Z D R AV S T V O - S R B I J A
Da li smo mogli da predvidimo, naslutimo ovu pandemiju? Vreme u kome živimo, evo već više od godinu dana, nedvosmisleno pokazuje i dokazuje ono što smo mi, koji se ovim problemom profesionalno bavimo, oduvek znali. Da su mikroorganizmi - virusi, bakterije, gljivice i njihovi produkti toksini, jedan od najvećih zdravstvenih, ali i ekonomskih i bezbednosnih rizika i izazova vremena u kome živimo. Da se razumemo, oni su oduvek bili tu, oni su zapravo jedan oblik života, stariji i vitalniji od nas. Mnogi od njih se nalaze u prirodi, u raznim vektorima i rezervoarima, kakav je npr. i korona virus, neki žive i u nama, čak nam i pomažu, neki mudro vrebaju trenutak da posustanu naše odbrambene snage i da napadnu i izazovu bolest. Epidemija i pandemija bilo je u prošlosti, one su pratilac ljudske istorije i civilizacije, često su menjale njene tokove. Setimo se Justinijanove kuge, koja je doprinela propasti Rimskog carstva, tifusa koji je zajedno sa ruskom zimom, uz vojničke veštine generala Kutuzova, zaustavio Napoleonov osvajacki pohod, zatim epidemije koja je pratila srpsku vojsku tokom njene golgote u Prvom svetskom ratu, španskog gripa, svinjskog gripa, variole, Ebole, SARS-a i MERS-a koji su sabraća Covid-19 virusa i naravno ne zaboravimo HIV kao planetarnu kugu novog doba. Pitali ste da li se ova pandemija mogla naslutiti. Po mom mišljenju, odgovor može biti potvrdan. Kao univerzitetski nastavnik ja svoje studente učim da pred brdom stoje, a vide ono što je iza brda. Da razmišljaju, čitaju, informišu se i kritički analiziraju različite naučne izvore. I tako, listajući eminentne svetske časopise od 2013. godine naovamo, videlo se da se dosta govorilo o pandemijama i njihovim posledicama, ali i o samim korona virusima, koji su svakako prisutni u prirodi i tokom zimskih meseci odgovorni su za 30% respiratornih infekcija. Rađeni su i razni simulacioni eksperimenti, diskutovalo se o tome i na naučnim i na bezbednosnim konferencijama. Svetski lideri su upozorili da nije pitanje da li, već kada će izbiti nova pandemija. Jeste li saglasni sa tim? Zašto? Sigurno mislite na nedavnu evropsku inicijativu, ali ona je malo zadocnela i zadire u sferu politike i rekomponovanja sveta. Ja ću se držati struke. I da odmah kažem, bez želje da ikoga obeshrabrim, pandemija će biti i ubuduće. Prvo, mikroorgnizmi teže da obnove svoj vitalni 50
Uz Njegoša protiv straha i panike kao neprijatelja imunološkog sistema Razgovor vodio: novinar Nemanja Milutinović
Prof. dr Elizabeta Ristanović, načelnik Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju VMA, redovni profesor Univerziteta odbrane i član Uređivačkog kolegijuma časopisa „Medici.com“ od prvih dana našeg postojanja gostovala je nedavno na Jutarnjem programu RTS-a. Ovo gostovanje izazvalo je pažnju medija u Srbiji i regionu, zbog originalnog pristupa koji inače odlikuje našu saradnicu i snažnih poruka o borbi sa pandemijom koje je poslala u etar u razgovoru sa novinarom Nemanjom Milutinovićem. „Medici.com“ je popratio njeno gostovanje i izdvojio najvažnije segmente.
potencijal, a oni to mogu da učine kretanjem kroz osetljivu populaciju, zatim, tu su klimatske promene koje takođe postaju jedan od vodećih bezbednosnih izazova i o tome se sve više priča, globalno zagrevanje doprinosi širenju areala rasprostranjenosti raznih infektivnih agenasa, njihovih rezervoara i vektora, baš kao i migracije i kretanja stanovništva. A sa migracijama se sele i mikroorganizmi. Sada govorim o prirodnim procesima. Naravno da je razvoj nauke dostigao taj stepen da ona može biti i zloupotrebljena u cilju izmene postojećih i stvaranja novih mikroorganizama koji bi mogli imati pandemijski potencijal. Ali neka crna biologija ostane u domenu crnih slutnji. Jesmo li nešto naučili iz aktuelne krize? Kako da se pripremimo za narednu? Vi ste više puta isticali da se ključ borbe sa krizom nalazi u trouglu između medicine, ekonomije i bezbednosti? Nakon ove pandemije svet svakako neće biti isti i ona će osim zdravstvenih imati razne posledice koje već naslućujemo – kako geopolitičke i bezbednosne, ekonomske jer su bogati postali još bogatiji, kao i posledice u sferi obrazovanja, funkcionisanja društva i mnoge druge. Aktuelna kriza nas je naučila da koliko god problem bio globalni, da su odgovori
bili lokalni, da su svi bili prepušteni sebi i da su se najbolje snašle i organizovale zemlje koje su sačuvale recidive sistema javnog zdravstva okrenutog čoveku kakav smo imali u socijalizmu, a da su mnogi bogatiji i moćniji posrtali pred naletom virusa. Pokazala nam je da međunarodna solidarnost ne postoji i ogolila sve slabosti ideja koje su proklamovane, što se videlo po odnosu evropskih zemalja prema Italiji. Podsetila nas je koliko je važan oslonac na sopstvene snage, što smo u vremenu liberalnog kapitalizma neretko zaboravljali rasprodajući i devastirajući naše kapacitete – institute, farmaceutsku industriju, bolnice. Pokazala nam je koliko je važno obrazovanje, ulaganje u znanje i nauku, jer ko na sopstvenu pamet ne računa mora skupo da plaća tuđu. Shvatili smo da je potrebno revitalizovati i naše naučnoistraživačke centre, napraviti sopstvene dijagnostičke reagense, osvojiti tehnologije, krenuti u proizvodnju vakcina i vratiti se tamo gde je bila nekadašnja Jugoslavija. Mislim da mi to možemo. Nedavno sam pročitala neku analizu koliki su milionski prihodi farmaceutskih kompanija koje su proizvele vakcine protiv kovida-19, a tek su proizvele i isporučile 200 miliona doza, a pandemiji se ne nazire kraj, izvršene su i procene koliki će tek ti prihodi biti u budućnosti, a mnoge zemlje su, da bi nabavile vakcine, dospele na prag dužničkog ropstva... Setite se kaubojštine
