P
N M K
rimena muzike u lečenju prisutna je još od najstarijih vremena. O njenoj upotrebi moguće je čitati u starim antičkim spisima, šamanskim tekstovima i u Bibliji. Pitagora je bio prvi koji je, u 6. veku pre nove ere, u svojim spisima zabeležio da je „muzika dobra za dušu, a lekovita za telo“, i podelio je, prema njenim svojstvima na dobru i lošu, smatrajući da ima Božju moć koja pročišćava dušu. Platon je verovao da je muzika etička sila koja se može koristiti u prevenciji higijene psihe, dok je njegov učenik Aristotel ukazao da sviranjem ljudi mogu da deluju na uspostavljanju stabilnosti emocionalnog života, odnosno da mogu da se oslobode prekomernih emocionalnih impulsa, koji često prouzrokuju različite bolesti. Savremena medicina postavlja pitanje da li se primena muzike u lečenju pojednih bolesti može kontrolisati, odnosno da li se muzika može primeniti kao lek? Istraživanja su pokazala da je to moguće. Dejstvom na naš mozak, pre svega putem čula, muzika poboljšava cirkulaciju. Time se postiže bolja ishranjenost moždanog tkiva, kao i trenutno poboljšanje svih moždanih aktivnosti. Ovaj proces je izuzetno značajan, jer se njime povećava i prag pamćenja. Pored dejstva muzike na moždanu cirkulaciju, pokazano je da muzika deluje i na drugi način, odnosno da direktno ima uticaja na moždane talase. Ona poboljšava njihovu sinhronizaciju, što poboljšava proces pamćenja. Dodatnim dejstvom na pojedine motorne strukture mozga muzika utiče i na poboljšanje kvaliteta naših čula, pre svega vida i sluha, što posebno doprinosi poboljšanju kvaliteta primanja informacija i samog pamćenja. Ovakvo dejstvo muzike direktno utiče na našu koncentraciju. Naučne studije su pokazale da studenti koji uče uz muziku bolje pamte od onih koji uče u tišini. Jedan od praktičnih primera kako muzika deluje na naš mozak jeste uticaj tempa na našu moždanu aktivnost. Studije su pokazale da se moždani talasi prilagođavaju ritmu muzike, odnosno da brži tempo može dovesti do poboljšanja pažnje, odnosno koncentracije, dok sporiji tempo smiruje i dovodi do opuštajućeg stanja, kada se mozak relaksira koristeći samo osnovni, bazalni metabolizam, čime se regeneriše. Šta se u organizmu dešava kada su prisutni neki od faktora rizika za koronarnu bolest (hipertenzija, šećerna bolest, povišene vrednosti lipida u krvi, pušenje, gojaznost, nasledna predispozicija za koronarnu bolest), a koji direktno imaju uticaja i na degenerativne promene krvnih sudova, nerava i nervnih završetaka? Medicina je do sada potvrdila da oni deluju i na promene koje nastaju u anatomskoj građi čula sluha (uha), što dovodi do različitog kvaliteta prijema zvučnih nadražaja i njihovog subjektivnog doživljaja. To znači da, ukoliko želimo da muziku primenimo u terapij82
Primena muzike u lečenju bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom Prof. dr Predrag M. Mitrović, kardiolog Urgentni centar, Klinika za kardiologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije, Beograd Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
Prof. dr Predrag M. Mitrović je rođen 14. jula 1966. godine u Beogradu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1992. godine. Specijalista je interne medicine/kardiolog od 1997. godine. Zaposlen je na Odeljenju urgentne kardiologije u Urgentnom centru i Klinici za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije od 1994. godine, sada kao direktor interne medicine i načelnik Postkoronarnog odeljenja II urgentne kardiologije u Urgentnom centru i Klinici za kardiologiju UKCS. U nastavi je od 2000. godine na Katedri interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a od 2015. godine je u zvanju vanrednog profesora. Godine 1994. bio je stipendista Vlade Sjedinjenih Američkih Država za doktorske studije iz oblasti genetike. Godine 1999. magistrirao je iz oblasti kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogrda, a 2006. godine je doktorirao, takođe iz oblasti kardiologije, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 2003. bio je na usavršavanju iz oblasti urgentne kardiologije na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, Italija. Godine 2002. sertifikovan je kao evropski kardiolog od strane Evropskog udruženja kardiologa, a 2003. godine postao je Fellow Evropskog udruženja kardiologa. Od 2004. godine je Fellow Američkog koledža kardiologa (najmlađi na teritoriji Srbije i Crne Gore). Od 2004. godine je takođe i profesionalni član Američkog udruženja za srce. Osnivač je i predsednik „Beogradskog kardiološkog kluba“ od 2015. godine. Osnivač je i urednik međunarodnog kardiološkog časopisa „The Journal of Emergency Cardiology“. Dobitnik je mnogih međunarodnih i domaćih nagrada i priznanja. Do sada je objavio preko 800 naučnoistraživačkih radova. Od 2002. godine intenzivno se bavi proučavanjem primene muzike u lečenju kod bolesnika sa bolestima srca. Zbog postignutih rezultata u ovoj oblasti više puta je pohvaljivan i nagrađivan. Održao je veliki broj predavanja u zemlji i inostranstvu iz ove oblasti. Član je Udruženja književnika Srbije od 2018. godine, kao i Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije od 1992. godine. ske svrhe, treba da odredimo onu koju bolesnik najoptimalnije može da čuje, koja na njega deluje preko centralnog nervnog sistema, izazivajući lučenje onih hormona koji svojim lančanim dejstvom imaju pozitivan uticaj na srčanu aktivnost (pre svega endorfina). Naj-
češći rezultat ovakvih procesa je snižavanje krvnog pritiska i usporavanje srčane frekvence, čime se optimalno štiti kardiovaskularni sistem, što je neophodno, posebno kod bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima ili nakon preležanog akutnog infarkta miokarda.
