KNJIŽEVNA KRITIKA
KNJIŽEVNA KRITIKA
ZAŠTO ČITAMO KLASIKE Kroz knjige tvorca ruskog modernog romana Ivana Turgenjeva Ruđin i Očevi i deca, koje je Laguna objavila u jednom izdanju, upoznajemo karaktere aristokrata, zanesenjaka, intelektualaca, ali i sluga, seljaka i kuvarica, koji svoje živote provode u skučenim fizičkim i emocionalnim okvirima
Piše: Aleksandra Đuričić Foto: @just.took.the.right.book
I
van Turgenjev (1818–1883) smatra se tvorcem ruskog modernog romana iz nekoliko razloga kojima se bave književni teoretičari i istoričari. Običnim čitaocima blizak je po naslovu najpoznatijeg romana Očevi i deca, a ukoliko malo više radoznalosti gaje prema biografijama pisaca, onda i po priči o nikad neostvarenoj ljubavi Turgenjeva sa čuvenom operskom pevačicom Polin Vijardo, koja je bila udata i imala decu, pa je umetnikovo obožavanje sa distance učinilo da putuje i boravi sa njenom porodicom po Evropi, što ga je veći deo života zadržavalo van Rusije. Ipak, rođen u plemićkom gnezdu, na imanju sa kmetovima, u krilu netaknute prirode čije je opise uveo na velika vrata u rusku književnost, osećao je Rusiju čitavim bićem i težio da u romanima objasni karaktere kako aristokrata, zanesenjaka i intelektualaca tako i običnih ljudi, sluga, seljaka i
24
kuvarica, koji živote provode u skučenim fizičkim i emocionalnim okvirima.
Dilema koja se postavlja pred današnjeg čitaoca jeste zašto čitati klasike, te različite kategorije čitalaca mogu da imaju svoje argumente za i protiv.
saće se na razvoj same priče, na tok događaja kojih na prvi pogled nema, da bi, uz malo strpljenja, uronio u ljubavni zaplet koji kod Turgenjeva podrazumeva prisustvo još jednog tipskog lika, veoma mlade devojke, neiskusne i zanesene, koja može biti i najčešće jeste aristokratkinja, ali i ne mora. To su, na primer, naslednice junakinje Puškinove priče Gospođica kao seljanka. Vedre, naivne, prpošne ponekad, čiji mladalački entuzijazam vrlo brzo zgasne pred pesimizmom njihovih izabranika. Psihološka igra udvaranja, skrivanja osećanja i ljubavnog razočaranja je vanvremenska i taj nivo priče verovatno će privući neiskusnog čitaoca.
Ako mladi čitalac koji prvi put čuje za Turgenjeva, a knjiga mu nije nametnuta kao obavezna lektira, pokuša da razume atmosferu i razmišljanja ovih junaka davnih doba, koncentri-
Oni koji su Turgenjeva i druge ruske klasike čitali u mladosti, mogu da se vrate romanima sa izvesnom dozom nostalgije. Sećamo se kako smo vrlo mladi uzimali iz roditeljskih
Posebno mesto u ruskoj književnosti devetnaestog veka zauzima lik mladog čoveka iz više klase, obrazovanog i unapred razočaranog u život, koji traži odgovore na mnoga pitanja, a utapa se u bezvolji i samodestrukciji. Takav je Ruđin iz prvog Turgenjevljevog romana, a u razvijenom okviru, već kao tip, pojavljuje se Bazarov u Očevima i deci.
