религији, бораве душе предака који су ту некада и сахрањивани. Како се у источној Србији веровало да има људи који су змајеви и да се они боре против предводника облака (демона), ово тумачење је прихватљиво тим пре ако се узме у обзир и то да је змај можда и митски предак (в. змај). УРОК – магијска опсена која настаје погледом злих или урокљивих очију, затим речима уз изненађење, чуђење, и хвалисањем некога или нечега. Урицање може бити непосредно и посредно, из пакости и милости. Зато детету не треба рећи да је лепо, паметно, не треба га хвалити, јер се тиме уриче. По веровању, моћ урицања имају личности које су, као дете, дојиле дуже него што је потребно или оне које су прекидале дојење па га настављале. Злоочник је личност злих очију, која може својим погледом да урекне. По једној народној приповеци, виле су својим погледодом устрелиле младића који их је, сакривен, посматрао. Уричу углавном старије личности, које имају густе и састављене обрве и оне које имају продоран поглед својих црних, плавих и зелених очију, и вештице. Огњевит човек (змај) засенио је својим очима лепу цареву кћер и одвео је са собом. У народу се казује да урокљиве очи горе посеку од сабље; или: „Више је људи отишло под земљу од урока него од болести“. По веровању, у Срему су жене вештице својим урокљивим очима обарале човека с коња. И лисица својим злим погледом обара кокоши са седала. Младић испросио лепу девојку, па зажелео да јој види лице. Он је имао урокљиве очи „те урочи лепоту девојку“, која падне мртва. И девојке су имале урокљиве очи, којима су убијале младиће. По мотиву једне народне песме, нека мајка изгубила је од урока девет кћери спремних за удају. Урећи се може све, нарочито оно што је лепо, драго и напредно. Породиље и деца су највише подложни уроцима. Уречено дете постаје узнемирено, зева, плаче и слабо спава. Од урока усеви вену и суше се, животиње малаксавају и угину, ројеви пчела одлећу из кошница и даве се, послови не напредују или се завршавају штетом, итд. Све што је подложно уроку склања се, крије и штити амајлијама, урочицама и узречицама: „Не било урока!“. „Да није урока!“. Уроци су персонификовани: „Урок седи на пут, урочица под пут“. „У урока девет брата...“. „Устук уроци, како дошли, тако прошли“. Мала деца се зову погрдним именима или надимцима, да би се заштитила и сакрила од урока. Причају да вештица не може детету наудити ако му не зна имена; зато се у нашим крајевима многи зову надимцима до смрти. Мала деца гараве се по лицу да их урок не препозна. Уреченом

200

детету се баје: „Урок ти вода однела, моме чеду здравље донела“. Уреченом се гаси угљевље, а урок се скида омађијаним прстом. У Горњој Крајини проспе се вода на кров куће, прихвати се и процеди кроз брдо од таре (разбоја), па се у њој дете окупа, после чега се проспе на дрвљаник. У Нишу се код породиље и детета обеси црвени конац, на коме су нанизани прстен, кокошија нога, кљун, бели и црни лук. Противу урока носе се уза се или пришивају записи и урочице (зуб дивљег вепра, каменчић, сребрн или златан новац, крстић од тисовине, стрелица од грома и др.), затим перо од десног крила патке, коса ошишана на детињем крштењу, глогов трн, итд. Телету се о врат или за реп црвеном пређом завеже крња кашика. Наши легендарни јунаци стављали су на оружје вештачке очи (од камена, метала, стакла) као урочице противу урока: „У Момчила сабља са очима, не боји се никога до Бога“.

!

веровање, народни језик, петао − змај, урок

201

Милорад Павић

Предео сликан чајем (Одломци)

„Цар­ство без кру­не, др­жа­ва без вој­ске, зе­мља без же­на, бо­гат­ство без нов­ца, му­дрост без шко­ле, ку­хи­ња без ме­са, мо­ли­тва без пре­стан­ка, ве­за са не­бе­си­ма без пре­ки­да, сла­во­пој Хри­сту без умо­ра, смрт без жа­ље­ња – то вам је Све­та Го­ра.“ (епи­скоп Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић)

Гро­мо­ви и му­ње из­би­че­ва­ше земљу и во­ду, па се по­ву­ко­ше. Кре­та­ли су се за гр­мља­ви­ном у ко­ли­ма пу­ним пе­ну­ша­ве ти­ ши­не, уста­ље­ним пу­тем ко­ји су утрли хо­до­ ча­сни­ци спу­шта­ју­ћи се сто­ле­ћи­ма са Бал­ ка­на у Со­лун и да­ље на ис­ток у сло­вен­ске ма­на­сти­ре на Све­тој Го­ри. На том пу­ту мо­гао се још увек на­зре­ти ла­нац ка­ра­ван­са­ра­ја и ха­џиј­ских ко­на­чи­шта на­ме­њен до­шља­ци­ма из сло­вен­ског за­ле­ђа древ­не ви­зан­тиј­ске им­пе­ри­је. По­ро­ди­це ко­је су не­ка­да с ко­ле­на на ко­ле­но одр­жа­ва­ле те ве­зе са­да су отва­ра­ле ма­ле го­сти­о­­ ни­це дуж со­лун­ског мо­ра. Из њих се ви­део за­лив по ко­јем је не­ка­да за­штит­ник гра­да, све­ти Ди­ми­три­је, из­ја­хи­вао на пу­чи­ну, др­же­ћи ле­вом ру­ком по ка­тан­ски ди­зги­не на са­пи­ма свог бел­ца, а де­сном се­ку­ћи је­дра пи­рат­ским ла­ђа­ма што су на­па­да­ле Со­лун. По­под­не, Ата­на­си­је Сви­лар и ње­гов са­пут­ник на­шли су се већ у Три­пи­ти­ју, на ме­сту где је Ксеркс пре ви­ше хи­ља­да го­ди­на по­ски­дао си­дра са сво­јих рат­них бро­до­ва, упре­ гао у си­дра би­во­ле што су па­сли на оба­ли, и про­о­рао ка­нал ко­јим је одво­јио остр­во од коп­на и пре­ву­као сво­ју фло­ту у ср­це грч­ких во­да не из­ла­жу­ћи се бе­су егеј­ске пу­чи­не. Са­да је ту по­јас сла­не зе­мље, на ко­јој ни­је ра­сла тра­ва, по­ка­зи­вао ње­гов пут и гра­ни­цу Све­те го­ре пре­ма оста­лом све­ту. Та гра­ни­ца је, чу­ли су, ве­чи­та, као што је со не­у­ни­ шти­ва. У Ура­ну­по­ли­су, ме­сту на тој гра­ни­ци, пут­ни­ци су оста­ви­ли сво­ја „че­ти­ри ко­ ња“ јер на Све­ту го­ру се мо­же са­мо бро­дом или пе­ши­це. По­тра­жи­ли су ко­на­чи­ште, ри­бу за ру­чак и лу­ку где ће ују­тру узе­ти брод за Ка­ре­ју.

*** Го­сти­о­ни­чар ре­че да ће ње­го­ва же­на од­мах до­не­ти ви­на, и из­не­се пред њих књи­гу у ко­ју су од 1886. бе­ле­же­ни потписи хо­до­ча­сни­ка. Но­сио је раз­де­ље­не бр­ко­ве нео­бич­ но слич­не обр­ва­ма и пот­кре­си­вао је и јед­не и дру­ге на исти на­чин.

202

− Ово је тре­ћа књи­га у по­ро­ди­ци − до­дао је − прет­ход­не две су одав­но пу­не. Ње­го­ва же­на има­ла је ру­ке на­ра­сле као ки­се­ло те­сто с ру­пи­ца­ма пу­ним мра­ка на лак­ту. Би­ла је то­ли­ко ле­па да се на ту ле­по­ту очи­глед­но ни­је мо­гао на­ви­ћи ни њен ро­ђе­ ни муж. За њу им је ре­као да је биће чуд­но­га, ду­гог да­ха, да жи­ви у ве­ли­ким од­се­ци­ма вре­ме­на, ми­сао за­по­че­ту да­нас до­вр­ша­ва су­тра, као об­да­ни­ца је­два су јој до­вољ­на два да­на и ноћ ко­је спа­ја ујед­но, а по­том спа­ва пу­них 48 ча­со­ва. Она им је на­ли­ла­ ви­но и од­ мах на­по­ме­ну­ла да је оно за­чи­ње­но смо­лом и трав­ком од ко­је су­зе пре­сах­њу­ју и при­јат­ но буб­ња у уши­ма то­пот кр­ви, про­мен­љив као за­пљу­ски­ва­ње мо­ра, а ускла­ђен с хо­дом „хек­са­ме­тра“, древ­ног грч­ког сти­ха, чи­ји се ри­там од „ре­зи­не“ на­у­чи иако се не зна је­ зик ко­ји га је дао. Та­ко се сма­тра да су вар­ва­ри пи­ја­ни од овог ви­на (а оно се спо­ми­ње још у Оди­се­ји) од­мах го­во­ри­ли у хек­са­ме­три­ма, пре но што су на­у­чи­ли грч­ки. Ви­де­ћи да се Сви­лар ус­те­же због чуд­ног ми­ри­са пи­ћа, до­да­ла је као да га че­шља очи­ма: − Не­мој­те ни­кад из­бе­га­ва­ти ни­шта пр­во! Има је­ла чи­ји укус тре­ба про­це­ни­ти тек код тре­ћег или код по­след­њег за­ло­га­ја. Има ви­на о ко­ји­ма тре­ба до­не­ти суд тек дру­гог или тре­ћег да­на по­што се узму пи­ти… Пр­жи­ла је ри­бу у ку­ку­ру­зном бра­шну и одво­је­но за се­бе у ти­га­њу са др­шком кри­ вом по­пут ср­па, ма­сли­не у си­ру и је­дан ове­ћи зо­вин цвет ува­љан у мле­ве­ни хлеб. − За Све­ту Го­ру по­треб­не су вам че­ти­ри ви­зе − огла­си­ла се опет с оне стра­не сво­јих ти­га­ња као да на­ста­вља за­по­че­ту при­чу − пр­ву ви­зу, ону грч­ку, у Бе­о­гра­ду и дру­гу, ону за се­вер­ну Грч­ку, у Со­лу­ну, на­дам се да сте већ из­ва­ди­ли. Тре­ћа се до­би­ја у Ка­ре­ји, кад се пре­ђе гра­ни­ца из­ме­ђу Грч­ке и Све­те Го­ре. Ка­ре­ја или Ора­хо­ви­ца до­би­ла је име по мно­жи­ни ора­ха ко­ји та­мо ра­сту и у њој је се­ди­ште про­та­та − вла­де све­то­гор­ске све­ тов­не др­жа­ве ко­ја је са­мо­суд­на, ин­тер­на­ци­о­нал­на и не­за­ви­сна од грч­ких вла­сти, та­ко да има соп­стве­ну ца­рин­ску зо­ну. Ад­ми­ни­стра­тив­но Све­та Го­ра не при­па­да Атин­ској, не­го Ца­ри­град­ској па­три­јар­ши­ји. Од 24 ма­на­сти­ра, ко­ли­ко их има на по­лу­о­стр­ву, вла­ду да­је не­ко­ли­ко нај­ве­ћих, ме­ђу ко­је спа­да и ваш Хи­лан­дар. Та­ко у про­тат ула­зе увек пред­став­ни­ци че­ти­ри од тих нај­ве­ћих ма­на­сти­ра и до­но­се сва­ки сво­ју че­твр­ти­ну др­жав­ног пе­ча­та. Они ме­ђу со­бом би­ра­ју „про­та“, на­стој­ни­ка Све­те го­ре, на не­ки на­ чин пред­сед­ни­ка вла­де, ко­ји тек кад од оста­лих до­би­је де­ло­ве пе­ча­та, мо­же да их ску­ пи ујед­но, да их омо­та пра­ме­ном ко­се и та­ко ове­ри од­лу­ке свог ка­би­не­та. По­што се узме тре­ћа ви­за у Ка­ре­ји (а то је је­ди­но ме­сто на све­ту где би Грк или Ср­бин имао не­ку пред­ност, јер се ви­зе у тим слу­ча­је­ви­ма из­да­ју по скра­ће­ном по­ступ­ку) оста­је још че­ твр­та, усме­на, али за до­би­ја­ње нај­те­жа ви­за − она за ула­зак у Хи­лан­дар. Та­мо увек по­ сто­ји спи­сак ли­ца (би­ло где на све­ту да они жи­ве) ко­ја не мо­гу ући у ма­на­стир. Тај спи­сак ни­је дуг, али ако вам је на ње­му ду­ша фо­то­гра­фи­са­на, у ма­на­сти­ру не­ће­те би­ ти ни­ка­да. Што је нај­леп­ше, не зна се ко­ји су кри­те­ри­ји тог спи­ска, и ни­ко ко иде пр­ви пут, као ви, не мо­же уна­пред зна­ти ни­је ли већ та­мо ње­го­во име. Та­мо не­ма гро­ба ста­ри­јег од три го­ди­не ни чо­ве­ка мла­ђег од осам­на­ест ле­та. Мр­ тви­ма се тре­ће го­ди­не оми­ва­ју ко­сти ви­ном, сла­жу се у ко­стур­ни­цу и та­ко пра­зни гро­ бље. Са­мо се на­ че­лу ло­ба­ње ис­пи­ше олов­ком име. Та­мо ни­ка­да ни­јед­на же­на ни­је са­ хра­ње­на. Осим пти­ца и би­ља­ка та­мо не­ма би­ћа жен­ско­га ро­да. Не­ма си­ра, и не­ма ја­ја и мле­ка, већ хи­ља­ду го­ди­на ни­је та­мо кро­чи­ла ко­кош, кра­ва или ко­би­ла. Та­мо се ме­со ни­кад не је­де, ри­ба са­мо не­де­љом и пра­зни­ком, а хлеб се ме­си јед­ном ме­сеч­но и ни­ кад ни­је ни свеж ни ба­јат. Све то вре­ме од хиља­ду го­ди­на од ка­да Све­та Го­ра по­сто­ји,

203

на ње­но тло сту­пи­ла је но­га же­не са­мо је­дан је­ди­ни пут. Го­ди­не 1347. срп­ски ва­си­левс, цар Сте­фан Ду­шан, по­се­тио је Све­ту Го­ру ко­ја је у то вре­ме при­па­да­ла ње­го­вом цар­ству. Де­ле­ћи ус­пут злат­но и сре­бр­но по­су­ђе, ко­ње, оде­жде, се­ла и по­се­де, да­ров­на пи­сма и по­ве­ље, он је до­шао у по­се­ту ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру, ко­ји је осно­ва­ла ње­го­ва по­ро­ди­ца, во­де­ћи са со­бом сво­ју же­ну Је­ле­ну. Али, ца­ри­ца је та­мо бо­ра­ви­ ла као ва­си­ле­у­са-им­пе­ра­тор­ка, а не као же­на… Гр­ки­ња је из­не­на­да за­ћу­та­ла, чу­ло се да дру­га­чи­је шу­ме та­ла­си ко­ји до­ла­зе од оних ко­ ји се вра­ћа­ју, ви­но ко­је су пи­ли би­ло је то­пло од ње­них гру­ди, јер је бо­цу др­жа­ла у на­руч­ју из­ме­ђу дој­ки, и Ата­на­си­је Сви­лар осе­ти да је од те то­пли­не на­пет. По­гле­дао је не­хо­ти­це дру­ гу дво­ји­цу љу­ди и ви­део с чу­ђе­њем да је и муж Ва­си­ли­је Фи­ла­кос био на­пет. Да ли је и он ра­ з­у­мео то­пли­ну ви­на ни­је се мо­гло за­кљу­чи­ти, али је би­ло очи­глед­но да је гу­слар је­ди­ни остао нео­се­тљив и Сви­лар је по­ми­слио, у јед­ном ча­су, да је то мо­жда оту­да што она ствар ко­ја је с чо­ве­ком учи­ње­на на дру­му ствар­но де­лу­је. И у том ча­су Сви­лар је ухва­тио Ва­си­ли­јин по­глед. У но­ћи ко­ја је па­да­ла оста­ле су ви­ дљи­ве као огле­да­ла још са­мо ње­не очи и њи­хов по­глед, ко­ји је мо­гао за­у­ста­ви­ти сат или са­ви­ти ви­љу­шку, по­чи­вао је не­по­мич­но на гу­сла­ру. − Не­мој­те се увре­ди­ти ако вам дам са­вет − као да се бу­ди на­ста­ви­ла је Ва­си­ли­ја обра­ћа­ју­ћи се Сви­ла­ру − пр­во, ви сте, мо­же би­ти, чо­век но­во­га вре­ме­на: ви­де­ла сам, не кр­сти­те се пред обед. Та­мо ку­да иде­те си­гур­но ће вам би­ти те­шко да се не пре­кр­ сти­те и мо­жда ће вас то до­ве­сти у не­зго­дан по­ло­жај. Раз­ми­сли­те о то­ме уна­пред. Дру­ го, има јед­на при­ча ко­ја се ов­де обич­но ка­зу­је пут­ни­ци­ма, па ћу је и ја ва­ма пре­не­ти. Сма­тра се да је у Хи­лан­да­ру тре­ћи дан увек дан исти­не. И да ства­ри и љу­ди до­би­ја­ју та­мо сво­ја пра­ва ли­ца и ша­ла до­ла­зи до зби­ље тек тре­ћег да­на бо­рав­ка… Ми­сли­те на то и имај­те стр­пље­ња та три да­на. Јер, му­дрост не ко­ри­сти чо­ве­ку мно­го; му­дри љу­ди не оду да­ље од глу­пих за оно­ли­ко ко­ли­ко су па­мет­ни­ји, не­го мно­го, мно­го ма­ње. То је за­то што у жи­во­ту и не­ма про­сто­ра да се оде да­ле­ко; ра­ши­риш ру­ке, и ето јед­не ша­ ке на сун­цу, а дру­ге у ма­гли… До­и­ста Сви­лар опа­зи да је на­сту­пио час ка­да се јед­ном ру­ком мо­же до­дир­ну­ти дан а дру­гом ноћ, и го­сти­о­ни­чар је дао знак Ва­си­ли­ји да спре­ми по­сте­ље. На тре­му пре­ма оба­ли про­стр­ла је ле­жа­је и укра­си­ла их с два цр­ве­на уз­гла­вља од ву­не. За­же­ле­ли су пут­ни­ци­ма лак сан и Ва­си­ли­ја их је од­ла­зе­ћи упо­зо­ри­ла: − Па­зи­те ка­да спа­ва­те! Ов­де ка­жу да чо­век сва­ке но­ћи у сну за­бо­ра­ви по не­ког од оних ко­је је на ја­ви во­лео...

204

− Ово је твој врт − ре­че му мо­нах − у ства­ри, сва­ко би не­где тре­ба­ло да има ова­кав врт. Не­гу­јем га има већ пре­ко три де­це­ни­је, од кад је твој отац ов­де за­вр­шио. Ми зна­ мо ка­ко се зо­веш, јер он те је по­ми­њао и за­са­дио овај врт пре но што је не­стао и оста­ вио те си­ро­че­том. Био је сја­јан би­љар. По­гле­дај, не­ћеш на­ћи ов­де ни­јед­ну биљ­ку да не по­чи­ње сло­вом из ре­чи Ата­на­си­је, ко­јом си кр­штен. Ов­де је у пра­вом зна­че­њу ре­чи тво­је име ра­са­ђе­но у би­ље. Све тво­је ми­сли, же­ље, по­ступ­ци, ов­де су про­кли­ја­ли и про­цве­та­ли, ни­кли као цве­ће или као ко­ров. По вр­сти и ми­ри­су ве­ро­ват­но да би са­да мо­гао да пре­по­знаш све сво­је по­ступ­ке, од­лу­ке, ре­чи, до­бра и рђа­ва де­ла. До­бри по­ ступ­ци су ко­ров, а рђа­ви су цве­ће и ми­ри­шу, јер до­бро иде са ру­жним, а ле­по са злим. Ја сам та­ко увек по би­љу знао шта ра­диш и ка­ко се осе­ћаш…

Пра­ти пу­то­ва­ње Ата­на­си­ја Сви­ла­ра у Све­ту Го­ру. Шта све са­зна­јеш из Па­ви­ће­вог при­по­ве­да­ња о осо­бе­но­сти­ма ове чу­де­сне зе­мље? – Про­на­ђи у тек­сту и об­ја­сни ре­че­ ни­це по­пут: „Сма­тра се да је у Хи­лан­да­ру тре­ћи дан увек дан исти­не.“ „Та­мо не­ма гро­ба ста­ри­јег од три го­ди­не ни чо­ве­ка мла­ђег од осам­на­ест ле­та.“ „Не­мој­те ни­кад из­бе­га­ва­ти ни­шта пр­во!“ „Па­зи­те кад спа­ва­те! Ов­де ка­жу да чо­век сва­ке но­ћи у сну за­бо­ра­ви по не­ког од оних ко­је је на ја­ви во­лео.“ „По вр­сти и ми­ри­су (би­ља) ве­ро­ват­но да би са­да мо­гао да пре­по­знаш све сво­је по­ ступ­ке, од­лу­ке, ре­чи, до­бра и рђа­ва де­ла.“

По Светој Гори, ка Хиландару Пут на Свету Гору и у Хиландар је више од путовања, то је пут који оплемењује. Наше искуство стечено у више од педесетак боравака на Светој гори такође ћемо покушати да вам пренесемо, наравно користећи и искуства других, а припреме за полазак дефинисаћемо кроз неколико правила. Правило I. У Свету Гору улазе само они који су то на неки начин заслужили Ово може да се тумачи на разне начине и пре свега се односи на оне који својим непорочним животом заслужују да виде уподобљени Небески Јерусалим, овде на земљи, али у „заслуге“ исто тако може да се рачуна и поштена намера сваког обичног знатижељног човека да више сазна или види, да се оплемени и увери у величину прошлости и један другачији начин функционисања заједнице и у садашњем времену. Правило II. У Свету Гору још нико није ушао двапут на исти начин Дакле претходно искуство које је најчешће везано за јаке емоције, уз које обично треба да се дода и наша карактерна особина да о свему најбоље знамо, управо и често доведе до тога да пут пропадне. Од педесетак боравака на Светој Гори аутор ових ре-

205

дова уверио се да и поред најбрижљивијег планирања увек мора да се деси нешто непредвиђено. Једном је то немирно море, други пут су проблеми са администрацијом, или шумски пожар, што је честа појава на Атосу. Све то може да вас омете да стигнете у планирано време. Па проблеми са бродом који не вози иако је лепо време, јер се у зимско време линије прореде, затим православни празници, када се не ради и много штошта зна да поремети ваше планове и ви углавном можете да се правдате вишим силама, за све друге ситуације бићете искључиви кривац ви, јер се нисте наоружали са довољно вере и знања. Правило III. Не полазите на пут без резервације уласка за Свету Гору. Правило IV. Прочитајте понешто пред пут. Данас пак (последњих петнаестак година), поготово од појаве велике монографије „Хиландар“ аутора проф. др Војислава Ђурића, проф. др Димитрија Богдановића и проф. др Дејана Медаковића, литература се знатно умножила. Тек, за прво путовање најпогоднијом нам се чини мала монографија проф. др Бате Петковића која је веома информативна, са доста података и добрих фотографија. Ко жели више да сазна, нека прочита студију Владимира Ћоровића Света Гора и Хиландар. Ту је наравно и лист „Хиландар“ на који увек можете да се претплатите и да непосредно сазнате све што вас занима. Наравно, можете ви да се обратите и специјалистичкој литератури попут „Хиландарског зборника“ који је изашао већ у девет томова или да прочитате књигу Ђоке Слијепчевића, Хиландарско питање у XIX веку или још специјалније, фототипска издања попут Мирослављевог јеванђеља, Хиландарског медицинског кодекса, Хиландарс­ ке музичке баштине и сл. И многи путописци оставили су значајна дела о Хиландару, а најчувенији су Барски и путописи Димитрија Аврамовића, арх. Жарка Татића, Александра Дерока и Панајотиса Христуа. (Избор из путописне прозе Душана Миловановића)

!

Хиландар, Света Гора, Атанасије Свилар, путовање, врт, добра и рђава дела

206

РАСКОВНИК 1. „У мит­ске биљ­ке до­ла­зи и че­сто спо­ми­ња­ни рас­ков­ник, ко­ји отва­ра сва­ку бра­ву и про­на­ла­зи скри­ве­но бла­го. Ко хо­ће да на­ђе рас­ков­ник, тре­ба сам се­бе да ста­ви у око­ве и да иде ли­ва­дом, па где око­ви са­ми од се­бе спад­ну ту ће га на­ћи. Мо­же се на­ћи и код је­ жа, ко­ји се у при­по­вет­ка­ма сма­тра за вр­ло му­дру жи­во­ти­њу, и ко­ја га др­жи под је­зи­ком.“ (Ве­се­лин Чај­ка­но­вић, О ма­ги­ји и ре­ли­ги­ји) 2. Сли­чан опис рас­ков­ни­ка је и у Ву­ко­вом Срп­ском рјеч­ни­ку. Мо­тив рас­ков­ни­ка, чу­до­твор­не тра­ве, об­ра­дио је и Бо­ра Стан­ко­вић у при­чи Би­ља­ри­ца у збир­ци Бож­ји љу­ди. „А то је, ве­ле, трав­ка ко­јом се отва­ра­ју сви за­тво­ри, на­ро­чи­то где је бла­го, зла­то за­тво­ре­но. И ко њу има, би­ва бо­гат, мно­го бо­гат. Пред њом се све отва­ра. Па­ре за­ко­ па­не у зе­мљи, са­ме оне из зе­мље из­ла­зе чим се рас­ков­ни­ком до­так­не ме­сто где су би­ ле за­ко­па­не... Том трав­ком се има све што ду­ша за­же­ли, чо­век по­ми­сли... Али њу је те­шко на­ћи. Је­два се за по не­ког пам­ти да је тај ’ра­сков­ник’ на­шао, имао га. (...) Ње­га са­мо жељ­ка (кор­ња­ча) на­ла­зи и чу­ва под је­зи­ком. (...) И због то­га љу­ди ни­кад не мо­гу да на­и­ђу на ’ра­сков­ник’, ни­ти га има­ју. И за­то и ни­су та­ко бо­га­ти, срећ­ни.“ 3. Раз­мо­три сле­де­ће крат­ке на­род­не умо­тво­ри­не, па раз­ми­шљај на ко­ји на­чин се оне у идеј­ном сми­слу од­но­се на књи­жев­не тек­сто­ве из овог по­гла­вља. Ко се чу­ва, и Бог га чу­ва. Са­бља без гво­жђа, а ју­нак без ко­сти­ју? (Је­зик) „Ла­сно ти је сје­то­ва­ти му­дра, а још лак­ше пре­ва­ри­ти лу­да.“ Ако не­ће зло од те­бе, бе­жи ти од зла. У до­бру се не по­не­си, а у злу се не по­ку­ди. Гдје ни­је до­бри­јех, ту не­ма ни до­бра. Од ина­та не­ма го­рег за­на­та. Ко бр­зо учи, бр­зо се и ка­је. Тко се ту­ђем злу ве­се­ли, не­ка се сво­ме не на­да. Што не же­лиш се­би, не­мој ни дру­го­ме. Кад орао из­гу­би кри­ла, он­да га и пи­лад кљу­ју. „Ни­је бла­го ни сре­бро ни зла­то, већ је бла­го што је ср­цу дра­го.“ Да се ре­чи ку­пу­ју, ма­ње би их би­ло. По­ра­ни ми­шљу, а по­ка­сни је­зи­ком, не­ћеш се кајати. Ле­па реч гво­зде­на вра­та отва­ра. Је­зик го­ре по­се­че не­го са­бља. Брз коњ се це­ни, а не брз го­вор. У сре­ћу се узда луд, а па­ме­тан у свој труд. Ра­ди, па ће ти и Бог по­мо­ћи.

207

Азбучник писаца Ан­дрић, Иво (1892–1975), нај­зна­чај­ни­ји је срп­ски пи­сац XX ве­ка, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер и ми­сли­лац свет­ског угле­да, до­бит­ник нај­ве­ће свет­ске књи­жев­не на­гра­де – Но­бе­ло­ве на­гра­де (1961). Ро­ђен је у Дол­цу крај Трав­ни­ка, основ­ну шко­лу и гим­на­ зи­ју је за­вр­шио у Ви­ше­гра­ду и Са­ра­је­ву, а сту­ди­је књи­жев­но­сти и исто­ри­је у Гра­цу. Од 1921. до 1941. го­ди­не био је у ди­пло­мат­ској слу­жби у Ри­му, Бу­ку­ре­шту, Гра­цу, Па­ ри­зу... Ан­дрић је до­бро по­зна­вао исто­ри­ју и људ­ски жи­вот, па су ње­го­ва де­ла ри­зни­це му­дро­сти и жи­вот­них исти­на. Нај­по­зна­ти­ја Ан­дри­ће­ва де­ла су ро­ма­ни На Дри­ни ћу­ при­ја, Трав­нич­ка хро­ни­ка, Го­спо­ђи­ца и Про­кле­та авли­ја, при­по­вет­ке Мост на Же­пи, Пут Али­је Ђер­зе­ле­за, Му­ста­фа Ма­џар, Ани­ки­на вре­ме­на, као и књи­ге Зна­ко­ви по­ред пу­та, Ста­зе, ли­ца, пре­де­ли. Бећ­ко­вић, Ма­ти­ја (Сен­та, 1939), ака­де­мик, је­дан је од нај­по­зна­ти­јих и ме­ђу чи­та­ о­ци­ма ­о­ми­ље­них са­вре­ме­них срп­ских пе­сника. Ње­го­ви књи­жев­ни по­че­ци про­ти­чу у зна­ку час бун­тов­не, час ме­лан­хо­лич­не ли­ри­ке. У зре­лој фа­зи сво­га ра­да Бећ­ко­вић се окре­ће по­е­зи­ји пи­са­ној на ро­вач­ком го­во­ру, у ко­јој на ма­е­стра­лан на­чин укр­шта па­ те­тич­ну и ко­мич­ну ди­мен­зи­ју жи­во­та; том по­е­зи­јом он при­вла­чи па­жњу и из­у­зет­но ин­те­ре­со­ва­ње и пу­бли­ке и кри­ти­ке. У но­ви­јим ета­па­ма сво­га ра­да Бећ­ко­вић пи­ше пе­ сме-ко­мен­та­ре ко­ји у се­би но­се ме­лан­хо­лич­но-лир­ску ви­зи­ју пе­сни­ко­вог по­чет­ка и еп­ски про­фи­ли­са­ну ми­са­о­ност ње­го­ве ро­вач­ке фа­зе. Нај­зна­чај­ни­ја де­ла: Ве­ра Па­вла­ дољ­ска, Ме­так лу­та­ли­ца, Та­ко је го­во­рио Ма­ти­ја, Ре­че ми је­дан чо­’ек, Ме­ђа Ву­ка Ма­ ни­то­га, Ле­ле и ку­ку, Ка­жа, Чи­ји си ти ма­ли, Ће­ра­ће­мо се још, Хле­ба и је­зи­ка, Са­бра­не пе­сме I–VIII (2004). Гибинс, Дејвид (1962), подводни археолог и писац бестселера. Рођен је у Саксатону у Канади. Родитељи су му били Енглези, обоје професори универзитета, и са њима је често путовао морем, а живео је и четири године на Новом Зеланду. Универзитет у Бристолу завршио је као најбољи студент у генерацији. Докторирао је на Кембриџу, 1990. Дела: Скривени музеји Медитерана, Откриће олупина бронзаног доба, Последњи шапат, Атлантида (овај роман, штампан 2005. преведен је на 26 језика), Тигрови-ратници, Крсташко злато... Гревс, Ро­берт (1895–1985), ро­ђен је у Лон­до­ну. Отац му је био А. П. Грев­с, пе­ сни­к, са­ку­пља­ч на­род­них пе­са­ма а мај­ка Аме­ли­ја, ро­ђе­на фон Ран­ке, уну­ка чу­ве­ног не­мач­ког исто­ри­ча­ра Ле­о­пол­да фон Ран­кеа. Гревс је ве­о­ма пло­дан пи­сац. Об­ја­вио је ви­ше збир­ки пе­са­ма, књи­жев­них кри­ти­ка, есе­ја, не­ко­ли­ко исто­риј­ских ро­ма­на, по­ле­ мич­ких спи­са, пре­во­да. Био је из­вр­стан по­зна­ва­лац кла­сич­не исто­ри­је и књи­жев­но­сти и ауто­ри­тет за ан­тич­ке ми­то­ве и ра­но хри­шћан­ство. Ро­ман Злат­но ру­но об­ја­вљен је пр­ви пут 1944. у Лон­до­ну, чу­ве­ни Грч­ки ми­то­ви у Грев­со­вој ин­тер­пре­та­ци­ји по­ја­ви­ли

208

су се 1955. го­ди­не. Ње­гов исто­риј­ски ро­ман Ја, Кла­у­ди­је до­жи­вео је ве­ли­ку по­пу­лар­ност. Да­ви­чо, Оскар (1909–1989), пе­сник ја­ке има­ги­на­ци­је и екс­пре­сив­не сна­ге, ро­ман­ си­јер, есе­ји­ста и пу­бли­ци­ста. У по­чет­ку при­па­да гру­пи бе­о­град­ских над­ре­а­ли­ста и пи­ше по­е­зи­ју пу­ну сме­лих ме­та­фо­ра, улич­ног жар­го­на и опо­рих ре­чи. Ка­сни­је се ње­гов бунт усме­ра­ва пре­ма ре­во­лу­ци­о­нар­ној ак­ци­ји, а ин­спи­ра­ци­ју до­но­се и со­ци­јал­не те­ме. На­ кон 1955. по­но­во се вра­ћа пр­во­бит­ној пре­о­ку­па­ци­ји и по­ста­је глав­ни пред­став­ник по­ сле­рат­ног мо­дер­ни­зма. Нај­ва­жни­ја ње­го­ва де­ла су: збир­ке пе­са­ма – Ха­на, Ви­шња за зи­ дом, Фло­ра, Тро­пи, Су­но­вра­ти, по­е­ма Зре­ња­нин, ро­ма­ни Пе­сма и Бе­тон и сви­ци. Јак­шић, Ђу­ра (1832–1878), ро­ђен је у Срп­ској Цр­њи, а умро у Бе­о­гра­ду. Овај све­ стра­ни умет­ник, пред­став­ник књи­жев­ног прав­ца ро­ман­ти­зма, огле­дао се као лир­ски и еп­ски пе­сник, при­по­ве­дач и драм­ски пи­сац, а ду­го се ба­вио и сли­кар­ском умет­но­ шћу. Уче­ћи се сли­кар­ству, у ви­ше ма­хо­ва бо­ра­вио је у Мин­хе­ну и Бе­чу, по­том нај­ви­ ше ра­дио као учи­тељ у уну­тра­шњо­сти Ср­би­је, нај­зад као ко­рек­тор др­жав­не штам­па­ ри­је у Бе­о­гра­ду. Као по­себ­на из­да­ња Јак­шић је об­ја­вио из­бор по­е­зи­је Пе­сме (1873), у че­ти­ри књи­ге сво­је При­по­вет­ке и дра­ме Се­о­ба Ср­ба­ља, Је­ли­са­ве­та, кње­ги­ња Цр­но­гор­ска и Ста­но­је Гла­ваш. Је­се­њин, Сер­геј Алек­сан­дро­вич (1895–1925), нај­ве­ћи је ли­ри­чар но­ви­јег ру­ског пе­сни­штва. Ро­ђен је у Кон­стан­ти­но­ву (да­нас Је­се­њи­но­во). Са сво­јом же­ном, чу­ве­ном аме­рич­ком ба­ле­ри­ном Иси­до­ром Дан­кан, за крат­ко је про­пу­то­вао и ви­део нај­ва­жни­је зе­мље за­пад­не Евро­пе, а та­ко­ђе и САД. Раз­ди­ран про­тив­реч­но­сти­ма дру­штва ко­је ни­је у све­му схва­тао, и ин­тим­ним про­тив­но­сти­ма ко­је ни­је мо­гао да пре­ва­зи­ђе, ни по­ми­ ри, за­вр­шио је жи­вот тра­гич­но, са­мо­у­би­ством у Ле­њин­гра­ду (да­на­шњи Пе­тербург), а са­хра­њен је у Мо­скви. Ње­го­ве нај­ва­жни­је књи­ге пе­са­ма су: Ис­по­вест ман­гу­па, Ка­фан­ ска Мо­сква, Пе­сме о Ру­си­ји и ре­во­лу­ци­ји, Пер­сиј­ски мо­ти­ви, тра­ге­ди­ја Пу­га­чов и по­е­ма Ана Сње­ги­на. Јо­ва­но­вић, Јо­ван Змај (1833–1904), је­дан је од глав­них пе­сни­ка не са­мо у пе­ри­о­ ду ро­ман­ти­зма не­го и у це­лој срп­ској књи­жев­но­сти. Ро­ђен је у углед­ној но­во­сад­ској по­ро­ди­ци. Сту­ди­рао је пра­во (у Бе­чу, Пе­шти и Пра­гу), и ме­ди­ци­ну (у Пе­шти), а за­тим је ра­дио као ле­кар оп­ште прак­се. Овај „нај­ве­ћи по­ро­дич­ни пе­сник у срп­ској књи­жев­ но­сти“ ни­је био сре­ћан у по­ро­дич­ном жи­во­ту јер су му сва де­ца по­у­ми­ра­ла у пр­вим го­ди­на­ма, а по­сле де­се­то­го­ди­шњег бра­ка бо­лест му је од­не­ла и же­ну. По­след­њих го­ ди­на жи­вео је у Срем­ској Ка­ме­ни­ци, где је умро и са­хра­њен. Две нај­зна­чај­ни­је збир­ке Зма­је­вих пе­са­ма, у ко­ји­ма је на­гла­ше­но по­ро­дич­но осе­ћа­ње су Ђу­ли­ћи (1864) и Ђу­ли­ ћи уве­о­ци (1882). Осим ин­тим­не ли­ри­ке Змај је пи­сао и ро­до­љу­би­ву, по­ли­тич­ку и са­ ти­рич­ну по­е­зи­ју (пе­сме: Све­тли гро­бо­ви, Ју­ту­тун­ска ју­ха­ха­ха, Ју­ту­тун­ска на­род­на хим­на). Као тво­рац срп­ске по­е­зи­је за де­цу оста­вио је и ви­ше књи­га, ме­ђу ко­ји­ма су ис­ так­ну­те: Чи­ка Јо­ва срп­ској де­ци и Чи­ка Јо­ва срп­ској омла­ди­ни. По­кре­нуо је и уре­ђи­вао не­ко­ли­ко зна­чај­них ли­сто­ва, као што су по­ли­тич­ко-са­ти­рич­ни лист „Змај“, по ко­ме је до­био на­ди­мак, и деч­ји лист „Не­вен“.

209

Ка­ра­џић, Вук Сте­фа­но­вић (Тр­шић,1787 – Беч,1864), ве­ли­кан на­ше кул­ту­ре, ре­ фор­ма­тор, пи­сац, уче­сник Пр­вог срп­ског устан­ка. То­ком пе­де­сет го­ди­на сво­га ра­да са­ку­пљао је усме­но бла­го на­шег на­ро­да: на­род­не пе­сме, при­по­вет­ке и умо­тво­ри­не. На­род­не пе­сме об­ја­вљи­вао је у Лај­пци­гу и Бе­чу (од 1823. до 1862. го­ди­не), а штам­пао је и књи­гу по­сло­ви­ца Срп­ске на­род­не по­сло­ви­це (1836). На­пи­сао је пр­ву гра­ма­ти­ку срп­ског је­зи­ка и реч­ник, Срп­ски рјеч­ник (1818, 1852). На тра­ди­ци­ји усме­не ре­чи на­ ста­ле су и књи­ге ко­је пред­ста­вља­ју нај­леп­ше спо­ме­ни­ке про­зног сти­ла: на­род­не при­ по­вет­ке (1821, 1853) и Но­ви за­вјет (пре­вод, 1847). Вук је оста­вио и не­ко­ли­ко де­ла о исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма и љу­ди­ма сво­га вре­ме­на. Ме­ђу нај­по­зна­ти­ја де­ла уста­нич­ке про­зе спа­да и Жи­ти­је Ај­дук Вељ­ка Пе­тро­ви­ћа (1826). Киш, Данило (1935–1989), рођен у Суботици, један је од најзначајнијих писаца XX века. Писао је приповетке, романе, драме, песме, есеје, полемичке расправе и преводио са руског, мађарског, француског и енглеског. Његова сабрана дела објављена су у десет томова: Мансарда, Псалам 44, Рани јади, Башта, пепео, Пешчаник, Ноћ и магла, Гробница за Бориса Давидовича, Час анатомије, Homo poeticus, Енцикло­ педија мртвих). Умро је у Паризу. После смрти објављене су му још четири књиге: Живот, литература, Горки талог искуства, Песме и препеви и Лаута и ожиљци. Књиге су му преведене на више од двадесет језика. Добитник је великог броја домаћих и међународних награда. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности. Ко­чић, Пе­тар (1876–1916), ис­так­ну­ти пи­сац, ро­дио се у се­лу Стри­чи­ћи­ма у Зми­ ја­њу, у Бо­сан­ској Кра­ји­ни. Сту­ди­рао је сла­ви­сти­ку у Бе­чу и ту по­чео да пи­ше при­по­ вет­ке из бо­сан­ског жи­во­та. Због по­ли­тич­ке ак­тив­но­сти из Са­ра­је­ва је про­те­ран у Ба­ ња­лу­ку, где је на­ста­вио по­ли­тич­ку бор­бу за ре­ше­ње аграр­ног пи­та­ња у Бо­сни. Го­ди­не 1911. по­кре­нуо је лист „Отаџ­би­на“. Нај­по­зна­ти­је Ко­чи­ће­во де­ло Ја­за­вац пред су­дом од­и­гра­ло је зна­чај­ну уло­гу у бор­би про­тив аустро­у­гар­ске оку­па­ци­је. Кочићеве нај­по­ зна­ти­је збир­ке при­по­ве­да­ка су С пла­ни­не и ис­под пла­ни­не и Ја­у­ци са Зми­ја­ња. Умет­ нич­ка вред­ност Ко­чи­ће­ве про­зе је у не­по­сред­ном до­жи­вља­ва­њу ствар­но­сти бо­сан­ског се­ла, у при­ка­зи­ва­њу оштро­ум­них ли­ко­ва из на­ро­да, у сли­ко­ви­то­сти опи­са се­о­ског жи­во­та и сти­хи­је при­ро­де. Ла­за­ре­вић, Ла­за (1851–1890), при­по­ве­дач, тво­рац пси­хо­ло­шког ре­а­ли­зма у срп­ ској књи­жев­но­сти. Ро­ђен је у Шап­цу. Шко­ло­вао се у Бе­о­гра­ду и Не­мач­кој, где је за­вр­ шио ме­ди­ци­ну. По­ред књи­жев­ног, ва­жан је и ње­гов рад на раз­во­ју ме­ди­цин­ске на­у­ке и слу­жбе у Ср­би­ји. Ма­да је на­пи­сао са­мо де­вет при­по­ве­да­ка, ва­жи за нај­бо­љег при­по­ве­да­ ча свог до­ба на срп­ском је­зи­ку. За жи­во­та је об­ја­вио са­мо збир­ку Шест при­по­ве­да­ка (1886), где се по­ред оста­лих на­ла­зе и при­че Све ће то на­род по­зла­ти­ти и Пр­ви пут с оцем на ју­тре­ње. Не­ко­ли­ко му је при­по­ве­да­ка оста­ло не­до­вр­ше­но. Умро је у Бе­о­гра­ду. Максимовић, Десанка (1898–1993), рођена у Рабровици крај Ваљева. Чувена песникиња, приповедач, романсијер, писац за децу. Аутор дескриптивне, љубавне, родољубиве, мисаоне и социјалне поезије, прожете добротом и љубављу према човеку и природи. Значајније збирке: Песме, Врт детињства, Гозба на ливади, Мирис земље, Тра­

210

жим помиловање, Немам више времена, Слово о љубави, Михољско лето, Памтићу све, Озон завичаја, Зовина свирала. Добила је скоро све награде установљене за књижевност (Седмојулску, Змајеву, Авнојеву, Вукову, Његошеву, Струшких вечери и др.). Ма­та­вуљ, Си­мо (1852–1908), кла­сик је на­ше ре­а­ли­стич­ке књи­жев­но­сти, „мај­стор при­по­ве­дач“, ка­ко га је на­звао Иво Ан­дрић. Ма­та­вуљ је ро­ђен у Ши­бе­ни­ку у Дал­ма­ци­ ји, у њој је за­вр­шио учи­тељ­ску шко­лу и јед­но вре­ме ту је и слу­жбо­вао; у Цр­ној Го­ри је бо­ра­вио ра­де­ћи као про­фе­сор це­тињ­ске гим­на­зи­је, над­зор­ник основ­них шко­ла и ва­ с­пи­тач кне­же­ве де­це, а у Ср­би­ји је жи­вео и ра­дио пр­во као про­фе­сор гим­на­зи­је, а за­ тим и као сло­бо­дан пи­сац. Сви ови кра­је­ви „ушли су у ње­го­во књи­жев­но де­ло“, што се ви­ди у на­сло­ви­ма по­је­ди­них збир­ки при­по­ве­да­ка: Из Цр­не Го­ре и Про­мор­ја, Из при­мор­ ског жи­во­та, Са Ја­дра­на, Из бе­о­град­ског жи­во­та, Бе­о­град­ске при­че, Из раз­ни­х кра­је­ва... Са по­себ­ном сим­па­ти­јом пи­сао је о дал­ма­тин­ском чо­ве­ку, чи­ји жи­вот је при­ка­зао кроз суд­би­не жи­во­пи­сних ли­ко­ва у при­по­вет­ка­ма По­ва­ре­та, Пи­ли­пен­да, Ошко­пац и Би­ла, На­шљед­ство и у ро­ма­ну Ба­ко­ња фра Бр­не (1892). У књи­жев­ном де­лу Си­ме Ма­та­ ву­ља ис­по­ља­ва се сим­па­ти­ја за обич­ног, ма­лог чо­ве­ка из на­ро­да. Зна­чај­но обе­леж­је Ма­та­ву­ље­вог де­ла чи­ни при­су­ство ху­мо­ра, по­мо­ћу ко­га се, ка­ко је пи­сац сма­трао, нај­лак­ше схва­та­ју сме­шне стра­не сва­ке по­ја­ве. Мо­ли­јер (1622–1673), нај­ве­ћи је фран­цу­ски ко­ме­ди­о­граф. За ње­го­ву свет­ску сла­ ву кроз ве­ко­ве за­слу­жне су ње­го­ве број­не ко­ме­ди­је, у ко­ји­ма је оства­рио га­ле­ри­ју ко­ мич­них ли­ко­ва из свих дру­штве­них сло­је­ва сво­га вре­ме­на: Тар­тиф, Твр­ди­ца, Дон Жу­ ан, Уобра­же­ни бо­ле­сник, Сме­шне пре­ци­о­зе, Шко­ла за же­не, Гра­ђа­нин пле­мић. Ко­ме­ди­је Жа­на Ба­ти­ста По­кле­на, ка­ко је пра­во Мо­ли­је­ро­во име, и да­нас су ак­ту­ел­не, о че­му све­до­чи чи­ње­ни­ца да се оне уве­ли­ко чи­та­ју и из­во­де у по­зо­ри­шту. Не­на­до­вић, Љу­бо­мир (1826–1895), ро­ђен је у Бран­ко­ви­ни код Ва­ље­ва, у ис­так­ну­ тој по­ро­ди­ци ко­ја је у пр­вој по­ло­ви­ни XIX ве­ка Ср­би­ји да­ла по­зна­те уста­нич­ке кне­зо­ ве, вој­во­де, за­ко­но­дав­це и ди­пло­ма­те. Сла­ва по­ро­ди­це ве­зу­је се за срп­ску исто­ри­ју у вре­ме Пр­вог и Дру­гог срп­ског устан­ка: ње­гов де­да, обор-кнез Алек­са, уче­сник у Ко­чи­ ној Кра­ји­ни, по­гу­бљен је у се­чи кне­зо­ва, а отац, Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић, био је уста­ нич­ки вој­во­да и за­ко­но­да­вац, ди­пло­ма­та об­но­вље­не Ср­би­је, ле­то­пи­сац устан­ка и пи­ сац Ме­мо­а­ра. У исто­ри­ји срп­ске књи­жев­но­сти Љу­бо­мир Не­на­до­вић је по­знат као нај­ве­ћи пу­то­пи­сац, тво­рац ове књи­жев­не вр­сте. Са пу­то­ва­ња по Евро­пи и Цр­ној Го­ри на­ста­ли су ње­го­ви пу­то­пи­си: Пи­сма из Швај­цар­ске, Пи­сма из Ита­ли­је (1868–1869), Пи­сма из Не­мач­ке и Пи­сма са Це­ти­ња (О Цр­но­гор­ци­ма). Не­на­до­вић, Про­та Ма­те­ја (1777–1854), уста­нич­ки вој­во­да и пр­ви ди­пло­ма­та но­ве Ср­би­је, осни­вач Пра­ви­тељ­ству­ју­шчег со­вје­та. Ни­је био про­фе­си­о­нал­ни књи­жев­ник, већ је­два не­што ви­ше не­го пи­смен. Про­ти­не Ме­мо­а­ре по­сле ње­го­ве смр­ти об­ја­вио је ауто­ров син, пи­сац Љу­бо­мир Не­на­до­вић. Ово де­ло ка­зу­је о уста­нич­ким зби­ва­њи­ма у ко­ји­ма је Про­та Ма­те­ја не­по­сред­ни уче­сник. На­пи­са­но је на­дах­ну­тим по­ет­ским сти­лом у ко­јем има јед­но­став­но­сти и на­ив­но­сти али исто та­ко мно­го жи­вот­не зби­ље, исто­ри­је, раз­ми­шља­ ња, ху­мо­ра. По­че­так Ме­мо­а­ра спа­да у нај­леп­ше стра­ни­це на­пи­са­не срп­ским је­зи­ком.

211

Нушић, Бранислав (1864−1938), био је највећи драмски писац, комедиограф, кога је дала епоха реализма. Рођен је у Београду у осиромашеној трговачкој породици грчког порекла. Детињство је провео у Смедереву, гимназију завршио у Београду, а права студирао у Грацу и Београду. Као припадник једне опозиционе странке, Нушић је врло рано осетио чврсту руку режима. Његова прва комедија Народни посланик (1883), коју је написао у деветнаестој години, морала је чекати тринаест година да би била постављена на сцену. Друга комедија, Сумњиво лице (1888), чекала је своју позоришну поставку још дуже, тридесет пет година. Због песме у којој је увредио краља, доспео је у затвор, а после затвора упућен је у конзуларну службу, у крајеве под турском влашћу (Битољ, Серез, Солун, Скопље, Приштина). По изласку из дипломатске службе обављао је разне послове, највише у позоришту. Био је драматург, заменик и управник Народног позоришта у Београду. Проживео је страхоте српског повлачења преко Албаније. Уз поменуте комедије Нушићева најпознатија дела су: Госпођа ми­ нистарка, Ожалошћена породица, Покојник, Власт, роман за децу Хајдуци (1933) и чувена Аутобиографија (1924). Па­вић, Ми­ло­рад (1929−2009), срп­ски про­зни пи­сац и пе­сник, исто­ри­чар срп­ске књи­жев­но­сти од XVII до XIX ве­ка; струч­њак за ба­рок и сим­бо­ли­зам; пре­во­ди­лац Пу­ шки­на и Бај­ро­на, про­фе­сор уни­вер­зи­те­та у Сор­бо­ни (Па­риз), Бе­чу, Ре­ген­збур­гу, Фрај­ бур­гу, Но­вом Са­ду и Бе­о­гра­ду. Члан је Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти од 1991. го­ди­не. Стручњаци из Евро­пе, САД и Бра­зи­ла но­ми­но­вали су га за Но­бе­ло­ву на­гра­ду у књи­жев­но­сти. Ње­го­ви ро­ма­ни пре­во­ђе­ни су на мно­ге свет­ске је­зи­ке. По­ред ро­ма­на Пре­део сли­кан ча­јем зна­ча­јан је и Па­ви­ћев Ха­зар­ски реч­ник (1984). Петрарка, Франческо (1304−1374), рођен је у Арецу, у Тоскани. Од 1320. до 1326. године студира правне науке у Болоњи, али како нема склоности за ове науке напушта Болоњу и враћа се у Авињон, у Прованси. Ту се укључује у отмен, леп и префињен живот папске курије, и привлачи пажњу и наклоност богатих и образованих људи. Они му омогућавају да се бави књижевним стварањем и да путује по Европи. Доживео је велику песничку славу, која је била потврђена одлуком да му се додели песнички венац, понуђен и из Рима и из Париза. Пошто му је признато да је достојан високе почасти, Петрарка је 1341. године овенчан песничким венцем на римском капитолу. У Италији се дефинитивно настанио 1353. године, у њој је умро. Био је први велики дворски песник Италије. Писао је на латинском и народном италијанском језику. Најпознатија Петраркина дела су: Африка, поема писана на латинском језику, до које је писцу највише стало и које му је код савременика донело највећу славу, и ремек-дело Канцонијер на италијанском језику. Пе­тро­вић, Пе­тар II Ње­гош (1813–1851), ро­ђен је на Ње­гу­ши­ма, а умро на Це­ти­ њу. Од 1831. го­ди­не до смр­ти био је цр­но­гор­ски вла­ди­ка и вла­дар. По ми­шље­њу мно­ гих, он је нај­ве­ћи ју­жно­сло­вен­ски пе­сник. Основ­но обра­зо­ва­ње сте­као је у То­плој код Хер­цег Но­вог и на Це­ти­њу. По­том се са­мо­о­бра­зо­ва­њем раз­вио до по­у­зда­ног по­зна­ва­ о­ца исто­ри­је, књи­жев­но­сти и фи­ло­зо­фи­је, као и ви­ше стра­них је­зи­ка. У др­жав­ним ми­си­ја­ма ду­же је бо­ра­вио у Бе­чу, Мо­скви и Пе­тро­гра­ду, као и у Ита­ли­ји, где је пред

212

смрт по­тра­жио ле­ка. Глав­на Ње­го­ше­ва пе­снич­ка де­ла, ко­ја за­хва­та­ју зре­лу фа­зу ње­го­ вог ства­ра­ња, јесу ре­флек­сив­ни еп Лу­ча ми­кро­ко­зма, спев у драм­ској фор­ми Гор­ски ви­је­нац (1847) и исто­риј­ска дра­ма Ла­жни цар Шће­пан ма­ли. Од ве­ћег бро­ја пе­са­ма по­ се­бан зна­чај има­ју Цр­но­го­рац к све­мо­гу­ћем бо­гу; Ода сун­цу спје­ва­та но­ћу без мје­се­ца; Вјер­ни син но­ћи пје­ва по­хва­лу ми­сли­ма; Ми­сао; Фи­ло­зоф, астро­ном и по­е­та; Ноћ ску­ пља ви­је­ка. Об­ја­вио је збор­ник на­род­них пе­са­ма Огле­да­ло срп­ско, у ко­ме глав­ни део чи­не пе­сме о исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма и бор­ба­ма Цр­но­го­ра­ца то­ком XVIII ве­ка. По ши­ри­ни ви­зи­је, ми­са­о­ној ду­би­ни и је­зич­кој из­ра­жај­но­сти Ње­гош спа­да у ред пе­сни­ка европ­ског ро­ман­ти­зма. Пе­тро­вић, Раст­ко (1889–1949), пе­сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, пу­то­пи­сац, есе­ ји­ста, кри­ти­чар и те­о­ре­ти­чар мо­дер­не умет­но­сти. По­ре­клом је из углед­не бе­о­град­ске по­ро­ди­це ин­те­лек­ту­а­ла­ца. Ње­го­ва се­стра На­де­жда Пе­тро­вић би­ла је јед­на од нај­и­стак­ ну­ти­јих сли­ка­ра у Ср­би­ји, за­чет­ник аван­гард­ног сли­кар­ства. И Раст­ко Пе­тро­вић је био вр­сни по­зна­ва­лац аван­гард­не умет­но­сти и по­е­зи­је и ли­ков­ни кри­ти­чар. Ње­го­ва нај­зна­чај­ни­ја де­ла су: Бур­ле­ска го­спо­ди­на Пе­ру­на бо­га гро­ма, збир­ка пе­са­ма От­кро­ве­ ње, пу­то­пис Афри­ка (1930) и ро­ман Дан ше­сти (пост­хум­но об­ја­вљен 1960. го­ди­не). По­па, Вас­ко (1922–1991), је­дан од во­де­ћих са­вре­ме­них пе­сни­ка мо­дер­не ори­јен­та­ци­ је. Аутор је ве­ћег бро­ја књи­га пе­са­ма: Ко­ра (1953), Не­по­чин по­ље, Спо­ред­но не­бо, Ус­прав­на зе­мља, Вуч­ја со, Ку­ћа на­сред дру­ма, Жи­во ме­со, Рез, и три ан­то­ло­ги­је: ан­то­ло­ги­је на­род­них умо­тво­ри­на (Од зла­та ја­бу­ка), пе­снич­ког ху­мо­ра (Ур­не­бе­сник) и пе­снич­ке фан­та­сти­ке (По­ноћ­но сун­це). Ка­да су се по­ја­ви­ле, пе­сме Вас­ка По­пе пред­ста­вља­ле су но­ви­ну и, по­себ­ но сво­јим нео­бич­ним сли­ка­ма, из­ми­ца­ле су не­по­сред­ном раз­у­ме­ва­њу чи­та­ла­ца. По­по­вић, Мар­ко Ми­ља­нов (1833–1901), ро­ђен је на Ме­ду­ну, а умро у Хер­цег Но­вом. У мла­до­сти је че­то­вао и хај­ду­ко­вао, бр­зо по­стао пред­став­ник сво­га пле­ме­на, те био у слу­жби на це­тињ­ском дво­ру код кња­за Да­ни­ла и кња­за Ни­ко­ле. Када је пао је у по­ли­тич­ку не­ми­лост, по­ву­као се из јав­ног жи­во­та и окре­нуо се књи­зи по­што је у пе­ де­се­тој го­ди­ни на­у­чио да пи­ше. Био је на­род­ни му­драц, зна­лац исто­ри­је и тра­ди­ци­је, са ис­тан­ча­ним етич­ким осе­ћа­јем на ко­ме се нај­ви­ше те­ме­љи ње­го­во де­ло. Пр­во ње­го­ во де­ло, При­мје­ри чој­ства и ју­на­штва, по­ја­ви­ло се оне го­ди­не кад је аутор умро, а за­ тим су штам­па­не још две ње­го­ве књи­ге – Пле­ме Ку­чи у на­род­ној при­чи и пје­сми и Жи­ вот и оби­ча­ји Ар­ба­на­са. Поповић, Миодраг (1920–2005), књижевник, професор Филозофског факултета у Београду. У књижевним делима спојио темперамент књижевног есејисте са строгом дисциплинованошћу научног радника. Дела: Бранко Радичевић – једна песма и једна епоха, Ђуро Даничић, Ђура Јакшић, Трагање за трајним, Романтизам код Срба, Његош, Вук Стефановић Караџић; роман За јатом. Рилке, Рајнер Марија (1875–1926), рођен у Прагу, завршио војну гимназију. Студирао филозофију на универзитету у Минхену. Као студент почиње да објављује прозу и стихове по немачким и аустријским часописима. Сусретао се са Толстојем и гајио

213

љубав према Русији. Живео је у Паризу до 1902. Године 1920. почео је да пише стихове на француском језику. Збирке песама: Ране песме, Књига слика, Часловац, Рек­ вијем, Девинске елегије, Сонети Орфеју... Чувена су и Рилкеова писма Родену. Био је врстан преводилац с француског језика. Се­ку­лић, Иси­до­ра (1877–1958), ро­ђе­на је у Мо­шо­ри­ну, у Бач­кој, а умрла у Београду. У књи­жев­но­сти се ја­ви­ла тек 1910. У мла­до­сти је би­ла на­став­ник ма­те­ма­ти­ке, а док­то­ри­ра­ла је фи­ло­зо­фи­ју. Као из­у­зет­но обра­зо­ва­на же­на над­моћ­но се ис­ка­зи­ва­ла у ре­флек­сив­ном за­пи­су и пу­то­пи­су, при­по­ве­ци и ро­ма­ну, есе­ју и сту­ди­ји, кри­ти­ци и ко­мен­та­ру, у пре­во­ди­ла­штву. Пр­ве књи­ге Иси­до­ре Се­ку­лић Са­пут­ни­ци и Пи­сма из Нор­ве­шке по­ја­ви­ле су се пред Пр­ви свет­ски рат. Ње­на де­ла пред­ста­вља­ла су увод у ра­ ди­кал­ну мо­дер­ни­за­ци­ју по­ет­ског из­ра­за, ко­ја ће се до­дат­но ис­по­љи­ти у ро­ма­ну Ђа­кон Бо­го­ро­ди­чи­не цр­кве и збир­ка­ма при­по­ве­да­ка Хро­ни­ка па­ла­нач­ког до­ба и За­пи­си о мо­ме на­ро­ду. У обла­сти кри­ти­ке и есе­ји­сти­ке не­за­о­би­ла­зни су ње­ни Ана­ли­тич­ки тре­ну­ци и те­ме, Мир и не­мир и Ње­го­шу књи­га ду­бо­ке ода­но­сти. Есеј је фор­ма у ко­јој се Иси­до­ра ис­ка­зи­ва­ла нај­ви­ше и нај­су­ве­ре­ни­је. Стан­ко­вић, Бо­ри­сав (1876–1927), ро­ђен је у Вра­њу, у за­на­тлиј­ској, обу­ћар­ској по­ ро­ди­ци. Ра­но је остао без ро­ди­те­ља, па га је по­ди­гла и шко­ло­ва­ла ба­ба Зла­та. Она је код Стан­ко­ви­ћа бу­ди­ла ин­те­ре­со­ва­ње и љу­бав пре­ма про­шло­сти, по­ро­ди­ци и род­ном гра­ду. У Вра­њу је бу­ду­ћи пи­сац за­вр­шио основ­ну шко­лу, ни­жу гим­на­зи­ју и три раз­ре­да ви­ше гим­на­зи­је. Че­твр­ти раз­ред гим­на­зи­је је по­ха­ђао у Ни­шу, а Прав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. Ра­но је по­чео да ра­ди, али га је то­ком слу­жбо­ва­ња пра­тио сив чи­нов­нич­ки жи­вот са ма­ лим ма­те­ри­јал­ним при­ма­њи­ма. Ка­да је умро, са­хра­њен је без ика­квих по­ча­сти. Књи­жев­ на умет­ност Бо­ри­са­ва Стан­ко­ви­ћа има нај­ве­ћи, пре­крет­нич­ки зна­чај у раз­во­ју но­вих, мо­дер­них то­ко­ва у срп­ској књи­жев­но­сти кра­јем XIX и по­чет­ком XX ве­ка. Ме­ђу при­по­ ве­да­чи­ма и ро­ма­но­пи­сци­ма са ко­ји­ма се та­да мо­дер­ни­зо­ва­ла на­ша књи­жев­ност Стан­ ко­ви­ћу при­па­да нај­зна­чај­ни­је ме­сто. У књи­жев­ном ра­ду Бо­ри­са­ва Стан­ко­ви­ћа по­себ­но се из­два­ја­ју збир­ке при­по­ве­да­ка Из ста­рог је­ван­ђе­ља (1899), Ста­ри да­ни (1902) и Бож­ји љу­ди (1902), дра­ма Ко­шта­на и ро­ман Не­чи­ста крв. Те­о­до­си­је, нај­зна­чај­ни­ји срп­ски пи­сац по­след­ње де­це­ни­је XIII и пр­ве де­це­ни­је XIV ве­ка. Био је мо­нах у ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру на Све­тој Го­ри. Мо­гу­ће је да је ње­го­во све­тов­но име Те­о­дор Гра­ма­тик. По­знат је као пи­сац зна­чај­не би­о­гра­фи­је (жи­ти­ја) све­тог Са­ве, као и Пе­тра Ко­ри­шког, и по­хва­ла и слу­жби по­све­ће­них Си­ме­о­ну и Са­ви. Жи­ти­је Све­тог Са­ве спа­да у нај­ве­ће до­ме­те срп­ске сред­њо­ве­ков­не књи­жев­но­сти. Ћо­сић, До­бри­ца (1921), са­вре­ме­ни срп­ски ро­ман­си­јер, чи­је је де­ло обе­ле­жи­ло по­ след­њи пе­риод, дру­гу по­ло­ви­ну XX ве­ка, и на­ше вре­ме. Био је уче­сник у Дру­гом свет­ском ра­ту, а као ху­ма­ни­ста и по­ли­ти­чар до да­нас је ан­га­жо­ван у дру­штве­ном жи­во­ту зе­мље. Ње­го­во књи­жев­но де­ло од­ли­ку­је се про­блем­ским при­сту­пом исто­риј­ској те­ма­ти­ци и мо­ дер­ним при­по­ве­дач­ким по­ступ­ком и сти­лом. Ове но­ви­не на­ја­вље­не су у ро­ма­ну Ко­ре­ни. Са њима по­чи­ње ци­клус ро­ма­на ко­ји пру­жа­ју ро­ман­си­ра­ну исто­ри­ју мо­дер­не Ср­би­је: Де­ о­бе (1961), Вре­ме смр­ти (че­ти­ри књи­ге), Вре­ме зла (три­ло­ги­ју чи­не Вер­ник, Гре­шник и От­

214

пад­ник), Вре­ме вла­сти. По­је­ди­нач­на де­ла у ци­клу­су спа­ја за­ми­сао о ро­ма­ну као исто­ри­ји зе­мље и на­ро­да и при­су­ство ли­ко­ва ко­ји су по­ве­за­ни по­ро­дич­ним ста­бли­ма. Хемингвеј, Ернест (1898–1961), северноамерички књижевник. Обрађује мотиве из Првог светског рата, у коме је учествовао као добровољац, из Шпанског грађанског рата и Другог светског рата, где учесвује као ратни дописник. Прве збирке песама и приповедака објавио је у Паризу и у њима изразио расположења своје „изгубљене генерације“. Стекао је широку читалачку публику и изван Америке, а за дело Старац и море добио је Нобелову награду 1954. године. Његова најпознатија дела су романи Сунце се поново рађа, Збогом оружје, Имати и немати, За ким звоно звони, Старац и море. Цр­њан­ски, Ми­лош (1893–1977), из­у­зет­на по­ја­ва у срп­ској књи­жев­но­сти XX ве­ка. Ро­ђен у Чон­гра­ду (да­нас у Ма­ђар­ској) у гра­ђан­ској про­ди­ци, основ­ну шко­лу и гим­на­ зи­ју по­ха­ђао је у Те­ми­шва­ру, а Екс­порт­ну ака­де­ми­ју на Ри­је­ци. Сту­ди­је исто­ри­је умет­но­сти и фи­ло­зо­фи­је по­чео је у Бе­чу, а за­вр­шио у Бе­о­гра­ду. Јед­но вре­ме је ра­дио у Бе­о­гра­ду као про­фе­сор и но­ви­нар, а од 1928. до кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та, са ма­лим пре­ки­ди­ма, био ви­со­ки ди­пло­мат­ски слу­жбе­ник. Дуго је живео изван земље, у коју се вра­тио 1965. го­ди­не. Умро је у Бе­о­гра­ду. Из ра­ног пе­ри­о­да по­зна­та су му де­ла збир­ка пе­са­ма Ли­ри­ка Ита­ке, при­по­вет­ке При­че о му­шком и крат­ки ро­ман Днев­ник о Чар­но­ је­ви­ћу. Ду­бље про­у­ча­ва­ње на­ци­о­нал­не исто­ри­је по­чев од Ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба (1690) и кроз чи­тав XVIII век уродило је обим­ним ро­маном о се­о­ба­ма и стра­да­њи­ма срп­ског на­ро­да. Пр­ва књи­га ро­ма­на Се­о­бе иза­шла је 1929, а дру­га 1962. Нај­ве­ће умет­нич­ке до­ ме­те оства­рио је у по­е­зи­ји и ро­ма­ну. Уз пе­сму Су­ма­тра на­пи­сао је и Об­ја­шње­ње Су­ма­ тре у ко­јем ни­је из­нео са­мо усло­ве у ко­ји­ма је де­ло на­ста­ло и ње­го­ве по­во­де већ је фор­му­ли­сао и те­о­риј­ске осно­ве пе­сни­штва по­сле Пр­вог свет­ског ра­та. Су­ма­тра, Стра­ жи­ло­во, Ла­мент над Бе­о­гра­дом, Сер­биа..., Роман о Лондону, Код Хиперборејаца пред­ста­ вља­ју значајна оства­ре­ња у српској књижевности XX века. Шекспир, Вилијем (1564−1616), један од највећих писаца у историји књижевности. Занимљиво је да готово ни о једном другом писцу не знамо тако мало као о Шекспиру. Живот писца, чија су дела позната целом образованом свету, још увек је загонетан. Ипак неколико података може се сматрати несумњивим фактима о Шекспиру. Родио се у малом граду Стретфорду. Отац му је био предузимљив и водио разноврсну трговину а занимао се и за земљорадњу, док је мајка била кћи поседника. Претпоставља се да је Шекспир напустио школу када је породица осиромашила. Значајан део живота Шекспир је провео у Лондону. Ту се бавио разним пословима везаним за позориште и убрзо постао познат као драматичар. У Лондон је стигао у тренутку потпуног религиозног ослобађања Енглеске, када на енглески престо долази краљица Елизабета, у време јачања националне свести и културе под утицајима који су долазили из Италије. У Шекспирово доба у Лондону је постојало око двадесет позоришта што му је омогућило да се афирмише посебно као највећи драмски писац. Као познат 1609. враћа се у Стретфорд где седам година кaсније умире. Данас у Шекспировом родном граду све подсећа на писца: називи улица, његово позориште, библиотека, школа, црква свете Тројице у којој је сахрањен. Међу многобројним и вредним Шекспировим делима истичу се драме: Ромео и Јулија, Хамлет, Отело, Млетачки трговац.

215

Књижевнотеоријски појмови АЛЕГОРИЈА, 60 АЛИТЕРАЦИЈА, 57 АМБЛЕМ, 89 АНЕГДОТА, 48, 54 АНТАГОНИСТ 74 АНТИТЕЗА (контраст), 46, 94, 188 АПОСТРОФА, 60 АСОНАНЦА, 57 АФОРИЗАМ, 47, 48 БАЛАДА, 184, 187, 188 БАЈКА, 194, 197 БИОГРАФИЈА, 121 ГРАДАЦИЈА, 13, 94, 109, 116 ДЕСКРИПЦИЈА, 64, 82 ДИЈАЛОГ, 21, 46, 73, 93, 147, 160, 167, 187 ДИТИРАМБ, 77 ДНЕВНИК, 36, 53, 76, 81, 126 ЕЛЕГИЈА, 142 ЕПИЗОДА, 48, 194 ЕПИТЕТ, 131 ЕСЕЈ, 53, 115 ЖИТИЈЕ, 118, 121, 123 ИРОНИЈА, 116 ЈУНАК, 21, 53, 45, 137, 147 КОМЕДИЈА, 167, 171 КОМПОЗИЦИЈА 126 КОНТРАСТ 46, 94, 187 ЛИК (карактеризација) 65 ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ, 56, 59, 60, 69, 76, 89, 125, 141 ЉУБАВНА ПЕСМА, 88 − ауторска 87, 88 − народна 179 МЕМОАРИ, 33, 36, 105, 109 МЕТАФОРА, 60, 116 МЕТОНИМИЈА, 13, 15, 116 МОНОЛОГ, 21 − унутрашњи монолог, 194 МОТИВ, 40, 109,112, 116, 121, 138, 198 − динамички, 198 − интернационални, 198 − наративни, 198 − описни, 198 − статички, 198

216

НАРАЦИЈА, 64 НАРОДНА ЕПСКА ПЕСМА, 8, 21 ОПИСНА ПЕСМА, 90 ОНОМАТОПЕЈА, 116 ПЕЈЗАЖ, 154 ПЕРСОНИФИКАЦИЈА, 60, 116 ПОЕМА, 126 ПОРЕЂЕЊЕ, 60, 94, 116, 188 ПОРТРЕТ, 64, 65, 81, 98 ПРИПОВЕДАЧ, 65 − приповедање 154 − приповедање у 1. лицу, 82 − приповедање у 2. лицу, 82 − приповедање у 3. лицу, 82 − ретроспективно 153, 154 − хронолошко 154 ПРИПОВЕТКА, 27, 60, 82, 97, 98, 104, 137, 147, 143, 153, 190, 194 ПРОЛОГ, 163 ПРОТАГОНИСТ 74 ПУТОПИС, 53, 130, 138, 206 РЕАЛИЗАМ, 147 РЕТРОСПЕКЦИЈА, 154 РЕФЛЕКСИВНА (мисаона) ПЕСМА, 90, 94 РОДОЉУБИВА ПЕСМА, 56, 90 РОМАН, 36, 40, 47, 53, 76, 90, 105, 108, 109, 115, 137, 138, 143, 173 РОМАНТИЗАМ, 27, 57, 66 САТИРА, 171 СИЖЕ, 109, 188 СИМБОЛ, 15, 57, 60, 69, 87, 89, 98, 116 СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА, 188 СОНЕТ 69 СОЦИЈАЛНА ПЕСМА, 60, 90 СПЕВ, 43, 46, 47, 48 − драмски спев, 47, 48 ТЕМА, 21, 109, 138, 183 ТРАГЕДИЈА, 73, 74, 154 − катарза, 74 ФАБУЛА, 53, 109, 109, 180 ХУМОРИСТИЧНО, 197 ХИПЕРБОЛА, 116

Списак илустрација • Гу­слар (Ри­ста Ву­ка­но­вић, Сле­пи гу­слар, 7) • Анастас Стојановић, Бедем изнад Стамбол-капије, 8 • Вла­хо Бу­ко­вац, Цр­но­гор­ци око гу­сла­ра, 18–19 • Мла­ден Јо­сић, Бој на Рав­њу, 22 • Ј. По­пел, Бе­о­град­ска твр­ђа­ва сре­ди­ном XIX ве­ка, 28 • Паја Јовановић, Борба петлова, 32 • Урош Кне­же­вић, Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић, 33 • Тврд је орах воћ­ка чуд­но­ва­та (Пје­ро де­ла Фран­че­ска, Па­ла из Бре­ре, 41) • Ана­стас Јо­ва­но­вић, Вла­ди­ка Пе­тар II Пе­тро­вић Ње­гош, 42 • Па­вле Си­мић, Бир­ча­нин Или­ја пре­да­је ха­рач, 47 • Ђо­ва­ни Па­о­ло Па­ни­ни, Пја­ца На­во­на у Ри­му, 49 • Бер­нар­до Бе­ло­то, По­глед на ви­лу Ка­њо­ла у Га­за­ди код Ва­ре­зеа, 52 • Ђура Јакшић, Девојка у плавом, 54 • Са­ва Шу­ма­но­вић, Бе­ра­чи­це, 58; Кај­си­је у цва­ту, 59 • Жорж де ла Тур, Ма­ри­ја Маг­да­ле­на по­ред уља­не лам­пе, 61 • Са­мо се ср­цем ја­сно ви­ди (Фран­соа Бу­шер, Ме­та љу­ба­ви, 67) • Фран­че­ско Ал­ба­ни, Ку­пи­дон во­ди Адо­ни­са Ве­не­ри, 75 • Василиј Кандински, Неред, 77 • Винсент ван Гог, Цвеће у зеленој вази, 78 • Да­вид сви­ра у ли­ру, илу­ми­на­ци­ја из јед­ног псал­ти­ра, 84 • Раул Дифи, Музика, 85 • Пабло Пикасо, Музички инструменти, 87 • Ка­спар Да­вид Фри­дрих, По­глед из сли­ка­ре­вог ате­љеа, 88 • У там­ни­ни да се не из­гу­би (Ви­ли­јeм Блејк, из Је­ру­са­ли­ма, 91) • Фран­че­ско Зу­ка­ре­ли, Про­лаз, 95 • Љуба Ивановић, Охрид, 98 • Рене Магрит, Забрањено репродуковање, 99 • Па­ја Јо­ва­но­вић, Се­о­ба Ср­ба, 105 • Ричaрд Лонг, Студија, 112 • Ходочашћа (Пророк Илија у пустињи, црква Благовештења, Грачаница, 117) • Сте­ван Алек­сић, Спа­љи­ва­ње мо­шти­ју Све­тог Са­ве, 118, 120 • Св. Са­ва, фре­ска, ма­на­стир Ми­ле­ше­ва, 122 • Гу­став Климт, Злат­ни ви­тез, 127 • Пол Кле, Пред капијама Каируана, 130 • Салвадор Дали, Усвајање Пантеона, 132 • Са из­во­ра жи­во­та (Ми­ке­лан­ђе­ло Бу­о­на­ро­ти, Ства­ра­ње чо­ве­ка, 139) • Франц Марк, Портрет уметникове мајке, 142 • Рембрант ван Рајн, Повратак заблуделог сина, 148 • Лу­кас ван Фал­кен­борх, Зи­ма, 149 • Пармиђанино, Аутопортрет, 161 • Анри Матис, Полинезија, 172 • Рас­ков­ник (Гу­став Климт, Во­де­не зми­је I (Хи­дре I), 177) • Зидни мозаик из цркве Сан Витале, Равена, 179 • Зидна слика из Помпеје, 183 • Па­ја Јо­ва­но­вић, Же­нид­ба ца­ра Ду­ша­на, 189 • Две гла­ве, фраг­мент, ма­на­стир Св. ар­хан­ђе­ла код При­зре­на, 190 • Бах и бр­до Ве­зув, зид­на сли­ка из Пом­пе­је, 195 • Никољско јеванђеље, крај XIV века, лав, симбол јеванђелисте Марка, 201 • Поглед на планину Атос и грчки манастир Ставроникита, 202

217

Подела народне књижевности НАРОДНА ПОЕЗИЈА

НАРОДНА ПРОЗА

ЛИРИКА

ЕПИКА

ПРИПОВЕТКА

ПРЕДАЊЕ

КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ФОРМЕ

обредне песме

1. епске песме

басна

демонолошко (митолошко)

пословице

обичајне

песме старијих времена

прича о животињама

посленичке митолошке љубавне породичне шаљиве

песме средњих времена песме новијих времена 2. бугарштице – песме дугог стиха

ЛИРСКО-ЕПСКЕ ВРСТЕ: – балада – романса

218

бајка новела шаљива прича

етиолошко, есхатолошко (о пореклу и постанку ствари

(у прози и стиху)

загонетке питалице брзалице

културно-историјско

изреке

анегдота

пословичка поређења

легендарна прича

клетве заклетве благослови

Подела уметничке (ауторске) књижевности ЛИРИКА

ЕПИКА

ДРАМА

према доминантним мотивима и осећањима

према опсегу и особинама епских врста

према садржају драмске радње карактеру јунака

описна песма

басна

ТРАГЕДИЈА

родољубива песма

бајка

КОМЕДИЈА

мисаона песма

новела

ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ

љубавна песма

приповетка

шаљива песма

роман

елегија

еп, епопеја, спев Књижевно-научне врсте

социјална песма биографија

Лирско-епске врсте

поема романса балада

аутобиографија дневник мемоари путопис

219

Речник аги­та­ци­ја – ути­ца­ње, под­сти­ца­ње на не­што ађун­то (ађу­тант) – по­моћ­ник антерија – врста горње женске или мушке хаљине с дугачким рукавима ан­те­ри­ја – гор­њи део но­шње с ду­гим ру­ка­ви­ма ба­зр­ђан­ба­ша – ста­ре­ши­на ко­ји на­пла­ћу­је ца­ри­ну барјактар – онај који носи барјак, заставу, заставник, стегоноша баштина −оно што у породичној задрузи неко има посебно, као своје бе­ли смок – сви млеч­ни про­из­во­ди (сир, кај­мак и сл.) бе­не­вре­ци – пан­та­ло­не би­са­ге – дво­стру­ка тор­ба ко­ја се обич­но пре­ба­цу­ је пре­ко се­дла и са­ма­ра бла­го – сто­ка блажен – који је испуњен осећањем највеће среће, задовољства; свети; добар, племенит блен­тов – бле­сан, ум­но за­о­стао бле­ча­ти – бле­ја­ти бож­ји угод­ни­ци – све­ти­те­љи, све­ци бо­шча – за­ве­жљај; жен­ска ма­ра­ма за гла­ву бу­ни­ште – ме­сто на ко­је се ба­ца­ју от­па­ци, сме­ тли­ште бу­си­ја – скровито место подесно за изненадан напад, заседа, заклон ва­из – про­по­вед­ник, го­вор­ник ве­зир – ти­ту­ла у др­жав­ном поретку тур­ске ца­ре­ ви­не: ми­ни­стар, управ­ник по­кра­ји­не ве­ља – ди­јал. ве­ли­ка ве­ри­ге – лан­ци вла­ди­ка – чин у пра­во­слав­ној цр­кви, по­гла­вар цр­кве­не обла­сти, епи­скоп вргнути – бацити; метнути, ставити; оковати, спутати; потегнути, махнути гат­ка – на­род­на при­по­вет­ка пу­на ма­ште; бај­ка гиздав – накићен, украшен, раскошан, китњаст, отмен грам­зи­вост – осо­би­на оно­га ко­ји је грам­зив, по­ хле­па гр­ђе­не – ве­ли­ке, стра­шне грко − горко дишер – узв. тур. Ван! Напоље! дјеј­ство (деј­ство) – чин у дра­ми до­лап – ор­ман (обич­но узи­дан), шкри­ња; дрвена направа (точак) за црпење воде за наводњавање др­зну­ти – усу­ди­ти се

220

ду­дук – вр­ста па­стир­ске сви­ра­ле ђи­ка­ти – на­гло ра­сти увис ек­ме­џи­ни­ца – хле­бар­ни­ца жва­та­ти – жва­ка­ти жр­вањ – во­де­ни­чар­ски, млин­ски ка­мен за­ир – хра­на, на­мир­ни­це за­ра­ко­ли­ти – за­ко­ко­да­ка­ти зарф – укра­ше­на ме­тал­на ча­ши­ца у ко­ју се ста­ вља фил­џан (шољица) за ка­фу заход – залазак, запад, западна страна збрч­ка­ти – на­бо­ра­ти, згу­жва­ти, на­бра­ти зго­да – прилика; може значити и бо­гат­ство зго­дан – привлачан, наочит; бо­гат здје­ла – чи­ни­ја зе­ман – до­ба, вре­ме зем­бил – руч­на кор­па од ро­го­за (тр­ске) зе­мич­ка – окру­гли хлеп­чић зи­ра­ти­ти – об­ра­ђи­ва­ти (зе­мљу) зрцало – огледало зу­бун – пр­слук зубља – комад суве боровине који кад се запали служи за осветљење зу­лум – на­си­ље, бе­за­ко­ње игу­ман – ста­ре­ши­на пра­во­слав­ног ма­на­сти­ра ико­на – све­тач­ка сли­ка у ви­зан­тиј­ско-пра­во­слав­ ној умет­но­сти ико­но­стас – пре­гра­да из­ме­ђу ол­та­ра и оста­лог де­ла цр­кве укра­ше­на ико­на­ма или­ке – си­тан ста­кле­ни или сре­бр­ни на­кит инок – мо­нах, ка­лу­ђер ја­ра – по­кр. крух, хлеб од јеч­ме­ног бра­шна је­зан – по­зив на мо­ли­тву ко­ји упу­ћу­је му­је­зин (свештеник) с му­на­ре (торња џамије) јеменија – рубац, марама од танке шарене тканине којом муслиманке повезују главу јол­даш – са­пут­ник, друг ка­ва ве­ли­ка – ка­фа­на; про­сто­ри­ја у ко­јој се пи­је ка­фа ка­дрил – вр­ста пле­са у фи­гу­ра­ма са че­ти­ри пле­ са­ча и му­зи­ка за тај плес калпак – висока, украшена крзнена капа, опшивена по врху чојом кан­ди­ло – ма­ла ста­кле­на по­су­да на­пу­ње­на уљем, у ко­јој го­ри жи­жак пред ико­ном караула – кула на државној границиу којој граничари чувају стражу, стражарница крај мостова, тунел кар­даш – друг, при­ја­тељ ка­са­ба – гра­дић, варо­ши­ца

кафтан – врста дуге горње одеће, обично од чоје; марама, шал кљаст – кља­кав, са неком телесном маном, бангав ко­лан – ка­иш ко­ји оба­ви­ја тр­бух ко­ња и др­жи се­дло ко­нак – пре­но­ћи­ште ко­по­ран – кра­так гор­њи ка­пут с ру­ка­ви­ма (део на­род­не но­шње), вој­нич­ка блу­за кот – оно што се окоти (од животиње), пород животиња; погрдно: људи сурови, безосећајни, мрски; крај­ца­ра – аустриј­ски ба­кар­ни но­вац у не­ка­да­ шњој вред­но­сти од две па­ре крат – врста арапског коња, зеленкасте боје; сивац кр­ма – сточ­на хра­на ку­бу­ра – ма­ла пу­шка, пи­штољ ла­жи­га­ђе – нар. деч­је га­ће с раз­ре­зом ла­ле – двор­ја­ни ламентација (лат. lamentatio) – тугованка, јадиковање, оплакивање, жалопојка лаф – лав ле­пи­ри­ца – леп­тир, па­ху­љи­ца; ле­ти­на – усе­ви; пло­до­ви и при­нос са зе­мље то­ ком јед­не го­ди­не летњиковац – вила ло­кум – ра­тлук, вр­ста слат­ки­ша љу­ма­ти – ге­гу­ца­ти (кретати се клатећи се) ма­га­за­џи­ја – вла­сник ма­га­зе (скла­ди­шта ро­бе, ду­ћа­на, рад­ње), тр­го­вац мал – има­ње мар­ва – сто­ка мин­дер­лук – ди­ван, со­фа, ка­на­бе мин­тан – уз те­ло скро­је­на гор­ња оде­ћа мје­ши­на – ауг­мен­та­тив од ре­чи мјех − нарочито припремљена бравља кожа за држање и преношење пића; по­су­да за ви­но мошт – не­пре­врео сок од гро­жђа или дру­гог зре­ лог во­ћа; мр­ков – коњ там­не бо­је, не са­свим црн; мрс – хра­на ко­ја са­др­жи у се­би ма­сно­ће (нпр. суво месо, сла­ни­на, млеч­ни про­из­во­ди) му­на­ра – ви­со­к витак то­рањ џа­ми­је са ко­је­га му­је­зин (све­ште­ник) по­зи­ва му­сли­ма­не на мо­ли­тву мун­дир – све­ча­ни ка­пут или блу­за од уни­фор­ме му­се­лим – тур­ски чи­нов­ник муштулук – награда оном који први донесе (јави) радосну вест; добар глас на­ре­дан – спре­ман, уре­дан, угле­дан на­џак – део ста­рин­ске бој­не опре­ме; се­ки­ри­ца на ду­гој др­шци

облучје – предњи део седла у облику лука (ункаш) обор – сви­њац ол­тар – нај­ва­жни­ји део хра­ма, све­ти­ли­ште, где се на­ла­зи ча­сна тр­пе­за и где се вр­ши глав­ни део бо­го­слу­же­ња (у пра­во­слав­ној цр­кви одво­ јен ико­но­ста­сом) опо­тре­би­ти – па­сти у бе­ду, оси­ро­ма­ши­ти остри­ца – оштри­ца отршати – према отрсити што је обавити, свршити, отаљати; отправити, отпремити (по свршеном послу) па­па – гла­ва рим­ске цр­кве, вр­хов­ни по­гла­вар ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве са се­ди­штем у Ва­ти­ка­ ну, у Ри­му пек­си­јан – пр­љав, не­чист чо­век пе­ли­ван – ар­ти­ста, ве­штак у цир­ку­су ко­ји из­во­ ди акро­бат­ске мај­сто­ри­је на жи­ци, уже­ту за­тег­ну­том у ва­здух; ко­ме­ди­јаш пер­ваз – иви­ца пер­чин – пле­те­ни­ца, ки­ка, део ко­се пешкеш – дар, поклон пир – част, го­зба пирг – утвр­ђе­на ви­ше­спрат­на ку­ла с па­ра­кли­сом (ка­пе­лом) на вр­ху по­ве­за­ча – ма­ра­ма познаније – од познање (дрво познања), сазнање (сазнаја, спознаја, свест, обавештеност о чему и упућеност у нешто) по­ли­је­леј – свећ­њак обе­шен на­сред цр­кве с мно­ го све­ћа или си­ја­ли­ца по­ме­те­ник – онај ко­ји је за­ве­јан, ко­га је за­ве­ја­ла ме­ћа­ва по­стри­за­ти – резати, скратити пре­пу­на­но – ди­јал. пре­пу­ње­но при­ву­за – узи­ца при­па­шај – ко­жни по­јас, спре­да ши­рок, у ко­је­му су се но­си­ли ма­ла пу­шка, но­жи­ћи и сит­не, по­треб­не ства­ри про­до(л) – до­ли­на, ду­бо­до­ли­на, про­се­ка, ува­ла прћија – мираз, имовина коју супруга доноси мужу приликом удаје пр­шњак – кр­зне­ни пр­слук као део на­род­не но­ шње пу­ра – ка­ша, ка­ча­мак ра­ја – не­му­сли­ман­ски по­да­ници тур­ске ца­ре­ви­не ре­ха­во – рет­ко, раз­ре­ђе­но ру­ња­во – дла­ка­во рушпа, рушпија – млетачки дукат, златник, цекин ру­штри­ти се – пр­шта­ти са­лаш – пољ­ско има­ње из­ван се­ла с ку­ћом и еко­ ном­ским згра­да­ма

221

сарук – танко платно или шал омотан око феса, чалма са­хан (саан) – ме­тал­ни та­њир сва­би­ти – на­ма­ми­ти, при­ву­ћи, са­ку­пи­ти жи­во­ти­ње сер­да­ри – пле­мен­ске ста­ре­ши­не у Цр­ној Го­ри; гла­ва­ри си­је­рак/си­рак – вр­ста жи­та, слич­на про­су cин­џир – ла­нац, око­ви си­ње – си­во скерлет – тканина љубичастоцрвене боје употребљавана у изради скупоцене одеће скер­лет­ни би­њиш – ши­ро­ки огр­тач ду­гих ру­ка­ ва, скро­јен од цр­ве­не чо­је ско­мра­чан – не­ја­сан, ма­ли смо­тра – представљање вој­ске спла­чи­на – по­ми­ја, от­па­ци хра­не ко­ју је­де сто­ка стог – ве­ћа ко­ли­чи­на се­на са­би­је­ног уз ко­лац су­ди­ја – власт, вла­да, упра­ва су­жањ – роб тав­но – там­но та­ин­џи­ја – снаб­де­вач, ин­тен­дант та­љи­ге – за­пре­жна ко­ла ко­ја обич­но ву­че је­дан коњ та­шти­на – пра­зни­на, пу­стош; ма­ла и крат­ко­трај­ на вред­ност те­жак – се­љак те­пе­лук – део ста­ре жен­ске град­ске но­шње, ма­ла ка­па ко­ја се но­си­ла по­врх гла­ве, укра­ше­на ду­ка­ти­ма, ни­ска­ма би­се­ра, зла­том теферич – забава и гозба, провод у природи, излет; место у природи теф­тер – бе­ле­жни­ца то­ке – украс на пр­си­ма од круп­них сре­бр­них пло­ча то­пуз – вр­ста оруж­ја, бу­здо­ван ће­ра­ми­да – цреп за по­кри­ва­ње ку­ће ћурак – огртач постављен крзном, кожух

222

ћур­че – кра­так, кр­зном по­ста­вљен ка­пут уља­ник – пче­ли­њак, ко­шни­ца ункаш, умкаш – предње облучје на седлу уобра­зи­ља – уобра­же­ност, су­је­та уто­ли­ти – сми­ри­ти фес – ка­па од цр­ве­не чо­хе ка­кву обич­но но­се му­сли­ма­ни фи­шек – па­тро­на, ме­так фу­ка­ра – ку­ка­ви­ца, пла­шљи­вац, сла­бић хан – ус­пут­но пре­но­ћи­ште, ус­пут­на го­сти­о­ни­ца хан­џар – ори­јен­тал­ни бор­бе­ни нож за се­че­ње и бо­де­ње ха­рач – гла­ва­ри­на, вр­ста лич­ног по­ре­за ко­ји се за вре­ме тур­ске вла­да­ви­не уби­рао од људи нему­сли­ман­ске ве­ре хо­џа – му­сли­ман­ски све­ште­ник чар­ши­ја – трг; пи­ја­ца; ов­де: глав­ни део гра­да где су тр­го­вач­ке рад­ње чест – част чу­па­вац – вр­ста по­стељ­ног по­кри­ва­ча, ву­не­ног ћи­ли­ма, ја­сту­ка, са чу­па­вим пе­тљи­ца­ма џе­ба­на – му­ни­ци­ја шал­ва­ре – ду­гач­ке и вр­ло ши­ро­ке чак­ши­ре, но­га­ ви­ца ску­пље­них око гле­жње­ва ша­ми­ја – тан­ка ма­ра­ма ра­зних бо­ја ко­јом же­не по­ве­зу­ју гла­ву; по­ве­за­ча шан­дуд (шам­дуд) – вр­ста ду­да (по­ре­клом из Ша­ма, у Си­ри­ји) шизматик – присталица шизме (расцепа, раскола) ши­ље­же – јаг­ње од го­ди­ну да­на шимшир – зимзелени украсни шиб или дрво шпаг – џеп шрифштелер – писац; онај који дотерује рукописе (написано)

Љиљана Бајић Зона Мркаљ

Читанка

за 8. разред основне школе Друго издање, 2011. годинa Издавач Завод за уџбенике Обилићев венац 5 11000 Београд www.zavod.co.rs Ликовни уредник Гордана Лесковац Лектор Душица Трифуновић Дизајн и прелом Бранислав Станковић Душан Шевић Корице Гордана Лесковац Бранислав Станковић Графички уредник Стеван Паковић Коректор Ружица Јовановић

Обим: 28 штампарских табака Формат: 20,5 × 26,5 cm Рукопис предат у штампу маја 2011. године. Штампање завршено маја 2011. године. Штампа „Будућност“, Нови Сад